Day: March 23, 2026

humanitarni-koncert

Народно позориште у Кикинди било је испуњено до последњег места на хуманитарном концерту „Сви за једну маму“, који је окупио ученике, професоре, културна друштва и бројне суграђане са једним циљем – да помогну лечење Јасне Стокић.

Публика је током вечери уживала у разноврсном програму – песми, рецитацијама и наступима који су, осим уметничког, носили и снажан емотивни набој. Атмосфера је била топла и весела, прожета осећајем заједништва и искрене жеље да се помогне.

Ова акција, која је потекла од ученика Економско-трговинске школе, за кратко време прерасла је у покрет који је окупио читав град.

– Безрезервну подршку ученици су добили од мене, директора и свих ученика из разреда, а потом и ученичког парламента. Цела школа се подигла на ноге да реализује ову идеју која је настала у учионици, а прерасла у нешто велико – истакла је Ивана Којић, разредни старешина одељења II1 ЕТШ.

Она је додала да су се позиву одазвали и ученици других школа, хорови и културна друштва, а посебно ученици Основне школе „Вук Караџић“, са којима деле зграду.

– Често мислимо да млади немају емпатије као некада, али вечерас смо видели да она и те како живи у њима – рекла је Којић, нагласивши да су се ученици укључили на различите начине – од наступа до организације и прикупљања прилога.

Посебну тежину вечери дале су речи Јасне Стокић, којој је концерт и био посвећен. Она се, заједно са ћерком Јеленом, на крају концерта захвалила свим окупљенима. Иако, како каже, није било лако прихватити да јој је потребна помоћ, подршка коју добија мења све.

– Осећај вечерас био је предиван. У почетку није било тако, јер није лако тражити помоћ. Али када видите колика армија људи стоји иза вас, онда је то нешто што вас тера да идете даље – рекла је она.

Додала је да јој много значи сваки гест подршке, било да долази од пријатеља, комшија, деце или потпуно непознатих људи.

– Један обичан човек одвоји од своје породице колико може, и то је за мене огромно. Не могу се довољно одужити свима за ову хуманост – истакла је Стокић.

Да је акција пробудила емпатију широм града, потврђују и млади који су се одазвали позиву.

– Дошла сам да подржим другарицу и њену маму. Највише ме је дирнуло то што људи желе да помогну и што су спремни да буду хумани – рекла је ученица Калина Скубан.

Идејни творац акције, ученица ЕТШ, Ива Киш, није крила задовољство што је иницијатива прерасла у нешто много веће.

– Када видим да је моја идеја постала стварност, баш ми је драго. Окупило се много људи и сви су изашли у сусрет. Најлепши тренутак је ово јединство – види се да је Кикинда град великог срца – рекла је она.

На великој сцени Народног позоришта вечерас су наступили женска певачка група „Мелизми, хор Културног центра „Attendite“, хорови ОШ „Вук Караџић“ и ЕТШ, ученици и рецитатори више школа, АДЗНМ „Гусле“, као и Милан и Вид Вашалић.

Хуманитарни концерт „Сви за једну маму“ показао је да, упркос свакодневним изазовима, солидарност и даље живи међу људима. Вече испуњено песмом и добротом још једном је потврдило да, када се заједница уједини, нико није сам.

Т. Д.

pexels-olly-3756693

Национална служба за запошљавање 23. марта расписала је 11 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленим лицима, у мере активне политике запошљавања бити укључено више од 15.000 особа.

Као и претходних година, тежиште ће бити на теже запошљивим категоријама лица у које првенствено спадају: лица без основног образовања и завршене средње школе, млади до 30 година без радног искуства, жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите, лица старости 50 и више година, дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослени који посао траже дуже од 18 месеци, самохрани родитељи, супружници из породице у којој су оба супружника незапослена.

Већина јавних позива биће отворена до 30. новембра 2026. године, док је рок за подношење захтева за поједине мере намењене особама са инвалидитетом 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање биће отворен до 15. маја.

Захтеви за учешће у мерама подносе се надлежним организационим јединицама Националне службе за запошљавање, према месту рада лица или седишту послодавца, непосредно, путем поште или електронским путем.

Све информације у вези расписаних јавних позива су доступне на интернет страници www.nsz.gov.rs, путем званичних страница на друштвеним мрежама као и у свим организационим јединицама Националне службе за запошљавање.

plivanje

У словеначком граду Марибору одржан је пливачки јуниорски четворомеч државних репрезентација: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије, за наш изабрани тим пливали су и чланови Велике Кикинде, Алекса Коцкар и Теодора Станчић, а у укупном пласману Србије је заузела треће место.
Коцкар је био најбољи у дисциплини 50м леђно, а друго место припало му је на двоструко дужој деоници истим стилом. Станчић је заузела четврто место на 200м мешовито односно пето на 100м делфин, а још је пливала и у штафети Србије, трећепласираној на 4х100м мешовито.
Д. П.

karate

На турниру у Панчеву, наступили су и каратисти кикиндског Феникса, а медаље су освојили, у борбама: Огњен Каменовић (злато), Стефан Славевски (сребро), Данило Анучин, Јелена и Селена Кличић (сви по бронзу), у катама: Нађа Гавранчић, Никола Скакић, Ленка Завишић, Николија Дабовић (сви по злато), Миа Вашалић (два сребра), Искра Ђикић (сребро), Милан Драгишић, Александар Фелбаб (сви по бронзу), а још су у сениорској конкуренцији као ката тим првопласиране биле: Љиљана Сабо, Јана Пантић, Лена Јаковљевић, док је пионирски ката тим: Дабовић, Завишић, Видовић, узео бронзу.
Д. П. 

ofk-kikinda

Директор за стратегију и развој ФСС Ранко Стојић и координатор млађих селекција Предраг Роган, угостили су председника ОФК Кикинде Жолта Гачку и спортског директора Марка Зечевића.
– Разговарали смо о јачању организације клуба, унапређењу рада млађих категорија и креирању развојне стратегије која би омогућила стабилан и континуиран напредак. Представници ФСС указали су на значај системског приступа у свим сегментима функционисања клуба, од омладинске школе до првог тима, уз нагласак на едукацију стручног кадра и увођење савремених модела рада – каже Гачка.
Истакнуто је да ОФК Кикинда има дугу и препознатљиву фудбалску традицију, као и потенцијал да поново буде важан фактор у регионалном и националном оквиру.
– Управо зато, речено нам је у Савезу, сарадња с локалном средином и институцијама препозната је као кључни сегмент будућег развоја. Фудбалски савез Србије спреман је да кроз стручну подршку и савете помогне нашем клубу у постављању чврстих темеља за наредни период, а договорено је и да ускоро уследи узвратна посета представника ФСС, ОФК Кикинди па ћемо на лицу места анализирати услове рада и дефинисати конкретне кораке сарадње – истиче Гачка.
Д. П.

ФОТО: Фудбалски савез Србије/Д. П.

staro-jezero-konkurs-(5)

Поводом обележавања Светског дана вода на Старом језеру организована је изложба старих и фотографија пристиглих на конкурс Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Мирослава Наранчић, секретарка поменутог Секретаријата истакла је да фотографије приказују језеро какво је некада изгледало и какво је данас.

-Зелена оаза на Старом језеру најпрепознатљивија по језеру. Прошло је тачно две деценије од рекултивације овог простора које је непрепознатљиво у односу на оно какво је некада било. Штеванчева бара је заправо проширење речног тока некадашње реке Галадске и једина је водена површина која се налази 500 метара од градског језгра. Старо језеро је комплекс и чине га ободни канали, језеро, уређене зелене површине и мобилијар за све узрасте. Део је  Блока 9 у оквиру ког су и Велики парк и спортски центар су огроман потенцијал града.

На фото-конкурс на тему „Старо језеро, некад и сад“ пристигла су 44 рада ученика виших разреда основних школа „Свети Сава“, „Фејеш Клара“, „Жарко Зрењанин“ и „Ђура Јакшић“. Најбоља три су награђена, а пригодне поклоне уручио је Ђорђе Тешин, члан Градског већа. Прво место припало је Христини Милетин, друго Марку Зубанову и треће Дариу Гребецу.

-За конкурс сам чула у школи и решила да учествујем – сазнајемо од Христине, иначе ученице шестог разреда ОШ „Свети Сава“. – Фотографију је настала у јуну. Њоме је обухваћен поглед са моста и фонтана што ми је и најлепше.

Завод за јавно здравље у континуитету контролише воду у ободним каналима и у самом језеру, рекла је др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију.

-Контрола се обавља једном месечно, а лети два пута. Квалитет је такав да су то воде пете класе. У самом језеру је подземна вода, у ободном каналу је површинска. Повишене су вредности биохемијске потрошње кисеоника и хемијске потрошње кисеоника, што је одраз органског загађења. У води се налазе аератори који побољшавају њен квалитет, посебно лети – навела је  др Брусин Белош.

Изложба фотографија биће постављена и у Културном центру до 3. априла.

А.Ђ.

 

 

igraliste

Нова игралишта обрадоваће малишане у Башаиду, Новим Козарцима и Великом Селу, као и у Микронасељу, насељу Стрелиште и Вашаришту.

Ово је један од пројеката који је за КИКИНДСКИ портал најавио градоначелник Младен Богдан, истичући да планови за изградњу игралишта постоје већ неколико година, али су околности у претходном периоду успориле њихову реализацију.

-То смо планирали 2025. године. Међутим, ситуација која се дешавала и у држави и у друштву нас је мало омела. Ипак, од тих планова нисмо одустали и у 2026. години започињемо оно што смо тада замислили. Сигуран сам да ће ова игралишта обрадовати и родитеље и наше најмлађе суграђане, јер су управо породице годинама уназад тражиле овакве садржаје- каже градоначелник.

Пројекат се реализује уз подршку више партнера. Четири игралишта биће финансирана кроз пројекат компаније НИС „Заједници заједно“, док се преостала два граде уз подршку покрајине и Министарства за бригу о породици, и уз учешће града.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Градоначелник је упутио и апел грађанима да нове просторе за игру чувају и користе.

– Молим све суграђане да воде рачуна о њима, да се справе и простор не уништавају. Са друге стране, важно је и да се игралишта користе – јер би било штета да после труда и улагања остану празна- поручио је Богдан и подсетио да изградња игралишта није могућа на свакој локацији, чак и када постоји иницијатива грађана.

Ново игралиште ниче и у Новим Козарцима

-Парцеле морају бити сто одсто у власништву града, морају бити на безбедној удаљености од саобраћаја и не смеју да имају подземне инсталације попут гасовода или водовода. Често се дешава да добијемо петицију за неку локацију, али када се све провери у катастру, испостави се да она није погодна- објаснио је градоначелник.

Три игралишта у граду биће изграђена у: насељу Стрелиште, на углу улица Браће Средојев и Вашариште и у Микронасељу. Једно игралиште планирано је и у Новим Козарцима, где су радови већ започели, а нова игралишта добиће и малишани у Банатском Великом Селу и Башаиду.

Ј. Ц.

predskolska-medalja-(2)

На Међународном сајму образовања у Новом Саду, Предшколској установи ,,Драгољуб Удицки“  уручена је Велика златна медаља. За награду је конкурисао вртић ,,Колибри“ са пројектом ,,Заједно смо безбеднији“ реализован прошле године и који је укључио  велики број учесника уз подршку Црвеног крста и ватрогасаца из НИС-а. Програм ,,Смањење ризика од елементарних непогода и других опасности“ је први пут у држави, обухватио најмлађу популацију, децу од једне до седам година и то из вртића „Колибри“.

Директорица, Кристина Дрљић, напомиње да су награде процена успешности сваке установе и да још успешније интегрише све чланове великог тима како би функционисали још боље.

-Подсетићу да смо у протеклим годинама добили највиша признања. На Сајаму образовања 2022. године сребрну медаљу за уређење простора у реализацији васпитно образовног рада. Већ наредне године на истој манифестацији припала нам је златна повеља за рад. Ту су и златне медаље за драмско извођење представа , за спровођење програма ,,Године узлета“,за подршку првих карика у васпитно образовном ланцу у раду са децом јасленог узраста. Све је крунисано прошле године „Светосавском наградом“  за значајне резултате и допринос развоју предшколског образовања и васпитања. Добили смо и највишу оцену екстерне комисије, нисмо стали. Настављамо и даље да се развијамо и унапређујемо све сегменте рада у нашим вртићима – истакла је Дрљић.

Подсетимо и да је показна вежба била евакуације у случају земљотреса и пожара и да јој је претходио је циклус едукације запослених, деце и родитеља. Настао је филм, ауторско дело васпитача, који приказује кроз све фазе и сегменте рада на пројекту. У филму је музичка нумера чији аутори су деца и васпитачи, а овим пројектом биће обухваћени сви вртићи на територији града.

struja-2

Због планираних радова на електромрежи, у среду без електричне енергије ће у Кикинди бити потрошачи у Кумановској улици, од Ђ. Оличкова до С. Лакаи Гиге, у периоду од 13:30 до 14:30 часова.

 

Како је наведено, у случају да радови буду завршени раније, напајање може бити успостављено и пре планираног рока. Такође, у случају лоших временских услова, радови могу бити одложени.

bogitw-street-5433221

У бечком округу Фаворитен, најмногољуднијем и најразноврснијем делу аустријске престонице, грађани више не чекају правду, чекају само полицију. Након позива на број за хитне случајеве 133, помоћ стиже тек након 40–45 минута, а често и касније – са поруком: „Немамо слободних патрола“. Социјалдемократа и председник бечког округа Маркус Франц (СПО) више не крије огорчење, потребно је хитно повећање броја полицајаца са садашњих око 320 на најмање 500, јер се Фаворитен, како каже, „не третира равноправно са другим деловима града и земље“.

Сведочења станара су потресна и све учесталија. Ноћу на ,,Реуманнплатзу“ ножем је избоден човек, тинејџерске банде нападају пролазнике, улице се затварају због великих интервенција. У Оберли се редовно одржавају илегалне трке и дивљање возилима, такозвана „роадранер“ сцена постала је недељни ритуал за који нема довољно полицијских снага да се контролише. „Не можемо ни редовне контроле да обезбедимо викендом“, признаје Франц у интервјуу за локалне медије. Све се држи на прековременом раду и исцрпљеним људима у униформи.

Оваква слика није само статистика то је свакодневица хиљада породица које живе у страху. Фаворитен одавно није само мултикултурални мозаик, већ и епицентар проблема које власти деценијама гурају под тепих, масовна имиграција без интеграције, пропадање школског система, сиромаштво и одсуство ауторитета. Уместо да се суоче са узроцима, политичари нуде фластере, програме за „једнаке шансе“ и школску помоћ коју сиромашне породице ионако не могу да плате.

Председник округа Франз, иначе социјалиста, у овом тренутку звучи готово као традиционални конзервативац: тражи више реда, више полиције и више дисциплине. Порука је јасна, без снажне руке државе, мултикултурални експеримент у срцу Европе може се претворити у отворени хаос. Питање није да ли ће Фаворитен експлодирати, већ када,  ако се ништа не промени.

Поглед редакције портала Српски Угао

Аустријске власти и даље ћуте или нуде пука обећања. Грађани више не верују у лепе речи. Верују само у плаве униформе којих, изгледа, нема довољно. Језива чињеница је да су власти као у Вестрен филмовима о дивљем западу морале да поставе таблу са знаком о забрани ношења оружја.

Зона забране оружја уведена је почетком марта 2024. године, након низа убистава и тешких напада ножем, посебно око Реуманнплатза, Кеплерплатза и Фаворитенштрасе (пешачка зона). Обухвата кључне делове Фаворитена од Платз дер Културен до Реуманнплатза и околних блокова. Забрањено је ношење ножева дужих од 6 цм, палица, палица за бокс, шокера и другог оружја. Контроле су појачане, а прекршаји се кажњавају новчано или одузимањем оружја.

Према најновијим информацијама из Министарства унутрашњих послова Аустрије и бечке полиције у бечком округу Фаворитен (10. округ) забрана неће бити укинута ни након лета 2026. године. Ова привремена мера се продужава редовно на три месеца већ више од две године. Тинејџерске банде, мигрантско порекло починилаца у многим случајевима, дрога и сиромаштво и даље хране насиље. Зато се зона не укида, већ се евалуира свака три месеца.

Пише: Стефан Стојановић, Српски угао