Day: March 24, 2026

rumski-gimnazijalci-6

На сцени Народног позоришта у Кикинди вечерас је одигран несвакидашњи мјузикл „Породица Адамс“, у извођењу ученика Гимназије „Стеван Пузић“ из Руме, који су публици приредили вече испуњено музиком, глумом и снажном сценском енергијом.

Овај захтеван пројекат, на ком су млади глумци радили чак седам месеци, окупио је више од 30 ученика различитих разреда, који су заједно изнели комплексну причу на енглеском језику, спајајући глуму, певање и плес у јединствену сценску целину.

-Било је веома занимљиво, али и интензивно. Сви смо се зближили и уживали у процесу, иако је био захтеван – каже Сара Грковић, ученица четвртог разреда, која у представи тумачи Мортишу.

Она истиче да је један од највећих изазова био управо рад на енглеском језику, али и уклапање више сценских елемената.

-Најтеже је било све то спојити – покрет, музику, певање и енглески језик. А мени лично је било изазовно да играм лик који се не смеје, јер сам у приватном животу потпуно другачија – додаје она.

Посебан утисак на публику оставила је управо посвећеност младих глумаца, који су успели да оживе необичан, помало мрачан, али духовит свет породице Адамс. Режију и адаптацију потписује професорка Марија Бенчић, која већ годинама ради са ученицима на мјузиклима, а ово је трећи по реду велики пројекат њене екипе.

-Породица Адамс је чекала свој тренутак. Када смо коначно окупили довољно талентовану и мотивисану екипу, знали смо да можемо да изнесемо овако захтеван мјузикл – истиче Бенчић.

Она наглашава да је реч о изузетно сложеној форми.

-То је двоипочасовни бродвејски мјузикл на енглеском језику. Поред глуме, ученици су морали да савладају и певање, плес, као и да буду концентрисани током целе представе. Али њихова дисциплина и посвећеност су били кључни.

Посебну вредност пројекту даје чињеница да су ученици учествовали у свим сегментима израде представе – од сценографије и костима, до шминке и реквизита.

До сада је представа већ освојила значајна признања, укључујући чак девет награда на фестивалу у Јагодини, а кикиндска публика имала је прилику да погледа њено шесто извођење.

-Увек смо узбуђени кад излазимо пред нову публику. Потрудили смо се да вам улепшамо вече – поручила је Сара Грковић.

Судећи по реакцијама публике, у томе су и успели – млади глумци донели су на сцену искрену емоцију, ентузијазам и доказ да позориште живи управо кроз нове генерације.

Т. Д.

luka-gireli-1

Италијански политичар Лука Гирелли, члан Покрајинског одбора и шеф сектора за безбедност и имиграције странке Лега Салвини Премиер у Кремони, дао је снажну изјаву у којој је оштро критиковао НАТО агресију на Србију 1999. године, истичући личну драму због српског порекла са мајчине стране и кршење италијанског Устава.

„Члан 11. италијанског Устава, који је ступио на снагу 1948. године, свечано каже да се Италија ‘одриче рата као инструмента агресије против слободе других народа и као средства за решавање међународних спорова’. Овај пацифистички принцип је фундаментални стуб правног система и спољне политике земље“, поручио је Гирелли.

Како је додао, 1999. године интереси САД су превладали над међународним правом и Уједињеним нацијама. „24. марта 1999. године почела је трагедија за мене. Два пута сам рањен. Са једне стране, моја Србија, земља моје мајке, која је бомбардована, а са друге стране, моја Италија, земља мог оца, блиски савезник НАТО-а који је учествовао у операцији ‘Савезничка снага’, противно сопственом Уставу и међународном праву“.

Гирелли је изразио посебно разочарање тадашњом италијанском владом. „Апсурд је у томе што је на челу владе био бивши комуниста, Масимо Д’Алема, сада левичарски демократа са пацифистичком, родном и антиамеричком агендом. Дакле, двострука бол за мене“.

Једина утеха, према његовим речима, била је позиција његове странке. „Једина утеха је што је моја странка, Лига, била једина политичка снага која се супротставила рату у парламенту у Риму, а наш тадашњи лидер, Умберто Босси, имао је храбрости да отпутује у Београд у знак солидарности са српским народом“.

Он је такође указао на ширу стратегију Запада према Србији. „Превише дискриминаторне пропаганде је вођено против српског народа и Србије. Једини циљ Запада, након распада Југославије, био је да распарча Србију у покушају да је лиши суверенитета. Пошто су Срби племенит и храбар народ и нису на продају, морали су да употребе силу под изговором хуманитарне интервенције, привремено окупирајући Косово и успостављајући америчку војну базу Бондстил, највећу у Европи. Начин деловања који је већ виђен у другим несврстаним земљама“.

Почаст жртвама агресије на Србију 1999. Живела Србија и српско Косово. Нема предаје, посебно са великим председником као што је Вучић, закључио је Лука Гирелли својом изјавом – јасном поруком солидарности са српским народом и подсетником да се истина о 1999. години не заборавља ни у самој Европи.

Пише: мр Јасмина Драгутиновић

Извор: Српски угао

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Награда „Душан Васиљев”, која се  додељује за најбољу књигу поезије или прозе ове године додељена је Гордана Ђилас за књигу „Анђели у капи мастила” и Зоран Богнар за дело „Све су смрти (само) део нашег сата:” Жири у саставу: Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев одлуку је донео једногласно.

Циљ је афирмација савремене српске књижевности у знак сећање и израз поштовања према делу кикиндског песника и писца Душана Васиљева ове године је била мотивација за чак 62 аутора.

Уручење признања, које додељује Град Кикинда биће уприличено у петак, 27. марта,  у Свечаној сали Градске куће.

nato-venci-2026-(1)

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели  су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

 

.

struja-radovi

Због планираних радова на електромрежи, у понедељак без електричне енергије ће у Кикинди бити потрошачи на непарној страни Доситејеве улице, од улице Трг Српских Добровољаца до кућног броја 33, у периоду од 9 до 10 часова.

Како је наведено, у случају да радови буду завршени раније, напајање може бити успостављено и пре планираног рока. Такође, у случају лоших временских услова, радови могу бити одложени.

 

nakovo-dan-skole-(6)

Основна школа „Петар Кочић“ из Накова 23. марта обележила је 80 година постојања и рада. Школа је изграђена 1936, а од 1946. ради под данашњим именом. Обележавање је почело заменом улога ученик – наставник, након чега је одигран Кахут квиз,а затим су уследиле спортске игре, као и квиз знања за ученике од 5. до 8. разреда. Организована је и свечана приредба за родитеље, мештане и пријатеље ове установе под називом „Школа је место где снови добијају крила“.

-Ученици су, заједно са учитељима и наставницима, осмислили како ћемо прославити јубиларни рођендан – сазнајемо од Љиљане Јањиловић, директорице. – Приредба је била прилика да ученици покажу шта знају и шта су научили, а учествовали су скоро сви наши ђаци. Уз песме, рецитале, плес, свирање обележили смо 80 година рада. Ђаци су рецитовали и на енглеском и немачком, а двоје ученика, брат и сестра, који су дошли из Русије говорили су стихове на свом матерњем језику. Наградили смо и оне који су били најуспешнији на такмичењима, конкурсима, смотрама.

 

У претходној години у школу је уложено 14 милиона динара за замену крова који је био у лошем стању.

-Оно што преостаје да се уради је наставак замене прозора и врата. Овај посао радимо сукцесивно неколико година уназад и већи део је урађен. Преостао је предњи део зграде односно замена прозора у зборници, делу хола и фискултурне сале, канцеларији и очекујем да и то урадимо у наредном периоду – каже наша саговорница.

Неколико година уназад ова установа добија и средства Министарства просвете за опремање ученичких задруга основних школа. Новцем је обогаћен рад како задруге, тако и свих осталих секција које раде. Наковачка школа има 71-ог ученика и у наредној школској години очекују десетак ђака првака.

 

А.Ђ.

 

 

pexels-introspectivedsgn-4839255

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 81 саобраћајна незгода у којима није било погинулих лица, а повређено је 26 учесника у саобраћају. На подручју Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода.

У МУП-у подсећају да је поштовање ограничења брзине основни предуслов за безбедно учешће у саобраћају, јер неприлагођена и непрописна брзина ван насеља најчешће доводе до губитка контроле над возилом, слетања са коловоза и најтежих последица по возача и путнике у возилу. Неприлагођена брзина у насељу најчешће има за последицу страдање пешака, возача
двоточкаша или тешка страдања у раскрсницама.

Нажалост, сваке године у саобраћајним незгодама у Републици Србији живот изгуби више од 60, а тешке повреде задобије више од 400 младих возача. Приближно две трећине страда у путничком возилу, а једна трећина на мотоциклу и мопеду.