Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Održana prva turistička trka u Kikindi – sa gostima iz Beograda i najstariji i najpoznatiji maratonac, devedesetogodišnji Vlada Stevanović

Igor Crnogorac June 11, 2024

Grupa maratonaca gostovala je u našem gradu proteklog vikenda. Sportski i srčano, s lakoćom su, na temperaturi od 32 stepena, istrčali šest kilometara i, ujedno, posetili turističke znamenitosti grada. Inicijatorka i organizatorka trke bila je Branislava Ćirić, dugogodišnja rekreativka, koja oživljava maraton u našem mestu. Posebnu čast, svojim učešćem, učinio je najstariji maratonac u Srbiji i u širem regionu, devedesetogodišnji Vlada Stevanović.

Trčanje kao tajna dugovečnosti

Doajen atletskog trčanja, Stevanović živi u Beogradu, a rodom je iz okoline Leskovca. Ovaj inženjer geologije u penziji, u martu ušao je u desetu deceniju i može da se pohvali da u trkama učestvuje duže od trideset godina. Svoju atletsku premijeru imao je, kaže, na Drugom beogradskom maratonu, a da počne da trči isprovocirala ga je jedna dama.

– Uoči početka maratona video sam na televiziji baku od 76 godina da izjavljuje kako će da istrči „Trku zadovoljstva“ dugu pet kilometara. Uzeo sam patike i stigao na početak trke. Rekao sam sebi – ako može ona, mogu i ja. Imao sam 55 godina i, od tada, nisam prestao da trčim.

Usledili su, kaže, polumaratoni, pa maratoni, triatloni, ultra-maratoni čak, evropski i svetski nastupi, od toga 12 svetskih prvenstava u brdskom trčanju: u Češkoj, Italiji, Poljskoj i Hrvatskoj, gde je, 2009. godine, bio treći.

– Imao sam još tada, kada sam počinjao, problema sa kičmom i mislim da je kretanje usporilo pogoršanje. Treba trčati u svakom slučaju, a posebno to važi za mlađe, mi stvaramo prijateljstva i čuvamo zdravlje. Mesečno učestvujem na tri, četiri trke, prošle godine sam ih imao 34. Rekreiram se u Banjičkoj šumi, to je u mom kraju – kaže Stevanović.

Inače, njegov devedeseti rođendan proslavio je ceo Zemun gde je, na keju, 24. marta ove godine, njemu u čast, održana velika humanitarna trka. Pored velikog broja maratonaca i rekreativaca, u trci su učestvovali i suprežnici Ćirić.

Nova sportska prijateljstva započeta na Plitvicama

Naš čika Vlada je doajen, na maratonima ga i pobednici iz Kenije dočekuju aplauzima, napominje još jedan učesnik trke u Kikindi, Željko Graovac, atletski kondicioni trener i sudija, diplomirani menadžer u sportu. Graovac je maratonac sa više od 20 maratona i desetak ultra-maratona, ukupno 700 trka, inače organizator puta na Plitvički maraton, na kojem se ova sjajna ekipa i okupila.

– Bio je to i sportski i turistički, hedonistički i istorijski događaj – istakao je Graovac. – Trke od pet i deset kilometara su uvek dobre, ali maratone i maratone preporučujem samo potpuno zdravima jer su to izuzetni fizički napori. Volim ljude koji zrače pozitivnom energijom, tako smo se i okupili.

Dr Vesna Crnjanski, potomak Miloša Crnjanskog, kaže – polubanaćanka, koja se vratila atletici i do sada istrčala jedan maraton i više od 50 polumaratona, kao i bankar, uvek vedar Milan Cvejić, slobodna umetnica Marija Đapić Živković i privatnik Branko Lejić, zaljubljenici u atletiku, te sparne subote su u naš grad stigli autobusom, jer zdrave navike i druženje, kažu, nemaju cenu. Uz to, kako napominju, ovaj sport luči serotonin koji im kasnije „ne dozvoljava“ da prestanu.

U toku boravka gosti-maratonci upoznali su i Muzej „Teru“ i osvežili se kod još jedne svoje domaćice, Jelene Pižurice Pjević, u njenoj prelepoj Vili „Dane“. Domaćini, Branislava i Zlatko Ćirić, priredili su im i večeru za ispraćaj.

– U sportu sam od svojih dvadesetih godina. Posle višegodišnje pauze lako sam se vratila jer sam to imala „zabeleženo“ u nogama. Ovo mi je bila već sedma trka. Trčanje nije samo dobro za telo, već i za um jer kiseonik „hrani“ mozak i, na taj način, utiče i na kognitivne sposobnosti – kaže Branislava Ćirić. – Mislim da našem gradu ovo nedostaje i da smo, organizacijom prijateljske, neformalne, turističke trke, to i dokazali. Velika mi je čast što su se ovi divni ljudi odazvali. Veliki su jer su jednostavni, druželjubivi. Ispratili smo ih sa divnim utiscima o našem gradu i ljudima u njemu i sa željom da se ponovo, ovde, uskoro sretnemo.

Ako je ovo bio začetak maratonskog trčanja u Kikindi, učinjeno je to na visokom nivou – uz sjajne ljude koji od njega ne odustaju i, svakim korakom, čine dobro, i najbolje i sebi i drugima. Maratonci, hvala.

S. V. O.

Pomozimo sugrađanki Aleksandri u borbi sa najtežom bolešću

Igor Crnogorac June 10, 2024

Aleksandri Dukatarov iz Kikinde, četrdesetdvogodišnjoj majci maloletne devojčice, potrebna je naša pomoć.

U januaru 2021. godine javili su se prvi simptomi bolesti, nakon čega je uspostavljena dijagnoza zloćudnog karcinoma materice (C53.0 Neoplasma malignum endocervices uteri).

Lečenje citostaticima i zračenjem u nekoliko navrata nije dalo željene rezultate, a poslednjim kontrolnim pregledom utvrđeno je da je bolest u progresiji, zbog čega je Aleksandra na izuzetno jakim lekovima za ublažavanje bola.

Jedino rešenje za poboljšanje njenog zdravstvenog stanja jeste lečenje imunoterapijama na privatnoj klinici, što zahteva značajna finansijska sredstva.

Aleksandri je hitno potrebna pomoć svih ljudi dobre volje u vidu donacija, kako bi što pre nastavila lečenje. Sredstva su potrebna za imunološke terapije, hemoterapije, lekove, pelene, specijalističke preglede i za bolničko lečenje, ukupno 2.300.000 dinara.

Donacije je moguće uputiti preko Humanitarne fondacije Aleksandra Šapića, „Budi human“ – na brojeve računa ili SMS porukom sa brojem 1666 na 3030. Cena poruke je 200 dinara.

Muzičko-plesno veče u utorak u VŠSSOV

Igor Crnogorac June 9, 2024

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) i Plesni studio „Step Up“ Tijane Levnajić organizuju u utorak, 11. juna, od 18.30, Muzičko-plesno veče.

U amfiteatru Visoke škole nastupiće, pored studenata i polaznika Plesnog studija, i: Horić Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, Orkestar predškolaca VŠSSOV i Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, Ena Gogić, Hor OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina, Škola plesa „Dance N Soul – Ritmik“, Fitness centar „Red Gym“, Plesni studio „Jessy“ i ADZNM „Gusle“.

Mlade plesačice “Dance N Soul”-a ponovo sjajne na međunarodnom festivalu – sa Palića donele veliki broj pojedinačnih i grupnih nagrada

Igor Crnogorac June 9, 2024

Članice Udruženja sportskog plesa “Dance N Soul – Ritmik” ponovo su zaslužile veliki broj nagrada, ovoga puta na juče održanom Internacionalnom plesnom festivalu “Infinity” na Paliću. Mlade plesačice imale su 12 solo i četiri grupna nastupa.

Jovana Radulović bila je najbolja u „street style mini“ kategoriji, Manja Injac osvojila je prvo mesto u „jazz style mini“, a u „jazz style children“ kategoriji, zlato je dobila Teodora Cvitanović.

U kategoriji „open mini“ prva je bila Nika Beleslin, dok je Sofija Nikić bila drugoplasirana. Srebro je zaslužila Anđela Vasilev u „show dance mini” kategoriji u kojoj je Maša Marić bila treća.

U kategoriji „street style children“ drugo mesto osvojila je Renata Žoldoš. Drugoplasirane su bile i Mila Marić i Milijana Stankov u kategoriji „open style childrensu“, kao i juniorke Škole, Danica Čavić i Teodora Palinkaš u „hop style“-u.

U grupnim nastupima, za zlato su plesale Plave i Crvene šljokice, u „show dance children“, odnosno „open style junior“ kategorijama. Ciklama šljokice bile su treće u “hop style mini” kategoriji. Na istoj poziciji takmičenje su završile Tirkizne šljokice, u „open style“-u.

Sa obzirom na to da je takmičenje internacionalno i da su deca u svim nastupima imala jaku konkurenciju, prezadovoljni smo njihovim plasmanima i ponosni sto su nas predstavljale na ovom Festivalu – rekla je Mirna Krnić, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, instruktorka i predsednica Udruženja sportskog plesa “Dance N Soul – Ritmik”.

Veliki međunarodni festival modernog plesa i folklora na Paliću okupio je, na Velikoj terasi i Letnjoj pozornici 38 klubova sa oko 1.500 učesnika iz Srbije i inostranstva. Organizator Festivala bio je subotički Plesni klub “Stars”.

S. V. O.

Iz MUP- a apeluju na građane da ne pale travu i nisko rastinje – Sektor za vanredne situacije u pojačanom nadzoru

Igor Crnogorac June 9, 2024

Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon najave toplog vremena koje pogoduje nastanku požara na otvorenom prostoru i njihovom brzom širenju, apeluju na građane da ne pale travu i nisko rastinje na takvim područjima. Ovo se posebno odnosi na prostore u blizini obradivih površina ili u blizini šuma, zbog opasnosti širenja požara koji može da ugrozi živote građana i nanese veliku materijalnu štetu.

MUP podseća da je Zakonom o zaštiti od požara i drugim zakonima zabranjeno spaljivanje trave i niskog rastinja na otvorenom prostoru, ostataka strnih useva, spaljivanje smeća, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume.

„Za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi propisane su novčane kazne za fizička lica koja prekrše odredbe Zakona, od 10.000 do 50.000 dinara, dok kazne za spaljivanje ostataka strnih useva, biljnih ostataka i smeća za fizička lica iznose 10.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara”, navodi se u saopštenju MUP-a.

Kako se dodaje, ukoliko dođe do požara ili ga građani uoče, potrebno je da odmah pozovu Vatrogasnu službu na broj 193.

„Sektor za vanredne situacije će, u narednom periodu, sa drugim linijama rada MUP-a, nadležnim inspekcijskim službama republičkog i lokalnog nivoa, pojačati nadzor i obilazak terena radi pronalaženja neodgovornih građana koji ne poštuju zakonske odredbe i njihovog procesuiranja, a sve u cilju smanjenja broja požara na otvorenom prostoru i povećanja bezbednosti naših građana”, napominje se u saopštenju MUP-a.

U „Lanetu“ danas „Pinokio“ Pan Teatra

Igor Crnogorac June 9, 2024

Predstava “Pinokio” beogradskog „Pan Teatra“, scenska adaptacija istoimene bajke Karla Kolodija, po tekstu i u režiji Miodraga Milovanova, gostuje večeras u Dečijem pozorištu „Lane“.

Tokom predstave pratimo avanture jednog drvenog lutka koji, od komada drveta koje se smeje i plače, prvo postaje živi lutak, a zatim i dečak. U priči mali Pinokio, kroz razna životna iskušenja, uči razliku između dobra i zla, navodi se u najavi predstave.

Početak izvođenja je u novom, letnjem terminu, od 19 sati.

(Foto: Pan Teatar)

Zlato i specijalna nagrada za scensko izvođenje Horu „Attendite!“ u Tuzli

Igor Crnogorac June 9, 2024

Na prestižnom Međunarodnom horskom šampionatu “Lege Artis” u Tuzli, održanom od 6. do 8. juna, Hor Kulturnog centra Kikinda “Attendite!”, sa dirigentkinjom prof. dr Biljanom Jeremić, osvojio je zlato u kategoriji mešovitih horova i posebno priznanje za najbolje scensko izvođenje horske kompozicije „Baba Yetu“, Kristofera Tina.

Ovo je samo još jedan u nizu najviših priznanja koje Hor Kulturnog centra osvaja od svog osnivanja 2018. godine i još jedna prilika u kojoj su pokazali da su najbolji. Hor i orkestar “Attendite!” ustanovljeni su sa željom za stvaranjem reprezentativnog sastava koji će ovu ustanovu, ali pre svega grad Kikindu, predstavljati na značajnim događajima, navode u Kulturnom centru.

U nizu priznanja koje je Hor do sada dobio, izdvajaju se: zlatne medalje na horskom festivalu Majske muzičke svečanosti u Bjeljini 2019, 2020, 2021, 2022 i 2023. godine. Hor je proglasen i za apsolutnog pobednika na festivalu „Fonfest“ u Brčkom, sa zlatom u trima kategorijama, i dobitnik je zlatne plakete na festivalima u Bugarskoj i Turskoj, kao i na Međunarodnom festivalu horova u Kolarčevoj zadužbini 2019. godine.

Hor je, uz Kulturni centar, od 2022, domaćin Međunarodnog horskog festivala “Melodianum”. Od 2022. u svom sastavu ima i Dečiji hor “Kikindijanci”.

Na radionici u Muzeju stvarane replike odabranih slika – u kolažu, jedinoj tehnici koje nema na izložbi

Igor Crnogorac June 8, 2024

Na izuzetno zanimljivoj izložbi pod nazivom „Više od slike“ u Narodnom muzeju, posle prošlonedeljne radionice u kojoj su se, kombinovanom tehnikom, prikazivala čula, večeras je održana radionica „Kolaž“, namenjena odraslima.

– Učesnici su prvo na izložbi pronašli sliku koja im je najlepša ili ih asocira na osobu, period ili događaj, i sada izrađuju njenu repliku u kolažu – kaže Katarina Dragin, muzejski edukator, koja je vodila radionice. Ona je, uz istoričarku umetnosti, Jelenu Ciganović, i autorka ove izložbe.

– Radim repliku „Slike na suvom“ jer sam birala delo koje me podseća na neku osobu, u ovom slučaju, na mene. Prvo sam je nacrtala i sada pravim kolaž. Došla sam da bih se upoznala sa tehnikama koje bismo mogli da primenjujemo na umetničkim radionicama u našem udruženju. Takođe, sa Katarinom Dragin imamo veoma lepu saradnju, ona je i dolazila kod nas da održi radionice – kaže Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze.

Učesnici radionice koji su posvećeno radili na svojim kolažima kažu da se smatraju prijateljima Muzeja.

– Ne moramo više da idemo u druge gradove da bismo učestvovali u nekim aktivnostima, to sada imamo našem rodnom gradu, u Muzeju, koji je opravdano dobio titulu Muzeja godine – rekla je Maja Petrović. – Često dolazim ovde, i da se družim na radionicama, već se smatram njihovim prijateljem.

Izložba „Više od slike“ otvorena je u „Noći muzeja“, 18. maja. Izložene su slike koje publika nije imala prilike da vidi, što je samo deo velike kolekcije od 400 likovnih dela u vlasništvu Narodnog muzeja.

– Izložba je koncipirana tako da navede posetioce da, osim čula vida, upotrebe i druga čula: ukusa, mirisa, dodira, sluha – kaže Katarina Dragin. – Imamo slike sa voćem, mrtvom prirodom, konjima, ljudima koji puše lulu, zatim slike sa reljefnom površinom, pa može da se zamisli dodir. Imamo i rekreirane slike. U vreme pandemije u svetskim muzejima bilo je vrlo popularno da se pozivaju posetioci da se njihova dela rekreiraju, tačnije da poznata dela predstave na svoj način pomoću fotografije. Čulo sluha pokrećemo ukoliko posmatramo sliku, mi smo pripremili i pesmu koja se može čuti na slušalicama, a ukoliko niste zadovoljni izborom, možete da dopišete svoj odabir pesme. U sekciji „Čulo vida“ ideja je da se poigramo, da pronađemo sličnosti i razlike između slika, da uveličamo ili da zavirimo kroz „špijunku“ i vidimo sliku iza panoa. Na izložbi imamo i slike koje prikazuju godišnja doba, a u uvodnom delu su dela rađena različitim likovnim tehnikama, grupisana po motivima i temama, i tu su i poznate ličnosti na slikama. Zanimljivo je da u našoj kolekciji ne postoji nijedan kolaž i zato je to tema radionice.

Izložene slike potpisao je veliki broj poznatih, ali ima dela za koja se ne zna ko su autori. Tu su dve slike Vase Pomorišca, slika Milana Konjovića, kao i portret Miroslava Antića koji je on uradio, zatim dela Mirka Daljeva, Radivoja Berbakova, Vladislava Titelbaha koji je slikao portrete istorijskih ličnosti.

Izložba „Više od slike“ biće otvorena do petka, a u sredu, 12. juna, od 17 sati, istoričar Miloš Pušara će sa posetiocima razgovarati o poznatim ličnostima na slikama i o značajnim istorijskim temama.

S. V. O.

Najbolji u generaciji, dobitnici deset Dositejevih diploma, blizanci Mina i Mateja odlučno i sa uspehom ostvaruju svoje snove

Igor Crnogorac June 8, 2024

Blizanci Mina i Mateja Radivojša završavaju osnovnu školu sa diplomama za đaka i sportistu generacije, i sa još deset posebnih, Dositejevih diploma za postignute uspehe u pojedinim oblastima. U svojoj, sada već bivšoj školi, OŠ „Vuk Karadžić“, brat i sestra nisu se samo zadovoljavali peticama. Redovno su učestvovali na takmičenjima i sa njih se vraćali sa diplomama i peharima.

– Takmičila sam se iz matematike, fizike, biologije, hemije, srpskog jezika i književnosti. Posebno sam ponosna na treću nagradu na državnom takmičenju iz fizike koju i najviše volim jer je ona za mene kao zanimljivija matematika. Volim da rešavam logičke zadatke, da pronalazim nova rešenja, jer to mogu da zamislim i dešava se u stvarnom životu. Oblast kretanja i gravitacije mi je najinteresantnija. Za fiziku me je zainteresovao tata koji je nastavnik ovog predmeta, i, uz nastavnicu Biljanu Grulović, pomagao mi je u pripremama za takmičenja. U Regionalnom centru za talente sam se takmičila iz biologije, i u tome mi je pomagala i starija sestra, Marina, a od sledeće školske godine volela bih da se takmičim iz fizike – priča Mina.

Mina je bila aktivna i u Crvenom krstu sa kojim je učestvovala na pokrajinskom takmičenju iz pružanja prve pomoći, na kojem su pobedili prethodne dve godine.

– Najlepše mi je bilo u Petnici, prošlog oktobra – dodaje Mina. – Imali smo predavanja po čitav dan, upoznavali smo se sa različitim naukama.

Kaže da je u slobodno vreme trenirala plivanje, a sada je redovna na treninzima odbojke. Mina priznaje da joj je, 20 minuta mlađi brat, uvek pružao podsticaj jer su, kako ističe, jedno drugom pozitivna konkurencija.

Mateja je, s druge strane, izuzetan bio, pre svega, u sportu. Ipak, pored diplome za sportistu generacije, dobitnik je i četiri Dositejeve nagrade.

– Prvo sam počeo da treniram plivanje, sa četiri godine, a zatim sam, od sedam godina započeo i sa treninzima fudbala – kaže Mateja. – Za školu sam se takmičio u fudbalu, odbojci, košarci, plivanju i atletici. Pet puta sam učestvovao na državnom takmičenju iz plivanja i ponosan sam na osvojeno četvrto mesto.

Kao i njegova sestra, takmičio se i iz fizike i matematike i iz tehničkog obrazovanja, i postizao značajne uspehe. U takmičenju iz saobraćaja njegova ekipa je pobedila na opštinskom i okružnom takmičenju. Takođe, nadmetao se sa ekipom Crvenom krsta. Ipak, najviše voli sport, tačnije fudbal, i upravo u ovom sportu bi voleo da se zadrži. Sada je u kadetima OFK „Kikinde“ i, kaže, voleo bi da se i ubuduće, za školu, takmiči u plivanju i košarci.

– Više ja podstičem Minu, ali je ona, zapravo, naša pokretačka snaga – priznaje Mateja.

Oboje su, za dalje školovanje, izabrali prirodni smer u Gimnaziji. Što se tiče izbora fakulteta, Mina razmišlja o medicini i Građevinskom fakultetu, a Mateja se dvoumi između arhitekture i medicine.

Za ovaj izuzetan dvojac, koji je učinio ponosnim, ne samo svoje roditelje, Oliveru i Željka, kao i učiteljicu Milku Koldan Šević i razrednog starešinu, Draganu Vukašinović, zahvaljujući njihovoj želji za učenjem, trudu i energiji koju ulažu u vannastavne aktivnosti, sigurno će se još čuti.

I najvažnije – ovi đaci, pametni i vredni, izrastaju u uspešne, lepo vaspitane i dobre ljude, i zaslužili su svaku sreću u svemu novom što započnu dok koračaju ka svojim ciljevima.

S. V. O.

Neregistrovani električni trotineti od 15. juna neće moći da se voze

Igor Crnogorac June 8, 2024

Za tačno nedelju dana nalepnice, praktično dozvole za upravljanje električnim trotinetima, biće obavezne. Istog dana, 15. juna, ističe i rok za podnošenje zahteva za njihovo izdavanje.

Inače, vozačima ovih trotineta dozvoljeno je kretanje kolovozom, ali, kako precizira Zakon o bezbednosti u saobraćaju, na putu gde je brzina kretanja ograničena na najviše 30 kilometara na sat, ako je vozač maloletan, odnosno, ako je navršio 18 godina, može da se kreće kolovozom gde je ograničenje najviše 50 kilometara na sat. I mora da ima zaštitnu opremu – zakopčanu zaštitnu biciklističku kacigu na glavi i prsluk.

Što se tiče starosne granice za upravljanje ovim lakim električnim dvotočkašem, ona je za dve godine viša nego za vožnju bicikla. Na bicikl se može sa najmanje 12, a na električni trotinet sa najmanje 14 godina.

Kazne za prekršaje su drakonske, od novčane do višegodišnje zatvorske. Za vožnju bez nalepnice zaprećena je kazna od deset hiljada dinara. Isti iznos moraće da plate i vozači ukoliko su u saobraćaju bez osvetljenja, svetloodbojnog prsluka, ukoliko voze saputnike ili se kreću nedozvoljenom površinom.

Najdrastičnija zaprećena kazna je od 100.000 do 120.000 dinara ili čak zatvor do 30 dana, ukoliko električni trotinet vozite po autoputu i motoputu

Slično vozačima automobila, kako su regulisale nove odredbe Zakona, i vozačima ovih dvotočkaša može biti privremeno oduzeto prevozno sredstvo ukoliko imaju seriju težih prekršaja.

Procena je da u Srbiji ima oko 250.000 električnih trotineta. Važno je napomenuti da vozača električnog trotineta koji vozi trotoarom može da zaustavi bilo koji policajac, a ne samo pripadnici saobraćajne policije.