Igor Crnogorac

Maratonci-(4)

Група маратонаца гостовала је у нашем граду протеклог викенда. Спортски и срчано, с лакоћом су, на температури од 32 степена, истрчали шест километара и, уједно, посетили туристичке знаменитости града. Иницијаторка и организаторка трке била је Бранислава Ћирић, дугогодишња рекреативка, која оживљава маратон у нашем месту. Посебну част, својим учешћем, учинио је најстарији маратонац у Србији и у ширем региону, деведесетогодишњи Влада Стевановић.

Трчање као тајна дуговечности

Доајен атлетског трчања, Стевановић живи у Београду, а родом је из околине Лесковца. Овај инжењер геологије у пензији, у марту ушао је у десету деценију и може да се похвали да у тркама учествује дуже од тридесет година. Своју атлетску премијеру имао је, каже, на Другом београдском маратону, а да почне да трчи испровоцирала га је једна дама.

– Уочи почетка маратона видео сам на телевизији баку од 76 година да изјављује како ће да истрчи „Трку задовољства“ дугу пет километара. Узео сам патике и стигао на почетак трке. Рекао сам себи – ако може она, могу и ја. Имао сам 55 година и, од тада, нисам престао да трчим.

Уследили су, каже, полумаратони, па маратони, триатлони, ултра-маратони чак, европски и светски наступи, од тога 12 светских првенстава у брдском трчању: у Чешкој, Италији, Пољској и Хрватској, где је, 2009. године, био трећи.

– Имао сам још тада, када сам почињао, проблема са кичмом и мислим да је кретање успорило погоршање. Треба трчати у сваком случају, а посебно то важи за млађе, ми стварамо пријатељства и чувамо здравље. Месечно учествујем на три, четири трке, прошле године сам их имао 34. Рекреирам се у Бањичкој шуми, то је у мом крају – каже Стевановић.

Иначе, његов деведесети рођендан прославио је цео Земун где је, на кеју, 24. марта ове године, њему у част, одржана велика хуманитарна трка. Поред великог броја маратонаца и рекреативаца, у трци су учествовали и супрежници Ћирић.

Нова спортска пријатељства започета на Плитвицама

Наш чика Влада је доајен, на маратонима га и победници из Кеније дочекују аплаузима, напомиње још један учесник трке у Кикинди, Жељко Граовац, атлетски кондициони тренер и судија, дипломирани менаџер у спорту. Граовац је маратонац са више од 20 маратона и десетак ултра-маратона, укупно 700 трка, иначе организатор пута на Плитвички маратон, на којем се ова сјајна екипа и окупила.

– Био је то и спортски и туристички, хедонистички и историјски догађај – истакао је Граовац. – Трке од пет и десет километара су увек добре, али маратоне и маратоне препоручујем само потпуно здравима јер су то изузетни физички напори. Волим људе који зраче позитивном енергијом, тако смо се и окупили.

Др Весна Црњански, потомак Милоша Црњанског, каже – полубанаћанка, која се вратила атлетици и до сада истрчала један маратон и више од 50 полумаратона, као и банкар, увек ведар Милан Цвејић, слободна уметница Марија Ђапић Живковић и приватник Бранко Лејић, заљубљеници у атлетику, те спарне суботе су у наш град стигли аутобусом, јер здраве навике и дружење, кажу, немају цену. Уз то, како напомињу, овај спорт лучи серотонин који им касније „не дозвољава“ да престану.

У току боравка гости-маратонци упознали су и Музеј „Теру“ и освежили се код још једне своје домаћице, Јелене Пижурице Пјевић, у њеној прелепој Вили „Дане“. Домаћини, Бранислава и Златко Ћирић, приредили су им и вечеру за испраћај.

– У спорту сам од својих двадесетих година. После вишегодишње паузе лако сам се вратила јер сам то имала „забележено“ у ногама. Ово ми је била већ седма трка. Трчање није само добро за тело, већ и за ум јер кисеоник „храни“ мозак и, на тај начин, утиче и на когнитивне способности – каже Бранислава Ћирић. – Мислим да нашем граду ово недостаје и да смо, организацијом пријатељске, неформалне, туристичке трке, то и доказали. Велика ми је част што су се ови дивни људи одазвали. Велики су јер су једноставни, дружељубиви. Испратили смо их са дивним утисцима о нашем граду и људима у њему и са жељом да се поново, овде, ускоро сретнемо.

Ако је ово био зачетак маратонског трчања у Кикинди, учињено је то на високом нивоу – уз сјајне људе који од њега не одустају и, сваким кораком, чине добро, и најбоље и себи и другима. Маратонци, хвала.

С. В. О.

Aleksandra-Dukatarov-1

Александри Дукатаров из Кикинде, четрдесетдвогодишњој мајци малолетне девојчице, потребна је наша помоћ.

У јануару 2021. године јавили су се први симптоми болести, након чега је успостављена дијагноза злоћудног карцинома материце (C53.0 Neoplasma malignum endocervices uteri).

Лечење цитостатицима и зрачењем у неколико наврата није дало жељене резултате, а последњим контролним прегледом утврђено је да је болест у прогресији, због чега је Александра на изузетно јаким лековима за ублажавање бола.

Једино решење за побољшање њеног здравственог стања јесте лечење имунотерапијама на приватној клиници, што захтева значајна финансијска средства.

Александри је хитно потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација, како би што пре наставила лечење. Средства су потребна за имунолошке терапије, хемотерапије, лекове, пелене, специјалистичке прегледе и за болничко лечење, укупно 2.300.000 динара.

Донације је могуће упутити преко Хуманитарне фондације Александра Шапића, „Буди хуман“ – на бројеве рачуна или СМС поруком са бројем 1666 на 3030. Цена поруке је 200 динара.

ples

Висока школа струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) и Плесни студио „Step Up“ Тијане Левнајић организују у уторак, 11. јуна, од 18.30, Музичко-плесно вече.

У амфитеатру Високе школе наступиће, поред студената и полазника Плесног студија, и: Хорић Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Оркестар предшколаца ВШССОВ и Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, Ена Гогић, Хор ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, Школа плеса „Dance N Soul – Ritmik“, Fitness centar „Red Gym“, Плесни студио „Jessy“ и АДЗНМ „Гусле“.

Dance-N-Soul-Palic-(4)

Чланице Удружења спортског плеса “Dance N Soul – Ritmik” поново су заслужиле велики број награда, овога пута на јуче одржаном Интернационалном плесном фестивалу “Infinity” на Палићу. Младе плесачице имале су 12 соло и четири групна наступа.

Јована Радуловић била је најбоља у „street style mini“ категорији, Мања Ињац освојила је прво место у „jazz style mini“, а у „jazz style children“ категорији, злато је добила Теодора Цвитановић.

У категорији „open mini“ прва је била Ника Белеслин, док је Софија Никић била другопласирана. Сребро је заслужила Анђела Василев у „show dance mini” категорији у којој је Маша Марић била трећа.

У категорији „street style children“ друго место освојила је Рената Жолдош. Другопласиране су биле и Мила Марић и Милијана Станков у категорији „open style childrenсу“, као и јуниорке Школе, Даница Чавић и Теодора Палинкаш у „hop style“-у.

У групним наступима, за злато су плесале Плаве и Црвене шљокице, у „show dance children“, односно „open style junior“ категоријама. Циклама шљокице биле су треће у “hop style mini” категорији. На истој позицији такмичење су завршиле Тиркизне шљокице, у „open style“-у.

Са обзиром на то да је такмичење интернационално и да су деца у свим наступима имала јаку конкуренцију, презадовољни смо њиховим пласманима и поносни сто су нас представљале на овом Фестивалу – рекла је Мирна Крнић, професор спорта и физичког васпитања, инструкторка и председница Удружења спортског плеса “Dance N Soul – Ritmik”.

Велики међународни фестивал модерног плеса и фолклора на Палићу окупио је, на Великој тераси и Летњој позорници 38 клубова са око 1.500 учесника из Србије и иностранства. Организатор Фестивала био је суботички Плесни клуб “Stars”.

С. В. О.

pozar-vatrogasci

Припадници Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, након најаве топлог времена које погодује настанку пожара на отвореном простору и њиховом брзом ширењу, апелују на грађане да не пале траву и ниско растиње на таквим подручјима. Ово се посебно односи на просторе у близини обрадивих површина или у близини шума, због опасности ширења пожара који може да угрози животе грађана и нанесе велику материјалну штету.

МУП подсећа да је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање траве и ниског растиња на отвореном простору, остатака стрних усева, спаљивање смећа, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме.

„За непоштовање ових законских одредби прописане су новчане казне за физичка лица која прекрше одредбе Закона, од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна лица од 300.000 до 1.000.000 динара”, наводи се у саопштењу МУП-а.

Како се додаје, уколико дође до пожара или га грађани уоче, потребно је да одмах позову Ватрогасну службу на број 193.

„Сектор за ванредне ситуације ће, у наредном периоду, са другим линијама рада МУП-а, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, појачати надзор и обилазак терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана”, напомиње се у саопштењу МУП-а.

Фото: Пан Театар

Представа “Пинокио” београдског „Пан Театра“, сценска адаптација истоимене бајке Карла Колодија, по тексту и у режији Миодрага Милованова, гостује вечерас у Дечијем позоришту „Лане“.

Током представе пратимо авантуре једног дрвеног лутка који, од комада дрвета које се смеје и плаче, прво постаје живи лутак, а затим и дечак. У причи мали Пинокио, кроз разна животна искушења, учи разлику између добра и зла, наводи се у најави представе.

Почетак извођења је у новом, летњем термину, од 19 сати.

(Фото: Пан Театар)

attendite-1

На престижном Међународном хорском шампионату “Lege Artis” у Тузли, одржаном од 6. до 8. јуна, Хор Културног центра Кикинда “Attendite!”, са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић, освојио је злато у категорији мешовитих хорова и посебно признање за најбоље сценско извођење хорске композиције „Baba Yetu“, Кристофера Тина.

Ово је само још један у низу највиших признања које Хор Културног центра осваја од свог оснивања 2018. године и још једна прилика у којој су показали да су најбољи. Хор и оркестар “Attendite!” установљени су са жељом за стварањем репрезентативног састава који ће ову установу, али пре свега град Кикинду, представљати на значајним догађајима, наводе у Културном центру.

У низу признања које је Хор до сада добио, издвајају се: златне медаље на хорском фестивалу Мајске музичке свечаности у Бјељини 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023. године. Хор је прогласен и за апсолутног победника на фестивалу „Фонфест“ у Брчком, са златом у трима категоријама, и добитник је златне плакете на фестивалима у Бугарској и Турској, као и на Међународном фестивалу хорова у Коларчевој задужбини 2019. године.

Хор је, уз Културни центар, од 2022, домаћин Међународног хорског фестивала “Мелодианум”. Од 2022. у свом саставу има и Дечији хор “Кикиндијанци”.

Muzej-radionica-(1)

На изузетно занимљивој изложби под називом „Више од слике“ у Народном музеју, после прошлонедељне радионице у којој су се, комбинованом техником, приказивала чула, вечерас је одржана радионица „Колаж“, намењена одраслима.

– Учесници су прво на изложби пронашли слику која им је најлепша или их асоцира на особу, период или догађај, и сада израђују њену реплику у колажу – каже Катарина Драгин, музејски едукатор, која је водила радионице. Она је, уз историчарку уметности, Јелену Цигановић, и ауторка ове изложбе.

– Радим реплику „Слике на сувом“ јер сам бирала дело које ме подсећа на неку особу, у овом случају, на мене. Прво сам је нацртала и сада правим колаж. Дошла сам да бих се упознала са техникама које бисмо могли да примењујемо на уметничким радионицама у нашем удружењу. Такође, са Катарином Драгин имамо веома лепу сарадњу, она је и долазила код нас да одржи радионице – каже Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе.

Учесници радионице који су посвећено радили на својим колажима кажу да се сматрају пријатељима Музеја.

– Не морамо више да идемо у друге градове да бисмо учествовали у неким активностима, то сада имамо нашем родном граду, у Музеју, који је оправдано добио титулу Музеја године – рекла је Маја Петровић. – Често долазим овде, и да се дружим на радионицама, већ се сматрам њиховим пријатељем.

Изложба „Више од слике“ отворена је у „Ноћи музеја“, 18. маја. Изложене су слике које публика није имала прилике да види, што је само део велике колекције од 400 ликовних дела у власништву Народног музеја.

– Изложба је конципирана тако да наведе посетиоце да, осим чула вида, употребе и друга чула: укуса, мириса, додира, слуха – каже Катарина Драгин. – Имамо слике са воћем, мртвом природом, коњима, људима који пуше лулу, затим слике са рељефном површином, па може да се замисли додир. Имамо и рекреиране слике. У време пандемије у светским музејима било је врло популарно да се позивају посетиоци да се њихова дела рекреирају, тачније да позната дела представе на свој начин помоћу фотографије. Чуло слуха покрећемо уколико посматрамо слику, ми смо припремили и песму која се може чути на слушалицама, а уколико нисте задовољни избором, можете да допишете свој одабир песме. У секцији „Чуло вида“ идеја је да се поиграмо, да пронађемо сличности и разлике између слика, да увеличамо или да завиримо кроз „шпијунку“ и видимо слику иза паноа. На изложби имамо и слике које приказују годишња доба, а у уводном делу су дела рађена различитим ликовним техникама, груписана по мотивима и темама, и ту су и познате личности на сликама. Занимљиво је да у нашој колекцији не постоји ниједан колаж и зато је то тема радионице.

Изложене слике потписао је велики број познатих, али има дела за која се не зна ко су аутори. Ту су две слике Васе Поморишца, слика Милана Коњовића, као и портрет Мирослава Антића који је он урадио, затим дела Мирка Даљева, Радивоја Бербакова, Владислава Тителбаха који је сликао портрете историјских личности.

Изложба „Више од слике“ биће отворена до петка, а у среду, 12. јуна, од 17 сати, историчар Милош Пушара ће са посетиоцима разговарати о познатим личностима на сликама и о значајним историјским темама.

С. В. О.

Mina-i-Mateja-(2)

Близанци Мина и Матеја Радивојша завршавају основну школу са дипломама за ђака и спортисту генерације, и са још десет посебних, Доситејевих диплома за постигнуте успехе у појединим областима. У својој, сада већ бившој школи, ОШ „Вук Караџић“, брат и сестра нису се само задовољавали петицама. Редовно су учествовали на такмичењима и са њих се враћали са дипломама и пехарима.

– Такмичила сам се из математике, физике, биологије, хемије, српског језика и књижевности. Посебно сам поносна на трећу награду на државном такмичењу из физике коју и највише волим јер је она за мене као занимљивија математика. Волим да решавам логичке задатке, да проналазим нова решења, јер то могу да замислим и дешава се у стварном животу. Област кретања и гравитације ми је најинтересантнија. За физику ме је заинтересовао тата који је наставник овог предмета, и, уз наставницу Биљану Груловић, помагао ми је у припремама за такмичења. У Регионалном центру за таленте сам се такмичила из биологије, и у томе ми је помагала и старија сестра, Марина, а од следеће школске године волела бих да се такмичим из физике – прича Мина.

Мина је била активна и у Црвеном крсту са којим је учествовала на покрајинском такмичењу из пружања прве помоћи, на којем су победили претходне две године.

– Најлепше ми је било у Петници, прошлог октобра – додаје Мина. – Имали смо предавања по читав дан, упознавали смо се са различитим наукама.

Каже да је у слободно време тренирала пливање, а сада је редовна на тренинзима одбојке. Мина признаје да јој је, 20 минута млађи брат, увек пружао подстицај јер су, како истиче, једно другом позитивна конкуренција.

Матеја је, с друге стране, изузетан био, пре свега, у спорту. Ипак, поред дипломе за спортисту генерације, добитник је и четири Доситејеве награде.

– Прво сам почео да тренирам пливање, са четири године, а затим сам, од седам година започео и са тренинзима фудбала – каже Матеја. – За школу сам се такмичио у фудбалу, одбојци, кошарци, пливању и атлетици. Пет пута сам учествовао на државном такмичењу из пливања и поносан сам на освојено четврто место.

Као и његова сестра, такмичио се и из физике и математике и из техничког образовања, и постизао значајне успехе. У такмичењу из саобраћаја његова екипа је победила на општинском и окружном такмичењу. Такође, надметао се са екипом Црвеном крста. Ипак, највише воли спорт, тачније фудбал, и управо у овом спорту би волео да се задржи. Сада је у кадетима ОФК „Кикинде“ и, каже, волео би да се и убудуће, за школу, такмичи у пливању и кошарци.

– Више ја подстичем Мину, али је она, заправо, наша покретачка снага – признаје Матеја.

Обоје су, за даље школовање, изабрали природни смер у Гимназији. Што се тиче избора факултета, Мина размишља о медицини и Грађевинском факултету, а Матеја се двоуми између архитектуре и медицине.

За овај изузетан двојац, који је учинио поносним, не само своје родитеље, Оливеру и Жељка, као и учитељицу Милку Колдан Шевић и разредног старешину, Драгану Вукашиновић, захваљујући њиховој жељи за учењем, труду и енергији коју улажу у ваннаставне активности, сигурно ће се још чути.

И најважније – ови ђаци, паметни и вредни, израстају у успешне, лепо васпитане и добре људе, и заслужили су сваку срећу у свему новом што започну док корачају ка својим циљевима.

С. В. О.

 

 

 

За тачно недељу дана налепнице, практично дозволе за управљање електричним тротинетима, биће обавезне. Истог дана, 15. јуна, истиче и рок за подношење захтева за њихово издавање.

Иначе, возачима ових тротинета дозвољено је кретање коловозом, али, како прецизира Закон о безбедности у саобраћају, на путу где је брзина кретања ограничена на највише 30 километара на сат, ако је возач малолетан, односно, ако је навршио 18 година, може да се креће коловозом где је ограничење највише 50 километара на сат. И мора да има заштитну опрему – закопчану заштитну бициклистичку кацигу на глави и прслук.

Што се тиче старосне границе за управљање овим лаким електричним двоточкашем, она је за две године виша него за вожњу бицикла. На бицикл се може са најмање 12, а на електрични тротинет са најмање 14 година.

Казне за прекршаје су драконске, од новчане до вишегодишње затворске. За вожњу без налепнице запрећена је казна од десет хиљада динара. Исти износ мораће да плате и возачи уколико су у саобраћају без осветљења, светлоодбојног прслука, уколико возе сапутнике или се крећу недозвољеном површином.

Најдрастичнија запрећена казна је од 100.000 до 120.000 динара или чак затвор до 30 дана, уколико електрични тротинет возите по аутопуту и мотопуту

Слично возачима аутомобила, како су регулисале нове одредбе Закона, и возачима ових двоточкаша може бити привремено одузето превозно средство уколико имају серију тежих прекршаја.

Процена је да у Србији има око 250.000 електричних тротинета. Важно је напоменути да возача електричног тротинета који вози тротоаром може да заустави било који полицајац, а не само припадници саобраћајне полиције.