U Bioskopu na otvorenom, na Starom jezeru, večeras će biti prikazan film „Severnjačka uteha“.
Početak projekcije je u 21 sat, ulazak je besplatan.
Igor Crnogorac
Za pravoslavne vernike danas je crveno slovo, dan posvećen Svetom Iliji, Iliji Gromovniku.
Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom. Prema predanju, Ilija je rodom iz Tesvita, pa je prozvan Ilija Tesvićanin. Pominje se u Talmudu, Bibliji i Kuranu.
Ilija ili Elaja bio je izraelski prorok iz devetog veka pre nove ere. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Savah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile.
Bio je u sukobu sa tadašnjim carem Ahavom koji je bio odbacio hrišćansku veru zbog žene Jezavelje. Prorok Ilija mu se suprotstavio i pokazao moć Božiju: tri i po godine nije bilo kiše. Veruje se da je upravo zbog svoje moći i ognja toliko poštovan u narodu. Prorokovao je 25 godina.
Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Praznik pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na ovaj dan ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Da je jedan od najpoštovanijih svetitelja među Srbima, potvrđuju i brojne manifestacije, sabori i vašari koji se održavaju širom Srbije na ovaj dan.
Brojni su običaji za ovaj praznik. Prema njima, ne treba raditi u polju, da usevi ne bi sagoreli od sunca. Ako na Svetog Iliju pucaju gromovi, veruje se da on gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Smatra se da bi trebalo dobro gledati mesto gde grom udari zato što je to znak da se tu krije nečastivi. Na Svetog Iliju ne bi trebalo da se kupa u reci i da se zalazi u njene dubine, jer voda na ovaj dan čudnim šumom “doziva” svoje žrtve.
Postoji i predanje da je upravo Sveti Ilija taj koji određuje kada i gde će pasti kiša, a kada će vladati period suše. Ako na Svetog Iliju padne blaga kiša, to se smatra blagoslovom. Na sam praznik menja se vreme, pa se kaže “od Svetog Ilije sunce sve milije”.
Veruje se da je danas dobro uzeti med radi zdravlja. Nekada je bio običaj da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava. Narod veruje da je med koji se izvadi na Ilindan lekovit. Takođe, mnogi roditelji deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.
Slavi se i kao krsna slava, slava je vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. S propašću Kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca, ali je obnovljena 1992. godine.
Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa raspisuje četvrti konkurs za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.
Nagrada je ustanovljena u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989). Njegova dela su: Poljana, Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i druga.
Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) treba poslati na: bogdanciplic@gmail.com
Konkurs je otvoren od 1. avgusta do 30. avgusta, a rezultati će biti objavljeni do 30. septembra 2024. godine.
Žiri će biti u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra (predsednik), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.
Nagrada je objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja godine.
Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.
Hor mladih “Sveti Nikolaj Srpski” objavio je spot za pesmu „Blažena Djevo“. Autor teksta i melodije je Zoran Vučetić iz Vršca, dok je aranžman napisala članica Hora, Minja Petrov. Audio zapis snimljen je prošle godine, kaže Živanka Špirić koja rukovodi Horom.
– Spot smo snimali u manastirima Središte, Mesić i Hajdučica, kao i u Kikindi i objavili smo ga 24. jula, u navečerje praznika ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, povodom slave manastira Središte i osvećenja manastirske crkve posvećene toj ikoni. – kaže Živanka Špirić.
Hor je osnovan 2005. godine. Ima 35 članova uzrasta od pet do 17 godina i radi pri hramovima Svetog Nikole u Kikindi i Uspenija Presvete Bogorodice u Ruskom Selu.
– Negujemo duhovne, etno i rodoljubive pesme. Pored toga, odgovaramo na Svetoj liturgiji i učestvujemo na duhovnim večerima koje se organizuju povodom crkvenih praznika, na književnim večerima, koncertima, smotrama, saborima, akademijama i priredbama – navodi Špirićeva.
Članovi Hora tri puta su nastupali na Dečijem pravoslavnom saboru na Cetinju, 2011, 2016. i 2018. godine. Prvi kompakt-disk, pod nazivom „Ovim pobeđuj“, snimili su 2013. Već naredne godine snimljen je i drugi – „Božanstvena Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog“. Tokom 2017. i 2021. godine objavljene su pesme o Božiću – „U susret Roždestvu“ i „Ne boj se, samo veruj“, CD na kome je i prva autorska pesma, „Žiča“. Tekst za pesmu napisala je Maja Kovačević iz Kraljeva, a muziku Minja Petrov.
Prošle godine Hor mladih “Sveti Nikolaj Srpski” dobio je Nagradu „Branko Radunković – Volja čini čuda“ od istoimene Male škole iz Vršca.
Najnoviji spot, za pesmu „Blažena Djevo“, možete gledati na ovom linku.
S. V. O.
(Foto: FB stranica Živanka Špirić)
U Kulturnom centru će u petak, 2. avgusta, od 19 sati, biti otvorena izložba slika pod nazivom „Ko sam ja“ umetnice iz Niša, Zorice Turkulj Vranješ.
Gošća će, sa kikindskim pesnicima, od 3. do 7. avgusta učestvovati na večerima duhovne poezije, koje će počinjati u 19 sati.
Takođe, sa decom će raditi u besplatnim likovnim radionicama 6. i 7. avgusta, u terminu od 11 do 12 sati. Prijavljivanje za učešće je na broj 060 042 73 01.
S. V. O.
Đaci generacije kikindskih srednjih škola upravo su se vratili iz Soluna, sa nagradnog putovanja koje su dobili zbog postignutih izuzetnih rezultata. Nagrada je realizovana zahvaljujući Dragani Maksimović, nekada učenici Gimnazije, sada preduzetnici iz Dubaija, Gradskoj upravi i nekolicini preduzetnika iz našeg grada.
Sa najboljima: Janom Strajnić iz Gimnazije, Markom Pekarevićem iz Ekonomsko-trgovinske škole, Tanjom Isakov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Slobodanom Antićem iz Tehničke škole, putovala je profesorica psihologije Miljana Kitanović koja je Maksimovićevoj bila razredni starešina.
– Boravili smo četiri dana u Solunu i za to vreme išli smo na izlete do Meteora, plaže u blizini Soluna, do Srpskog groblja na Zejtinliku i u Arheološki muzej. Obilazili smo spomenike i upoznavali grad. Učenici su bili zadovoljni i vratili smo se sa pozitivnim utiscima – kaže profesorica Kitanović i napominje da posebnu zahvalnost duguju Tihomiru Farkašu, novoimenovanom članu Gradskog veća za obrazovanje i gradonačelniku Nikoli Lukaču, koji su pomogli da se ova ekskurzija realizuje.
S. V. O.
Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti, 43. put ispraća svoje učesnike – šestoro umetnika završava svoje skulpture velikog formata i boravak u našem gradu. Tradicionalno, za njih je priređen prijem u Gradskoj kući u kojoj su razgovarali sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem i članom Gradskog veća za obrazovanje, Tihomirom Farkašem.
– Grad je ponovo bio na svetskoj mapi kulture i umetnosti – rekao je Lukač. – „Tera“ svoju reputaciju gradi decenijama i drago mi je da umetnici iz čitavog sveta pronalaze inspiraciju u, za mene najlepšem gradu na svetu. Siguran sam da Simpozijum zavređuje da se svake godine podiže na sve viši nivo. Hvala umetnicima, počastvovani smo delima koje su stvorili, a zahvalnost dugujemo i svim zaposlenima u „Teri“. Mislim da ćemo još mnogo toga zajedno uraditi u narednom periodu.
Anamarija Šerban iz Arada, umetnica i profesor na Fakultetu u Temišvaru navela je da će kući poneti neverovatno i divno iskustvo.
– Ovo je izuzetno mesto za stvaranje monumentalnih skulptura u glini. „Tera“ za mene ima značaj moderne utopije, slobodnog govora umetnosti u materijalu, što čini svet boljim – rekla je Anamarija Šerban.
Sa radom u terakoti Srđan Arsić, umetnik iz Zemuna, upoznao se ranije, u okviru projekta „Teratorija“.
– Prezadovoljan sam, prostor je najbolji u kom sam imao priliku da radim, saradnici su izuzetni – kaže Arsić. – Ovo je jedinstvena prilika u regionu da radimo u terakoti koja nam otvara mogućnost da se izrazimo u materijalu u kojem do sada nismo radili, što je, opet, dosta uticalo na moju ideju. Ovaj rad nadovezuje na ono što sam već stvarao na istom mestu.
Vesna Perunović potiče, kako navodi, sa jugoslovenskih prostora, a interdisciplinarnom praksom bavi se u Kanadi u kojoj živi već 36 godina.
– Imam veliko iskustvo boravka u različitim rezidencijama u svetu i moram da kažem da je ovaj studijski boravak ponudio najviše od svih u kojima sam do sada radila: fantastičan ambijent, razmenu iskustava, životnih i umetničkih, što je veoma značajno za našu praksu. Veliko hvala svima u „Teri“ i Gradu koji podržava ovaj fantastičan projekat, unikatan u svetu. Za sve nas je ovo bilo novo i donelo nam puno entuzijazma i slobode. Ideja da ću ostaviti skulpturu koja će trajati u vremenu i prostoru, za mene je neprocenjiva. Takođe, „Terin“ muzej je impresivna institucija, na svetskoj skali – ispričala je Vesna Perunović.
Direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, Aleksandar Lipovan ocenio je da je Simpozijum bio uspešan.
– Produkcija je jako dobra i umetnici su zadovoljni, što nam je najvažnije, kao i činjenica da i dalje trajemo i da gradimo neku vrstu tradicije u našem gradu, u oblasti savremene umetničke prakse – ukazao je Lipovan.
Na ovogodišnjem Simpozijumu, pored navedenih, stvarali su i umetnici: Stiven Mos iz Pariza, Milorad Mića Stajčić iz Beograda i Božica Rađenović koja živi i radi u Kanadi. Njihova dela moći ćemo da vidimo na izložbi na Trgu, na otvaranju 44. izdanja ove umetničke rezidencije, u julu naredne godine.
S. V. O.
Tadija je jedan od najmlađih Kikinđana, ima četiri meseca i danas je došao sa mamom Draganom i tatom Nenadom Pecarski po svoj poklon od Grada.
– I starija ćerka, Darija, dobila je ovaj paket i još uvek koristi svoju stolicu, kada jede, crta ili se igra – kaže mama Dragana.
Pored multifunkcionalne stolice, svaka beba dobila je i torbu, peškir, podlogu za povijanje i radosnicu. Svečana dodela poklona lokalne samouprave novim žiteljima grada upriličena je danas u svečanoj sali Gradske kuće za bebe rođene od aprila do juna, ukupno njih 90.
Čestitke roditeljima uputio je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Najlepše je podizati decu i izvesti ih na pravi put. Sve što radimo i u gradu i u državi jeste zbog njih. Nadam se da će vam pomoći naša podrška i ovaj skromni poklon. Grad će vam uvek biti na raspolaganju i sve ćemo učiniti da ovi mališani imaju lepu budućnost u našem gradu – rekao je Lukač.
Podela bebi-paketa jedna je od najlepših mera koje Grad sprovodi već dugi niz godina, ukazala je Melita Gombar, članica Gradskog veća za za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
– Roditeljstvo je danas pred brojnim izazovima i Grad, širokim spektrom mera socijalne i dečije zaštite, nastoji da, na sveobuhvatan način, pruži podršku i pomoć roditeljima, u vidu direktne novčane pomoći za rođenje prvog i drugog deteta i pomoći nezaposlenim porodiljama, kao i novim merama, kakve su Škola roditeljstva i Savetovalište za brak i porodicu – rekla je Melita Gombar.
Roditeljima je uputila čestitke i poželela istrajnost u novoj ulozi, a deci lepo i srećno detinjstvo.
S. V. O.
U Bioskopu za decu u dvorištu Narodne biblioteke večeras će biti prikazan Diznijev, sinhronizovani animirani film, „Mala sirena“. Početak je u 21 sat, ulazak je besplatan.
Sveta Velikomučenica Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklecijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji. Kada je imala 12 godina otac je izbacuje iz kuće jer se zavetovala da se nikada neće udati, i tada počinju njene muke jer je primila hrišćansku veru. Carski namesnik Olimpije zaljubljuje se u nju, Marija ga odbija i on naređuje njeno brutalno mučenje. Kako niko nije mogao slomiti njenu jaku veru, sa 16 godina biva pogubljena.
Ruka ove svetiteljke nalazi se u svetogorskom manastiru Vatopedu, a neke njene čudotvorne i svete mošti se čuvaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera. Njih posećuju i poštuju ne samo hrišćani, već i muslimani.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.
Danas se zato ništa ne radi, ni u kući, ni u polju. U narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”
Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini.
U nekim krajevima se veruje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme da se prekine, pa tako, ako plane vatra, ne sme da se ugasi.
Veruje se, takođe, da je grmljavina na Ognjenu Mariju loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da grmljavina ukazuje na bolest i siromaštvo.
Takođe se veruje da se na Ognjenu Mariju ne valja kupati u “velikim vodama”, jer su brojni slučajevi utapanja baš na ovaj dan.
Daanas je slava Crkve na Vodicama. Sveta arhijerejska liturgija počinje u 9 sati.