Пуна гледалишта током свих вечери 24. Фестивала народних оркестара најбоље говоре о томе колико АДЗНМ „Гусле“, као организатори, добро познаје жеље и потребе кикиндске публике. Овогодишњи Фестивал је окупио бројне извођаче из земље и иностранства – Румуније, Бугарске, Турске, Северне Македоније – који су својим квалитетним програмима улепшали четири летње вечери под отвореним небом у дворишту Курије.
Фестивал ће вечерас бити свечано затворен концертом пријатеља ФЕНОК-а, врхунског тенора Александра Саше Петровића, првака Опере Српског народног позоришта.
– Ово ми је трећи пут да наступам на Фестивалу, али сам овога пута себи испунио жељу и остао све време трајања манифестације. Уживао сам у сваком програму – каже Петровић.
Он открива да са директором Фестивала, Зораном Петровићем, дели дугогодишње пријатељство и међусобни уметнички респект, те се увек радо одазива његовим позивима.
– Вечерашњи концерт носи назив „Музички стендап – Саша и пријатељи“. Публику очекује музичко путовање кроз разне жанрове, у коме ћемо извести најпознатије композиције – оне које сви знају и воле. Свако ће се, верујем, препознати бар у једној песми. Биће ту и прикладног, питког хумора, на тему мушко-женских односа, музике, љубави – свега што живот чини лепшим – најављује Петровић.
Како каже, на сцени ће му се придружити инструменталисти, његови пријатељи, али ће једини вокал бити управо он.
– Овај фестивал је више од културне манифестације – он је традиција. „Гусле“ и ФЕНОК су центар фолклора, етномузикологије и етнокореологије. Овде се учи, певачи се упознају, млади сазнају много о нашем националном идентитету. То је нешто што морамо озбиљно схватити јер има тежину. Ово није само туристички догађај, већ културолошки значајан фестивал – поручио је Петровић.
Његов наступ ће, нема сумње, испунити двориште Курије до последњег места, а потом ће се спустити завеса на 24. издање Фестивала који слави музику, традицију, виртуозност, прошлост, али и младост и будућност нашег поднебља.
Концерт је заказан за 20.15 и улазак је бесплатан.
Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.
Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.
Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.
За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.
Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Attendite“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.
Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.
На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:
На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“
– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.
Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.
Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.
Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.
