Novi Kozarci – Stadion: „Ilija Pantelić”. Gledalaca: 150. Sudija: Bojan Milivojev (Alibunar). Strelci: Vrbački 56. i Laništanin 74. za Slobodu, Vidić 45. za Zadrugar.
SLOBODA: Živkov, D. Marković, Ćulibrk, Bogojević, Vrbački, Karanović (Mrkelja, Đurđević), Vokić, G. Marković (Škero), Vojvodić, Laništanin (B. Marković).
ZADRUGAR: Lavirac, Mršević, Zejak (Grahovac), Vukoje (Pavlov), Dragović (Kozlovački), Vidić, Golijanin, Pandurov (Kozlovački), Zorić, Gladić (Novakov), Lojpur.
Vidić je u poslednjim trenucima prvog dela doneo prednost gostima. Ubačena lopta prošla je kroz peterac, a kraj druge stative, izbliza, ubacio ju je u mrežu napadač Zadrugara.
Izjednačio je Vrbački nakon desetak minuta nastavka. Galić je pre toga dugo driblao i na kraju, ipak, idealno poslužio Vrbačkog. Celi plen doneo je Laništanin, četvrt sata pre kraja, a inače na poluvremenu s pozicije defanzivca prešao je u špic napada. Prethodno se u kaznenom prostoru gostiju gradio, okrenuo i naciljao za prve bodove Novokozarčana.
D. P.
Day: August 29, 2026
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je otvaranje fabrike humanoidnih robota u Šapcu pionirski poduhvat i da će u početku tu raditi 200 zaposlenih.
“Ovo je pionirski poduhvat, ovo je tek početak. Ovde će da radi 200 ljudi, ali ovo je početna investicija, tek posle toga sledi ono glavno, za Inđiju, i tu će da bude i mnogo više ljudi, i mnogo veći novac. Tek kada budemo uvezali to i sa data centrima i sa superkompjuterima, onda ćemo mi da dobijemo ogromnu snagu”, rekao je Vučić tokom obilaska fabrike humanoidnih robota u Šapcu koja se danas otvara.
View this post on Instagram
Predsednik Srbije je istakao da u Evropi postoje tri kompanije koje sarađuju sa Minthom, koji kontroliše 44 odsto svetskog tržišta.
“U Evropi imate tri kompanije: jednu nemačku, jednu špansku, i ‘Engineering Arts’ koji je britanski, na teritoriji Evrope, ne u EU, ali oni su značajni za Agibota koji sarađuje s Mintom, koji kontroliše 44 odsto svetskog tržišta, i zajedno sa Unitrijem, kineskim iz Gvangžua, to je 75 odsto. Ovo će za nas da bude ogromna stvar”, rekao je Vučić.
Dodao je da roboti imaju opštu namenu, ali da će za druge namene moći da se razvijaju kroz veštačku inteligenciju, saradnju sa superkompjuterima i data centrima, kao i kroz treninge koje će da obavljaju ljudi.
“Ovo ima takozvanu general purpose, dakle i industrijsku, i za ovakve stvari, i za pomoć u kući starim licima, i to će tek da se razvija kroz veštačku inteligenciju, kroz saradnju sa našim superkompjuterima, data centrima i kroz treninge koje će da obavljaju ljudi. Zato je važno da ovde zaposlimo ljude, da ti ljudi rade, da naša tehnologija ide napred”, naveo je Vučić.
Istakao je da Srbija već kupuje robote opšte namene iz Mintha, a da onda od njih pravi i “oruđe i oružje”, što će ljudi moći da vide za 15 dana.
Napomenuo je da je 2012. godine u Šapcu bilo 11.700 nezaposlenih, a da je trenutno u ovom gradu oko 3.700 nezaposlenih.
“Tada smo imali 26.000 zaposlenih, a danas, kada ima manje ljudi zbog niskog prirodnog priraštaja, imamo 36.000 zaposlenih. Ja mislim da to ljudima sve govori. A neću da govorim o auto-putevima, brzim saobraćajnicama, možete nekoga da volite, nekoga da ne volite. Na kraju, rezultat je taj koji pokazuje sve, koji sve govori”, rekao je Vučić.
– Srbija je danas iskoračila u budućnost
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na otvaranju fabrike humanoidnih robota kompanije Minth u Šapcu da je Srbija danas iskoračila u budućnost, kao i da konkurentske kompanije iz SAD i Evrope neće moći da se mere sa brojem robota čija se proizvodnja planira u Srbiji, a nada se da će ih biti više od 5.000 godišnje.
“Siguran sam da smo danas napravili istorijski, pionirski korak u budućnost. Srbija je danas iskoračila u budućnost. Srbija je danas pokazala da može da ide tom brzinom napred kakvom mnoge druge zemlje u Evropi, i neuporedivo razvijenije, ne mogu da idu”, rekao je Vučić.
On je podsetio na reči Nikole Tesle da “naša civilizacija ispašta zato što se još uvek nismo u potpunosti prilagodili mašinskom dobu” i istakao da danas, u vreme ubrzanog tehnološkog razvoja, ne smemo da zaostanemo za najvećim silama i da moramo da se prilagodimo novoj tehnološkoj eri.
Tanjug
Mladi sugrađanin pohađa master studije u Sloveniji. U minuloj akademskoj godini bio je u Budimpešti na razmeni studenata i usavršavao se. U Debrecinu je osvojio treće mesto na tamošnjem državnom takmičenju u klarinetu
Huk sa obližnjeg Gradskog stadiona i poneka preletela lopta koja napusti okvire igrališta deluju dovoljno stimulativno za mlado biće koje traži svoje preokupacije. Međutim, od sve te blizine stadiona OFK Kikinde, sa kojim dvorište našeg sagovornika deli samo zid, ostao je samo huk s tribina. Ritmičko navijanje delovalo je inspirativno, ali ne toliko da bi se naš sagovornik odlučio za loptanje. Matiju Francuskog je povukao ritam. Sve je ukazivalo da će se opredeliti za umetnost.
Od malih nogu je cupkao i poskakivao uz ritmične zvukove koji su u njemu budili želju da nastavi tragom koji su mu roditelji utabali.
– Otkad znam za sebe, pokretao me je ritam – kaže nam ovaj mladi kikindski klarinetista. – Čak i zvuk veš mašine ili jednoličan zvuk hidrofora pokretao me je na igru čim sam prohodao. Upijao sam sve što čujem. Malo kasnije sam slušao mnogo muzike kod kuće, jer mi je mama profesor u muzičkoj školi i u našoj kući je muzika deo svakodnevice – naglašava ovaj mladić.
I njegov otac Radovan je vezan za muziku s obzirom na to da je svojevremeno bio tonac na Radio Kikindi. Sve je, dakle, ukazivalo da će se sin pre opredeliti za umetnost nego za fudbal.
– Matija je od malih nogu želeo da upiše isključivo muzičku školu, što je i uspeo s lakoćom. Sa osam godina prvo se upisao na gitaru, a četiri godine kasnije upisao je i klarinet, koji ubrzano pohađa, tako da je za dve godine istovremeno završio oba instrumenta – ponosan je otac Radovan. – Moramo da spomenemo profesore. Nastavnik gitare je bio pokojni profesor Mladen Mandić, koji je bio jedan izuzetan čovek i pedagog. Prvi profesor klarineta je bio Marko Ćurčić, drugi Đuro Pete, a treći Tadej Kenig iz Ljubljane.
Posle toga u Matijinom usavršavanju sve je teklo mnogo lakše.
– Srednju muzičku školu „Isidor Bajić” završio sam u Novom Sadu. Još tokom srednje škole osvojio sam mnoge nagrade, među kojima prvu nagradu na takmičenju „Davorin Jenko” u Beogradu za 2018. i 2019. godinu. Potom na subotičkom FEMUS-u takođe prvu nagradu, pa na Republičkom takmičenju četiri godine zaredom bio sam takođe najbolji – dodaje s ponosom. Uz to, ovaj daroviti Kikinđanin dobio je i Vidovdansku, Dositejevu i još niz drugih prestižnih nagrada.
MASTER STUDIJE U SLOVENIJI
– Još u okviru niže škole na Festivalu muzičkih i baletskih škola u Zaječaru osvojio sam prvu nagradu sa maksimalnih 100 bodova i do dana današnjeg sam jedini učenik OMŠ „Slobodan Malbaški” koji je ostvario takav rezultat na tom festivalu – naglašava ovaj instrumentalista dodajući:
– Još uvek sam na master studijama u Sloveniji. U minuloj akademskoj godini bio sam u Budimpešti na razmeni studenata i usavršavao se. Uz to, u Debrecinu sam osvojio treće mesto na tamošnjem državnom takmičenju u klarinetu. To iskustvo mi je bilo dragoceno za odbranu master rada koji će uslediti. U Mađarskoj sam imao niz nastupa. Sarađivao sam sa mnogim tamošnjim muzičarima. Odlično smo se razumeli. Govorim slovenački, mađarski, engleski, srpski, a tu je, naravno, i muzika kao univerzalni jezik ako negde lingvistika zapne.
Naš sagovornik navodi da klarinet od svih duvačkih instrumenata ima najveći opseg. On sa uspehom barata i sa tri vrste baroknih frula, sa kojima je imao i koncert u Budimpešti, a uz to svira i malu usnu harmoniku, međutim klarinet ostaje njegova prva i trajna životna ljubav.
A na naše šaljivo pitanje kako šarmira devojke, s obzirom na to da ne može istovremeno da svira i da im deli komplimente, Matija lakonski odgovara da im se udvara s lakoćom, jer, kako kaže, zvuk klarineta na njih deluje očaravajuće.
N. S.
Projekat „Mladi u fokus: znanje za budućnost“ podržalo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
U Etno kući „Torontal” u Ruskom Selu u nedelju, 6. septembra, biće održan 14. Festival gomboca, manifestacija posvećena tradicionalnom vojvođanskom specijalitetu koji se najčešće priprema sa šljivama.
Organizatori su i ove godine obezbedili osnovne namirnice za pripremu gomboca – po kilogram brašna i šećera, kao i kuvani krompir, dok je učešće 100 dinara po osobi.
Poseban deo manifestacije biće takmičenje u pripremi gomboca. Žiri će ocenjivati izgled stola i ukus gomboca, pa će učesnici imati priliku da pokažu kulinarsko umeće, ali i kreativnost u predstavljanju svojih specijaliteta.
Po završetku manifestacije predviđena je i zajednička večera za učesnike, odnosno veče gomboca, što će biti prilika za nastavak druženja uz tradicionalne ukuse.
Zainteresovani za učešće mogu se prijaviti na broj telefona 064/896-8050.
Festival organizuje „Torontal” mađarski obrazovni, kulturni i omladinski centar, sa ciljem očuvanja tradicije, gastronomije i običaja ovog kraja.