April 18, 2026

Day: March 19, 2026

german-3504961-1280

Nemačka tone u dugove: Porezi rastu, penzije slabe, a građani su ugroženi

Jelena Trifunović March 19, 2026
Kako piše “Srpski ugao”, Nemačka se sve dublje guši u rekordnim „XXL- kreditima” , koji umesto da budu usmereni u puteve, pruge, škole i stvarni razvoj, sve više služe za krpljenje budžetskih rupa i finansiranje rastućih tekućih rashoda.

Račun za takvu politiku, kako upozoravaju vodeći ekonomisti, na kraju će platiti građani, kroz više poreze, slabiji rast penzija, skuplje doprinose i moguće podizanje starosne granice za odlazak u penziju, prenosi BILD.

Prema istom izvoru, nova crno-crvena koalicija CDU/CSU i SPD odobrila je za 2026. godinu nova zaduženja koja premašuju 180 milijardi evra, pri čemu značajan deo tog novca ne završava u obećanim investicijama, već u potrošnji koja samo kratkoročno prikriva dubinu problema. Ekonomisti iz instituta „Ifo“, kao i stručnjaci povezani sa „Bertelsmann“ fondacijom, upozoravaju da takva politika predstavlja otvoreno odstupanje od predizbornih obećanja i put ka budžetskom haosu u kojem će sve veći deo državnog novca odlaziti na kamate, socijalne troškove i penzioni sistem.

Posebno alarmantna postaje situacija sa penzijama. One ove godine nominalno povećavaju za 4,24%, ali stručnjaci upozoravaju da bi taj rast mogao ostati samo broj na papiru, jer će inflacija, poreska opterećenja i rast životnih troškova velikim delom poništiti svako formalno povećanje. BILD navodi da se već ozbiljno razmatraju mere poput kasnijeg odlaska u penziju i slabijeg budućeg usklađivanja penzija, pošto demografski pritisak, sve manje zaposlenih na jednog penzionera – nemački sistem gura ka tački pucanja.

Tu se pritisak ne završava. Nemački poreski obveznici mogli bi uskoro da se suoče sa novim talasom opterećenja, jer rastući troškovi kamata, socijalnih davanja, zdravstva i nege traže sve više novca.

U igri su, prema procenama ekonomista, povećanje PDV-a, viši doprinosi za zdravstveno i socijalno osiguranje, pa čak i uvođenje ili proširenje novih oblika oporezivanja imovine. Drugim rečima, država koja je godinama drugima držala predavanja o štednji i disciplini sada sopstvene promašaje pokušava da naplati od građana, koji već osećaju pritisak skupe svakodnevice.

Još pogubnije je to što se ogroman dug ne koristi kao razvojni instrument, već kao politički flaster za sistem koji je zamena za ozbiljnu reformu. Umesto da preseče birokratiju, racionalizuje rashode i sprovede dubinske promene u penzionom i socijalnom sistemu, Berlin bira lakši put – novo zaduživanje i odlaganje suočavanja sa istinom.

Takva politika ne rešava krizu, već je samo prebacuje na buduće generacije, koje će naslediti i dugove i slabiji privredni potencijal. Zbog toga sve češće odzvanjaju upozorenja da se Nemačka kreće ka „okamenjenoj državi”, u kojoj gotovo sav novac odlazi na održavanje preskupog aparata, dok za stvarni razvoj ostaje sve manje prostora.

Pod dodatnim pritiskom nalazi se i čuvena nemačka „Schuldenbremse”, ustavna kočnica zaduživanja, koja je godinama predstavljana kao simbol odgovornosti i finansijske ozbiljnosti.

Danas se upravo taj princip sve otvorenije potiskuje, relativizuje ili zaobilazi kroz posebne fondove i vanredne konstrukcije. Time se ruši i poslednji mit o Nemačkoj kao besprekornom čuvaru evropske fiskalne discipline.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Dok Berlin Evropi godinama deli lekcije o fiskalnoj disciplini, štednji i odgovornosti, sama Nemačka sada sve otvorenije pokazuje da se sve više guši u dugovima. Umesto ozbiljnih reformi, bira zaduživanje i ne štiti građane, već priprema teren za više poreze i slabije penzije. To je suština nemačkog licemerja – jedno se propoveda drugima, a sasvim drugo sprovodi kod kuće. Srbija takvu promenu odnosa snaga vidi veoma jasno. Dok se nama godinama sa Zapada drže predavanja o „odgovornoj politici”, upravo najveća evropska ekonomija pokazuje znake duboke unutrašnje slabosti. Nemačka danas više nije neprikosnoveni simbol sigurnosti i uzora, već ozbiljno upozorenje kako i velika sila može početi da slabi kada izgubi meru, pravac i odgovornost prema sopstvenom narodu.

Piše: mr Jasmina Dragutinović

toyo-tires-2

Kamen temeljac za novi centar u Inđiji: Srbija i Japan jačaju partnerstvo

Tijana Despotovski March 19, 2026

Polaganjem kamena temeljca za izgradnju Centra za inovacije japanske kompanije „Tojo Tajer“ u Inđiji, obeležen je početak nove faze saradnje Srbije i Japana, ali i daljeg tehnološkog razvoja u našoj zemlji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da ova investicija ima širi značaj, jer predstavlja osnovu za zajedničku budućnost dve države, ističući da Srbija postaje važno mesto sa kojeg je moguće nastupati na različitim svetskim tržištima.

On je naglasio da je reč o posebnom danu, uprkos globalnim izazovima, i podsetio na japansku poslovicu koja govori o strpljenju i upornosti kao putu ka rezultatima, povezujući je sa razvojem ovog projekta.

Kompanija „Tojo Tajer“ započela je proizvodnju u Srbiji 2022. godine, a danas u Inđiji zapošljava oko 630 radnika i godišnje proizvede oko pet miliona guma.

Novi centar biće značajan za dalji razvoj tehnologija, jer će se u njemu raditi na istraživanju i razvoju, uključujući nove materijale, recepture i procese, čime će se unaprediti proizvodnja i konkurentnost kompanije.

Prema rečima Satorua Morije, izvršnog direktora zaduženog za tehnološki sektor u kompaniji, ovaj projekat predstavlja dugoročno opredeljenje i potvrdu poverenja u Srbiju kao partnera. On je istakao da će centar imati značaj ne samo za kompaniju, već i za razvoj domaćih stručnjaka i otvaranje novih prilika za mlade.

Planirano je da ovaj centar bude deo šire globalne mreže istraživanja i razvoja, uz saradnju sa timovima u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, najavljeno je da bi funkcije razvojnog centra iz Nemačke mogle biti premeštene u Srbiju, čime bi naša zemlja postala ključna tačka za evropske aktivnosti kompanije.

Predstavnik ambasade Japana u Srbiji ocenio je da Srbija ima značajnu prednost kada je reč o dostupnosti kvalitetnih stručnjaka iz oblasti nauke i inženjerstva, što dodatno doprinosi privlačnosti zemlje za investitore.

Izgradnja ovog centra, kako je poručeno, predstavlja važan korak ka jačanju tehnološkog razvoja, ali i produbljivanju ekonomskih i partnerskih odnosa Srbije i Japana.

Foto: Print Skrin Instagram buducnostsrbijeav

 

gorivo

Vlada produžila zabranu izvoza nafte i derivata: Nova mera u cilju zaštite domaćeg tržišta i građana

Tijana Despotovski March 19, 2026

Vlada Republike Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila ove godine, kao jednu od mera usmerenih na očuvanje stabilnosti domaćeg tržišta.

Ova odluka odnosi se na izvoz dizela, benzina i sirove nafte, i važi za sve vidove transporta. Cilj je da se ublaže posledice rasta cena energenata na globalnom nivou i spreče eventualne nestašice na domaćem tržištu.

Pored produženja zabrane, država je najavila i dodatnu intervenciju – iz robnih rezervi biće plasirano oko 40.000 tona dizela. Ova mera ima za cilj da dodatno stabilizuje snabdevanje i ublaži pritisak na cene goriva.

Kako je saopšteno, odluke koje se donose deo su šireg paketa mera zaštite privrede i građana u uslovima nestabilnosti na svetskom tržištu nafte. U prethodnom periodu već je doneta i odluka o smanjenju akciza na gorivo za oko 20 odsto, što je takođe imalo za cilj ublažavanje cenovnih udara.

Do ovih mera dolazi u trenutku kada globalna energetska situacija ostaje neizvesna, a cene nafte beleže značajan rast usled geopolitičkih tenzija i poremećaja u snabdevanju.

 

zoran-ivankovic-10

Torta od skakavaca i 17.000 obroka dnevno: Zoran Ivanković o deset godina rada na kruzerima

Tijana Despotovski March 19, 2026

Kada je 2014. godine prvi put stao na palubu ogromnog kruzera u Kopenhagenu, Kikinđanin Zoran Ivanković nije ni slutio da će narednu deceniju provesti radeći u kuhinjama brodova koji plove širom sveta. Danas svoje iskustvo prenosi učenicima Ekonomsko-trgovinske škole, gde predaje kuvarsku grupu predmeta.

Ivanković je rođen 1987. godine u Kikindi, gde je završio Osnovnu školu „Sveti Sava“ i Ekonomsko-trgovinsku školu. Nakon toga je u Novom Sadu položio za kulinarskog tehničara i završio specijalizaciju za hladna predjela, a potom i fakultet turizma i hotelijerstva.

Do posla na brodu, kaže, nije došao iz avanturizma, već iz potrebe.

-Završio sam školu, ali nije bilo stalnog posla. Radio sam po Kikindi uglavnom zamene ljudi koji su na godišnjem odmoru. Nekoliko mojih prijatelja već je radilo na brodovima kao konobari, pa sam preko njih došao u kontakt sa agencijama. Posle intervjua, pregleda i papira, brzo sam dobio priliku da odem – priča on.

Tokom deset godina rada ostao je u istoj kompaniji, koja ima dvadeset brodova, pa je često premeštan sa jednog na drugi. U kuhinji je napredovao postepeno – od najniže pozicije.

-Počeo sam kao kuvar u treningu, pa asistent, treći, drugi i na kraju prvi kuvar. To je bila moja najviša pozicija – kaže Ivanković.

Prvi dani bili su haotični.

-Dobijate ogromnu količinu informacija i sve se dešava vrlo brzo. Čak ni posle tri meseca nisam se navikao na sistem rada.

 

350 zaposlenih u kuhinji i 30.000 kafa

A taj sistem je, kako kaže, izuzetno složen. Na jednom brodu radi oko 350 ljudi u kuhinjama – od perača sudova i magacionera do kuvara i šefova kuhinja.

Svakog dana priprema se ogromna količina hrane.

-Dnevno se napravi oko 17.000 obroka za putnike i posadu. Samo jedna kafe-stanica na brodu izda i do 30.000 kafa dnevno.

Namirnice se na brod dopremaju u ogromnim količinama.

-Na svakih sedam dana stiže između 15 i 30 šlepera sa hranom. Skladišta su ogromna – samo frižideri su na tri sprata.

Kuhinja na kruzeru funkcioniše kao dobro organizovana piramida. Svaki segment ima svoj tim: za supe, sosove, ribu, salate, deserte ili voće, a iznad svih je glavni šef kuhinje sa svojim zamenikom.

Jelovnici se planiraju dugo unapred i zavise od regiona u kojem brod plovi.

-Jedan jelovnik je za Baltik, drugi za Mediteran, treći za Aziju, četvrti za Ameriku. Menjaju se na svake dve godine.

Jedan od najvećih izazova u radu su velike pripreme za praznike. Ivanković pamti jednu situaciju iz odseka hladne kuhinje, kada su za američki praznični meni morali da pripreme na hiljade porcija specijaliteta.

-Pravili smo crveni krompir sa pavlakom i kavijarom. Na svakom tanjiru su morale da budu tri polovine krompira u obliku zvezde. To znači da se krompir prvo ljušti, oblikuje u zvezdu, kuva, hladi i priprema – i tako za četiri hiljade porcija. Sa pripremom se krene dve nedelje ranije.

Radio sa 47 nacija

Na brodovima je radio sa ljudima iz 47 različitih nacija, što je, kaže, posebno iskustvo.

-To znači 47 različitih mentaliteta. Ono što je jednima smešno, druge lako u vredi. Radite sa istim ljudima šest meseci bez pauze, pa nije uvek lako održati lepe odnose.

S druge strane, upravo ta raznolikost donosi i najveće bogatstvo.

-Na brodu imate priliku da upoznate kuhinje iz celog sveta. Probate voće i jela koja kod nas ne postoje i naučite tehnike koje kod nas stignu tek godinama kasnije.

 

Najviše mu je, kaže, ostala u sećanju azijska kuhinja.

-Kineska kuhinja koristi mnogo povrća, a manje mesa. Indijska je vrlo ljuta, ali ako se ljutina smanji, njihova jela mnogo podsećaju na naša.

Zanimljivo je i da su strani članovi posade rado probali srpska jela.

-Filipinci i Indijci su bili oduševljeni sarmom i telećom čorbom. Jednom smo kolega i ja napravili burek za doručak i sve je nestalo za tren.

Naravno, bilo je i neobičnih zahteva gostiju. Jednom prilikom su, kaže, putnici tražili tortu od prženih skakavaca.

-To su specijalni insekti koji se uzgajaju za jelo. Ja sam ih probao i naredna tri dana nisam mogao ništa sem jogurta da podnesem.

Ipak, najvažnije što je poneo sa brodova nije samo kulinarsko znanje.

-Naučio sam strpljenje i organizaciju. I naučio sam da su ljudi različiti, ali kada je hrana u pitanju – svi smo isti.

Danas to iskustvo prenosi učenicima.

-Pokušavam da ih pripremim da mogu da rade bilo gde u svetu. Brod je dobar početak za mlade – vide svet i steknu iskustvo koje im kasnije mnogo znači.

T. D.

 

FCC-edukacija

Za čistiju životnu sredinu: Uspešna edukacija o selekciji otpada

Jelena Trifunović March 19, 2026

Edukativne aktivnosti u okviru projekta unapređenja primarne selekcije otpada na teritoriji grada Kikinde odvijaju se prema planu i privode kraju, a propraćene su velikim interesovanjem učenika. Posebno su zapaženi pozitivni utisci dece, koja sa entuzijazmom učestvuju u radionicama, predavanjima i eko-kvizovima, brzo usvajajući osnovna znanja o pravilnom razvrstavanju otpada i zaštiti životne sredine.

Projekat je obuhvatio eko-edukaciju dece u vrtićima i školama, kao i edukaciju građana u seoskim sredinama, udruženjima penzionera i stambenim zajednicama. Fokus je na primarnoj selekciji otpada na mestu nastanka, kao i na pravilnom upravljanju kabastim i građevinskim otpadom.

Kroz uključivanje lokalne zajednice i motivaciju građana za uređenje svog okruženja, projekat doprinosi razvoju ekološke svesti i stvaranju zdravijeg životnog prostora.

Kompanija FCC Kikinda podseća korisnike da je omogućena dostava mesečnih računa putem elektronske pošte.

Svi sugrađani koji žele da račune primaju na e-mail adresu mogu se prijaviti i na taj način doprineti bržoj i jednostavnijoj dostavi, kao i smanjenju upotrebe papira.
Potrebno je da zahtev za dostavljanje računa putem e-maila zajedno sa šifrom korisnika dostavite na e-mail: reklamacije@fcc-group.rs.
Izborom elektronske dostave računa mislimo zeleno – štedimo papir, čuvamo prirodne resurse i zajedno doprinosimo zaštiti životne sredine.

Detaljne informacije o načinu prijave nalaze se na poleđini Vašeg računa za komunalne usluge.

Takođe, iz kompanije FCC Kikinda podsećaju korisnike da su u obavezi da kante za otpad iznose u skladu sa rasporedom koji su dobili prilikom podele kanti, kao i da u posude ne odlažu zaprljan i neadekvatan otpad.

Zahvaljujemo na saradnji i odgovornom odnosu prema zajednici- navode u kompaniji FCC.

 

SEDNICA-BUDZET-USVOJEN-2025-(1)

Na sednici Skupštine grada osnivanje javnog preduzeća i kadrovske promene

Aleksandra Djuran March 19, 2026

Za sutra (petak) zakazana je 15. sednica Skupštine grada Kikinde. Na dnevnom redu je, između ostalih, izbor novih zamenika gradonačelnika, predsednika Skupštine i člana Gradskog veća. Dejan Pudar, dosadašnji zamenik gradonačelnika podneo je ostavku, tako da će mu biti vraćen odbornički mandat.  Podsetimo i da je Željko Radu, koji je bio u Gradskom veću, podneo ostavku 22. decembra prošle godine. I Dušan Popeskov, dosadašnji predsednik Skupštine grada, takođe je podneo ostavku, te će na njegovo mesto biti izabran neko od odbornika, a na predlog najmanje jedne trećine odbornika. Novi predsednik bira se tajnim glasanjem. Zamenika i člana Gradskog veća predlaže gradonačelnik Mladen Bogdan, a o tom predlogu odlučuju odbornici javnim glasanjem.

U gradskom parlamentu odlučivaće se i o ukidanju Kulturno – sportskog centra „Jezero“ odnosno osnivanju Javnog preduzeća za sport „Jezero“. U obrazloženju odluke naglašava se da je došlo do proširenja obima delatnosti Kulturno-sportskog centra„Jezero“ koje  ustanova u ovom pravnom obliku nije u mogućnosti da ispuni. Stoga se pristupa osnivanju Javnog preduzeća za sport„Jezero“ kako bi se postiglo racionalnije i ekonomičnije poslovanje. Ciljevi osnivanja  su razvoj i unapređenje sporta i kulture, okupljanja i svestrano i aktivno učestvovanje u sportu dece, omladine i odraslih, rekreacija dece i odraslih, sportsko obrazovanje, stvaranje materijalnih i stručnih uslova za omasovljenje i unapređenje sporta, obezbeđivanje namenskog i celishodnog korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini, kao i razvoj i unapređenje obavljanja delatnosti od opšteg interesa. Za vršioca dužnosti direktora predložen je Dragan Pecarski, koji je i u KSC „Jezero“ bio na istoj funkciji.

Kako je v.d. direktoru Kulturnog centra Marku Markovljevu istekao mandat, na ovu funkciju biće imenovana Dolores Nemet, diplomirani turizmolog, zaposlena u Turističkoj organizaciji grada.

Odbornice će razmatrati i odluke o davanju saglasnosti na  izmene dopune Statuta PU „Dragoljub Udicki“, o izmenama i dopunama Statuta Centra za socijalni rad, o organizaciji Gradske uprave, o glavnom urbanisti.

Glasaće se i za pokretanje postupka izrade i donošenja „Plana razvoja kulture grada Kikinde za period od 2026. do 2029. godine i Akcionog plana za njegovo sprovođenje“, odlukama o izmenama odluke o tarifi komunalnih taksi, o angažovanju revizora za obavljanje eksterne revizije završnog računa budžeta grada Kikinda za 2025. godinu, o usvajanju izveštaja o radu Gradskog štaba za vanredne situacije za prošlu godinu, kao i izmene i dopune Plana generalne regulacije severoistočnog dela Kikinde.

Na dnevnom redu su i razrešenja i imenovanja komisija, upravnih i nadzornih, kao i školskih odbora.

A.Đ.

 

penzioneri-oooopsta

Pakete solidarne pomoći dobiće 952 penzionera sa teritorije grada

Aleksandra Djuran March 19, 2026

Podela paketa solidarne pomoći penzionerima čije penzije ne prelaze najniži iznos penzije uvećan za 10 odsto, odnosno 34.201,32 dinara, počinje u petak, 20. marta u gradskim i opštinskim udruženjima penzionera širom Srbije, objavio je RFZO.

-Ukupno 1.100 penzionera sa teritorije našeg grada konkurisalo je za ovu pomoć. Odobreni su paketi za 952 njih – saznajemo od Milana Periza, predsednika Udruženja penzionera Kikinde. –  Reč je o dva paketa u jednom je najosnovnija kućna hemija, dok su u drugom  deo prehrambeni proizvodi. Svi oni koji su dobili pomoć biće obavešteni kada će početi podela. Najstariji iz grada preuzimaće ih u prostorijama Udruženja, a iz sela u mesnim zajednicama.

Pravo na pakete solidarne pomoći imali su i penzioneri koji primaju i penziju iz inostranstva ukoliko iznos njihovih penzija u zbiru nije veći od 34.201,32 dinara.

Solidarna pomoć se dodeljuje u vidu jednoobraznih, standardizovanih paketa sa prehrambenim namirnicama i sredstvima za higijenu, putem sprovođenja jedinstvene nabavke koja je poverena Savezu penzionera Srbije, a koji radi i distribuciju paketa udruženjima i odborima korisnika penzija koji ih onda dalje dele korisnicima.

Kako je propisano Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kome je jedini izvor prihoda penzija (koja ne prelazi 34.201,32 dinara), kao i korisnici penzija stariji po godinama života.

Prema podacima PIO fonda za ovaj vid društvenog standarda ove godine je opredeljeno 240 miliona dinara, što je kako naglašavaju značajno više u odnosu na sredstva utrošena za ove namene prethodnih godina i zahvaljujući tome pakete solidarne pomoći će tokom 2026. dobiti više od 100.000 penzionera.

A.Đ.

 

pexels-a2pro-6729273

Od danas akcija usmerena na brzinu, nepropisno preticanje i vožnju u alkoholisanom i drogiranom stanju

Aleksandra Djuran March 19, 2026

Danas počinje i trajaće do 25. marta  akcija pojačane kontrole saobraćaja usmerena na otkrivanje prekršaja nepoštovanja ograničenja brzine kretanja vozila, nepropisnog preticanja, upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci, nekorišćenja sigurnosnog pojasa kao i drugih prekršaja kojima se ugrožava bezbednost
učesnika u saobraćaju.

Iz MUP-a apeluju na vozače da povećaju opreznost i smanje brzinu kretanja vozila naročito u zonama pešačkih prelaza.

-Ne upravljajte vozilom ukoliko ste prethodno konzumirali alkohol ili druge supstance koje negativno utiču na opažanje i preduzimanje radnji. Pokažite dodatnu pažnju i obzir ukoliko u
vozilu prevozite dete – ističu u MUP-u.

Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 64 saobraćajne nezgode u kojima je poginula jedna, a povređeno je 38 osoba. Na području Policijske uprave u Kikindi tokom prethodnog dana nije bilo saobraćajnih nezgoda.

iii

Švercovali belu tehniku i mobilne telefone

Jelena Trifunović March 19, 2026

Protiv Č. D. (39) iz Bašaida, kao i protiv M. D. (36) i I.F. (45) iz Negotina biće podnete krivične prijave zbog ilegalne trgovine belom tehnikom i mobilnim telefonima, saopštio je MUP Srbije.

Oni se sumnjiče da su, nemajući ovlašćenje za trgovinu, u svrhu dalje prodaje, nabavili 56 komada proizvoda bele tehnike različitih robnih marki i 15 komada mobilnih telefona sa pratećom opremom, ukupne vrednosti oko 920.000 dinara.

Krivične prijave protiv njih će podneti pripadnici MUP-a, UKP, Službe za suzbijanje kriminala, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i policijski službenici policijskih uprava u Kikindi i Boru, u saradnji sa Odeljenjem tržišne inspekcije u Negotinu, a u nastavku akcije suzbijanja sive ekonomije.