Потрошачи се зато с разлогом питају да ли ће такозвано бело пециво – кифлу и перецу и даље плаћати скупље него што кошта два килограма пшенице, то јест 50 динара.
Међутим, до појефињена за сада неће доћи кажу и пекари и млинари.
– Млинари су напунили силосе пшеницом коју су у месецима после жетве плаћали од 35 до 42 динара. До краја јуна имамо залихе пшенице, а када крене нова жетва и нови откуп формираће се и цена брашна напрема нашим трошковима – казао је за „Дневник” директор „Житопромета” Предраг Ђуровић и подсетио да су ограничени са ценама брашна у малопродаји баш због тога што је цена пшенице ишла узлазно па Уредбом Владе Србије килограм брашна тип 500 кошта око 79 динара а тип 400 близу 85 динара килогорам.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић казао је за Дневник да од килограма брашна може да се умеси векна хлеба тежине 1,4 килограма.
То значи да се од килограма брашна (33 динара килограм по субвнеционисаној цени) може добити скоро три векне хлеба „сава”, тежине по 500 грама ,од којих свака кошта по 57динара.
Пекарима тако остане преко 130 динара када се помноже три векне са по 57 динара и одбије коштање брашна од 33 динара.
Ту, наравно, треба добати и порезе, воду, квасац и адетиве. Али без обзира на то, зарада свакако постоји и када се још одбију трошкови закупа, енергената и радне снаге јер пекари не месе само народни хлеб, већ и друге пекарске производе који су далеко скупљи од хлеба „сава”.
С друге стране, од два килограма пшенице добија се 1,4 килограма брашна па они као и сада купују хлебно жито на берзи за 22,5 динара имају још већу зараду.
Наиме, тржишна цена брашна нижа је сада од субвеционисане, пошто оно сада треба да кошта 31,17 динара па не само да би векна морала бити јефтинија већ и сви други пекарски производи и то драстично.
У Унији пекара Србије казали су, такође, да не разматрају могућност да се садашње цене хлеба и пецива спусте, али ни повећају јер је промет у пекарама опао и до 20 одсто.
Пекарима је, подсећамо, држава из Робних резерви дала брашно по субвенционисаној цени од 33 динара, али Пралица каже да те помоћи није било, пекарски производи би били још скупљи.
Како је за „Дневник” најавио председник Уније Зоран Пралица, једино постоји могућност да појефтине специјалне врсте хлеба од различитих врста брашна, чије цене се крећу од 90 динара па навише у паковањима од 450 и 500 грама.
– Неке пекаре ће сигурно спустити специјалне врсте хлеба, али пециво сугурно неће појефтинити јер у њих иде маргарин, квасац и друге намирнице које су знатно поскупеле током короне и нису после завршетка пандемије појефтиниле – казао је Пралица.
Додуше, Пралица није искључио могућност да поједини предузетници спусте и те цене, али незнатно да би били конкуретнији у односну на друге предузетнике, јер је борба за опстанак велика.
– У велики градовима на добрим локацијама пекаре су опстале, али у малим срединама посебно на местима која нису била превише прометна, много пекара је позатварано. Имамо велике трошкове пословања, јер малој пекари треба промет од 50.000 динара дневно да би могла да опстане, покрије трошкове закупа, енергената и радне снаге – навео је Пралица.
(Дневник)
