Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 150. Судија: Бојан Миливојев (Алибунар). Стрелци: Врбачки 56. и Лаништанин 74. за Слободу, Видић 45. за Задругар.
СЛОБОДА: Живков, Д. Марковић, Ћулибрк, Богојевић, Врбачки, Карановић (Мркеља, Ђурђевић), Вокић, Г. Марковић (Шкеро), Војводић, Лаништанин (Б. Марковић).
ЗАДРУГАР: Лавирац, Мршевић, Зејак (Граховац), Вукоје (Павлов), Драговић (Козловачки), Видић, Голијанин, Пандуров (Козловачки), Зорић, Гладић (Новаков), Лојпур.
Видић је у последњим тренуцима првог дела донео предност гостима. Убачена лопта прошла је кроз петерац, а крај друге стативе, изблиза, убацио ју је у мрежу нападач Задругара.
Изједначио је Врбачки након десетак минута наставка. Галић је пре тога дуго дриблао и на крају, ипак, идеално послужио Врбачког. Цели плен донео је Лаништанин, четврт сата пре краја, a иначе на полувремену с позиције дефaнзивца прешао је у шпиц напада. Претходно се у казненом простору гостију градио, окренуо и нациљао за прве бодове Новокозарчана.
Д. П.
Day: August 29, 2026
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је отварање фабрике хуманоидних робота у Шапцу пионирски подухват и да ће у почетку ту радити 200 запослених.
“Ово је пионирски подухват, ово је тек почетак. Овде ће да ради 200 људи, али ово је почетна инвестиција, тек после тога следи оно главно, за Инђију, и ту ће да буде и много више људи, и много већи новац. Тек када будемо увезали то и са дата центрима и са суперкомпјутерима, онда ћемо ми да добијемо огромну снагу”, рекао је Вучић током обиласка фабрике хуманоидних робота у Шапцу која се данас отвара.
View this post on Instagram
Председник Србије је истакао да у Европи постоје три компаније које сарађују са Минтхом, који контролише 44 одсто светског тржишта.
“У Европи имате три компаније: једну немачку, једну шпанску, и ‘Енгинееринг Артс’ који је британски, на територији Европе, не у ЕУ, али они су значајни за Агибота који сарађује с Минтом, који контролише 44 одсто светског тржишта, и заједно са Унитријем, кинеским из Гвангжуа, то је 75 одсто. Ово ће за нас да буде огромна ствар”, рекао је Вучић.
Додао је да роботи имају општу намену, али да ће за друге намене моћи да се развијају кроз вештачку интелигенцију, сарадњу са суперкомпјутерима и дата центрима, као и кроз тренинге које ће да обављају људи.
“Ово има такозвану генерал пурпосе, дакле и индустријску, и за овакве ствари, и за помоћ у кући старим лицима, и то ће тек да се развија кроз вештачку интелигенцију, кроз сарадњу са нашим суперкомпјутерима, дата центрима и кроз тренинге које ће да обављају људи. Зато је важно да овде запослимо људе, да ти људи раде, да наша технологија иде напред”, навео је Вучић.
Истакао је да Србија већ купује роботе опште намене из Минтха, а да онда од њих прави и “оруђе и оружје”, што ће људи моћи да виде за 15 дана.
Напоменуо је да је 2012. године у Шапцу било 11.700 незапослених, а да је тренутно у овом граду око 3.700 незапослених.
“Тада смо имали 26.000 запослених, а данас, када има мање људи због ниског природног прираштаја, имамо 36.000 запослених. Ја мислим да то људима све говори. А нећу да говорим о ауто-путевима, брзим саобраћајницама, можете некога да волите, некога да не волите. На крају, резултат је тај који показује све, који све говори”, рекао је Вучић.
– Србија је данас искорачила у будућност
Председник Србије Александар Вучић изјавио је на отварању фабрике хуманоидних робота компаније Минтх у Шапцу да је Србија данас искорачила у будућност, као и да конкурентске компаније из САД и Европе неће моћи да се мере са бројем робота чија се производња планира у Србији, а нада се да ће их бити више од 5.000 годишње.
“Сигуран сам да смо данас направили историјски, пионирски корак у будућност. Србија је данас искорачила у будућност. Србија је данас показала да може да иде том брзином напред каквом многе друге земље у Европи, и неупоредиво развијеније, не могу да иду”, рекао је Вучић.
Он је подсетио на речи Николе Тесле да “наша цивилизација испашта зато што се још увек нисмо у потпуности прилагодили машинском добу” и истакао да данас, у време убрзаног технолошког развоја, не смемо да заостанемо за највећим силама и да морамо да се прилагодимо новој технолошкој ери.
Танјуг
Млади суграђанин похађа мастер студије у Словенији. У минулој академској години био је у Будимпешти на размени студената и усавршавао се. У Дебрецину је освојио треће место на тамошњем државном такмичењу у кларинету
Хук са оближњег Градског стадиона и понека прелетела лопта која напусти оквире игралишта делују довољно стимулативно за младо биће које тражи своје преокупације. Међутим, од све те близине стадиона ОФК Кикинде, са којим двориште нашег саговорника дели само зид, остао је само хук с трибина. Ритмичко навијање деловало је инспиративно, али не толико да би се наш саговорник одлучио за лоптање. Матију Француског је повукао ритам. Све је указивало да ће се определити за уметност.
Од малих ногу је цупкао и поскакивао уз ритмичне звукове који су у њему будили жељу да настави трагом који су му родитељи утабали.
– Откад знам за себе, покретао ме је ритам – каже нам овај млади кикиндски кларинетиста. – Чак и звук веш машине или једноличан звук хидрофора покретао ме је на игру чим сам проходао. Упијао сам све што чујем. Мало касније сам слушао много музике код куће, јер ми је мама професор у музичкој школи и у нашој кући је музика део свакодневице – наглашава овај младић.
И његов отац Радован је везан за музику с обзиром на то да је својевремено био тонац на Радио Кикинди. Све је, дакле, указивало да ће се син пре определити за уметност него за фудбал.
– Матија је од малих ногу желео да упише искључиво музичку школу, што је и успео с лакоћом. Са осам година прво се уписао на гитару, а четири године касније уписао је и кларинет, који убрзано похађа, тако да је за две године истовремено завршио оба инструмента – поносан је отац Радован. – Морамо да споменемо професоре. Наставник гитаре је био покојни професор Младен Мандић, који је био један изузетан човек и педагог. Први професор кларинета је био Марко Ћурчић, други Ђуро Пете, а трећи Тадеј Кениг из Љубљане.
После тога у Матијином усавршавању све је текло много лакше.
– Средњу музичку школу „Исидор Бајић” завршио сам у Новом Саду. Још током средње школе освојио сам многе награде, међу којима прву награду на такмичењу „Даворин Јенко” у Београду за 2018. и 2019. годину. Потом на суботичком ФЕМУС-у такође прву награду, па на Републичком такмичењу четири године заредом био сам такође најбољи – додаје с поносом. Уз то, овај даровити Кикинђанин добио је и Видовданску, Доситејеву и још низ других престижних награда.
МАСТЕР СТУДИЈЕ У СЛОВЕНИЈИ
– Још у оквиру ниже школе на Фестивалу музичких и балетских школа у Зајечару освојио сам прву награду са максималних 100 бодова и до дана данашњег сам једини ученик ОМШ „Слободан Малбашки” који је остварио такав резултат на том фестивалу – наглашава овај инструменталиста додајући:
– Још увек сам на мастер студијама у Словенији. У минулој академској години био сам у Будимпешти на размени студената и усавршавао се. Уз то, у Дебрецину сам освојио треће место на тамошњем државном такмичењу у кларинету. То искуство ми је било драгоцено за одбрану мастер рада који ће уследити. У Мађарској сам имао низ наступа. Сарађивао сам са многим тамошњим музичарима. Одлично смо се разумели. Говорим словеначки, мађарски, енглески, српски, а ту је, наравно, и музика као универзални језик ако негде лингвистика запне.
Наш саговорник наводи да кларинет од свих дувачких инструмената има највећи опсег. Он са успехом барата и са три врсте барокних фрула, са којима је имао и концерт у Будимпешти, а уз то свира и малу усну хармонику, међутим кларинет остаје његова прва и трајна животна љубав.
А на наше шаљиво питање како шармира девојке, с обзиром на то да не може истовремено да свира и да им дели комплименте, Матија лаконски одговара да им се удвара с лакоћом, јер, како каже, звук кларинета на њих делује очаравајуће.
Н. С.
Пројекат „Млади у фокус: знање за будућност“ подржало је Министарство информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
У Етно кући „Торонтал” у Руском Селу у недељу, 6. септембра, биће одржан 14. Фестивал гомбoца, манифестација посвећена традиционалном војвођанском специјалитету који се најчешће припрема са шљивама.
Организатори су и ове године обезбедили основне намирнице за припрему гомбoца – по килограм брашна и шећера, као и кувани кромпир, док је учешће 100 динара по особи.
Посебан део манифестације биће такмичење у припреми гомбoца. Жири ће оцењивати изглед стола и укус гомбoца, па ће учесници имати прилику да покажу кулинарско умеће, али и креативност у представљању својих специјалитета.
По завршетку манифестације предвиђена је и заједничка вечера за учеснике, односно вече гомбoца, што ће бити прилика за наставак дружења уз традиционалне укусе.
Заинтересовани за учешће могу се пријавити на број телефона 064/896-8050.
Фестивал организује „Торонтал” мађарски образовни, културни и омладински центар, са циљем очувања традиције, гастрономије и обичаја овог краја.