Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 175. Судије: Ковач (Косовска Митровица) и Милосављевић (Звечан). Седмерци: МРК Кикинда 2(1), Југовић 6(2). Искључења: МРК Кикинда 4 минута, Југовић 4 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 4, Јокић 3, Лисица 4(1), Јовановић 6, Ћосић, Мишков, Тодоров, М. Панић, Китановић (2 одбране, седмерац), Гајски, Л. Панић 4, Косановић, Петровић 4, Ковачевић 1, Гаћиновић (10 одбрана, 3 седмерца).
ЈУГОВИЋ: Драгољевић 5, Рудић 11(1), Медурић, Драшко (4 одбране), Јошић 1, Ковачевић (5 одбрана), Ал. Скубан 2, Милић, Подунавац 3(1), Нинков, Ан. Скубан 1, Куртеш 3, Терзић 1, Срндовић, Томић, Милошевић.
Играч утакмице: Александар Рудић (Југовић).
Семафор: 6:3(9.), 8:9(15.), 10:15(25.), 12:17(31.), 15:20(36.), 22:22(47.), 22:25(52.), 23:27(59).
Југовић је и други пут ове сезоне био бољи од директног ривала за опстанак – екипе Кикинде, сада и у „Језеру”. Агилније су домаћи ушли у сусрет, али су Каћани преузели контролу и на одмор отишли с четири поготка вишка, а наду Кикинди сачувао је млади голман Китановић (18), скинувши два зицера и седмерац.
У наставку, за нијансу мање лоша игра севернобанатског лигаша, али опет, да није било чувара мреже, тада Гаћиновића, још и раније би Југовић осигурао тријумф. Овако се захваљујући голману Кикинђана, домаћи тим понадао преокрету, али кључан је, ближе крају дербија плејаут зоне, био промашај Лисице с црте седам метара, погодио је пречку и остало је плус два за госте који су се потом одлепили на четири гола разлике и све је било одлучено.
И голмани Каћана, Ковачевић и Драшко, имали су солидне роле, готово увек у врло битним тренутцима када се ломио резултат, али пресудан је, ипак, био учинак хладнокрвног и неумољивог Александра Рудића.
Д. П.
Day: March 13, 2026
Немачки технолошки гигант Бош постигао је договор са радничким саветом о великом смањењу броја запослених у аутомобилској дивизији „Мобилити“. До 2030. године биће укинуто чак 22.000 радних места у Немачкој, готово двоструко више него што је најављено пре само шест месеци. Реч је о једном од најтежих удараца немачкој индустрији у последњих неколико деценија, како наводи портал Српски угао.
Председник радничког савета Франк Зел потврдио је да су споразуми постигнути на готово свим локацијама. Најављено је да ће се примењивати „најсоцијалније могуће“ мере за превремено пензионисање, отпремнине и добровољни програми, али без озбиљнијег отпора масовним отказима.
Ова отпуштања су последица дубоке кризе у аутомобилској индустрији. Слаба потражња за возилима са моторима са унутрашњим сагоревањем, огромни трошкови преласка на електромобилност, високе цене енергије и све јача конкуренција кинеских произвођача створили су велики финансијски притисак. У Бошовој аутомобилској дивизији процењује се годишњи минус од око 2,5 милијарди евра, како наводи портал Српски угао.
Профит компаније већ је знатно пао током 2025. године, а управа упозорава да би 2026. година могла бити још тежа.
Највише су погођени традиционални индустријски центри – Штутгарт-Фојербах са око 3.500 радних места, Швибердинген са 1.750, Бил са 1.550, као и Хомбург и Ваблинген, где се планира потпуно гашење производње до 2028. године. Међутим, проблем није само у Бошу. Слични потези већ су најављени у великим немачким компанијама попут ЦЕФ-а, Континентала и Фолксвагена, који такође смањују број запослених.
Док Берлин и Брисел снажно гурају енергетску и технолошку транзицију, многи у индустрији упозоравају да европски радници плаћају највећу цену тих промена, како наводи портал Српски угао. Генерални директор Боша Штефан Хартунг отворено је рекао да „нема брзог решења“ и да би мере могле постати још болније ако се тржиште не опорави.
За десетине хиљада породица у Баден-Виртембергу и другим индустријским регионима Немачке ово није само економска статистика, већ озбиљна социјална драма. Немачка се суочава са дубоким променама које ће у наредним годинама одредити судбину читавог сектора.
На дивљој депонији у Мокрину постављене су камере које ће допринети да се више не одлаже отпад на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ двадесетак година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.
Видео надзор, шест камера, допринеће да се један од највећих проблема у Мокрину реши, истакао је градоначелник Младен Богдан, који је заједно са чланом Градског већа Бојаном Микалачким и председником Савета МЗ Мокрин Гораном Ристићем био на депонији.
-Постављање камера је пилот пројекат. Уколико се покаже успешан видео надзор ћемо поставити и у осталим месним заједницама. Поред тога што ће камере спречити бесправно одлагање отпада, одвратиће и све оне који су то планирали. Апелујем на Мокринчане да сада не створе нову дивљу депонију него да отпад одлажу на прописан начин. Огромна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу.
Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад. Комуналне казне су увећане и крећу се од 25.000 до 150.000 динара.
-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село. Поред камера, појачана је и контрола пољочувара, тако да се надам да ћемо успети у намери да станемо на пут несавесним мештанима, али и фирмама које такође отпад одлажу на овом месту. И сами Мокринчани свесни су проблема и у последње време све више њих долази и нуди своју помоћ.
Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. Крајем прошле године утрошено је чак 12 милиона динара које су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду и град.
-Све мање је оних који смеће одлажу на овом простору, што је за похвалу – закључио је Ристић.
Само у протеклој години, поред 12 милиона за мокринску, издвојено је и десетак милиона динара за чишћење депонија у Башаиду и на потесу ка Руском Селу.
А.Ђ.
Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.
До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.
-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.
Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.
-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.
Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.
-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.
Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.
-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.
Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.
-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.
Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.
-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.
Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.
-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.
Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.
-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.
Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.
-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.
Тиса већ размишља о новим текстовима.
-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.
Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.
-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.
Т. Д.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања саопштило је да се основни подстицаји у биљној производњи за парцеле пријављене по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта (без власничког листа или уговора о закупу) неће аутоматски исплаћивати власницима земљишта у случајевима када су исте парцеле истовремено пријављене и од стране власника земљишта, све до окончања административних и теренских провера.
У саопштењу је наведено да ће, у циљу заштите буџетских средстава и спречавања евентуалних злоупотреба, овако пријављене парцеле бити предмет детаљне контроле кроз административне поступке и контролу на терену.
-Исплата подстицаја за ове парцеле биће извршена тек након што се утврди да су испуњени сви прописани услови, односно када се утврди ко фактички користи предметно пољопривредно земљиште – наведено је у саопштењу.
У саопштењу Министарства се наглашава да ће свака злоупотреба система подстицаја бити санкционисана у складу са важећим прописима. Поред тога, корисник подстицаја који је остварио право на основу нетачних података биће у обавези да врати неосновано исплаћена средства, са припадајућом каматом, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.
Светски дан права потрошача обележава се у недељу, 15. марта. Циљ кампање јесте информисање грађана и јачање њихове свести о правима у овој области сигурност и тачне информације о производима приликом куповине, квалитетне услуге, рекламације и коректан однос произвођача и трговаца према купцима.
-На овај дан подсећамо на значај континуиране заштите и унапређења права свих грађана на тржишту, као и на потребу додатне бриге о најрањивијим категоријама потрошача – истакао је за наш портал Дарко Цвијан из Удружења потрошача Кикинде. – Посебну пажњу потребно је посветити пензионерима, који се често суочавају са различитим облицима непоштене пословне праксе, недовољно јасним уговорним одредбама, као и агресивним начинима продаје робе и услуга. Због недовољне информисаности, али и специфичних животних околности, старији грађани су често изложени већем ризику од доношења неповољних потрошачких одлука.
Веома је важно континуирано информисање и едукација пензионера о њиховим правима, као и обезбеђивање доступне стручне подршке у решавању потрошачких проблема и рекламација. Јачањем свести о потрошачким правима и механизмима заштите доприноси се сигурнијем и праведнијем тржишту за све грађане.
-У наредном периоду наставићемо са активностима усмереним на информисање грађана, пружање саветодавне помоћи и унапређење нивоа заштите потрошача, са посебним акцентом на подршку пензионерима. У плану је организовање едукација да им укажемо на најновије малверзације и да их саветујемо како да се заштите – навео је Цвијан и додао да је овогодишња тема „Сигурни производи- задовољни потрошачи“.
Светски дан права потрошача представља прилику да институције, организације за заштиту потрошача и привредни субјекти заједнички укажу на важност поштовања потрошачких права и унапређења тржишне праксе, уз посебан фокус на заштиту старијих суграђана. Заштита потрошача није само законска обавеза, већ и важан показатељ друштвене одговорности и бриге за најосетљивије чланове друштва.
Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 91 саобраћајна незгода у којима су погинула два и повређена 53 учесника у саобраћају. У истом периоду на територији Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода претходног дана.
Имајући у виду да је са добрим временским условима почела и мото сезона, повећан је ризик учешћа мотоциклиста у саобраћајним незгодама. Током фебруара погинуло је пет, док је у првих десет дана марта живот изгубило још шест возача мотоцикла. Од почетка године више десетина мотоциклиста задобило је тешке телесне повреде.
Прилагођана брзина условима одвијања саобраћаја, личним способностима и вештинама, добра уочљивост, праћење и предвиђање реакције других учесника у саобраћају од пресудне су важности за безбедност возача мотоцикла. Сваки пад са мотоцикла приликом вожње најчешће за последицу има тешке повреде или смртно страдање, апелујемо на возаче двоточкаша да обавезно користе заштитну опрему и хомологовану заштитну кацигу на начин како је предвидео произвођач. Из МУП-а подсећајуо да је за возаче мотоцикла прописана нулта толеранција на алкохол.