На књижевној вечери у Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је гостовао Горан Петровић, српски књижевник и академик. Пред пуним фоајеом Библиотеке представио је два нова романа, „Папир“ и „Иконостас“.

Kњиге су део циклуса названог Романи делта и наредних година ће излазити убрзанијим темпом јер је аутор на њима радио дуже од 20 година. Прве белешке су, каже, старе чак 23 године.

– Ради се о једној врсти система романа, баш као када посматрамо речни ток или морски слив. Имамо централни ток, у који се уливају разноразне реке, оне тихе, војвођанске, али и оне нешто брже, бујичне реке са југа. Тако ће бити и са овим књигама, свака од њих ће моћи и засебно да се чита и то не редом којим су објављиване, већ оним редом којим читалац дође до њих. Оне ће, ипак, давати једна другој, одређену димензију, сенчиће и осветљаваће претходну књигу. Радња ове две књиге се збива у Средњем веку, негде између 14. и 15. века. Следе још две књиге које представљају тај средњовековни циклус. Потом се радња помера триста година унапред, на почетак осамнаестог века, и сви остали романи ће се збивати у 20. веку, до ових дана, које сматрамо нашим – каже аутор.

Петровић додаје да га сматрају захтевним писцем јер се од читаоца тражи да уложи одређену врсту напора.

– Рекао бих да је потребно да се читалац потпуно зближи са оним што чита. Романи су, можда, захтевни по лексици јер је она прилагођена епохама о којима пишем, и неки пут није разумљива у самом почетку. Ове књиге су, на неки начин, супротстављене, радња једне се збива у Италији, и она је писана бокачовским, декамероновским стилом и помало је чак и ласцивна. Радња другог романа, „Иконостаса“, догађа се на истоку Европе, у Грчкој, Србији и једном делу Отоманске империје, и то је нека врста апокрифа, апокрифне хагиографије.

На књижевној вечери, о делу Горана Петровића, говорио је и проф. др Александар Јерков. Алегоричне исповести, „Папир“ и „Иконостас“, издања су „Лагуне“.