Kikinda – Dvorana: „Jezero”. Gledalaca: 175. Sudije: Kovač (Kosovska Mitrovica) i Milosavljević (Zvečan). Sedmerci: MRK Kikinda 2(1), Jugović 6(2). Isključenja: MRK Kikinda 4 minuta, Jugović 4 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 4, Jokić 3, Lisica 4(1), Jovanović 6, Ćosić, Miškov, Todorov, M. Panić, Kitanović (2 odbrane, sedmerac), Gajski, L. Panić 4, Kosanović, Petrović 4, Kovačević 1, Gaćinović (10 odbrana, 3 sedmerca).
JUGOVIĆ: Dragoljević 5, Rudić 11(1), Medurić, Draško (4 odbrane), Jošić 1, Kovačević (5 odbrana), Al. Skuban 2, Milić, Podunavac 3(1), Ninkov, An. Skuban 1, Kurteš 3, Terzić 1, Srndović, Tomić, Milošević.
Igrač utakmice: Aleksandar Rudić (Jugović).
Semafor: 6:3(9.), 8:9(15.), 10:15(25.), 12:17(31.), 15:20(36.), 22:22(47.), 22:25(52.), 23:27(59).
Jugović je i drugi put ove sezone bio bolji od direktnog rivala za opstanak – ekipe Kikinde, sada i u „Jezeru”. Agilnije su domaći ušli u susret, ali su Kaćani preuzeli kontrolu i na odmor otišli s četiri pogotka viška, a nadu Kikindi sačuvao je mladi golman Kitanović (18), skinuvši dva zicera i sedmerac.
U nastavku, za nijansu manje loša igra severnobanatskog ligaša, ali opet, da nije bilo čuvara mreže, tada Gaćinovića, još i ranije bi Jugović osigurao trijumf. Ovako se zahvaljujući golmanu Kikinđana, domaći tim ponadao preokretu, ali ključan je, bliže kraju derbija plejaut zone, bio promašaj Lisice s crte sedam metara, pogodio je prečku i ostalo je plus dva za goste koji su se potom odlepili na četiri gola razlike i sve je bilo odlučeno.
I golmani Kaćana, Kovačević i Draško, imali su solidne role, gotovo uvek u vrlo bitnim trenutcima kada se lomio rezultat, ali presudan je, ipak, bio učinak hladnokrvnog i neumoljivog Aleksandra Rudića.
D. P.
Day: March 13, 2026
Nemački tehnološki gigant Boš postigao je dogovor sa radničkim savetom o velikom smanjenju broja zaposlenih u automobilskoj diviziji „Mobiliti“. Do 2030. godine biće ukinuto čak 22.000 radnih mesta u Nemačkoj, gotovo dvostruko više nego što je najavljeno pre samo šest meseci. Reč je o jednom od najtežih udaraca nemačkoj industriji u poslednjih nekoliko decenija, kako navodi portal Srpski ugao.
Predsednik radničkog saveta Frank Zel potvrdio je da su sporazumi postignuti na gotovo svim lokacijama. Najavljeno je da će se primenjivati „najsocijalnije moguće“ mere za prevremeno penzionisanje, otpremnine i dobrovoljni programi, ali bez ozbiljnijeg otpora masovnim otkazima.
Ova otpuštanja su posledica duboke krize u automobilskoj industriji. Slaba potražnja za vozilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, ogromni troškovi prelaska na elektromobilnost, visoke cene energije i sve jača konkurencija kineskih proizvođača stvorili su veliki finansijski pritisak. U Bošovoj automobilskoj diviziji procenjuje se godišnji minus od oko 2,5 milijardi evra, kako navodi portal Srpski ugao.
Profit kompanije već je znatno pao tokom 2025. godine, a uprava upozorava da bi 2026. godina mogla biti još teža.
Najviše su pogođeni tradicionalni industrijski centri – Štutgart-Fojerbah sa oko 3.500 radnih mesta, Šviberdingen sa 1.750, Bil sa 1.550, kao i Homburg i Vablingen, gde se planira potpuno gašenje proizvodnje do 2028. godine. Međutim, problem nije samo u Bošu. Slični potezi već su najavljeni u velikim nemačkim kompanijama poput CEF-a, Kontinentala i Folksvagena, koji takođe smanjuju broj zaposlenih.
Dok Berlin i Brisel snažno guraju energetsku i tehnološku tranziciju, mnogi u industriji upozoravaju da evropski radnici plaćaju najveću cenu tih promena, kako navodi portal Srpski ugao. Generalni direktor Boša Štefan Hartung otvoreno je rekao da „nema brzog rešenja“ i da bi mere mogle postati još bolnije ako se tržište ne oporavi.
Za desetine hiljada porodica u Baden-Virtembergu i drugim industrijskim regionima Nemačke ovo nije samo ekonomska statistika, već ozbiljna socijalna drama. Nemačka se suočava sa dubokim promenama koje će u narednim godinama odrediti sudbinu čitavog sektora.
Na divljoj deponiji u Mokrinu postavljene su kamere koje će doprineti da se više ne odlaže otpad na izlazu iz sela. Bespravno smetlište ruglo je sela i već dvadesetak godina ona predstavlja problem. Značajna sredstva svake godine izdvajaju se za njeno uređenje, međutim, vrlo brzo nakon čišćenja, ponovo se na ovoj lokaciji stvori nova deponija.
Video nadzor, šest kamera, doprineće da se jedan od najvećih problema u Mokrinu reši, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je zajedno sa članom Gradskog veća Bojanom Mikalačkim i predsednikom Saveta MZ Mokrin Goranom Ristićem bio na deponiji.
-Postavljanje kamera je pilot projekat. Ukoliko se pokaže uspešan video nadzor ćemo postaviti i u ostalim mesnim zajednicama. Pored toga što će kamere sprečiti bespravno odlaganje otpada, odvratiće i sve one koji su to planirali. Apelujem na Mokrinčane da sada ne stvore novu divlju deponiju nego da otpad odlažu na propisan način. Ogromna sredstva izdvajamo godinama unazad da uredimo deponiju koja se svake godine iznova stvara. Novac koji ulažemo u čišćenje mogli smo da utrošimo na druge projekte koji bi doprineli lepšoj životnoj sredini u selu.
Važno je i da se prijave osobe koje bacaju smeće na divljoj deponiji. Bez prijave nadležne službe ne mogu adekvatno da reaguju i da sankcionišu sve koji nepropisno odlažu otpad. Komunalne kazne su uvećane i kreću se od 25.000 do 150.000 dinara.
-Divlja deponija zauzela je veliku površinu i ona je i najveći problem sa kojim se suočavamo – precizirao je Ristić. – Sada je već stigla do samog ulaza u selo. Pored kamera, pojačana je i kontrola poljočuvara, tako da se nadam da ćemo uspeti u nameri da stanemo na put nesavesnim meštanima, ali i firmama koje takođe otpad odlažu na ovom mestu. I sami Mokrinčani svesni su problema i u poslednje vreme sve više njih dolazi i nudi svoju pomoć.
Svake godine mesna zajednica utroši od 200.000 do 400.000 dinara za uređenje ovog prostora i već nakon nekoliko dana ona ponovo nikne. Krajem prošle godine utrošeno je čak 12 miliona dinara koje su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i grad.
-Sve manje je onih koji smeće odlažu na ovom prostoru, što je za pohvalu – zaključio je Ristić.
Samo u protekloj godini, pored 12 miliona za mokrinsku, izdvojeno je i desetak miliona dinara za čišćenje deponija u Bašaidu i na potesu ka Ruskom Selu.
A.Đ.
Učenica trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, Tisa Felbab, ostvarila je značajan književni uspeh osvajanjem petog mesta na regionalnom konkursu „Najbolja kratka priča Pirota 2026“. Njena priča „Jezero“ uvrštena je u zbirku najuspešnijih radova, u konkurenciji od više od 700 priča pristiglih iz celog regiona.
Do vesti o uspehu Tisa je došla na neobičan način.
-Saznala sam slučajno jer je stigao papir iz pošte kao da je bio pokušaj dostave paketa. Pošto ništa nisam poručila, mama i ja smo pokušale da otkrijemo odakle pošiljka stiže. Kada smo videle da je iz Pirota, bile smo još više zbunjene jer nemamo nikakve veze sa tim gradom. Onda smo se setile konkursa – ispričala je Tisa.
Zvanično obaveštenje nije dobila ni telefonom ni mejlom, pa je informaciju potražila na društvenim mrežama.
-Pogledala sam Instagram profil Doma kulture Pirot i videla da su još 14. februara objavili listu nagrađenih radova, među kojima je bio i moj. Osvojila sam peto mesto i priča je uvrštena u zbirku. Sam način na koji sam saznala bio je veoma smešan, ali mi je bilo izuzetno drago.
Uspeh u snažnoj konkurenciji za nju predstavlja važan podstrek.
-Mnogo mi znači jer mi je to velika motivacija da nastavim da pišem, ali i da pisanju pristupim na ozbiljniji način. Ovo mi pokazuje da u mom radu postoji nešto objektivno kvalitetno što stručnjaci prepoznaju – podelila je sa nama mlada Gimnazijalka.
Iako je konkurs bio otvoren za sve, ishod nije očekivala.
-Najiskrenije, nisam mislila da ću osvojiti nagradu. Konkurencija je bila jaka tako da sam se baš prijatno iznenadila – istakla je Tisa.
Nagrađena priča „Jezero“ oslanja se na simboliku vode.
-Priča koristi motiv vode kao metaforu za različite vrste ljudi, ali i način gledanja na postojanje. Mi se od samog začeća nalazimo u vodi i ona utiče na nas tokom celog života. Velika inspiracija bila mi je i jedna epizoda serije „Bodžak Horsmen“ koja takođe ima tematiku jezera – objasnila je sagovornica.
Ideja se dugo razvijala, ali je sam tekst nastao brzo.
-Trebalo je vremena da dođem do ideje, ali kada sam napisala prvu rečenicu, trebalo mi je samo dva sata da završim priču. Napisala sam je za svoju dušu i nisam planirala da je šaljem na takmičenja. Ali kada sam videla konkurs, odlučila sam da pokušam jer ništa ne gubim – izjavila je Tisa.
Ova mlada gimnazijalka se pisanjem bavi godinama.
-U petom razredu sam pisala književne kritike za dečje knjige u okviru konkursa izdavačke kuće „Laguna“. To sam radila do kraja osmog razreda, a zatim prešla na kratke priče. Prvu priču koju sam ozbiljno shvatila poslala sam na konkurs povodom Dana škole i stogodišnjice smrti Dušana Vasiljeva. Osvojila sam prvu nagradu i od tada redovno pišem i šaljem radove.
Priče sa elementima iz svog ličnog života, kako kaže, ređe šalje na konkurse.
-Nekad ubacim u priču lična iskustva, ali te priče uglavnom zadržim za sebe. Ono što je na neki način odsečeno od mene, šaljem na konkurse — što je i slučaj sa pričom „Jezero“.
Inspiraciju ne vezuje za jednog autora, a najbliža joj je forma kratke priče.
-Uzimam delove stila koji mi se dopadaju iz svake knjige koju pročitam i integrišem ih u svoj izraz. Romani su mi za sada preveliki zalogaj. Pesme sam pokušala da pišem nekoliko puta, ali mi to deluje kao potpuno drugi svet. Roman bih volela da napišem u budućnosti, kada budem sigurnija u sebe i kada budem imala pravu ideju – kazala je sagovornica.
Tisa već razmišlja o novim tekstovima.
-Imam ideje za buduće priče i trudim se da pišem što više — da bih razvijala dar, ali i kao način da procesuiram osećanja. Pisanje je nešto čime ću se sigurno baviti, iako, najverovatnije, uz neki redovan posao – odlučna je ova talentovana Kikinđanka.
Podrška porodice i prijatelja, za nju, ima najveću težinu.
-Znači mi mnogo podrška porodice i prijatelja. Uvek mogu da računam na konstruktivnu kritiku koja mi pomaže da napredujem. Pohvale i sugestije moje majke i profesorke srpskog jezika imaju veću težinu od onih sa konkursa – kazala je ova mlada spisateljica.
T. D.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja saopštilo je da se osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji za parcele prijavljene po osnovu faktičkog korišćenja poljoprivrednog zemljišta (bez vlasničkog lista ili ugovora o zakupu) neće automatski isplaćivati vlasnicima zemljišta u slučajevima kada su iste parcele istovremeno prijavljene i od strane vlasnika zemljišta, sve do okončanja administrativnih i terenskih provera.
U saopštenju je navedeno da će, u cilju zaštite budžetskih sredstava i sprečavanja eventualnih zloupotreba, ovako prijavljene parcele biti predmet detaljne kontrole kroz administrativne postupke i kontrolu na terenu.
-Isplata podsticaja za ove parcele biće izvršena tek nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi propisani uslovi, odnosno kada se utvrdi ko faktički koristi predmetno poljoprivredno zemljište – navedeno je u saopštenju.
U saopštenju Ministarstva se naglašava da će svaka zloupotreba sistema podsticaja biti sankcionisana u skladu sa važećim propisima. Pored toga, korisnik podsticaja koji je ostvario pravo na osnovu netačnih podataka biće u obavezi da vrati neosnovano isplaćena sredstva, sa pripadajućom kamatom, u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Svetski dan prava potrošača obeležava se u nedelju, 15. marta. Cilj kampanje jeste informisanje građana i jačanje njihove svesti o pravima u ovoj oblasti sigurnost i tačne informacije o proizvodima prilikom kupovine, kvalitetne usluge, reklamacije i korektan odnos proizvođača i trgovaca prema kupcima.
-Na ovaj dan podsećamo na značaj kontinuirane zaštite i unapređenja prava svih građana na tržištu, kao i na potrebu dodatne brige o najranjivijim kategorijama potrošača – istakao je za naš portal Darko Cvijan iz Udruženja potrošača Kikinde. – Posebnu pažnju potrebno je posvetiti penzionerima, koji se često suočavaju sa različitim oblicima nepoštene poslovne prakse, nedovoljno jasnim ugovornim odredbama, kao i agresivnim načinima prodaje robe i usluga. Zbog nedovoljne informisanosti, ali i specifičnih životnih okolnosti, stariji građani su često izloženi većem riziku od donošenja nepovoljnih potrošačkih odluka.
Veoma je važno kontinuirano informisanje i edukacija penzionera o njihovim pravima, kao i obezbeđivanje dostupne stručne podrške u rešavanju potrošačkih problema i reklamacija. Jačanjem svesti o potrošačkim pravima i mehanizmima zaštite doprinosi se sigurnijem i pravednijem tržištu za sve građane.
-U narednom periodu nastavićemo sa aktivnostima usmerenim na informisanje građana, pružanje savetodavne pomoći i unapređenje nivoa zaštite potrošača, sa posebnim akcentom na podršku penzionerima. U planu je organizovanje edukacija da im ukažemo na najnovije malverzacije i da ih savetujemo kako da se zaštite – naveo je Cvijan i dodao da je ovogodišnja tema „Sigurni proizvodi- zadovoljni potrošači“.
Svetski dan prava potrošača predstavlja priliku da institucije, organizacije za zaštitu potrošača i privredni subjekti zajednički ukažu na važnost poštovanja potrošačkih prava i unapređenja tržišne prakse, uz poseban fokus na zaštitu starijih sugrađana. Zaštita potrošača nije samo zakonska obaveza, već i važan pokazatelj društvene odgovornosti i brige za najosetljivije članove društva.
Tokom prethodnog dana na putevima u Republici Srbiji dogodila se 91 saobraćajna nezgoda u kojima su poginula dva i povređena 53 učesnika u saobraćaju. U istom periodu na teritoriji Policijske uprave u Kikindi nije bilo saobraćajnih nezgoda prethodnog dana.
Imajući u vidu da je sa dobrim vremenskim uslovima počela i moto sezona, povećan je rizik učešća motociklista u saobraćajnim nezgodama. Tokom februara poginulo je pet, dok je u prvih deset dana marta život izgubilo još šest vozača motocikla. Od početka godine više desetina motociklista zadobilo je teške telesne povrede.
Prilagođana brzina uslovima odvijanja saobraćaja, ličnim sposobnostima i veštinama, dobra uočljivost, praćenje i predviđanje reakcije drugih učesnika u saobraćaju od presudne su važnosti za bezbednost vozača motocikla. Svaki pad sa motocikla prilikom vožnje najčešće za posledicu ima teške povrede ili smrtno stradanje, apelujemo na vozače dvotočkaša da obavezno koriste zaštitnu opremu i homologovanu zaštitnu kacigu na način kako je predvideo proizvođač. Iz MUP-a podsećajuo da je za vozače motocikla propisana nulta tolerancija na alkohol.