На цркви Светог Архангела Михаила у Мокрину у присуству мештана, представника града и свештеника Српске православне цркве постављен је нови крст. Прошлог августа услед невремена и силине ветра, срушен је стари крст постављен 2004. године.
Митрополит банатски Никанор освештао је крст.
View this post on Instagram
-Ово је значајан историјски догађај за цркву и Мокрин. Крст је симбол наше победе и силом часнога крста Господ Христос је победио непријатеље и оснажио га да се њиме решавају сви проблеми – рекао је митрополит банатски Никанор.
Бојан Стајић, парохијски свештеник у мокринској цркви додао је да је захвалан свима који су помогли да 14 месеци после невремена храм поново добије крст.
-Ангажовали су се и Мокринчани, али људи који воде порекло из нашег села. Крст је круна нашег храма и поново краси село. Црква Светог Архангела Михаила почела је да се гради 1762. године и једна је од најстаријих у Војводини – рекао је свештеник Стајић.
Нови крст израђен од прохрома, а донирао гаје Павле Ж. Ђорђевић из Раковице.
-Моја породица поклонила је крст тежак око 70 килограма. Моја мајка је родом из Мокрина и када сам чуо да је стари крст страдао након невремена решио сам да у својој гвожђарској радњи заједно са сином Миланом, израдим нови и поклоним га цркви – навео је Ђорђевић.
Постављању крста присуствовао је и градоначелник Младен Богдан.
-Крст је поново на свом месту на радост свих нас. Нека дуго траје и краси мокринску цркву која је и споменик културе. Олуја која нас је задесила прошлог августа успела је да уједини Мокринчане, али и људе који воде порекло из овог места и заједничким снагама дошли смо до крајњег циља. Уједињени можемо све, што се и показало на овом примеру – истакао је Богдан.
Горан Ристић, председник МЗ Мокрин додао је да је локална самоуправа издвојила 250.000 динара за полирање и позлату крста и подсетио је да је црква Светог Архангела Михаила је споменик културе и непокретно је културно добро од изузетног значаја.
Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.
У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то је први сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.
А.Ђ.
