јануар 31, 2026

Година: 2026.

penzioneri-banje

Управни одбор Фонда ПИО донео је одлуку да у 2026. години најмање 22.090 пензионера буде упућено на бесплатан боравак у бањама широм Србије, саопштено је данас. Оглас за пријављивање очекује се 12. јануара, а програм обухвата рехабилитацију на трошак Фонда.

Финансијским планом Фонда за 2026. годину за друштвени стандард корисника пензија планирано је до 1,6 милијарди динара, што је око 170 милиона динара више него претходне године. Нови правилник о друштвеном стандарду, који је усвојен током децембра 2025, предвиђа да ће 74 одсто средстава бити усмерено управо на бесплатну рехабилитацију, док ће остатак бити намењен другим аспектима друштвеног стандарда пензионера.

Према новом правилнику, каталог установа у које корисници могу бити упућени проширен је увођењем нове специјалне болнице за рехабилитацију „Пролом Бања – ПЦ Куршумлијска Бања“. Ово значајно доприноси понуди доступних бањских лечилишта широм земље.

Поред рехабилитације, средства предвиђена за друштвени стандард биће искоришћена и за организацију манифестација попут Сабора пензионера, подршку у виду пакета солидарне помоћи, као и за развој социјалног дијалога и међугенерацијске солидарности.

Ова пракса Фонда ПИО, која укључује бесплатан десетодневни боравак у бањама за кориснике пензија који испуњавају услове остваривања права, постоји и претходних година, уз редовно објављивање јавних позива и критеријуме који се односе на висину примања и претходно коришћење ове погодности.

 

(Извор: Дневник / Танјуг)

balet

По први пут у Кикинди покренути су часови балета намењени искључиво одраслима, као рекреативно-корективни програм који спаја физичку активност и уметнички израз.

Идеја о балету за одрасле постојала је дуже време, али је реализована тек ове године. Како објашњава Ингрида Војводић Црномарковић, наставница класичног балета и историјско-балетских игара, иницијатива је дошла са више страна – ње као наставнице и жена које су желеле да се баве балетом, али за то раније нису имале прилику.

-Неколико година уназад жене које доводе децу на балет, као и бивше балерине које су завршиле школу пре више од десет година, питале су када ћемо направити рекреативни балет за одрасле. Нисмо имали времена ни организације све до ове године, када смо кренули експериментално са мањом групом – наводи Војводић Црномарковић.

Програм је прилагођен могућностима сваке полазнице. Часови се одвијају по балетском програму, али без притиска да се од полазница стварају професионалне балерине.

-Радимо елементе класичног балета, онолико колико ко може. Циљ нам је да зaтeгнемо мишиће, побољшамо држање, да се елегантније крећемо, седамо и устајемо – објашњава она.

Часови се одржавају у балетским салама, уз класичну музику, балетске штапове и огледала. Обухватају вежбе код штaпа, рад на средини, скокове, партер, истезање, као и једноставне кореографије, валцере и историјске балске игре. Тренутно групу чини десетак полазница, различитог узраста и физичке спреме.

Важно је истаћи да претходно искуство није потребно.

-Пола групе чине жене које су први пут обуле балетанке. Радимо полако, од почетка, и свако може да се прикључи у било ком тренутку – каже Војводић Црномарковић, додајући да не постоји старосна граница за упис.

Међу полазницама су и оне које никада раније нису тренирале балет, али и бивше балерине. Зорана Влајнић, 32-годишња полазница, истиче да се на балет уписала пре свега због физичке активности, али и уметничке инспирације.

-Одувек сам волела балет, али нисам могла да га тренирам као дете. На првом часу сам имала трему, било ми је збуњујуће, али после тренинга се осећам много боље. И као мастер ликовне уметности, доживљавам балет као важан утицај на свој рад – каже она.

Слично искуство има и Милана Малешевић, која је као дете завршила основну балетску школу.

Када је најављена школа балета за одрасле, била сам одушевљена. Тело памти покрете, иако петнаест година нисам играла. Изазов је повратак у форму, али воље сада имам више него икад – истиче Малешевић, додајући да јој највише значи спој уметности и физичке активности.

Часови се одржавају два пута недељно, понедељком и четвртком од 18.30 часова, и трају око сат и по. Сви заинтересовани могу да се прикључе директно или да најпре дођу и погледају како часови изгледају.

 

saobracajna-policija-1

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда и празника догодиле су се четири саобраћајне незгоде и то две са материјалном штетом и две у којима су три лица задобила лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 265.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због радње возилом, неуступања првенства пролаза и неприлагођене брзине.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 225 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су 3 лица задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 мг/мл алкохола тј. имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 92 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 62 остала прекршаја.

penzija
Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Мит о „шведском благостању“ под знаком питања: Сваки десети пензионер на ивици сиромаштва.

Шведска, коју западни медији истичу као узор социјалне заштите, заправо скрива тамну страну за пензионере, према Еуростату, ризик од сиромаштва за старије од 65 година достигао је 10,9% крајем 2024. са просечном државном пензијом од само 16.400 круна (око 1.500евра) месечно пре пореза (мање за жене), док ,,Pensionsmyndigheten“ (шведска управа за пензије), бележи да скоро пола милиона пензионера не прима олакшице, живећи са ограниченим приходима који једва покривају трошкове, а демографски притисак са порастом старијих од 80 на 812.000 до 2030. године само погоршава кризу ,доказ да „шведски модел“ није рај, већ прецизна замка за старије генерације.

,,Еуростатови“ подаци показују да један од десет пензионера има приход испод 60% националног медијана, док ,,Pensionsmyndigheten“ истиче родну неједнакост, жене примају само 15.300 круна, мушкарци 17.700 круна бруто. У поређењу са просечном платом од 37.100 круна, пензионери су осуђени на маргинално постојање, без простора за неочекиване трошкове попут лекова или захтевнијег лечења. Инфлација и трошкови становања додатно их гуше, док реформе не обухватају све, остављајући многе у беди, како упозоравају организације попут ,,Афтонбладета“ (највећи и најчитанији дневни лист у Шведској).

Развој прихода је срамотан, гарантна пензија од 16.620 круна месечно једва је порасла у последњој деценији, према ,,Pensionsmyndighetenu“, док просечни пензионери имају око 19.500 круна, довољно за преживљавање, али не за достојанствен живот. Ово није стабилност, већ маргинална егзистенција, многи немају приватне уштеђевине, ослањајући се само на државу која их оставља на цедилу. ,,СЦБ“ (Шведски завод за статистику) статистике показују да чак и са трансферима, 10% до 11% старијих тоне у релативно сиромаштво, док демографски бум старијих само увећава терет на систем који није спреман.

Критике система су оправдане, док Шведска ликује својом развијеношћу, пензионери се боре са ниским маргинама, инфлацијом и трошковима хране и становања. Реформама се хвале, али оне заобилазе најрањивије, остављајући пола милиона без бенефита, чисто лицемерје државе која приоритет даје мигрантима и „зеленим“ пројектима, а не старијима. Глобално, ово демаскира мит о „скандинавском благостању“: уместо једнакости, систем перпетуира неједнакост, осуђујући пензионере на тиху беду.

Шведска открива врхунац западне замаскиране лажи, док се хвали социјалном правдом, осуђује пензионере на сиромаштво са пензијама које једва покривају основе, док демографска криза само погоршава хаос.

korindjasi-2024-(8)

У духу најлепших обичаја, Градска кућа и ове године отвара своја врата за најмлађе суграђане. На Бадње вече, од 16 до 18 сати, свечана сала биће испуњена дечјом грајом и песмом.

Малишани ће имати прилику да рецитују коринђашке песмице, донесу празничну радост и поделе чаролију овог посебног дана. Уз срдачан дочек градоначелника Младена Богдана и чланова Градског већа, деца ће, по старом обичају, бити даривана слаткишима, орасима, воћем.

На северу Баната и даље се негује овај леп обичај који се огледа у томе да деца одлазе на врата својих комшија, родбине, пријатеља и питају да ли је слободно да коринђају. Када им дозволе, малишани рецитују божићне песмице, а домаћини их, заузврат, дарују слаткишима, воћем, новчићима… На овај начин, деца најављују долазак најрадоснијег хришћанског празника, Божића.

 

dobrovoljno-davanje-krvi

Прва акција добровољног давања крви у новој 2026. години биће одржана у понедељак, 5. јануара, од 8.30 часова, у просторијама Црвеног крста. Организатори позивају грађане да се одазову и на почетку године дају допринос лечењу и спасавању живота.

– Током претходне године реализовано је 27 акција добровољног давања крви, иако је планом било предвиђено 26. Прикупљено је укупно 1.547 јединица крви, док је 168 потенцијалних давалаца одбијено из медицинских разлога – изјавила је Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста.

-У акцијама је учествовало 860 активних давалаца, међу којима је било 120 оних који су крв дали први пут. Удео давалаца у односу на укупан број становника износио је 3,14 одсто – додала је Бјељац.

Из Црвеног крста подсећају да су залихе крви неопходне током целе године и да свака акција има значај, посебно у периоду празника. Акција 5. јануара представља прилику да се година започне хуманим чином који може бити од пресудне важности за пацијенте којима је крв неопходна.

prva-beba

У Кикинди је рођена прва беба у Новој 2026. години. Дечак Алекса, син Сање Секереш из Банатске Тополе, на свет је дошао у 8.33 часова у Породилишту Опште болнице, чиме је постао прва беба рођена у овој години у граду.

Према речима мајке, Алекса је њено прво дете, тежак 3.630 грама и дугачак 57 центиметара, а порођај је протекао у најбољем реду.

-Искрено, нисам се надала да ће Алекса бити прва беба у 2026. години, само сам желела да све прође како треба. Порођај је прошао у најбољем реду уз најбољу екипу, на челу са доктором Марком Ђукићем – навела је Сања, додајући да јој је термин био првог јануара.

Директорка Опште болнице, Весна Томин, истакла је да је током 2025. године у овој здравственој установи рођено тек 375 беба.

-То је значајно мање у односу на период од пре две године, када је смо имали 480 новорођенчади. Свакако нам треба више деце. Болница је срце овог града у којем се људи лече, рађају. Здрави људи могу да стичу, граде а то што смо стекли треба неком и да оставимо и зато је битно да се роди што више деце у једној години и да напредујемо и растемо кроз њих.

Честитке мајци и новорођенчету упутио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је Алексу поздравио као првог Кикинђанина у 2026. години.

-Град, по традицији, дарује прву бебу у години симболичним, али значајним поклоном, као знак поштовања родитељима који се одлучују на родитељство. Ове године тај поклон износи 80.000 динара. Желим да поручим да смо као град издвајали доста велика новчана средства за дечију заштиту и популациону политику и желимо да наставимо то и у наредном периоду. Надамо се да ћемо 2026. имати више беба него претходне године.

У име Црвеног крста, чланица Градског већа Маријана Мирков уручила је мајци поклон-пакет са неопходним стварима за прве дане живота бебе.

– Са великом емоцијом смо данас на порођајном одељењу. Емоције су још веће јер смо малог Алексу чекали три дана Нове године. Као и сваке године, Црвени крст Кикинда поклања првој беби али и свим бебама које ће се родити до Божића скромне поклоне, оно што је најпотребније за прве дана. Али ови пакети носе много више: знање да је Црвени крст увек ту са нама и у најлепшим тренуцима и у најтежим. Пожелела бих Алекси пуно среће и тренутака у животу, породици бих пожелела да имају снаге да га изведу на најбољи пут. Захвалила бих се и болници и порођајном одељењу јер свакодневно, пожртвовано и са топлином спасавају животе. Свим нашим суграђанима од срца желим успешну годину, пуну разлога за осмех.

Рођењем малог Алексе, Нова година у Кикинди почела је лепим и значајним догађајем, који је обрадовао не само његову породицу, већ и ширу заједницу.

 

zimska-sluzba
Сходно временским условим и снежним падавинама, зимска служба је на терену и врши посипање соли за одржавање проходности путева и саобраћајница и одвијања безбедне вожње. Возило са плугом и посипачем врши посипање соли и уклањање бљузгавице. Сви општински путеви и градске саобраћајнице су проходне- навели су из ЈП Кикинда и најавили да ће се ситуација пратити на терену и у складу са њом приступати даљим активностима, а према плану и приоритетима рада Зимске службе
ЈП Кикинда је управљач пута, а за потребе зимског одржавања у зимској сезони 2025/26. као извођач ангажована је Компанија Екоградња Зрењанин.
Такође, упућен је апел возачима да прилагоде брзину и начин вожње тренутним условима на путевима, користе зимску опрему и поштују саобраћајне прописе. Молимо грађане за стрпљење и разумевање док се радови на терену не заврше у потпуности- саопштили су из ЈП Кикинда.
snge

Данас, по први пут ове зиме, беле пахуље украшавају наш град – Кикинда се пробудила прекривена првим снегом, а деца и одрасли са осмехом су пожурили да ухвате прве пахуље и направе снешка! Дугоочекивана зимска идила стигла је баш на време да нас обрадује на почетку јануара и унесе мало чаролије у свакодневицу.

Метеоролози су потврдили да су се услови за снежне падавине данас остварили услед хладног фронта који је захватио север Баната, па су Кикинду касно синоћ захватиле снежне пахуље – и то први снежни покривач ове сезоне.

Шта нас очекује у наредних дана? Према најновијим временским прогнозама, снег неће нестати тако брзо:

Недеља (04. јануар) – могућа јутарња снежна вејавица и пахуље касније током дана, уз температуру око 0–1°Ц.

Понедељак (05. јануар) –периоди снега и мраза, хладно време ће задржати снежни покривач.

Уторак и среда (06–07. јануар) – прогноза обећава слаб, али упоран снег уз ниске температуре, што значи да ће беле пахуље вероватно наставити да красе Кикинду.

Четвртак и даље – иако ће бити променљиво, прогноза показује могућност кратких снежних падавина и даље током следеће седмице, уз ниске температуре које одржавају снежни прекривач.

Зима се, чини се, тек захуктава – што значи много лепо белих јутара и зимских призора у Северном Банату!

 

zoran-ivankovic-2

Посна кухиња има чврсто упориште у традицији северног Баната и представља важан део празничне трпезе, нарочито током Божићног поста. Иако се навике и укуси мењају, њене основне одлике – једноставност, доступне намирнице и ослањање на локалне ресурсе – остале су препознатљиве до данас.

Према речима Зорана Иванковића, куварa и професорa куварске групе предмета при Eкономско-трговинској школи, посна исхрана у овом крају традиционално се припремала на води, за разлику од уобичајене банатске кухиње која се иначе ослања на маст.

-У време поста, риба је била основ – шаран, сом, штука, све наше речне рибе које су биле доступне у близини, уз доста поврћа – истиче он.

Ипак, рецепти које данас користимо знатно се разликују од оних које су припремале наше баке. Доласком уља и променом животних навика, мењали су се и укуси.

-Свакa генерација уноси своје измене. Ни поврће више није исто као пре тридесет или шездесет година – различите сорте дају и различит укус. Али, основе су остале исте – каже Иванковић.

Када је реч о јелима која се најчешће налазе на посној празничној трпези, он наводи посне пите и рибу. Посебно скреће пажњу на честу грешку код припреме рибљих паштета.

-Људи најчешће користе туњевину, која није са нашег подручја. Много је боље узети свежу речну рибу, рецимо шарана, и прилагодити постојећи рецепт. Важно је знати да ни сваки шаран није истог укуса – дивљи је поснији од оног узгојеног у рибњаку, који је маснији – објашњава саговорник.

Посна сарма не мора да подразумева соју.

-Може се правити у листу винове лозе или киселом купусу, а пуњење од пиринча и разноврсног поврћа – кромпира, шаргарепе, целера, тиквица, патлиџана – даје пун и богат укус – наводи Иванковић.

И код рибљег паприкаша, како каже, нема великих тајни у припреми. Процес је исти као и код класичног паприкаша, с тим што се риба кува одвојено због костију.

-Једна мала љута папричица може да заокружи укус – одаје професор.

На зимској трпези неизоставне су и посне салате. Последњих година све чешће се користи посни мајонез за руску или француску салату, а Иванковић подсећа и на разлику између њих.

-Састојци су скоро исти, али руска салата има месо, док се у француску додају киселе јабуке. Туршија је, наравно, стални део празничне трпезе.

Када је у питању комбинација поврћа, житарица и зачина, саговорник истиче да је кључ у експериментисању.

-Један зачин може потпуно да промени јело. Анис се, рецимо, ретко користи код нас, а даје веома занимљив укус – наводи Иванковић.

Посни десерти, по његовом мишљењу, могу бити подједнако укусни као и мрсни. Предност даје старинским рецептима.

-Баке су правиле једноставне, проверене колаче – посни бакин колач, орахе, облатне. Данашњи рецепти су често непотребно компликовани – сматра наш саговорник.

Правилно припремљена посна храна, додаје, нутритивно је довољна и за децу и за одрасле, иако је нешто мање калорична. Прилагођавање савременом начину живота не захтева радикалне мере.

-За нормалан животни темпо нису неопходни додаци. Важно је да прелаз на пост буде постепен, као и повратак на мрсну исхрану. Кључ је у умерености.

За крај, Иванковић поручује да одговоре често не треба тражити у компликованим, модерним рецептима.

-Најбоље је питати баке и деке, старије комшинице. Њихови рецепти су једноставни, са јефтиним и доступним намирницама, проверени генерацијама. Уз мало маште, могу се и лепо декорисати, а да укус остане онај стари и познат – закључује он.

 

Don`t copy text!