Na Konferenciji klubova vojvođanskog „Istoka” danas je verifikovano istupanje ruskoselske Crvene zvezde, umesto koje će sutra, u prostorijama FSV u Novom Sadu, povratiti ili dobiti status klub s najizdašnijom kovertiranom finansijskom ponudom… Nezvanično, kao najzainteresovaniji spominju se Vojvodina (Perlez) i Omladinac (Deliblato)… Kompletan raspored, kao i „red vožnje” Područne lige, donosimo u nedeljniku „Komuna”, u broju od četvrtka, 6. avgusta.
Parovi prvog kola, 22/23. avgusta (17.00): Omladinac (RT) – Jedinstvo (V), Banatul (L) – Begej (Ž), Mladost (O) – Borac (St), OFK Kikinda – Sloboda (NK), Zadrugar (L) – ?, Jedinstvo (BK) – Borac (Sa), Crvena zvezda (P) – Glogonj.
D. P.
Day: August 4, 2026
Gerontološkom centru u Kikindi stigao je kombi za prevoz korisnika. Sredstva, 5,2 miliona dinara, obezbeđena su na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
-Kombi „opel vivaro“ ima devet sedišta i koristićemo ga za prevoz korisnika na rehabilitaciju, specijalističke preglede, kulturne i druge događaje – rekao je Dragan Stjepanović, direktor Gerontološkog centra. – Postojeći kombi star je 20 godina i bilo je vreme da ga zamenimo. Sada će bezbednost svih naših korisnika biti znatno bolja, a vožnja udobnija.
Ovo nije jedino ulaganje u pomenutu ustanovu socijalne zaštite.
-Već za nekoliko dana započećemo adaptaciju kuhinje. Pločice u ovoj prostoriji nisu menjane od izgradnje objekta i neophodno je postaviti nove. Ova prostorija nam je važna jer u njoj higijena mora da bude besprekorna s obzirom na to da se svi obroci pripremaju u kuhinji. Dok su radovi u kuhinji ona će biti zatvorena, tako da ćemo potražiti alternativu – dodao je naš sagovornik.
Osim pomenutog radovi će obuhvatiti i treći sprat objekta gde je stacionar.
-Predstoji nam da ugradimo novi pod koji će znatno olakšati funkcionisanje osoblju. Reč je o delu zgrade gde su nepokretni korisnici i pošto se postavi novi pod njihovo kupanje, ali i sam prilaz biće znatno olakšani. Postaviće se antistatik pod koji sprečava padove starijih lica – napominje Stjepanović.
Za pomenute radove biće utrošeno šest miliona dinara, takođe iz budžeta Pokrajinske vlade.
Trenutno je u oba doma 147 korisnika.
-Imamo listu čekanja, najviše za stacionar. Radimo na proširenju kapaciteta i uskoro očekujem završetak radova u trećoj organizacionoj jedinici odnosno nekadašnjem Domu učenika u ulici Đure Jakšića broj 53. Ostala je još ugradnja lifta i gipsani radovi u prizemlju. Sav nameštaj i oprema za ovaj objekat su stigli i očekujem da će ova zgrada do kraja godine biti u funkciji – zaključio je Dragan Stjepanović.
U novom objektu biće 70 mesta za korisnike što će značajno smanjiti listu čekanja.
A.Đ.
Na Simićevom salašu održan je komemorativni skup povodom 86 godina od stradanja glavnine pripadnika Velikokikindskog partizanskog odreda. Venac na spomen obeležje položili su Biljana Kikić, zamenica gradonačelnika i Bojan Mikalački, član Gradskog veća. Senima stradalih boraca poklonili su se i članovi SUBNOR-a.
Na ovom mestu, 4. avgusta 1941. godine, poginula je glavnina Velikokikindskog partizanskog odreda.
-Vreme koje je prošlo nije umanjilo njihove žrtve i na nama, potomcima, je da čuvamo uspomenu na njihovo delo – rekao je ovom prilikom profesor u penziji Milovan Ćurčin. – Sloboda nikada nije poklonjena, nego je izvojevana hrabrošću, verom i spremnošću da se za nju položi sopstveni život. U vreme kada je izgledalo da je fašizam nezaustavljiv mladi Kikinđani nisu pristali na ropstvo. Vođeni ljubavlju prema otadžbini izabrali su put otpora i za to su dali najvrednije svoje živote. Njihova žrtva nije bila uzaludna.
Ovom prilikom održan je i parastos.
-Mi smo se danas poklonili trudu i žrtvi ljudi koji su se suprotstavili sili – istakao je jerej Miroslav Bubalo. – Znali su da mogu da izgube život, ali to ih nije sprečilo da se bore.
Mladost je uvek nosilac progresa, dodala je Biljana Kikić:
-Zajedništvo i prava ideja okupljaju veliki broj ljudi koji su nepokolebljivi. Tako su i mladi partizani položili svoje živote na oltaru otadžbine. Mi danas imamo slobodu koju treba da čuvamo i to je njihov zavet nama.
Nakon što je na Jakonićevom salašu 28. jula, 1941. godine, 27 boraca formiralo Velikokikindski partizanski odred, na čelu sa ratnim komandantom Uglješom Terzinom i političkim komesarom Radom Trnićem-Popom odred je radi boljeg položaja prešao na drugu lokaciju Simićev salaš, gde se i dogodilo nekoliko velikih borbi protiv okupatora.
Domaćini, Nika Simić sa sinom i nekoliko pomoćnih radnika, prihvatali su borce i obezbedili im hranu i utočište. Ipak, među stanovništvom bilo je i onih koji su sarađivali sa okupatorom. Nemačka policija dobila je dojavu da su uočeni ljudi u uniformama, a kasnije im dodatno pomažu i priznanja dvojice zarobljenih članova Odreda, jednog kurira i jednog člana Komunističke partije iz Pokrajine zaduženog za omladinu. Oni su na putu prema Kikindi uhapšeni i mučeni, i na kraju su odali lokaciju na kojoj se nalaze njihovi saborci.
U ranim jutarnjim satima, preko 350 nemačkih vojnika izvršilo je napad na Simićev salaš. U žestokoj borbi stradalo je 11 boraca. Ubijena su i četiri vojnika Vermahta, a više ih je ranjeno.
Zamenik komandanta tada je, sa grupom boraca bio na obuci nedaleko od salaša. Kada su čuli pucnjavu, vratili su se i uspeli da prihvate preživele saborce. Nemci su već upali na salaš, i mitraljeskim rafalima pokosili kukuruzišta i konoplju u kojima su se partizani krili. Poginuli su bačeni u zajedničku grobnicu. Iz osvete, Nemci su streljali Lazara Simića, sina domaćina, kao i petoricu pomoćnih radnika.
Na mestu današnjeg spomenika nalazi se sedamnaest obeležja – za poginule borce i streljane civile.
A.Đ.
U nedelju i ponedeljak pripadnici vatrogasno-spasilačke jedinice bili su angažovani na gašenju požara u naselju Mali Bedem. Brzom intervencijom lokalizovani su požari koji su oba dana izbili oko podneva, a u požaru nije bilo povređenih građana.
Prvog dana požar je izbio uz same kuće i tada je bilo angažovano pet vozila i sedam vatrogasaca. Vatra je brzo zahvatila trsku, nisko rastinje i smeće, a potom se delimično proširila i na periferiju naselja, gde je zahvatila nekoliko pomoćnih objekata i šupa u dvorištima kuća.
Drugog dana vatra je zahvatila veću površinu i u gašenju je učestvovalo 12 vatrogasaca i sedam vozila. Požar je opet zahvatio nisko rastinje, ali i smetlište. Pretio je da će stići do kuća, međutim vatrogasci su to sprečili.
Već dva meseca vatrogasci su angažovani na ovom, jednom te istom potesu jer, maltene, svakodnevno izbijaju požari. Oni su posebno opasni u ovom periodu kada su spoljne temperature izuzetno visoke. Rastinje i trska koji okružuju Mali Bedem su potpuno suvi i lako se zapale, a dodatni problem stvara i vetar.
Iz policije su istakli da, uprkos brojnim upozorenjima, neodgovorno ponašanje pojedinaca i dalje izaziva opasne situacije. I pošto prođe toplotni talas, trava, rastinje, trska i dalje će biti suvi lako zapaljivi, pa nadležni još jednom ističu da je paljenje vatre na otvorenom strogo zabranjeno. Takođe treba povesti računa i prilikom bacanja opušaka od cigareta ili radova u polju jer najmanja varnica može da izazove požar.
Srpski narod seća se prognanih i ubijenih u “Oluji”, operaciji hrvatske vojske i policije tokom koje je oko 2.000 Srba ubijeno ili nestalo, a više od 220.000 proterano iz Hrvatske. Pre 31 godinu, za samo 48 sati područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički očišćeno.
Srbija i Republika Srpska i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona, a centralni komemorativni skup biće održan u Mrkonjić Gradu. U Republici Srpskoj danas je Dan žalosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je izbor lokacije za ovogodišnju centralnu ceremoniju simboličan i važan, jer je Mrkonjić Grad mesto koje je pretrpelo jeziva razaranja i pogrom.
Dan žalosti obeležava se na način propisan Zakonom o obeležavanju dana žalosti, saopšteno je iz Biroa za odnose sa javnošću Vlade Srpske.
Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine biće obeležen u Banjaluci i u Mrkonjić Gradu.
Tanjug
Nemačka industrija, decenijama oslonac najveće evropske privrede, nastavlja da gubi radna mesta zabrinjavajućom brzinom. U prerađivačkom sektoru svakog meseca nestane približno 15.000 poslova, dok su automobilsku industriju, mašinogradnju i proizvodnju metala pogodili najdublji rezovi. Podaci sa objave nemačkog lista „Junge Freiheit“ nisu preterani – potvrđuju ih Savezna agencija za rad i vodeći nemački privredni instituti, pišu vesti-online.
Tokom 2025. godine ugašeno je 177.000 industrijskih radnih mesta, pa je krajem decembra u prerađivačkom sektoru bilo zaposleno oko 6,5 miliona ljudi. Automobilska industrija i njeni dobavljači izgubili su 52.000 radnika, mašinogradnja 28.000, a metalna industrija još 24.000. Predsednica Savezne agencije za rad Andrea Nales upozorila je da se smanjenje broja zaposlenih nastavilo i ove godine, dok su dobici u drugim granama nedovoljni da nadoknade gubitke iz industrije, prenosi nemački nedeljnik „Virtšaftsvohe“.
Najnovija analiza konsultantske kuće EY pokazuje da je nemačka industrija od 2019. izgubila više od 340.000 radnih mesta, odnosno oko šest odsto ukupne radne snage. Najteži udar pretrpela je automobilska industrija, u kojoj je za sedam godina nestalo približno 126.000 poslova. Folksvagen, BMW, Mercedes, Boš, ZF i drugi veliki proizvođači i dobavljači već su najavili nova smanjenja broja zaposlenih, štednju i premeštanje pojedinih poslova na jeftinija tržišta. Rojters navodi da se dalja zatvaranja pogona više ne mogu isključiti.
Uzroci nisu samo ciklični. Nemačke kompanije godinama upozoravaju na visoku cenu energije, poresko opterećenje, spore administrativne postupke i sve oštriju konkurenciju iz Kine. Domaća potražnja je slaba, izvoz trpi zbog trgovinskih sukoba i američkih carina, dok nemački proizvođači automobila gube deo kineskog tržišta na kojem su nekada imali gotovo neprikosnoven položaj. Generalna direktorka Saveza nemačke industrije Tanja Gener ocenila je da je stanje „kritično“, upozoravajući na opasnost od postepene deindustrijalizacije.
U statistici su se pojavili prvi znaci predaha, ali još ne i siguran oporavak. Savezni zavod za statistiku zabeležio je u maju rast industrijske proizvodnje od 0,9 odsto u odnosu na april, pre svega zahvaljujući automobilskoj industriji. Ipak, proizvodnja bez energetike i građevinarstva i dalje je bila jedan odsto slabija nego godinu ranije. Tokom cele 2025. industrijska proizvodnja pala je za 1,1 odsto, dok je u energetski intenzivnim granama ostala gotovo 18 odsto ispod nivoa iz 2021. godine, pokazuju podaci Destatisa.
Povremeni rast porudžbina zato još ne menja širu sliku. Kriza je zahvatila upravo grane na kojima je izgrađen nemački privredni model – automobile, mašine, hemiju i metal. Ukoliko Berlin ne obezbedi povoljniju energiju, jednostavnije propise i uslove za nove investicije, sadašnje ukidanje radnih mesta moglo bi postati trajno preseljenje proizvodnje. Nemačka više ne raspravlja samo o prolaznom usporavanju, već o tome koliko će od njenog nekada moćnog industrijskog jezgra ostati u zemlji.
Od 30. jula do 2. avgusta pripadnici saobraćajne policije, tokom centralne akcije, otkrili su ukupno 20.877 prekršaja. Od toga 1.919 prekršaja zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa i 203
prekršaja nepropisinog prevoza dece.
Zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola iz saobraćaja isključeno je 1.152 vozača, dok je 39 vozača zadržano u službenim prostorijama zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Ministarstvo unutrašnjih poslova će i u narednom periodu nastaviti sa sprovođenjem pojačanih kontrola sa ciljem unapređenja bezbednosti saobraćaja i smanjenja broja stradalih na putevima.
Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodilo se 95 saobraćajnih nezgoda u kojima nije bilo poginuluh, a povređena su 44 lica.