У Биоскопу на отвореном, на Старом језеру, вечерас ће бити приказан филм „Северњачка утеха“.
Почетак пројекције је у 21 сат, улазак је бесплатан.
Igor Crnogorac
За православне вернике данас је црвено слово, дан посвећен Светом Илији, Илији Громовнику.
Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Илија је родом из Тесвита, па је прозван Илија Тесвићанин. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.
Илија или Елаја био је израелски пророк из деветог века пре нове ере. По предању, када се Илија родио, његов отац Савах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе.
Био је у сукобу са тадашњим царем Ахавом који је био одбацио хришћанску веру због жене Језавеље. Пророк Илија му се супротставио и показао моћ Божију: три и по године није било кише. Верује се да је управо због своје моћи и огња толико поштован у народу. Пророковао је 25 година.
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Празник пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на овај дан не ради у пољу, да се не би навукао гнев светитеља.
Да је један од најпоштованијих светитеља међу Србима, потврђују и бројне манифестације, сабори и вашари који се одржавају широм Србије на овај дан.
Бројни су обичаји за овај празник. Према њима, не треба радити у пољу, да усеви не би сагорели од сунца. Ако на Светог Илију пуцају громови, верује се да он гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Сматра се да би требало добро гледати место где гром удари зато што је то знак да се ту крије нечастиви. На Светог Илију не би требало да се купа у реци и да се залази у њене дубине, јер вода на овај дан чудним шумом “дозива” своје жртве.
Постоји и предање да је управо Свети Илија тај који одређује када и где ће пасти киша, а када ће владати период суше. Ако на Светог Илију падне блага киша, то се сматра благословом. На сам празник мења се време, па се каже “од Светог Илије сунце све милије”.
Верује се да је данас добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит. Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Слави се и као крсна слава, слава је ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.
Банатски културни центар из Новог Милошева расписује четврти конкурс за књижевну Награду „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис на српском језику.
Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића, књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989). Његова дела су: Пољана, Дивље јато, Паорске баладе, Мртва Тиса, Окамењена стада, Слатко православље, Снага земље, Стравична звона, На велико и на мало, Дечаци са Тисе, Синови равнице, Окови, Јаруга, Ђура Јакшић и друга.
Рукопис у Word документу (до 100 А4 страна, Times New Roman12) заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба послати на: bogdanciplic@gmail.com
Конкурс је отворен од 1. августа до 30. августа, а резултати ће бити објављени до 30. септембра 2024. године.
Жири ће бити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.
Награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра до краја године.
Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.
Хор младих “Свети Николај Српски” објавио је спот за песму „Блажена Дјево“. Аутор текста и мелодије је Зоран Вучетић из Вршца, док је аранжман написала чланица Хора, Миња Петров. Аудио запис снимљен је прошле године, каже Живанка Шпирић која руководи Хором.
– Спот смо снимали у манастирима Средиште, Месић и Хајдучица, као и у Кикинди и објавили смо га 24. јула, у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, поводом славе манастира Средиште и освећења манастирске цркве посвећене тој икони. – каже Живанка Шпирић.
Хор je основан 2005. године. Има 35 чланова узраста од пет до 17 година и ради при храмовима Светог Николе у Кикинди и Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу.
– Негујемо духовне, етно и родољубиве песме. Поред тога, одговарамо на Светој литургији и учествујемо на духовним вечерима које се организују поводом црквених празника, на књижевним вечерима, концертима, смотрама, саборима, академијама и приредбама – наводи Шпирићева.
Чланови Хора три пута су наступали на Дечијем православном сабору на Цетињу, 2011, 2016. и 2018. године. Први компакт-диск, под називом „Овим побеђуј“, снимили су 2013. Већ наредне године снимљен је и други – „Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог“. Током 2017. и 2021. године објављене су песме о Божићу – „У сусрет Рождеству“ и „Не бој се, само веруј“, CD на коме је и прва ауторска песма, „Жича“. Текст за песму написала је Маја Ковачевић из Краљева, а музику Миња Петров.
Прошле године Хор младих “Свети Николај Српски” добио је Награду „Бранко Радунковић – Воља чини чуда“ од истоимене Мале школе из Вршца.
Најновији спот, за песму „Блажена Дјево“, можете гледати на овом линку.
С. В. О.
(Фото: ФБ страница Живанка Шпирић)
У Културном центру ће у петак, 2. августа, од 19 сати, бити отворена изложба слика под називом „Ко сам ја“ уметнице из Ниша, Зорице Туркуљ Врањеш.
Гошћа ће, са кикиндским песницима, од 3. до 7. августа учествовати на вечерима духовне поезије, које ће почињати у 19 сати.
Такође, са децом ће радити у бесплатним ликовним радионицама 6. и 7. августа, у термину од 11 до 12 сати. Пријављивање за учешће је на број 060 042 73 01.
С. В. О.
Ђаци генерације кикиндских средњих школа управо су се вратили из Солуна, са наградног путовања које су добили због постигнутих изузетних резултата. Награда је реализована захваљујући Драгани Максимовић, некада ученици Гимназије, сада предузетници из Дубаија, Градској управи и неколицини предузетника из нашег града.
Са најбољима: Јаном Страјнић из Гимназије, Марком Пекаревићем из Економско-трговинске школе, Тањом Исаков из ССШ „Милош Црњански“ и Слободаном Антићем из Техничке школе, путовала је професорица психологије Миљана Китановић која је Максимовићевој била разредни старешина.
– Боравили смо четири дана у Солуну и за то време ишли смо на излете до Метеора, плаже у близини Солуна, до Српског гробља на Зејтинлику и у Археолошки музеј. Обилазили смо споменике и упознавали град. Ученици су били задовољни и вратили смо се са позитивним утисцима – каже професорица Китановић и напомиње да посебну захвалност дугују Тихомиру Фаркашу, новоименованом члану Градског већа за образовање и градоначелнику Николи Лукачу, који су помогли да се ова екскурзија реализује.
С. В. О.
Интернационални симпозијум скулптура у теракоти, 43. пут испраћа своје учеснике – шесторо уметника завршава своје скулптуре великог формата и боравак у нашем граду. Традиционално, за њих је приређен пријем у Градској кући у којој су разговарали са градоначелником, Николом Лукачем и чланом Градског већа за образовање, Тихомиром Фаркашем.
– Град је поново био на светској мапи културе и уметности – рекао је Лукач. – „Тера“ своју репутацију гради деценијама и драго ми је да уметници из читавог света проналазе инспирацију у, за мене најлепшем граду на свету. Сигуран сам да Симпозијум завређује да се сваке године подиже на све виши ниво. Хвала уметницима, почаствовани смо делима које су створили, а захвалност дугујемо и свим запосленима у „Тери“. Мислим да ћемо још много тога заједно урадити у наредном периоду.
Анамарија Шербан из Арада, уметница и професор на Факултету у Темишвару навела је да ће кући понети невероватно и дивно искуство.
– Ово је изузетно место за стварање монументалних скулптура у глини. „Тера“ за мене има значај модерне утопије, слободног говора уметности у материјалу, што чини свет бољим – рекла је Анамарија Шербан.
Са радом у теракоти Срђан Арсић, уметник из Земуна, упознао се раније, у оквиру пројекта „Тераторија“.
– Презадовољан сам, простор је најбољи у ком сам имао прилику да радим, сарадници су изузетни – каже Арсић. – Ово је јединствена прилика у региону да радимо у теракоти која нам отвара могућност да се изразимо у материјалу у којем до сада нисмо радили, што је, опет, доста утицало на моју идеју. Овај рад надовезује на оно што сам већ стварао на истом месту.
Весна Перуновић потиче, како наводи, са југословенских простора, а интердисциплинарном праксом бави се у Канади у којој живи већ 36 година.
– Имам велико искуство боравка у различитим резиденцијама у свету и морам да кажем да је овај студијски боравак понудио највише од свих у којима сам до сада радила: фантастичан амбијент, размену искустава, животних и уметничких, што је веома значајно за нашу праксу. Велико хвала свима у „Тери“ и Граду који подржава овај фантастичан пројекат, уникатан у свету. За све нас је ово било ново и донело нам пуно ентузијазма и слободе. Идеја да ћу оставити скулптуру која ће трајати у времену и простору, за мене је непроцењива. Такође, „Терин“ музеј је импресивна институција, на светској скали – испричала је Весна Перуновић.
Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, Александар Липован оценио је да је Симпозијум био успешан.
– Продукција је јако добра и уметници су задовољни, што нам је најважније, као и чињеница да и даље трајемо и да градимо неку врсту традиције у нашем граду, у области савремене уметничке праксе – указао је Липован.
На овогодишњем Симпозијуму, поред наведених, стварали су и уметници: Стивен Мос из Париза, Милорад Мића Стајчић из Београда и Божица Рађеновић која живи и ради у Канади. Њихова дела моћи ћемо да видимо на изложби на Тргу, на отварању 44. издања ове уметничке резиденције, у јулу наредне године.
С. В. О.
Тадија је један од најмлађих Кикинђана, има четири месеца и данас је дошао са мамом Драганом и татом Ненадом Пецарски по свој поклон од Града.
– И старија ћерка, Дарија, добила је овај пакет и још увек користи своју столицу, када једе, црта или се игра – каже мама Драгана.
Поред мултифункционалне столице, свака беба добила је и торбу, пешкир, подлогу за повијање и радосницу. Свечана додела поклона локалне самоуправе новим житељима града уприличена је данас у свечаној сали Градске куће за бебе рођене од априла до јуна, укупно њих 90.
Честитке родитељима упутио је градоначелник Никола Лукач.
– Најлепше је подизати децу и извести их на прави пут. Све што радимо и у граду и у држави јесте због њих. Надам се да ће вам помоћи наша подршка и овај скромни поклон. Град ће вам увек бити на располагању и све ћемо учинити да ови малишани имају лепу будућност у нашем граду – рекао је Лукач.
Подела беби-пакета једна је од најлепших мера које Град спроводи већ дуги низ година, указала је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
– Родитељство је данас пред бројним изазовима и Град, широким спектром мера социјалне и дечије заштите, настоји да, на свеобухватан начин, пружи подршку и помоћ родитељима, у виду директне новчане помоћи за рођење првог и другог детета и помоћи незапосленим породиљама, као и новим мерама, какве су Школа родитељства и Саветовалиште за брак и породицу – рекла је Мелита Гомбар.
Родитељима је упутила честитке и пожелела истрајност у новој улози, а деци лепо и срећно детињство.
С. В. О.
У Биоскопу за децу у дворишту Народне библиотеке вечерас ће бити приказан Дизнијев, синхронизовани анимирани филм, „Мала сирена“. Почетак је у 21 сат, улазак је бесплатан.
Света Великомученица Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији. Када је имала 12 година отац је избацује из куће јер се заветовала да се никада неће удати, и тада почињу њене муке јер је примила хришћанску веру. Царски намесник Олимпије заљубљује се у њу, Марија га одбија и он наређује њено брутално мучење. Како нико није могао сломити њену јаку веру, са 16 година бива погубљена.
Рука ове светитељке налази се у светогорском манастиру Ватопеду, а неке њене чудотворне и свете мошти се чувају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера. Њих посећују и поштују не само хришћани, већ и муслимани.
У традицији Света Марина је представљена као сестра Светог Илије, чији се дан прославља 2. августа. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена.
Данас се зато ништа не ради, ни у кући, ни у пољу. У народу је позната забрана “ни конац у иглу уденути”. Ако се ово не испоштује, верује се да ће се тако светитељка увредити, па ће послати ватру и громове. Постоји пословица која каже: “Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину!”
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
У неким крајевима се верује да оно што се деси на Огњену Марију не сме да се прекине, па тако, ако плане ватра, не сме да се угаси.
Верује се, такође, да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво.
Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у “великим водама”, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.
Даанас је слава Цркве на Водицама. Света архијерејска литургија почиње у 9 сати.