Како пише “Српски угао”, Немачка се све дубље гуши у рекордним „XXL- кредитима” , који уместо да буду усмерени у путеве, пруге, школе и стварни развој, све више служе за крпљење буџетских рупа и финансирање растућих текућих расхода.
Рачун за такву политику, како упозоравају водећи економисти, на крају ће платити грађани, кроз више порезе, слабији раст пензија, скупље доприносе и могуће подизање старосне границе за одлазак у пензију, преноси БИЛД.
Према истом извору, нова црно-црвена коалиција CDU/CSU и SPD одобрила је за 2026. годину нова задужења која премашују 180 милијарди евра, при чему значајан део тог новца не завршава у обећаним инвестицијама, већ у потрошњи која само краткорочно прикрива дубину проблема. Економисти из института „Ифо“, као и стручњаци повезани са „Бертелсманн“ фондацијом, упозоравају да таква политика представља отворено одступање од предизборних обећања и пут ка буџетском хаосу у којем ће све већи део државног новца одлазити на камате, социјалне трошкове и пензиони систем.
Посебно алармантна постаје ситуација са пензијама. Оне ове године номинално повећавају за 4,24%, али стручњаци упозоравају да би тај раст могао остати само број на папиру, јер ће инфлација, пореска оптерећења и раст животних трошкова великим делом поништити свако формално повећање. БИЛД наводи да се већ озбиљно разматрају мере попут каснијег одласка у пензију и слабијег будућег усклађивања пензија, пошто демографски притисак, све мање запослених на једног пензионера – немачки систем гура ка тачки пуцања.
Ту се притисак не завршава. Немачки порески обвезници могли би ускоро да се суоче са новим таласом оптерећења, јер растући трошкови камата, социјалних давања, здравства и неге траже све више новца.
У игри су, према проценама економиста, повећање ПДВ-а, виши доприноси за здравствено и социјално осигурање, па чак и увођење или проширење нових облика опорезивања имовине. Другим речима, држава која је годинама другима држала предавања о штедњи и дисциплини сада сопствене промашаје покушава да наплати од грађана, који већ осећају притисак скупе свакодневице.
Још погубније је то што се огроман дуг не користи као развојни инструмент, већ као политички фластер за систем који је замена за озбиљну реформу. Уместо да пресече бирократију, рационализује расходе и спроведе дубинске промене у пензионом и социјалном систему, Берлин бира лакши пут – ново задуживање и одлагање суочавања са истином.
Таква политика не решава кризу, већ је само пребацује на будуће генерације, које ће наследити и дугове и слабији привредни потенцијал. Због тога све чешће одзвањају упозорења да се Немачка креће ка „окамењеној држави”, у којој готово сав новац одлази на одржавање прескупог апарата, док за стварни развој остаје све мање простора.
Под додатним притиском налази се и чувена немачка „Schuldenbremse”, уставна кочница задуживања, која је годинама представљана као симбол одговорности и финансијске озбиљности.
Данас се управо тај принцип све отвореније потискује, релативизује или заобилази кроз посебне фондове и ванредне конструкције. Тиме се руши и последњи мит о Немачкој као беспрекорном чувару европске фискалне дисциплине.
Поглед редакције портала Српски Угао
Док Берлин Европи годинама дели лекције о фискалној дисциплини, штедњи и одговорности, сама Немачка сада све отвореније показује да се све више гуши у дуговима. Уместо озбиљних реформи, бира задуживање и не штити грађане, већ припрема терен за више порезе и слабије пензије. То је суштина немачког лицемерја – једно се проповеда другима, а сасвим друго спроводи код куће. Србија такву промену односа снага види веома јасно. Док се нама годинама са Запада држе предавања о „одговорној политици”, управо највећа европска економија показује знаке дубоке унутрашње слабости. Немачка данас више није неприкосновени симбол сигурности и узора, већ озбиљно упозорење како и велика сила може почети да слаби када изгуби меру, правац и одговорност према сопственом народу.
Пише: мр Јасмина Драгутиновић
