најчитанији портал Севернобанатског округа
У недељу, 8. марта, у Башаиду ће бити организован први овогодишњи робни вашар. Поред одеће, обуће, воћа,поврћа, ситне и крупне стоке, прибора за кућу посетиоци могу да купе алате, намештај, огрев, али и машине за пољопривредну производњу. Осим продаваца из Кикинде и околних села ту су и комшије из оближњих градова, али и осталих делова Војводине, па и шире.
После Сенте ово је највећи вашар у овом делу наше земље и организује сваке се друге недеље у месецу до октобра.
Кикинда је и ове године имала запажене резултате на Националној географској олимпијади, а шесторо ученика изборило се за пласман на републички ниво такмичења. Успех доноси и прилику за пласман на Европску географску олимпијаду. Такмичење је одржано у недељу на Географском факултету Универзитета у Београду у Земуну.
Град су представљали ученици три основне школе — „Свети Сава“, „Жарко Зрењанин“ и „Вук Караџић“. На регионалном нивоу такмичили су се Филип Родић, ученик седмог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Јана Ињац, ученица осмог разреда ОШ „Вук Караџић“, као и једанаесторо ученика ОШ „Свети Сава“.
Међу такмичарима из ОШ „Свети Сава“ били су седмаци Никола Родић, Стефан Ступар, Вукашин Илић и Урош Вујадинов, као и осмаци Вања Дербакова, Уна Угрешић, Николина Пилиповић, Вукашин Ћирић, Лука Баба, Вук Матијевић и Никола Томић.
Пласман на републички ниво изборили су Јана Ињац, Филип Родић, Никола Томић, Вукашин Ћирић, Вукашин Илић и Стефан Ступар.
Такмичење обухвата проверу теоријског знања и практичну примену географије, укључујући сналажење у простору и решавање задатака ван оквира школског градива.
Ментори ученицима су Александра Остојић, Наташа Шуљан и Мирослав Грујић.
Т. Д.
Корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ данас продају своје рукотворине на тргу испред Културног центра, у периоду од 10 до 13 часова. Суграђани могу да купе производе по симболичним ценама и тако подрже њихов рад.
-Прикупљена средства биће уложена у активности корисника како би поново учествовали у јавним програмима, као и у одласцима у биоскоп, на екскурзије и дружења. Акција представља један од начина њихове интеграције у друштво, са циљем јачања самопоуздања и осећаја корисности – изјавила је Милица Ристић, радни терапеут и стручни сарадник у Центру „Наша кућа“.
Иначе, Центар је основао Град Кикинда ради унапређења квалитета живота особа са различитим сензорним, менталним и другим сметњама и инвалидитетима, као и њиховог што већег осамостаљивања кроз практичан живот.
Т. Д.
Услед радова на електричној мрежи у уторак, 10. марта, од 9 до 12 сати без струје ће остати домаћинства у улици Краља Петра Првог непарна страна од кућног броја 25 до броја 63.
Истог дана од 12 до 13 часова, струје неће бити на Тргу српских добровољаца, парна страна кућни број 28 и парана страна од кућног броја 42 до броја 60, као и улица Краља Петра Првог парна страна од кућног броја 34 до броја 46.
Током претходног дана на подручју Полицијске управе Кикинда догодила се једна саобраћајна незгода, у којој је повређена једна особа. Како предстоје дани викенда, када се чешће конзумирају алкохолна пића, а многи ће га искористити за прославе поводом 8. марта, из Полицијске управе апелују на све грађане да се понашају одговорно и савесно, имајући у виду личну и безбедност других.
Посебно скрећу пажњу на одговорно конзумирање алкохола. Алкохол и неодговорно понашање нарочито у саобраћају, могу имати озбиљне и трагичне последице. Алкохол и вожња и даље су међу најчешћим узроцима саобраћајних незгода са тешким последицама, нарочито током ноћних сати и викендом. Скреће се пажња возачима уколико пију алкохол да не седају за волан. Одговорном вожњом чувамо свој живот и животе других.
Из Полицијске управе Кикинда желе свима безбедно учешће у саобраћају, а свим женама честитају предстојећи празник са најлепшим жељама.
Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.
-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.
Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.
-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“
Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:
-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.
На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.
-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.
Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.
-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.
Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.
-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.
Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.
-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.
А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.
Т. Д.
Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су К. В. (1999) из Сенте због сумње да је извршио кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву.
Сумња се да је он подстакао петнаестогодишњака који је раније ухапшен да усмрти седамдесетосмогодишњу жену у њеној кући у Сенти, као и да из куће узме новац, што је он и учинио. Потом су, како се сумња, новац поделили.
К. В. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен у Више јавно тужилаштво у Суботици.
Одлука да напусти родни град и школску годину проведе у иностранству за Иву Племић, гимназијалку из Кикинде, била је, како сама каже, „једна од најважнијих и најхрабријих одлука у животу“. Захваљујући програму интеркултуралне размене организације АФС, она од септембра 2025. године живи у Француској, у предграђу Лиона, где похађа гимназију и стиче искуства која, како истиче, мењају њен поглед на свет.
-Рођена сам и одрасла у малом граду, што ме је одувек подстицало да упознам више света и изађем из своје зоне комфора – каже Ива за наш лист. Француску је изабрала због културе, историје и језика, али и због породице која тамо живи. Припреме за размену трајале су месецима, али, како каже, „ништа не може у потпуности да припреми човека за живот у другој земљи“.
Почетак боравка био је испуњен узбуђењем и новинама, али временом су се јавили изазови.
-Како време пролази, постаје све теже због удаљености од породице, пријатеља и менталитета уз који сам одрасла – наводи она. Француски менталитет описује као дистанциранији, а културне разлике приметне су и у исхрани.
-Једе се мање меса него код нас, али су десерти заиста одлични – додаје.
Најемотивнији тренутак до сада био је током божићних празника.
-Провођење празника са породицом, али не са својом, било је веома тешко – признаје Ива. За празничном трпезом окусила је и традиционалне специјалитете, попут пужева и живих шкољки, што описује као искуство које неће заборавити.
Живот у француској породици дао јој је својеврстан осећај припадности. Посебно се зближила са „хост“ мајком Жули и њеном децом, са којима дели радозналост према другим културама. Заједничко учење клавира постало је симбол нових веза и топлине.
-Тај заједнички тренутак музике пружио ми је осећај припадности и нову вештину коју ћу понети са собом – каже она.
Ива похађа гимназију „Кондорсе“ у Сен Присту, где јој велику подршку пружа разредни старешина и професорка француског језика Едит Англеро. Уз њену помоћ брзо је напредовала у језику и прилагођавању новом школском систему, који се значајно разликује од српског.
-Школски дан траје и до десет сати, а ученици имају индивидуалне распореде и мало времена за дружење током недеље – објашњава Ива.
Упркос томе, стекла је блиске пријатељице које јој помажу у учењу и свакодневици. Неке од њих су почеле да уче српски језик, док она све сигурније говори француски.
-За пет месеци научила сам да готово у потпуности користим француски у свакодневној комуникацији – истиче са поносом.
Поред наставе, укључила се у драмску секцију школе. Иако је на почетку добила значајну улогу, због обавеза је наставила рад иза сцене, бавећи се костимографијом, сценографијом и израдом постера. То искуство помогло јој је да се осети корисно и укључено у школски живот.
Размена је донела и нову свест о сопственом идентитету.
-Схватила сам да не само да ја упознајем Француску, већ и Француској представљам Србију – наглашава она, додајући да је упознала вршњаке из бројних земаља и изградила пријатељства која премашују границе.
Иако је Француска развијена земља, поједини аспекти друштва били су јој изненађујући. У школама, на пример, није дозвољено истицање верских обележја, па не може да носи крстић на ланчићу. Та правила су јој у почетку била тешка за разумевање, али су део система на који се прилагодила.
Живот далеко од куће, каже, значајно је допринео њеном сазревању.
-Учи ме да будем зрелија, самосталнија и да се снађем у непознатом – дели са нама Ива. Подршка породице и пријатеља из Србије даје јој снагу да истраје и из искуства изађе јача.
Размена у Француској није увек лака, али је, како поручује, непроцењиво искуство.
-Препоручила бих годину на размени свакоме ко се боји – ко се боји да упозна себе или верује да је свет већи од онога што нам је до сада приказано – поручује Ива.
У Француску је стигла 5. септембра 2025. године, а повратак у Србију планира почетком летњег распуста. До тада, ова храбра Кикинђанка наставља да гради мостове између култура — и да свет гледа ширим, отворенијим очима.
Т. Д.
Тежак задатак током минулог зимског периода имали су ОФК Кикинди, јер велики број играча, који узгред речено није ни задовољио у српсколигашком рангу, напустио је клуб па је ваљало формирати нову екипу практично од темеља. Захтевно је све то било и за новог шефа струке Милана Ћулума, који је, у целини гледано, задовољан припремним периодом.
– Зимска понуда увек је слабија, а и положај на табели није ишао у прилог у жељи да одмах доведемо квалитетне појединце. Кренули смо с малим бројем играча уз један број фудбалера из млађих категорија, новајлије су почеле пристизати почетком треће седмице припрема, а кроз анализу прве половине припремног периода, било је јасно да се морамо појачати већим бројем придошлица. Увек је тешко све то уклопити, 10 је нових играча, али сматрам да смо погодили с појачањима, довели смо квалитетне момке, с добром радном етиком и карактером. За сада су нас и повреде заобишле – каже Ћулум.
У серији припремних утакмица било је различитих издања.
– Као и увек у контролним мечевима било је и слабости, нешто смо и исправили, а оно што је било добро, надам се, задржали за такмичарске утакмице. Имам јасну слику, када је реч о тиму и начину на који треба да играмо, а највише сам задовољан односом играча према обавезама.
На старту пролећа Кикинђани ће у госте Инђији. Јесенас на премијери, ОФК Кикинда, ближе крају, није искористила казнени ударац, а играч који је промашио пенал, у судијској надокнади изгубио је лопту и после контре Инђијци су на северу Баната стигли до плена. Симпатизери „црвено-белих” прижељкују да се у суботу коло среће окрене.
– Нисмо у ситуацији да калкулишемо где ћемо и колико бодова узети на гостовањима, мислим да нам психолошки фокус према само једном ривалу не треба. Наравно, урадићемо и појединачну анализу Инђије и припрему овог меча, али моја су очекивања да у сваком сусрету предстојећег пролећа играчи дају максимимум у погледу концентрације и да из тих добрих ствари проистекне целокупан резултат у овој полусезони.
Због јесење залихе од свега седам бодова, многи су ОФК Кикинду већ отписали из трке за опстанак.
– У незавидној смо ситуацији, покушаћемо да из утакмице у утакмицу напредујемо и освојимо довољан број бодова за спас. Не вреди гледати предалеко, свака утакмица носи три бода, јасно је колико их је још у оптицају, по природи сам оптимиста, а верујем и у екипу којом располажем, као и у људе који воде клуб. Видим да у Кикинди људи воле фудбал, по граду се прича о спорту, и жеља ми је да и публике на стадиону буде више него јесеанас. Сви заједно у клубу радили смо поштено, људи из управе истински воле ОФК Кикинду и надам се да ће нам се све то на терену вратити на добар начин – јасан је Ћулум.
Д. П.
Студенти прве и друге године Високе школе струковних студија за образовање васпитача са смерова струковни васпитач деце предшколског узраста и струковни социјални радник посетили су Основну школу за ученике са сметњама и инвалидитетом „6.октобар“. Овом приликом ђацима су уручили поклоне Студенског парламента. Осим студената, били су присутни и професори др Србислава Павлов, др Маша Ђуришић, др Јасмина Арсенијевић, др Богдан Томић и др Ангела Месарош Живков.
У протеклом периоду студенти су организовали низ акција прикупљања донација за пакетиће којој су се одзвали, како истичу, људи великог срца.
Директор ОШ „6. октобар“ Срђан Стојановић захвалио је на поклонима и упознао госте са организацијом рада и активностима у овој образовној установи. Школа им педесетак ученика, а као једини ресурсни центар на територији Севернобанатског округа има добру са сарадњу са свим општинама. То је довело да већи број деце буде укључен у систем.
Посета је искориштена и за договор о даљој сарадњи.
А.Ђ.
