Novi Kozarci – Stadion: „Ilija Pantelić”. Gledalaca: 30. Sudija: Marko Peček (Kikinda). Strelac: Čubrilo (kazneni udarac) 17. minut.
SLOBODA: Živkov, Pekija (Popović), Blagojević, Karanović (Bogojević), D. Marković, Misić, B. Marković, Jovandić, Čubrilo, Vokić (Galić), Đurđević.
„2. OKTOBAR”: Panić, Petrov, B. Radosavljev, Kenđa, Stanić, G. Radosavljev, Praporski, Radojković, Barta, Ungur, Boškov.
Protiv borbenih Kumančana bez rezervi, vojvođanski ligaš plasirao se, pogotkom s „bele tačke” u uvodnom delu, u polufinale Kupa FSP Zrenjanin, u kojem će se sastati s OFK Kikindom 1. aprila. Siguran s penala bio je Čubrilo, pošto je prethodno oboren Đurđević.
D. P.
Day: March 12, 2026
Savez pčelarskih organizacija Srbije pokrenuo je inicijativu da se falsifikovanje meda u našoj zemlji proglasi krivičnim delom. Cilj je strože kažnjavanje proizvođača i trgovaca koji na tržište plasiraju proizvode koji se predstavljaju kao med, a po sastavu to nisu. Pčelari ističu da bi takva promena zakona mogla značajno da zaštiti i potrošače i poštene proizvođače.
Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, problem falsifikovanog meda prisutan je već godinama i predstavlja jedan od najvećih izazova za domaće pčelarstvo. Lokalni pčelar Saša Čolak, koji se pčelarstvom bavi četiri decenije i dugogodišnji je bivši predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, smatra da je svaka inicijativa u pravcu strožeg kažnjavanja falsifikata dobrodošla.
-Svaka inicijativa u tom pravcu je dobra jer smo mi pčelari već opterećeni brojnim problemima – od klimatskih uslova, trovanja pčela do napada štetočina. A onda se suočavamo i sa falsifikovanim medom. Nešto što je falsifikat ima nižu cenu u odnosu na originalan proizvod i mi dobijamo nelegalnu konkurenciju – kaže Čolak.
On objašnjava da je važno jasno definisati šta se smatra falsifikatom.
-Moramo da razgraničimo šta je falsifikat. Ako se u med doda određena količina šećernog sirupa ili druge supstance, po mom mišljenju to je već falsifikat, jer taj proizvod više ne odgovara standardu kvaliteta. Postoje i proizvodi koji izgledaju kao med i nude se kao med, a po sastavu su nešto sasvim drugo – ističe on.
Poseban problem je, kako naglašava, to što potrošači danas gotovo da nemaju način da sami prepoznaju falsifikat.
-Izuzev laobratorijske analize, ne postoji ništa što potrošači mogu pouzdano da urade da razlikuju pravi med od falsifikovanog. Toliko su hemijski usavršili falsifikate da sve one „cake“ sa interneta – sa čačkalicom, paljenjem ili pravljenjem kuglice – više ne važe. Čak i ja, posle 40 godina bavljenja pčelarstvom, ne mogu sa stoprocentnom sigurnošću da kažem da li je nešto falsifikat ili pravi med – objašnjava on.
Zbog toga pčelari rešenje vide pre svega u sistemskim kontrolama.
-Ako se ova inicijativa izgura, onda bi trebalo da krenu ozbiljne kontrole nadležnih institucija i primene sankcija, a ne samo pretnje onima koji su uhvaćeni u krivotvorenju meda. To je jedini način da se zaštite i pčelari i potrošači – smatra Čolak.
On dodaje da su upravo potrošači ti koji najčešće stradaju od falsifikata.
-Ljudi kupuju med za svoje bolesno dete ili roditelje, a dobiju nešto što po zakonu ne bi smelo ni da se nazove med – zaključuje Čolak.
Pčelari zato očekuju da će inicijativa o proglašavanju falsifikovanja meda krivičnim delom dovesti do strožih kontrola i kazni, što bi moglo da doprinese uređenju tržišta i većem poverenju potrošača u ovaj prirodni proizvod.
T. D.
U proteklom periodu uređene su prostorije Mesne zajednice Novi Kozarci, kako bi ovaj prostor bio lepši, funkcionalniji i prijatniji za rad zaposlenih, ali i za sve meštane koji u MZ dolaze zbog različitih administrativnih i svakodnevnih potreba.
Posebnu zahvalnost iz Mesne zajednice uputili su svom meštaninu Milanu Jovaniću, koji je radove izveo nesebično i potpuno besplatno. Kako ističu, ovakvi primeri solidarnosti i spremnosti da se pomogne svom selu predstavljaju pravi primer zajedništva i zaslužuju posebno poštovanje.
Sav neophodan materijal za izvođenje radova obezbedila je Mesna zajednica Novi Kozarci.
Iz Mesne zajednice zahvaljuju svima koji na bilo koji način doprinose da Novi Kozarci budu uređenije i lepše mesto za život.
T. D.
Dobrovoljno vatrogasno društvo Sajan, jedno od najaktivnijih i najbrojnijih u opštini Kikinda, dobitnik je gradskog priznanja za 2025. godinu. Za članove društva to nije samo nagrada, već potvrda da njihov dugogodišnji humanitarni rad ima dubok značaj za zajednicu.
-Prvi put smo konkurisali za nagradu 2024. godine jer smo tada bili najuspešniji, ali nismo dobili. Nagovorili su me da ponovo podnesemo prijavu 2025. godine. Iskreno, nisam se nadao da ćemo dobiti nešto – kaže predsednik društva Aleks Nađ.
-Ova nagrada nam mnogo znači jer vidimo da se isplati trud i humanitarni rad i da se ceni naš dugogodišnji posao.
Tradicija dobrovoljnog vatrogastva u Sajanu traje duže od jednog veka. Društvo je osnovano 1911. godine, a ljubav prema ovom pozivu često se prenosi generacijama u porodicama.
-Ovaj posao se nasleđuje sa oca na sina, ali i sa majke na ćerku – ističe Nađ.
Kroz društvo je prošlo više od 500 članova, a danas broji oko 120 aktivnih dobrovoljaca. Među njima je oko 45 dece i mladih uzrasta od šest do 18 godina, oko 70 odraslih i nekoliko počasnih članova.
U rad društva uključen je i značajan broj mladih spremnih da pomognu zajednici, ne tražeći ništa za uzvrat. Zahvaljujući udaljenosti od Kikinde, dobrovoljci iz Sajana često su prva jedinica na terenu.
-Mi smo prva linija. Udaljeni smo 20 kilometara i možemo brzo da reagujemo pre dolaska profesionalaca jer smo dobro obučeni – naglašava Nađ.
Poslednjih godina broj požara je smanjen, čemu su doprineli edukacija meštana i uključivanje mladih u rad društva.
-Decu učimo od malih nogu da budu primerna, da poštuju pravila, budu humana i pruže pomoć u svakoj situaciji, ne samo prilikom požara – kaže predsednik.
Operativna jedinica poseduje specijalizovanu obuku za šumske požare, vremenske nepogode i potrage, a dobrovoljci su spremni da pomognu i van svoje teritorije.
-Možemo da šaljemo naše dobrovoljce u pomoć širom Srbije – dodaje Nađ.
Društvo je aktivno i u društvenom životu sela — učestvuje u radnim akcijama, dežurstvima, manifestacijama i brojnim vatrogasnim takmičenjima.
-Zbog velikog angažovanja, rezultati se dobro kotiraju – ističe on.
Posebno se izdvajaju sportsko-stručni uspesi. Na opštinskom takmičenju 2023. godine osvojene su tri zlatne, dve srebrne i jedna bronzana medalja, a na okružnom nivou tri zlata. Na državnom takmičenju u Novom Sadu podmladak je osvojio treće mesto, dok su juniori postali šampioni Srbije i plasirali se na Evropsku olimpijadu.
U julu 2024. godine juniori su učestvovali na Vatrogasnoj olimpijadi u Italiji, gde su osvojili bronzanu medalju po CTIF kriterijumima — uspeh koji je bio ponos ne samo za društvo već i za celo selo.
-Na ovaj način dokazali smo da se svaki rad, trud, upornost, a pre svega humanost vrednuje i nagrađuje – naglašava Nađ.
U društvu ističu da je njihov najveći cilj da nastave da razvijaju mlade i neguju prave vrednosti.
-Nastojaćemo da ostanemo dostojni ovih medalja, da podržavamo naše članove, da ih edukujemo i naučimo pravim vrednostima — da budu dobri vatrogasci, ali pre svega dobri ljudi – poručuje predsednik.
U vremenu kada se dobrovoljni rad sve ređe ističe, dobrovoljni vatrogasci iz Sajana ostaju simbol solidarnosti i zajedništva. Njihova spremnost da pomognu drugima, često bez ikakve naknade, pokazuje da prave vrednosti i dalje žive u malim sredinama — tamo gde se hrabrost ne meri rečima već delima.
T. D.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobrenje kreditne podrške u poljoprivredi za 2026. godinu. Zahtevi se podnose do 30. juna 2026. preko poslovnih banaka koje imaju zaključen ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Kreditna podrška namenjena je finansiranju više vrsta aktivnosti u poljoprivredi, uključujući razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, kao i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Sredstva se mogu koristiti i za nabavku hrane za životinje, kao i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava starosti do pet godina, kao i za određenu mehanizaciju i opremu u biljnoj proizvodnji.
Pravo na kreditnu podršku mogu da ostvare nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnici i pravna lica – zemljoradničke zadruge, pod uslovom da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da imaju aktivan status i obnovljenu registraciju za 2026. godinu.
Krediti se odobravaju u dinarima, sa rokom otplate do tri godine, odnosno do pet godina za pojedine namene, uz fiksnu kamatnu stopu na godišnjem nivou. Za većinu korisnika kamata iznosi 3 odsto na godišnjem nivou, dok je je odstp za mlade poljoprivrednike do 40 godina, žene i nosioce gazdinstava u područjima sa otežanim uslovima rada. Ista kamatna stopa važi i za nabavku kvalitetnih priplodnih junica i krava, dok je za nabavku đubriva kamata 0 procenata.
Maksimalan iznos kredita iznosi do 6 miliona dinara za fizička lica i preduzetnike, odnosno do 18 miliona dinara za pravna lica.
Na području Policijske uprave u Kikindi juče (sreda) dogodila se jedna saobraćajna nezgoda u kojoj su povređena četiri osobe. Istog dana na putevima u Republici Srbiji dogodile su se 103
saobraćajne nezgode, u kojima je poginuo jedan i povređeno 36 učesnika u saobraćaju.
Od početka godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 16 pešaka, što predstavlja ozbiljno upozorenje na bezbednost najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju.
Svakodnevno se dešavaju saobraćajne nezgode sa pešacima, čak i na pešačkim prelazima, iz MUP-a apeluju na vozače da u zonama pešačkih prelaza smanje brzinu vozila kako bi mogli bezbedno da se zaustave i propuste one koji nameravaju da pređu kolovoz.
Apel se odnosi i na pešake da kolovoz prelaze isključivo nakon što se uvere da to mogu uraditi na bezbedan način. Pešaci, naročito noću i u uslovima smanjene vidljivosti i na putevima van naselja, u obavezi su da nose svetloodbojni prsluk ili drugi reflektujući materijal, kako
bi vozači mogli blagovremeno da ih uoče.
Dok se švajcarski gigant čokoladne industrije „Lindt & Sprüngli“, još uvek oporavlja od prošlogodišnjih posrtanja, rat u Iranu zadaje novi udarac, piše portal Srpski ugao.
Kompanija je revidirala prognozu organskog rasta prihoda za 2026. godinu sa 6% na 4%, zbog manjeg broja azijskih turista u Evropi i opreznijih potrošača usled rastućih cena goriva. Akcije su na berzi pale za oko 10%, a kompanija najavljuje novo poskupljenje čokolade, prenosi švajcarski list „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) u izveštaju od 10. marta 2026. godine.
Kao što „NZZ“ izveštava, izvršni direktor Adalbert Lehner ističe da su posledice rata u Iranu posebno vidljive u turističkom sektoru. Aerodromi u Dubaiju i Abu Dabiju, ključna čvorišta za međunarodni saobraćaj između Evrope, Azije i Australije, trenutno su zatvoreni, što dovodi do naglog pada broja azijskih turista u Evropi. To direktno pogađa prodaju Lindtovih proizvoda u „duty-free“ prodavnicama na aerodromima, ali i u glavnim buticima u centrima Londona, Pariza i Beča, gde su azijski posetioci bili glavni kupci.
Dalje, prema izveštaju „NZZ“, rat utiče i na opšte raspoloženje potrošača u Evropi. Rast cena benzina čini da ljudi pažljivije troše novac, što je poseban udarac za „Lindt & Sprüngli“, jer su očekivali oporavak ove godine nakon slabe božićne sezone 2025.
Tada je kompanija povećala cene za prosečno 19%, što je dovelo do pada globalnog obima prodaje za preko 6%, kupci su oklevali da plate skoro 30 švajcarskih franaka ili evra za kutiju Lindor tartufa od 500 grama.
„NZZ“ prenosi da će „Lindt & Sprüngli“ ponovo podići cene 2026. godine, uprkos izazovima, jer su investitori fokusirani na budućnost, a revizija prognoze došla je kao iznenađenje i izazvala šok na berzi. Lehner ističe da je ovo znak da rat u Iranu počinje da utiče na proizvođače robe široke potrošnje širom Evrope, što niko nije očekivao u ovom obimu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj slučaj pokazuje kako globalni sukobi poput rata u Iranu brzo prelaze granice i utiču na svakodnevni život – od praznih evropskih butika do naših supermarketa gde Lindt čokolade postaju sve skuplje. Redakcija portala Srpski ugao vidi da Srbija, iako deo evropskog tržišta, jača domaću proizvodnju hrane i turizma. Naša država daje podsticaje za domaću privredu, a neutralna politika koju vodi predsednik Aleksandar Vučić nam je omogućila da u ovim teškim vremenima manje osetimo krizu.
Izvor: Srpski ugao