April 18, 2026

Year: 2026

mokrin-deponija-kamera-(6)

На депонији у Мокрину постављене камере: Нови корак у спречавању стварања дивљих сметлишта

Aleksandra Djuran March 13, 2026

На дивљој депонији у Мокрину постављене су камере које ће допринети да се више не одлаже отпад на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ двадесетак година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

Видео надзор, шест камера, допринеће да се један од највећих проблема у Мокрину реши, истакао је градоначелник Младен Богдан, који је заједно са чланом Градског већа Бојаном Микалачким и председником Савета МЗ Мокрин Гораном Ристићем био на депонији.

-Постављање камера је пилот пројекат. Уколико се покаже успешан видео надзор ћемо поставити и у осталим месним заједницама. Поред тога што ће камере спречити бесправно одлагање отпада, одвратиће и све оне који су то планирали. Апелујем на Мокринчане да сада не створе нову дивљу депонију него да отпад одлажу на прописан начин. Огромна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу.

Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад. Комуналне казне су увећане и крећу се од 25.000 до 150.000 динара.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село. Поред камера, појачана је и контрола пољочувара, тако да се надам да ћемо успети у намери да станемо на пут несавесним мештанима, али и фирмама које такође отпад одлажу на овом месту. И сами Мокринчани свесни су проблема и у последње време све више њих долази и нуди своју помоћ.

Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. Крајем прошле године утрошено је чак 12 милиона динара које су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду и град.

-Све мање је оних који смеће одлажу на овом простору, што је за похвалу – закључио је Ристић.

Само у протеклој години, поред 12 милиона за мокринску, издвојено је  и десетак милиона динара за чишћење депонија у Башаиду и на потесу ка Руском Селу.

А.Ђ.

 

tisa-felbab-1

Тисина прича међу најбољима у региону: Гимназијалка из Кикинде освојила пето место на књижевном конкурсу

Tijana Despotovski March 13, 2026

Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.

До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.

-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.

Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.

-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.

Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.

-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.

Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.

-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.

Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.

-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.

Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.

-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.

Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.

-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.

Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.

-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.

Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.

-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.

Тиса већ размишља о новим текстовима.

-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.

Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.

-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.

Т. Д.

atarski-putevi-basaid-(2)

Подстицаји у биљној производњи само пољопривредницима који заиста обрађују земљу

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања саопштило је  да се основни подстицаји у биљној производњи за парцеле пријављене по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта (без власничког листа или уговора о закупу) неће аутоматски исплаћивати власницима земљишта у случајевима када су исте парцеле истовремено пријављене и од стране власника земљишта, све до окончања административних и теренских провера.

У саопштењу је наведено да ће, у циљу заштите буџетских средстава и спречавања евентуалних злоупотреба, овако пријављене парцеле бити предмет детаљне контроле кроз административне поступке и контролу на терену.

-Исплата подстицаја за ове парцеле биће извршена тек након што се утврди да су испуњени сви прописани услови, односно када се утврди ко фактички користи предметно пољопривредно земљиште – наведено је у саопштењу.

У саопштењу Министарства се наглашава да ће свака злоупотреба система подстицаја бити санкционисана у складу са важећим прописима. Поред тога, корисник подстицаја који је остварио право на основу нетачних података биће у обавези да врати неосновано исплаћена средства, са припадајућом каматом, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.

tawipop-ai-generated-8601784-1280

У сусрет Светском дану права потрошача: Посебна пажња заштити пензионера

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Светски дан права потрошача обележава се у недељу, 15. марта. Циљ кампање јесте информисање грађана и јачање њихове свести о правима у овој области сигурност и тачне информације о производима приликом куповине, квалитетне услуге, рекламације и коректан однос произвођача и трговаца према купцима.

-На овај дан подсећамо на значај континуиране заштите и унапређења права свих грађана на тржишту, као и на потребу додатне бриге о најрањивијим категоријама потрошача – истакао је за наш портал Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде. – Посебну пажњу потребно је посветити пензионерима, који се често суочавају са различитим облицима непоштене пословне праксе, недовољно јасним уговорним одредбама, као и агресивним начинима продаје робе и услуга. Због недовољне информисаности, али и специфичних животних околности, старији грађани су често изложени већем ризику од доношења неповољних потрошачких одлука.

Веома је важно континуирано информисање и едукација пензионера о њиховим правима, као и обезбеђивање доступне стручне подршке у решавању потрошачких проблема и рекламација. Јачањем свести о потрошачким правима и механизмима заштите доприноси се сигурнијем и праведнијем тржишту за све грађане.

-У наредном периоду наставићемо са активностима усмереним на информисање грађана, пружање саветодавне помоћи и унапређење нивоа заштите потрошача, са посебним акцентом на подршку пензионерима. У плану је организовање едукација да им укажемо на најновије малверзације и да их саветујемо како да се заштите – навео је Цвијан и додао да је овогодишња тема „Сигурни производи- задовољни потрошачи“.

Светски дан права потрошача представља прилику да институције, организације за заштиту потрошача и привредни субјекти заједнички укажу на важност поштовања потрошачких права и унапређења тржишне праксе, уз посебан фокус на заштиту старијих суграђана. Заштита потрошача није само законска обавеза, већ и важан показатељ друштвене одговорности и бриге за најосетљивије чланове друштва.

bajkeri

У фебруару погинуло пет, а од почетка марта шет возача мотоцикла на путевима у Србијима

Aleksandra Djuran March 13, 2026

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 91 саобраћајна незгода у којима су погинула два и повређена 53 учесника у саобраћају. У истом периоду на територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.

Имајући у виду да је са добрим временским условима почела и мото сезона, повећан је ризик учешћа мотоциклиста у саобраћајним незгодама. Током фебруара погинуло је пет, док је у првих десет дана марта  живот изгубило још шест возача мотоцикла. Од почетка године више десетина мотоциклиста задобило је тешке телесне повреде.

Прилагођана брзина условима одвијања саобраћаја, личним способностима и вештинама, добра уочљивост, праћење и предвиђање реакције других учесника у саобраћају од пресудне су важности за безбедност возача мотоцикла. Сваки пад са мотоцикла приликом вожње најчешће за последицу има тешке повреде или смртно страдање, апелујемо на возаче двоточкаша да обавезно користе заштитну опрему и хомологовану заштитну кацигу на начин како је предвидео произвођач. Из МУП-а подсећајуо да је за возаче мотоцикла прописана нулта толеранција на алкохол.

fudbal-kup-fsp-zr

Куп ФСП Зрењанин: Слобода – „2. октобар” 1:0 (1:0)

Dejan Panić March 12, 2026

Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 30. Судија: Марко Печек (Кикинда). Стрелац: Чубрило (казнени ударац) 17. минут.
СЛОБОДА: Живков, Пекија (Поповић), Благојевић, Карановић (Богојевић), Д. Марковић, Мисић, Б. Марковић, Јовандић, Чубрило, Вокић (Галић), Ђурђевић.
„2. ОКТОБАР”: Панић, Петров, Б. Радосављев, Кенђа, Станић, Г. Радосављев, Прапорски, Радојковић, Барта, Унгур, Бошков. 
Против борбених Куманчана без резерви, војвођански лигаш пласирао се, поготком с „беле тачке” у уводном делу, у полуфинале Купа ФСП Зрењанин, у којем ће се састати с ОФК Кикиндом 1. априла. Сигуран с пенала био је Чубрило, пошто је претходно оборен Ђурђевић.
Д. П.

pcele-med

Борба против фалсификованог меда: Пчелари траже строже казне

Tijana Despotovski March 12, 2026

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство.  Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

novi-kozarci-mesna-zajednica-naslovna

Уређене просторије Месне заједнице у Новим Козарцима

Tijana Despotovski March 12, 2026

У протеклом периоду уређене су просторије Месне заједнице Нови Козарци, како би овај простор био лепши, функционалнији и пријатнији за рад запослених, али и за све мештане који у МЗ долазе због различитих административних и свакодневних потреба.

Посебну захвалност из Месне заједнице упутили су свом мештанину Милану Јованићу, који је радове извео несебично и потпуно бесплатно. Како истичу, овакви примери солидарности и спремности да се помогне свом селу представљају прави пример заједништва и заслужују посебно поштовање.

Сав неопходан материјал за извођење радова обезбедила је Месна заједница Нови Козарци.

Из Месне заједнице захваљују свима који на било који начин доприносе да Нови Козарци буду уређеније и лепше место за живот.

Т. Д.

DVD-Sajan

Храброст без плате, понос без граница: ДВД Сајан

Tijana Despotovski March 12, 2026

Добровољно ватрогасно друштво Сајан, једно од најактивнијих и најбројнијих у општини Кикинда, добитник је градског признања за 2025. годину. За чланове друштва то није само награда, већ потврда да њихов дугогодишњи хуманитарни рад има дубок значај за заједницу.

-Први пут смо конкурисали за награду 2024. године јер смо тада били најуспешнији, али нисмо добили. Наговорили су ме да поново поднесемо пријаву 2025. године. Искрено, нисам се надао да ћемо добити нешто – каже председник друштва Алекс Нађ.

-Ова награда нам много значи јер видимо да се исплати труд и хуманитарни рад и да се цени наш дугогодишњи посао.

Традиција добровољног ватрогаства у Сајану траје дуже од једног века. Друштво је основано 1911. године, а љубав према овом позиву често се преноси генерацијама у породицама.

-Овај посао се наслеђује са оца на сина, али и са мајке на ћерку – истиче Нађ.

Кроз друштво је прошло више од 500 чланова, а данас броји око 120 активних добровољаца. Међу њима је око 45 деце и младих узраста од шест до 18 година, око 70 одраслих и неколико почасних чланова.

У рад друштва укључен је и значајан број младих спремних да помогну заједници, не тражећи ништа за узврат. Захваљујући удаљености од Кикинде, добровољци из Сајана често су прва јединица на терену.

-Ми смо прва линија. Удаљени смо 20 километара и можемо брзо да реагујемо пре доласка професионалаца јер смо добро обучени – наглашава Нађ.

Последњих година број пожара је смањен, чему су допринели едукација мештана и укључивање младих у рад друштва.

-Децу учимо од малих ногу да буду примерна, да поштују правила, буду хумана и пруже помоћ у свакој ситуацији, не само приликом пожара – каже председник.

Оперативна јединица поседује специјализовану обуку за шумске пожаре, временске непогоде и потраге, а добровољци су спремни да помогну и ван своје територије.

-Можемо да шаљемо наше добровољце у помоћ широм Србије – додаје Нађ.

Друштво је активно и у друштвеном животу села — учествује у радним акцијама, дежурствима, манифестацијама и бројним ватрогасним такмичењима.

-Због великог ангажовања, резултати се добро котирају – истиче он.

Посебно се издвајају спортско-стручни успеси. На општинском такмичењу 2023. године освојене су три златне, две сребрне и једна бронзана медаља, а на окружном нивоу три злата. На државном такмичењу у Новом Саду подмладак је освојио треће место, док су јуниори постали шампиони Србије и пласирали се на Европску олимпијаду.

У јулу 2024. године јуниори су учествовали на Ватрогасној олимпијади у Италији, где су освојили бронзану медаљу по ЦТИФ критеријумима — успех који је био понос не само за друштво већ и за цело село.

-На овај начин доказали смо да се сваки рад, труд, упорност, а пре свега хуманост вреднује и награђује – наглашава Нађ.

У друштву истичу да је њихов највећи циљ да наставе да развијају младе и негују праве вредности.

-Настојаћемо да останемо достојни ових медаља, да подржавамо наше чланове, да их едукујемо и научимо правим вредностима — да буду добри ватрогасци, али пре свега добри људи – поручује председник.

У времену када се добровољни рад све ређе истиче, добровољни ватрогасци из Сајана остају симбол солидарности и заједништва. Њихова спремност да помогну другима, често без икакве накнаде, показује да праве вредности и даље живе у малим срединама — тамо где се храброст не мери речима већ делима.

Т. Д.

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Министарство пољопривреде расписало позив за одобрење кредитне подршке

Aleksandra Djuran March 12, 2026

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобрење кредитне подршке у пољопривреди за 2026. годину. Захтеви се подносе до 30. јуна 2026. преко пословних банака које имају закључен уговор са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Кредитна подршка намењена је финансирању више врста активности у пољопривреди, укључујући развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестиције у пољопривредну механизацију и опрему. Средства се могу користити и за набавку хране за животиње, као и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година, као и за одређену механизацију и опрему у биљној производњи.

Право на кредитну подршку могу да остваре носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица – земљорадничке задруге, под условом да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и да имају активан статус и обновљену регистрацију за 2026. годину.

Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене, уз фиксну каматну стопу на годишњем нивоу. За већину корисника камата износи 3 одсто на годишњем нивоу, док је је одстп за младе пољопривреднике до 40 година, жене и носиоце газдинстава у подручјима са отежаним условима рада. Иста каматна стопа важи и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава, док је за набавку ђубрива камата 0 процената.

Максималан износ кредита износи до 6 милиона динара за физичка лица и предузетнике, односно до 18 милиона динара за правна лица.