April 17, 2026

Day: April 13, 2026

miting-podrdke-srbija-sa-kim-ispred-livnice

На предлог Драгана Ристића, дугогодишњег фоторепортера некадашње „Комуне”, Историјски архив Кикинда приступио је дигитализацији негатива фото-документације овог листа, коју је Ристић приљежно сачувао.

С обзиром да се ради о захтевном и минуциозном пројекту, Архив је аплицирао и добио средства од Министарства културе Републике Србије, тако да је већ реализован први део овог обимног пројекта.

– За сада је обрађено и дигитализовано око 1.200 фотографија које у највећој мери приказују време с краја осамдесетих и почетка деведесетих година двадесетог века, каже в. д. директора Историјског архива Катарина Ковачевић Јанковић.

Отварање вртића у Сајану

– Могу се видети различите области деловања људи нашег краја. Уједно, то је и пресек друштвеног стања оног времена. Ова дигитализација негатива је драгоцен историјски извор и представља увид у политичку, привредну, културну и спортску историју Кикинде последњих година 20 века- наводи наша саговорница, додајући да су досад преснимљене и постављене на интернет страницу Архива неке од најупечатљивијих фотографија, а превасходни циљ овог подухвата је историјско-документарни.

Смотра акцијаша 1989. године

– У реализацији овог пројекта имамо и свесрдну подршку Града и верујем да ће ово бити занимљиво многим нашим суграђанима, а поготово старијим мештанима. Ту се, рецимо, могу видети Зборови самоуправљача и друге данас заборављене друштвене активности које су имали људи оног времена. Занимљиво је било препознати људе на сликама. Неке актере смо лако препознали на фотографијама, док су неки за сада остали анонимни, па сви који се евентуално препознају, могу слободно да нам се јаве, како бисмо имали што обухватнију документацију. „Комуна” је била и остала препознатљив бренд нашег града.

Излазила је у континуитету од 1962. скоро 40 година и ово је одличан историјски осврт на времена која су за нама. Овако значајна фототека, није само драгоцена за наш Архив, него и за ширу заједницу. За сада је део дигитализованог материјала објављен на нашем сајту- каже Ковачевић Јанковић додајући да је у наредним корацима предвиђено да се настави са дигитализацијом и новијег периода. Архив је већ аплицирао код Министарства за наставак пројекта, па се ускоро очекује позитиван одговор и наставак дигитализације. Кад се то буде догодило, могућа је, наводи директорка Архива, и физичка поставка најупечатљивијих фотографија.

ЈОШ 50.000 ФОТОГРАФИЈА

Увидом у сајт Архива, увиђамо да су фотографије прегледне, сложене по различитим областима људског деловања и лако претраживе.

– Наш превасходни циљ је био да оно што прикажемо буде што објективнији пресек ондашњег живота нашег града- закључује Катарина Ковачевић Јанковић.

Иницијатор овог пројекта и дугогодишњи фоторепортер „Комуне”, Драган Ристић, сећа се и појединих околности које су обележиле време обухваћено дигитализацијом.

– Овај пројекат се односи на период од 1988. до 2002. и обухвата време кад сам био фоторепортер „Комуне”. Сачувао сам богату збирку негатива и пожелео сам да то поделим с јавношћу. Захвалан сам Владимиру Сретеновићу који је преснимавао негативе које сам уступио, а посебно Историјском архиву који је имао слуха за ову моју иницијативу- истиче Ристић, констатујући да је укупан број негатива који још чекају на дигитализацију близу 1.500. Сваки са по 36 снимака, даје укупно бројку већу од 50.000 фотографија, али, уверен је Ристић, да ће Министарство културе, с обзиром на то да је први део овог обимног посла урађен врло професионално, и овог пута изаћи у сусрет, како би наставили са овим значајним пројектом.

Штрајк у „Трикотажи”

ПОЖАР УНИШТИО ДЕО СЛИКА

– Иначе, кад се сетим тог времена, мој претходник у „Комуни“ Хрвоје Радовановић је такође имао веома богату фототеку. У тадашњој старој згради „Комуне” нису постојали услови за чување негатива, па је документација чувана код Радовановића у стану. Једном приликом је избио пожар код њега и скоро целокупна његова фототека, али и део моје је изгорела. Срећом, касније, у новој згради редакције били су добри услови за чување. То је већ била 1988. година и та година је прва обухваћена овом дигитализацијом- каже Ристић.

Н. Савић

 

 

 

gregreese-transportation-system-3327431-1280

Немачка фабрика Волксwаген у Оснабрику, где се још увек склапају кабриолети „Т-Рок“ и модели Поршеа, могла би већ за годину и по дана почети да производи компоненте за израелски систем противваздушне одбране „Гвоздена купола“ уместо путничких аутомобила. Како извештава аустријски „Дер Стандард“ позивајући се на изворе блиске преговорима, Волксwаген води разговоре са израелском компанијом „Рафаел Адванцед Дефенце Сyстемс“ о преоријентацији фабрике која запошљава око 2.300 радника, чија би се производња аутомобила окончала средином 2027. године.

Према писању „Дер Стандард-а“ од 4. априла 2026. године, план подразумева да фабрика у Оснабрику производи тешке камионе за транспорт, лансере и генераторе за „Гвоздену куполу“, али не и саме ракете пресретаче. Овај потез долази након што је немачки одбрамбени гигант „Рајнметал“ одбио да преузме фабрику за производњу оклопних возила на точковима, оставивши будућност локације у Доњој Саксонији неизвесном.

Европска аутомобилска индустрија, суочена са слабом потражњом за возилима, кинеском конкуренцијом и високим трошковима преласка на електричне аутомобиле, све отвореније тражи спас у сектору наоружања који доживљава прави процват због геополитичких напетости. Како даље преноси „Дер Стандард“, француско-немачка компанија КНДС већ је преузела некадашњу фабрику возова „Алстом“ у Герлицу у Саксонији, где се сада уместо вагона производе делови за тенкове. Француски „Рено“ планира да заједно са компанијом „Тургис Гаиллард“ производи војне дронове, док финска „Валмет Аутомотиве“ преусмерава капацитете ка оклопним возилима како би надокнадила пад поруџбина из аутомобилске индустрије.

Аналитичари попут немачког стручњака Јиргена Пипера оцењују да је улазак аутомобилских произвођача и добављача у одбрамбени сектор „тренд“ у Немачкој и ширеј Европи. Компаније са дугом војном историјом, попут Рајнметала, бележе рекордне профите и раст запослености, док аутомобилски гиганти попут Мерцедеса смањују радну снагу. Овај помак омогућава пренос знања из аутомобилске производње – прецизне механике, електронике и система – директно у војну технику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Док Европа убрзано преусмерава фабрике ка одбрамбеној индустрији, ова вест показује колико се брзо мењају индустријски приоритети у условима растућих безбедносних ризика. Сличан заокрет виђен је и у Европи током Другог светског рата, када су бројне аутомобилске фабрике са цивилне производње прешле на војну технику. У Немачкој је фабрика Волксwаген у Волфсбургу уместо „народног аутомобила“ масовно производила војна возила Кüбелwаген и Сцхwиммwаген, док су Даимлер-Бенз, Опел и БМW израђивали камионе, тенкове и авионске моторе. На сличан начин радиле су и британске, француске и америчке фабрике, од Форда и Генерал Моторса до Вауxхалла. Аутомобилска индустрија показала се као један од кључних ослонаца ратне машинерије, јер су њени погони, прецизна механика и обучена радна снага могли брзо да буду пребачени на производњу оружја и војних возила.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

mosti-cara-lazara-(1)

Храм Светог цара Лазара постао је богатији за честице моштију Светог кнеза Лазара и преподобне Јелене Флоровске. Како истиче свештеник Срђан Вучановић неизмеран је значај светих остатака за саму цркву, вернике Наково, Кикинду, па и Банат.

-Многе цркве не могу да се похвале да у свом храм, уз благослов Божији и верног народа, имају мошти светаца. Посебно јер се ради о моштима светитеља којем је храм и посвећен. Донео их је архијерејски намесник  протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана.

Отац Срђан Вучановић очекује да ће се, од сада, у цркви сакупљати сви хришћани јер мошти остају у наковачкој цркви.

-У недељу, када су мошти стигле, кроз цркву је прошло око 400 људи и то не само из Накова и Кикинде, него и из околних места. Читали смо и читаћемо и убудуће молитву за здравље, молитве за нероткиње да затрудне, као и за оне у колицима да проходају, молићемо се над моштима и целивати их – напоменуо је наш саговорник.

Мошти се налазе у ћивоту, у олтару и износиће се у средишњи део храма током или пред крај службе да би верници који дођу могли да помоле над њима.  Мошти се могу целивати и над њима може да се прочита молитва када је служба у цркви.

-За мене је, као свештеника и старешину храма, највећа радост када видим пуну цркву. Радост када су стигле мошти и током Литије око храма не може да се мери ни са чим – закључио је отац Срђан.

Служба у цркви Светог цара Лазара је сваке недеље од 9 часова, као и сваке суботе, ван поста, а средом је акатист Светом Нектарију. У храму у Накову потребно је завршити фрескописање, у олтару је неопходно поставити клупе, а жеља је и да се до краја лета постави стаза од бехатона око цркве, као и да се око светиње постави нова гвоздена ограда.

Честице моштију Светог кнеза Лазара служе за духовно укрепљење, молитвено поштовање, целивање и благослов верницима. Оне представљају физичку присутност светитеља и чувају култ косовског мученика, подсећају на оданост вери и отаџбини, те имају апотропејску (заштитничку) улогу у православној традицији.

Хришћани верују да су се код моштију преподобне Јелене Флоровске догађала многа исцељења.

А.Ђ.

Uskrs-Kozma-i-Damjan-(2)

Српска православна црква данас ће прославити Васкрсни понедељак, други дан Васкрса којим почиње Светла недеља.

На Васкрсни понедељак се настављају гозбе и весеља, на којима се угошћавају рођаци, кумови, комшије и пријатељи. То је време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева, а у многим местима се организују литије, укључујући и манастир Хиландар.

У Србији, претежно у војвођанским селима, задржао се обичај поливања девојака на Васкрсни понедељак, када млади момци обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу и са собом воде тамбураше или сами свирају, али носе кантицу или ћуп помоћу којег ће полити девојку.

Симболично, поливање водом представља спирање пређашњих девојачких греха, а то такође подсећа и на то како је Исус својим апостолима опрао ноге. Поред тога, сматрало се да што више неки момак полије девојку, значи да је већа шанса да ће је запросити. Након тога, девојка их служи фарбаним јајима, колачима и вином, а понекад заигра с њима и коло.

Васкрсни понедељак се у појединим местима зове и побусани понедељак јер, по народном обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем зелене траве.