2026 | Page 45 of 79 | Kikindski portal

Snežni talas parališe Austriju: Desetine hiljada domaćinstava bez struje

Jelena Trifunović February 21, 2026

Kako portal Srpski ugao piše: Obilne snežne padavine koje su pogodile istočnu Austriju od petka dovele su do masovnog kolapsa elektromreže i saobraćaja.

U Burgenlandu je oko 5.000 domaćinstava bez struje, a u Štajerskoj je desetine hiljada ljudi ostalo u mraku i hladnoći i to traje već 48 sati, putevi su masovno blokirani palim drvećem. Vatrogasne službe beleže rekordnih 1.736 intervencija samo u petak (20.02.2026) – najviše u poslednjih 15 godina, kako izveštavaju “ORF”, “Kleine Zeitung” i “Nachrichten.at”. Mokri sneg, težak i u slojevima od 30 centimetara, obarao je stubove dalekovoda, ostavljajući građane bez osnovnih uslova. Austrija je alpska zemlja naviknuta na sneg i zimu, ali je i pored tog iskustva ponovo pokazala ozbiljne slabosti čim su stigle jače padavine.

Kako prenosi “oe24.at”, u Burgenlandu broj pogođenih domaćinstava u okruzima Gising i Jenersdorf porastao je tokom noći sa petka na subotu zbog novih padova drveća na dalekovode, dok su ekipe kompanije “Netz Burgenland” krenule u sanaciju tek u subotu (21.02.2026.) od 6 sati ujutru. U Štajerskoj, prema Energetskim mrežama Štajerske, u petak ujutru bilo je više od 30.000 domaćinstava bez struje, sa više od 950 van funkcije trafostanica i prekinutim visokonaponskim linijama – najteže su pogođeni južni, istočni i zapadni delovi pokrajine, uključujući okruge Lajbnic, jugoistočnu Štajersku, Dojčlandsberg i okolinu “Graz”.

Posebno alarmantno je opterećenje hitnih službi. U Štajerskoj je angažovano više od 4.000 vatrogasaca iz 461 jedinice, a upozorenja “AT-Alert” sistema savetuju izbegavanje šuma i nepotrebnih putovanja zbog opasnosti od loma snega i drveća. U Burgenlandu su zabeležene stotine sličnih intervencija. Ipak, uprkos tome što su prognoze najavljivale italijanski ciklon (polje niskog pritiska) i mokar sneg još od sredine nedelje, austrijske institucije nisu preventivno ojačale kritične delove infrastrukture niti obezbedile dovoljan broj timova unapred, što je produžilo agoniju i izazvalo nepotrebne patnje građana.

Pogled redakcije portala “Srpski ugao”

Oni koji stalno kritikuju naše službe i institucije, a idealizuju „savršene“ sisteme na zapadu, treba da pogledaju realnost. Februar je, Austrija je alpska zemlja koja ima veliko iskustvo sa snegom, pa ipak i ozbiljne probleme. Desetine hiljada domaćinstava bez struje, blokirani su putevi i preopterećene vatrogasne službe i to zbog snega koji je bio najavljen unapred.

Zato apelujemo na sve Srbe da prestanimo da omalovažavamo svoje i da verujemo da je kod drugih uvek bolje. Udružimo se, pomirimo se i cenimo ono što imamo. Snežni kolaps u Burgenlandu i Štajerskoj pokazuje da ni „savršeni“ sistemi nisu nepogrešivi. Umesto da se divimo tuđem, bolje je da gradimo i čuvamo svoje, jer u krizi se na kraju oslanjamo sami na sebe.

Izvor: Srpski ugao

Prvo pisano delo o crkvi Svetog Nikole predstavljeno široj publici

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Knjiga „Crkva Svetog Nikolaja u Kikindi“ profesora istorije Tihomira Gajskog predstavljena je u Narodnom muzeju. Pored autora, o prvom pisanom delu o najstarijoj zgradi u našoj sredini, govorili su i đakon Nebojša Marković, jerej Miroslav Bubalo i Jovica Trkulja u svojstvu urednika.

Knjiga je nastala povodom obeležavanja 250 godina crkve Svetog Nikole i kako Gajski navodi da je bio pravo vreme da se na jednom mestu nađu svi podaci o hramu.

-Opisao sam hram i kroz prizmu arhitektonske građevine, ali i crkvu kao versku zajednicu verujućih ljudi. Veliki trud i puno vremena uloženo je u iznalaženju podataka jer su zapisi vezani za crkvu Svetog Nikole rasuti na mnogo strana. Moja želja bila je da sve što je dostupno priredim u pitku priču. I pored svega bilo je zadovoljstvo istraživati i raditi na ovoj knjizi – istakao je Tihomir Gajski.

Sva literatura o hramu nalazi se u arhivi, te je bilo važno objediniti sve podatke o crkvi Svetog Nikole koja nije samo verski objekat, nego je i kulturno znamenje i svedok svih godina koje su prošle od osnivanja Kikinde, podsetio je jerej Miroslav Bubalo:

-Prva crkva bila je od trske i blata, a pošto su odlučili da ostanu ovde, rešili su da je izgrade od čvrstog materijala. Hram je mesto sabranja Božijeg naroda u kome se slavi Vaznesenje Hristovo, služi se sveta služba i narod se ujedinjuje u sjedinjuje.

Đakon Nebojša Marković dodao je da je najvažnija duhovna dimenzija hrama.

-Ova knjiga govorio i o tome gde smo, ko smo i šta smo u crkvi, a šta van nje. Crkva je zajednica, koja je od momenta kada je od Gospoda utemeljena, nepromenljiva i nepokolebljiva kako tada, tako danas, tako i u vekove vekova – zaključio je đakon Marković.

U pripremi je i monografija o pomenutom hramu koja će obuhvatiti petnaestak stručnih saradnika.

-U knjizi se nalazi više od 70 bogatih, kolornih, fotografija na kojima je prikazano 250 godina istorije crkve Svetog Nikolaja. Ne nisu samo puka ilustracija nego su u direktnoj funkciji ličnosti koje se pominju u knjizi. Obuhvatila je nastanak Kikinde, pravoslavne hramove pre ove crkve, a posebno težište je na izgradnji samog hrama. Posebno su obrađeni ikonostas i zidno slikarstvo po kojima je naša crkva veoma poznata. Sadržaj je bogat i svaka stranica govori o istoriji i nastanku. Sažetak u knjizi preveden je na ruski, mađarski i engleski jezik – predočio je profesor Jovica Trkulja.

U programu su učestvovali crkveni horovi, kao i Tihon Gajski koji je odsvirao numere na gitari.

A.Đ.

Otvoren konkurs za kupovinu kuća na selu

Jelena Trifunović February 21, 2026

Ministarstvo za brigu o selu objavilo je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije kojim je u ovom trenutku opredeljeno 375 miliona dinara.

Novina je maksimalni iznos po kući koji je uvećan na 1,5 miliona dinara.

Kao i do sada pravo učešća na konkursu imaju punoletni državljani Republike Srbije, pojedinci, samohrani roditelji, bračni i vanbračni parovi, kao i mladi poljoprivrednici, koji nemaju nepokretnost u svom vlasništvu i koji žele da svoj dom stvore u nekom od sela širom Srbije.

Podnosioci prijave sami pronalaze seosku kuću sa okućnicom u bilo kom selu u zemlji, a zatim se javljaju lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji se kuća nalazi, sa kojom dalje nastavljaju proceduru prijave na konkurs.

Javni konkurs je otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine.

Na Državnoj smotri plasirali se istraživački radovi pet polaznica Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“

Aleksandra Djuran February 21, 2026

Apstrakti istraživačkih radova pet polaznica RCT „Dušan Vasiljev“, na osnovu odluke komisije, direktno su se plasirali u finale Državne smotre istraživačkih radova, koje će biti održano 1. marta 2026. godine u Beogradu. Komisija je njihove radove ocenila kao izuzetno kvalitetne, prepoznajući visok nivo naučnog pristupa, originalnosti i istraživačke zrelosti.

U oblasti fizike u finale su prošle Dorotea Borenović „Potreba Srbije za nuklearnom elektranom – tehnički, ekonomski i sigurnosni aspekti“ i Mina Radivojša „Optički efekti u gradijentnim sredinama: model miraža peskom i rastvorom saharoze“, dok su u oblasti matematike plasman ostvarile Ana Vojvodić „Matematičke osnove i fundamentalna svojstva heš funkcija“, Lena Davidović „Interakcija vizuelne percepcije i matematičkih struktura u stvaranju iluzija“ i Milica Boberić „Hiperbolička geometrija kao model optimalnih puteva signala“.

Startuje Kup FSP Zrenjanin: OFK Kikinda „domaćin” Ruskoselcima, Kozara čeka Novokozarčane

Dejan Panić February 21, 2026

Danas startuje Kup FSP Zrenjanin, OFK Kikinda biće od 15 sati u Ruskom Selu „domaćin” Crvenoj zvezdi, a u prvom kolu igraće još i Kozara (BVS) – Sloboda (NK), taj susret na rasporedu je sat vremena ranije.
U „severnom žrebu” još je par Budućnost (Srpska Crnja) – 2. oktobar (Kumane), a u „južnom” igraće: Gradnulica (Zrenjanin) – Jedinstvo (Banatsko Karađorđevo), Bilećanin (Sečanj) – Napredak (Čestereg), Begej (Žitište) – Zadrugar (Lazarevo).
Drugo kolo planirano je za 11. mart, polufinale za 1. april, a finale, u Zrenjaninu, za 22. dan četvrtog meseca.
D. P.

Glamočić sa poljoprivrednicima: U narednim nedeljama uvodimo oznaku “100% iz Srbije”

Jelena Trifunović February 20, 2026

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je danas na sastanku sa predstavnicima više od 100 različitih udruženja poljoprivrednika iz svih krajeva naše zemlje da će u narednim nedeljama biti uvedena oznaka “100% iz Srbije”, kako bi potrošači jasno mogli da prepoznaju domaće proizvode, kao i da će zbog poremećaja na tržištu mleka ponovo biti uvedeni prelevmani (zaštitne takse) za mleko u prahu.

“Konačno stupiće na snagu u narednim nedeljama oznaka 100% iz Srbije i novo deklarisanje. O čemu se radi? Potrošač mora da zna šta kupuje. Uvodimo ovu oznaku upravo zbog toga. Ako je proizvod 100 odsto domaći, to mora biti jasno označeno, prepoznatljivo i vidljivo”, rekao je Glamočić u Palati Srbija.

Kako je naveo, biće propisana minimalna veličina znaka u bojama zastave Republike Srbije na kome će velikim slovima pisati 100% iz Srbije.

“Za one koji budu to zloupotrebili i stavili da je 100 odsto iz Srbije, a ne budemo našli da je 100 odsto iz Srbije, kazne će biti drakonske. Znači, vlada će doneti posebnu uredbu, plus pravilnik”, poručio je Glamočić.

Priprema se novi pravilnik o deklarisanju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kojim će poreklo svake namirnice morati da bude jasno i nedvosmisleno označeno.

Kako je rečeno na sastanku, ministarstvo pokreće i sistemsko uređivanje odnosa između proizvođača i otkupljivača i biće uvedeni obavezni pisani ugovori pre isporuke poljoprivrednih proizvoda, sa precizno definisanim uslovima, rokovima plaćanja i mehanizmom formiranja cene.

Za nepoštovanje ugovornih obaveza predviđene su značajne novčane kazne.

“U ovim teškim momentima kada treba da budemo složni i uz svoju državu i jači, drago mi je danas da ćemo imati priliku da razgovaramo otvoreno i direktno. Danas želim da vam predstavim konkretne mere koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzima. Želim jasno da poručim, mere koje ću danas izneti nisu donete impulsivno, niti politički. One su rezultat analiza tržišta, podataka, razgovora sa strukom i dijaloga upravo ovde sa vama”, istakao je Glamočić.

Prema njegovim rečima u sektoru svinjarstva ukinuti su prelevmani za uvoz prasadi do 31. decembra 2026. godine, sa ciljem obezbeđivanja kontinuiteta tovnog ciklusa i unapređenja kvaliteta rasnog sastava.

“Naš cilj nije da uvozimo prasad, naš cilj je da oformimo naš matični fond krmača sa kojima ćemo ubuduće biti nezavisni od tog uvoza. Ono što je dobra vest, mi smo u prethodnoj godini podigli fond krmača za 11.000, odnosno za 20 odsto. Vi znate da svaka krmača danas prasi preko 25 prasadi, ima ih koje prase i preko 30 i 35 prasadi godišnje. Prima tome mi ćemo za godinu dana imati svoju kompletnu proizvodnju, nećemo zavisiti više od uvoza prasadi, ali do tada i ovo je oročeno da važi do kraja ove godine”, rekao je on.

Ministar je naveo i da se zbog poremećaja na tržištu mleka, ponovo uvode prelevmani za mleko u prahu.

“Ova mera uvodi se kako bi se zaštitili domaći proizvođači i stabilizovala otkupna cena svežeg mleka. Ona je rezultat pažljivih temeljnih analiza i naš cilj je da zaštitim farmere. I da samo podsetim da Srbija ima najveće podsticaje kada je u pitanju mlekarski sektor u svetu”, rekao je Glamočić.

Naveo je da je pre dva meseca na sastanku sa proizvođačima i predstavnicima mlekara i trgovačkih lanaca zamolio da se na sve podeli teret krize.

“Znao sam da ide tornado. Tad sam zamolio i farmere i sve, ajmo ljudi da skidamo cene, ne možemo ih veštački držati. Ako ne budemo konkurentni, tamo zauzeće nam neko drugi policu. Kad jednom izgubite mušteriju, teško ćemo se vratiti. Neki su poslušali”, rekao je on.

Naveo je i da je Srbija zatražila konsultacije sa Evropskom komisijom povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, i da je za 25. februar zakazan sastanak putem video veze i da će na njemu učestvovati i predstavnici poljoprivrednika.

Istakao je da je cilj ministarstva stabilnost, sigurnost i fer tržište za srpske poljoprivrednike, kao i da se rešenja donose dijalogom i za stolom, uz poštovanje zakona i interesa domaće proizvodnje.

Ministarstvo poljoprivrede menja i pooštrava uslove veterinarskog sertifikata za uvoz svinjskog mesa.

Novi sertifikat isključuje mogućnost uvoza iz restriktivnih područja i uvodi dodatne garancije nadležnog organa zemlje izvoznice, kao i obavezno PCR testiranje svih pošiljki na prisustvo virusa afričke kuge svinja a reč je o preventivnoj i ciljanoj meri radi zaštite domaćeg stočarstva.

Ministar je naveo i da će biti promenjen sertifikat za uvoz svinjskog mesa iz Španije zbog pojave afričke kuge svinja u ovoj zemlji i to na području Barselone.

“Nemamo ništa protiv Španije. Sertifikat ćemo uskladiti kao što su i zemlje Evropske unije, što znači da će biti zabranjen uvoz samo iz dela gde je registrovana bolest”, pojasnio je on.

Dodao je da sveže meso neće moći ući u Srbiju bez dodatne kontrole i da je reč samo o preventivnoj meri.

Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo posle sastanka u Palati Srbija da su država i poljoprivrednici dogovorili konkretne mere za stabilno tržište.

“Sastanak je održan u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi, sa ciljem predstavljanja konkretnih mera za stabilizaciju tržišta i unapređenje položaja domaćih proizvođača”, navedeno je u saopštenju.

Glamočić je naglasio da je cilj ministarstva stabilnost, sigurnost i fer tržište za srpske poljoprivrednike, kao i da se rešenja donose dijalogom i za stolom, uz poštovanje zakona i interesa domaće proizvodnje.

Poljoprivrednici koji ne nisu odazvali pozivu ministra na sastanak u Beogradu nastavili su danas, deseti dan, blokade saobraćajnica u više mesta u Srbiji.

Tanjug

Švajcarska u haosu: Rekordan talas bankrota guši privredu

Jelena Trifunović February 20, 2026

Kako piše portal Srpski ugao, u srcu Evrope, gde se decenijama hvalila stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota – preko 9.300 slučajeva, što je porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu, kako prenosi švajcarski portal „20 Minuten“ u izveštaju novinara Fabijana Pešla. Ova kriza, koju vlasti pripisuju reviziji zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti firmi poput solarnog pionira „Majer Burger“, lanca prodavnica kućnog dekora „Depot“ i 156 godina stare građevinske firme „Lerch“, ostavljajući hiljade radnika bez posla i dovodeći u pitanje mit o švajcarskoj ekonomskoj „nepobedivosti“.

Kako izveštava „20 Minuten“, revizija zakona, koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce – poput poreskih uprava i institucija socijalnog osiguranja – da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti, umesto ranijih blažih metoda. Ovo je, prema podacima servisa „Dun & Bradstreet“, izbacilo na površinu brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari optužuju švajcarske vlasti da su reformu sproveli bez adekvatne pripreme, ignorišući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su, kako se navodi u izveštaju, praktično otvorile vrata „tržišnoj čistki“ koja je najviše pogodila zabavnu industriju (porast bankrota od 94%), proizvođače trajnih dobara (89%) i IT sektor (77%). Pojavili su se i regionalni dispariteti – centralna Švajcarska zabeležila je porast od 61%, što dodatno podgreva pitanje koliko je sistem uopšte bio spreman za posledice sopstvenih odluka.

Fabijan Pešel u svom članku ističe da su žrtve krize kompanije iz svih branši, ali posebno naglašava slučaj „Majer Burger“, gde su nemačke filijale propale pod pritiskom kineske konkurencije i otkazanih ugovora, što je dovelo do zatvaranja fabrika i otkaza za stotine radnika. Slično, „Depot“ je zatvorio 34 filijale u Švajcarskoj, ostavljajući 300 ljudi bez posla, dok je „Lerch“ iz Winterthura, sa vek i po tradicije, prestao sa radom krajem januara 2025. godine uz 130 izgubljenih radnih mesta. Ovi primeri, kako izvor prenosi, ilustruju kako je vlada u Bernu, umesto da ublaži udar i pomogne realnom sektoru da se prilagodi, gurnula veliki broj firmi u ambis, stavljajući birokratsku rigidnost ispred ekonomskih posledica. Kritike se posebno usmeravaju na izostanak podrške za mala i srednja preduzeća, koja su najranjivija, dok su veliki sistemi – banke i farmaceutski giganti, ostali praktično netaknuti.

Švajcarske vlasti tvrde da je cilj reforme povećanje transparentnosti i sprečavanje veštačkog održavanja neodrživih firmi. Kao argument navode i to da je osnivanje novih preduzeća poraslo za 5% u 2025. godini, na ukupno 55.651 novoregistrovanu kompaniju, naročito u nekretninama i IT sektoru. Međutim, kako izveštava „20 Minuten“, to „dinamično osveženje“ tržišta dolazi po cenu masovnih gubitaka radnih mesta i rasta socijalne nesigurnosti, što ozbiljno dovodi u pitanje etičnost politike koja se predstavlja kao tehnička korekcija, a u praksi izgleda kao hladan rez. Regionalne razlike sa jačim udarom u centralnim i jugozapadnim kantonima, dodatno pojačavaju utisak neujednačene primene i slabog planiranja, pa se optužbe za nekompetentnost federalnih i kantonalnih vlasti sve češće čuju i van stručnih krugova.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Ova švajcarska kriza je upozorenje da ni sistemi koji godinama grade imidž „savršene uređenosti“ nisu imuni na aroganciju vlasti i reforme sprovedene bez osećaja za posledice. Kada se „transparentnost“ svede na birokratsku disciplinu, a ekonomija na statistiku, stvarni ljudi postaju kolateral – radnici koji ostaju bez hleba, porodice koje preko noći ulaze u nesigurnost, lokalne zajednice koje gube poslodavce i identitet. Bern bi morao jasno da odgovori na pitanje koje se uporno potiskuje – da li je cena ovakve „efikasnosti“ zaista vredna hiljada polomljenih sudbina i ko će politički i moralno preuzeti odgovornost kada se ispostavi da je navodni red proizveo haos?

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

Radionice koje oživljavaju umetnost i pamćenje: 291 učenik učio u Muzeju

Tijana Despotovski February 20, 2026

U okviru izložbe „Umetnička kolonija na Starom sajmištu: umetnici iz zbirke Rajka Mamuzića“, u Narodnom muzeju tokom prethodne tri nedelje realizovano je 16 radionica za učenike osnovnih škola. Kroz interaktivan program, 291 učenik i 19 nastavnika imali su priliku da upoznaju umetnike, dela i istorijski kontekst prostora Starog sajmišta.

Radionice su organizovane od 27. januara do 13. februara i bile su namenjene učenicima od trećeg do osmog razreda. Kako objašnjava dr Dragan Kiurski, muzejski savetnik, cilj je bio da deca na interaktivan način dožive izložbu i prostor o kome ona govori.

-Trudili smo se da prilagodimo radionice svakom uzrastu – nije isto raditi sa trećim i osmim razredom – kaže Kiurski.

Radionice su se odvijale u tri dela. U uvodnom segmentu učenici su upoznavani sa istorijskim kontekstom Starog sajmišta i njegovom „trostrukom funkcijom – sajam, logor, atelje“. Nakon toga, izložbu su obilazili uz radne listove i zadatke koji su ih podsticali da posmatraju, zaključuju i lično dožive umetnička dela.

-Nismo im pričali o delima, već su kroz zadatke imali priliku da na interaktivan način dožive izložbu – ističe Kiurski.

U završnom delu učenici su analizirali odgovore i iznosili lične utiske – birali najtišu, najdinamičniju ili sliku koju bi poneli kući, kao i onu koja ih podseća na članove porodice.

Posebnu dinamiku programu dala je dramska interpretacija: učenici su „oživljavali“ slike i skulpture, dajući im lični pečat.

Prema rečima Kiurskog, upoznavanje istorije Starog sajmišta kroz umetnost daje širu perspektivu od udžbenika.

-Udžbenici pružaju samo istorijski kontekst, onu stranu koja se vezuje za logor. Mi smo najpre govorili o sajmištu, zatim pomenuli funkciju logora, ali smo se najviše fokusirali na umetnički deo – naglašava on.

On dodaje da je kultura sećanja važna, jer prostori mogu menjati funkciju, ali ne sme se zaboraviti njihova prošlost.

Tokom radionica učenici su pokazali veliko interesovanje za umetničke pojmove.

-Pitali su nas šta je pejzaž, autoportret, mrtva priroda, apstrakcija, akt – termini iz oblasti slikarstva – kaže Kiurski.

Radionice su bile usmerene na interpretaciju umetničkog nasleđa i podsticanje dijaloga.

-Prostori koji su se u istoriji vezivali za ratne strahote zaslužuju da budu pretvoreni u umetničke prostore, jer će na taj način živeti i čuvati sećanje – poručuje Kiurski.

On naglašava da su posleratni umetnici imali snagu da stvaraju i ožive prostor, kao i da umetnost podstiče razgovor, kritičko mišljenje i povezuje ljude.

-Zavolite umetnost, jer ona nas okrepljuje i tera na dijalog – zaključuje on.

T. D.

Osmoro u jednoj sobi: Porodici Mijin iz Iđoša potrebna pomoć da ponovo bude na okupu

Tijana Despotovski February 20, 2026

U selu Iđoš samohrana majka Linda Mijin živi sa sedmoro dece u jednoj neuslovnoj sobi stare kuće, dok je najmlađa ćerka već tri godine u hraniteljskoj porodici. Teški uslovi života i nerešeno stambeno pitanje prepreka su da porodica ponovo bude na okupu.

Kako se navodi na sajtu Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, Linda je sa decom napustila nasilnu bračnu zajednicu nakon 14 godina maltretiranja. Od tada se snalaze kako znaju, boraveći u različitim kućama, a trenutno koriste staru kuću u kojoj mogu da žive samo u jednoj prostoriji zbog oštećenja zidova.

U sobici bez struje i vode, vrata i prozori zakrpljeni su ćebadima i kartonima, a porodica spava u tri kreveta. Uveče svetlo dobijaju uz pomoć akumulatora, dok se kupaju u koritu.

Majka osmoro dece mesečno prima nešto više od 300 evra državne pomoći, uz povremene nadnice i sezonske poslove. Alimentaciju, iako postoji sudska presuda, ne dobija već više od tri godine.

Najveća želja dece nije materijalna – svi ponavljaju da im najviše nedostaje sestra Ljubica, koja je kao beba smeštena u hraniteljsku porodicu. Njen povratak uslovljen je obezbeđivanjem adekvatnog doma.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokrenula je akciju kako bi se rešilo stambeno pitanje porodice Mijin i omogućio njihov ponovni zajednički život.

Tekst i foto: Srbi za Srbe

Gusan Tajson protiv Kobre – Svemirca u finalu 40. Svetskog prvenstva: Vlasnici Mirko Ristić i Miloš Đukić uvereni u pobedu

Aleksandra Djuran February 20, 2026

Finale 40. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova biće održano u nedelju, 22. februara, u ulici Dositeja Obradovića ispred kućnog broja 33. Najinteresantnije će biti takmičenje seniora, a znalci tvrde da borba neće biti laka.

U finalu su gusan Tajson Mirka Ristića, i Kobra -Svemirac vlasnika Miloša Đukića. Guščari pregaoci za naš list kažu da svoje miljenike pripremaju i očekuju pobedu.

-Tajson je prošlogodišnji pobednik u kategoriji dvogodaca i to je unukov gusak. Pobednički niz nastavio je i ove godine i stigao je do finala. Bez lažne skromnosti, pobeda je moja. Tajson je izuzetan gusan, tvrd je borben i u punoj je snazi. Gusak mora da se pazi čitave godine, u suprotnom neće imati snage da se izbori za šampionski pehar – kratko i jasno nam je rekao Mirko Ristić.

Kobra-Svemirac ima tri godine i, kako saznajemo od njegovog vlasnika Đukića, finale neće biti lako.

– Šanse za pobedu su pola, pola. Gusani finalisti su obojica trogodišnjaci i očekujem da daju sve od sebe. Kobra-Svemirac imao je dva teška nadmetanja. Prvo je bilo u četvrtfinalu kada je pobedio protivnika u borbi dugoj 16,5 minuta. I u polufinalu nije bilo lako. Za protivnika je imao finalistu od prošle godine i svih 14 minuta bilo je neizvesno. Za mog guska mogu da kažem da je maksimalno spreman i da je kvalitetan što je i pokazao stigavši do finala, ali treba imati i malo sreće. Čitave godine ga negujemo i treniramo za ovaj dan. Nadamo se najboljem. Uložili smo maksimalno truda i posvećenosti da ga pripremimo. Kobra -Svemirac malo je veći od protivnika, ali to ne mora ništa znači. Ono što je sigurno je da će finale biti borbeno i da svi koji dođu neće biti razočarani jer će moći da vide vrhunsko nadmetanje – kazao je Miloš Đukić.

Kada je reč o dvogocima ove godine Miroslav Čeleketić bori se protiv samog sebe. Oba njegova guska Kapetan Kuka i Profesor pobedila su svoje protivnike u polufinalu. Kod mladih su do samog kraja došli gusan Slobodana Krišana i Pegaz Davora Ladičorbića. Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ daće sve od sebe da osvoje guščarski tron.

Finale počinje u 10 časova. Najpre će biti revijalno nadmetanje pa finale mladih, potom sledi još jedna revijalna borba, pa finale dvogodišnjaka, da bi pre glavnog, seniorskog finala usledila još jedno revijalno nadmetanje. Očekivanja su da će finale najstarijih takmičara početi između 12 i 12.30 sati.