јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

krpelj

Из ресорног Градског секретаријата обавештавају грађане да ће се у понедељак, 28. јула, извршити третман сузбијања крпеља на територији града Кикинде и у насељеним местима Кикинда, Руско Село, Башаид и Иђош, у периоду од 8 до 12 сати.

Упозоравају се пчелари да је препарат опасан за пчеле. Дејство препарата траје један дан. У случају неповољних временских прилика (јака киша, јак ветар), третман ће се одложити за наредни повољан дан, наводи се у саопштењу.

fijakerijda-kozarci-(3)

Коњичко удружење „Зеленац“ из Нових Козаца организује у суботу, 26. јула, девету Фијакеријаду, традиционалну манифестацију која сваке године окупља љубитеље коња и запрега из целе Војводине.

– Надметања јахача, једнопрега, двопрега, тропрега, четворопрега и вишепрега, као и такмичења за најмлађе, одвијаће се на имању Лисовић од 15 сати. Поред тога, као и сваке године, бираћемо најлепше запреге, пастува и кобилу – каже председник Удружења Миодраг Богојевић.

Манифестацију подржавају Месна заједница Нови Козарци и Град Кикинда, а организатори очекују велики број учесника и посетилаца.

vatrogasci

Неисправна гасна инсталација узрок је експлозије и пожара који су се јуче догодили у приватној кући у улици Милоша Великог у Кикинди, потврђено је из кикиндске Полицијске управе.

У тренутку несреће у кући су се налазили мушкарац и жена. Обоје су, након иницијалног збрињавања у кикиндској Општој болници, санитетом превезени у Универзитетски клинички центар у Новом Саду. Како сазнајемо, у питању су две млађе одрасле особе које су задобиле тешке опекотине којима им је захваћено готово читаво тело.

Експлозија се догодила нешто после 12 сати, након чега је избио мањи пожар. На лицу места први су помогли двојица суграђана који су се затекли на путу у том тренутку, а ватру су брзо локализовале три екипе Ватрогасне јединице МУП-а.

Материјална штета за сада није званично процењена.

RPK-(4)

Регионална привредна комора Севернобанатског управног округа – Кикинда, у сарадњи са Удружењем за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, регионалном ветеринарском инспекцијом и Ветеринарским специјалистичким институтом Зрењанин, организовала је данас стручно окупљање ради подизања свести и едукације сточара и пољопривредних произвођача о актуелној претњи сточном фонду у држави. Теме су биле: афричка куга свиња, куга малих преживара и богиње оваца и коза.

Афричка куга свиња је тешка вирусна болест домаћих и дивљих свиња. Не преноси се на људе, али наноси велике економске штете. Преноси се директним контактом заражених и здравих животиња, али и преко контаминиране хране, опреме, одеће, обуће и превозних средстава. Болест је већ регистрована у Мачванском, Подунавском и Западнобачком округу, а бројна жаришта присутна су и у суседним земљама.

– Северни Банат је за сада миран – истакао је Ненад Будимовић, секретар за сточарство у Привредној комори Србије. – Ми смо још пре две године започели обуку фармера и пољопривредних техничара, свих који учествују у производњи свиња. Болест је врло упорна и врло лако се преноси. У Србији је још увек спорадична – имамо жаришта која се јављају у комерцијалним газдинствима пољопривредника. Вакцина не постоји, па је фокус на превентиви ради спречавања ширења и настајања болести.

Он је посебно нагласио мере које је неопходно спроводити.

– Мере су врло прецизне. То су: дезинфекција, контрола хране, транспорта, сточних пијаца, документације приликом кретања животиња и репродукција. Код фармера у Србији у високом проценту је заступљена природна оплодња – животиња иде из дворишта у двориште, што значи да би и вештачка оплодња смањила ризик. Такође, мере превентиве су и системска дератизација, уништавање глодара као главних вектора у преносу болести, недозвољавање да стране особе улазе на фарму и долазе у контакт са животињама – све наведено може да буде кључно у спречавању настанка и ширења болести – навео је Будимовић и указао и на ризике који се јављају у летњем периоду.

– Не погодује ни чињеница да је ово период у којем имамо пролазак великог броја путника из Европе према Грчкој, Турској и Бугарској кроз Србију – јер они бацају сендвиче, то је храна за дивље свиње, које су резервоар – нагласио је.

Што се тиче болести богиња оваца и коза, као и куге малих преживара, оне представљају озбиљну претњу за сточарство, с обзиром на висок проценат оболевања и угинућа заражених животиња, речено је на скупу. До сада нису потврђени случајеви на територији Србије, а о потенцијалној опасности и превенцији говорио је Ђорђе Јанку, специјалиста епизоотиолог из Ветеринарског специјалистичког института у Зрењанину.

– Куга малих преживара је регистрована на Косову и очекивано је да ће се ширити. Важно је да се благовремено примети и да се предузму мере: убијање пријемчивих животиња у зараженом дворишту и мере које се тичу транспорта и промета – рекао је Јанку. – Болест је  регистрована и у темишварској регији и можемо очекивати да ће бити пренесена и у наше крајеве. Обе болести се преносе и директно и индиректно, и не преносе се на човека – истакао је.

Као кључну поруку, Јанку је издвојио потребу за благовременом реакцијом.

– Најбитније је да произвођач благовремено пријави промену здравственог стања животиње. Струка треба што пре да узме узорке и пошаље их на дијагностику, јер је тешко само на основу клиничке слике разазнати о којој је болести реч и предузети адекватне мере – додао је.

Важно је знати и да, у случајевима угинућа обележених животиња, држава надокнађује штету, речено је на скупу у Кикинди којем је присуствовао велики број произвођача са територије града и околних места.

С. В. О.

Torontal-(4)

Крајем јула и почетком августа, у Руском Селу биће одржане две традиционалне манифестације у организацији Мађарског образовног, културног и омладинског центра „Торонтал“ – 24. Камп старих заната и 22. Фестивал гулаша.

Како је најавио председник „Торонтала“, Шандор Талпаи, овогодишњи камп почиње у понедељак, 28. јула, и трајаће до петка.

– Сваке године у кампу учествује између 80 и 100 деце, а пријаве за ову сезону већ пристижу. Деца се кроз свакодневне радионице упознају са старим занатима – грнчаријом, плетењем, везом, ткањем и везивањем перлица. Новина ове године биће радионице израде дрвених играчака и пиштаљки од трске, које ће водити специјални гости-предавачи. Програм обухвата и старе игре у поподневним сатима. Свим учесницима су обезбеђени ручак и две ужине, а учешће кошта 3.500 динара. Камп је намењен деци основношколског узраста. Пријаве се могу извршити на бројеве 064 280 62 38 и 064 193 04 29, као и на сам дан почетка – навео је Талпаи.

Он је додао да је интересовање велико, већ се пријавило 70 деце из Кикинде, Нове Црње, Житишта и из иностранства, односно деца која распуст проводе код бака и дека у Србији. Радови настали током Кампа биће изложени у суботу, а публика ће моћи да их види и у недељу, 3. августа, када ће се, од 13 сати, одржати Фестивал гулаша.

– Фестивал је прилика да и одрасли проведу леп дан у пријатном амбијенту. Више од 25 екипа из Кикинде и Нове Црње такмичиће се у кувању гулаша, а све ће пратити музика и добро дружење. За посетиоце ће се припремати гулаш у великом баграчу, а у понуди ће бити и чувени куртош колач. Котизација по екипи износи 500 динара, а пријаве су могуће на број телефона 064 89 68 050, као и на сам дан манифестације. Екипе саме доносе намирнице и опрему, а најбоље очекују награде из грнчарске радионице „Торонтал“ – најавио је Талпаи.

Децу очекује недеља испуњена учењем и забавом, а породице и пријатељи имаће прилику да уживају у недељном дружењу уз добар гулаш. Центар „Торонтал“ наставиће да негује културну баштину кроз овакве програме и у наредним годинама.

С. В. О.

cesma-voda

Из ЈП „Кикинда“ обавештавају све потрошаче у Мокрину да ће због најављених радова на изради водоводног чворишта на водозахвату у улици Ђуре Јакшића доћи до привременог искључења воде сутра (четвртак 24. јул), од 10 до 14 сати.

Део мреже ће остати без воде док ће део мреже осетити смањен притисак, наводи се у саопштењу.

Kolping-Sajan

Дванаести Фестивал кувања, који ће бити одржан у суботу, 26. јула у дворишту Колпинг едукативног центра у Сајану, окупиће бројне учеснике из Србије, Мађарске и Румуније. Ова интернационална и мултикултурна манифестација није такмичарског карактера, а посебну вредност представља чињеница да окупља представнике цивилног сектора и локалне заједнице.

Како истичу организатори, куваће се на плин, без ограничења у избору јела, а циљ није надметање, већ дружење и неговање партнерских односа.

– Фестивал нам је важан управо због тога што учвршћује сарадњу коју имамо са цивилним организацијама и друштвима из региона. Осим учесника из нашег места и околине, очекујемо и госте из Мађарске и Румуније. Сви треба да понесу своје намирнице и опрему, али најважније је да понесу добро расположење – рекла је Бригита Кери, координаторка Центра.

Манифестацију подржавају Месна заједница Сајан и Колпинг друштво Србије, а почетак програма заказан је за 9 сати.

С. В. О.

krajiski-viseboj-2024-(6)

Програмима који ће трајати од 24. до 31. јула, у Банатском Великом Селу традиционално ће бити обележени Дани села.

Манифестација ће бити отворена рок концертом код тенде у четвртак, од 21 сата.

У петак ће, од 21 сата, на главном терену ФК „Козара“, бити одржан играчки концерт КУД „Марија Бурсаћ“ са гостима из Северне Македоније и из Мокрина. Након концерта, код тенде ће бити настављен музички програм са „Лакампанела“ бендом.

На рибњаку „Лагуна“, за суботу од 12 до 14 сати, заказано је такмичење у кувању рибље чорбе, „Котлић 2025“. Од 21 сата, код тенде, биће настављен забавно-музички програм.

Недеља, 27. јул, биће централни дан манифестације. На платоу испред Завичајне куће одржаће се 15. „Крајишки вишебој“. Почетак надметања је у 15 сати.

У амфитеатру у парку, од 16 сати, биће изложене слике УЛИКС „Џев“. Поставка носи назив „Наше село некад и сад“.

На простору испред Удружења пчелара „Матица“ у 17 сати ће почети програм „Дани меда“. На платоу испред Завичајне куће, од 20 сати и 30 минута, наступиће Миле Делија са пратњом.

На базену и на стадиону ФК „Козара“, 31. јула биће одржан пети „Акватлон“. Надметања ће трајати од 11 до 17 сати.

ambalazni-otpad-(3)

У циљу очувања животне средине и јачања еколошке свести код пољопривредних произвођача, данас је на шест пунктова у Кикинди и у околним селима спроведена акција прикупљања амбалажног отпада од пестицида и хемијских средстава за заштиту биља. Акцију је организовао Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града у сарадњи са Пољопривредном стручном службом Кикинда и Регионалном привредном комором Севернобанатског управног округа.

Један од пунктова био је код некадашње сточне пијаце у Кикинди, где су акцију обишли и градоначелник Младен Богдан, члан Градског већа Ђорђе Тешин, као и представници стручних служби.

– Овакве активности организујемо други пут, с циљем да пољопривреднике информишемо и подстакнемо на правилно одлагање амбалажног отпада. Ова врста отпада је изузетно опасна – период његове разградње је до сто година, а често завршава на њивама, у каналима и на дивљим депонијама. Садржај у оваквом отпаду је у концентрованом саставу и оштећује животну средину и здравље људи и будућих поколења – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка ресорног Секретаријата.

Она је подсетила да се амбалажа правилно одлаже троструким испирањем, бушењем, затим паковањем у џамбо вреће, након чега се, по обавештењу из Секретаријата, предаје овлашћеним оператерима. Пољопривредници за то добијају потврду која постаје део документације у еАграру.

Према речима Младена Ђурана, директора Пољопривредне стручне службе, интересовање расте у односу на претходну годину, али је потребно још едукације и мотивације.

– Ово је важан корак у унапређењу еколошке праксе у пољопривреди. Очекујемо да ће број учесника наставити да расте, а уколико у будућности ова активност постане услов за остваривање субвенција, то ће додатно подстаћи пољопривреднике да се укључе – рекао је Ђуран.

Један од учесника, пољопривредник Орестије Ранков, подржао је иницијативу и указао на њен значај из угла праксе.

– Годинама сам чувао амбалажу јер нисам имао решење за њено безбедно одлагање. Мислим да је ово прави потез. У просеку имамо 4,5 литре оваквог отпада по хектару годишње, а у нашој општини је под културама 40 до 50 хиљада хектара. Значи, ово није занемарљива количина.

Како је наглашено, овакве акције биће настављене и у наредном периоду, уз подршку надлежних институција и у сарадњи са пољопривредницима, ради одговорног управљања отпадом и очувања животне средине.

С. В. О.

Don`t copy text!