Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 30. Судија: Марко Печек (Кикинда). Стрелац: Чубрило (казнени ударац) 17. минут.
СЛОБОДА: Живков, Пекија (Поповић), Благојевић, Карановић (Богојевић), Д. Марковић, Мисић, Б. Марковић, Јовандић, Чубрило, Вокић (Галић), Ђурђевић.
„2. ОКТОБАР”: Панић, Петров, Б. Радосављев, Кенђа, Станић, Г. Радосављев, Прапорски, Радојковић, Барта, Унгур, Бошков.
Против борбених Куманчана без резерви, војвођански лигаш пласирао се, поготком с „беле тачке” у уводном делу, у полуфинале Купа ФСП Зрењанин, у којем ће се састати с ОФК Кикиндом 1. априла. Сигуран с пенала био је Чубрило, пошто је претходно оборен Ђурђевић.
Д. П.
Day: March 12, 2026
Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.
Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство. Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.
-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.
Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.
-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.
Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.
-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.
Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.
-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.
Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.
-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.
Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.
Т. Д.
У протеклом периоду уређене су просторије Месне заједнице Нови Козарци, како би овај простор био лепши, функционалнији и пријатнији за рад запослених, али и за све мештане који у МЗ долазе због различитих административних и свакодневних потреба.
Посебну захвалност из Месне заједнице упутили су свом мештанину Милану Јованићу, који је радове извео несебично и потпуно бесплатно. Како истичу, овакви примери солидарности и спремности да се помогне свом селу представљају прави пример заједништва и заслужују посебно поштовање.
Сав неопходан материјал за извођење радова обезбедила је Месна заједница Нови Козарци.
Из Месне заједнице захваљују свима који на било који начин доприносе да Нови Козарци буду уређеније и лепше место за живот.
Т. Д.
Добровољно ватрогасно друштво Сајан, једно од најактивнијих и најбројнијих у општини Кикинда, добитник је градског признања за 2025. годину. За чланове друштва то није само награда, већ потврда да њихов дугогодишњи хуманитарни рад има дубок значај за заједницу.
-Први пут смо конкурисали за награду 2024. године јер смо тада били најуспешнији, али нисмо добили. Наговорили су ме да поново поднесемо пријаву 2025. године. Искрено, нисам се надао да ћемо добити нешто – каже председник друштва Алекс Нађ.
-Ова награда нам много значи јер видимо да се исплати труд и хуманитарни рад и да се цени наш дугогодишњи посао.
Традиција добровољног ватрогаства у Сајану траје дуже од једног века. Друштво је основано 1911. године, а љубав према овом позиву често се преноси генерацијама у породицама.
-Овај посао се наслеђује са оца на сина, али и са мајке на ћерку – истиче Нађ.
Кроз друштво је прошло више од 500 чланова, а данас броји око 120 активних добровољаца. Међу њима је око 45 деце и младих узраста од шест до 18 година, око 70 одраслих и неколико почасних чланова.
У рад друштва укључен је и значајан број младих спремних да помогну заједници, не тражећи ништа за узврат. Захваљујући удаљености од Кикинде, добровољци из Сајана често су прва јединица на терену.
-Ми смо прва линија. Удаљени смо 20 километара и можемо брзо да реагујемо пре доласка професионалаца јер смо добро обучени – наглашава Нађ.
Последњих година број пожара је смањен, чему су допринели едукација мештана и укључивање младих у рад друштва.
-Децу учимо од малих ногу да буду примерна, да поштују правила, буду хумана и пруже помоћ у свакој ситуацији, не само приликом пожара – каже председник.
Оперативна јединица поседује специјализовану обуку за шумске пожаре, временске непогоде и потраге, а добровољци су спремни да помогну и ван своје територије.
-Можемо да шаљемо наше добровољце у помоћ широм Србије – додаје Нађ.
Друштво је активно и у друштвеном животу села — учествује у радним акцијама, дежурствима, манифестацијама и бројним ватрогасним такмичењима.
-Због великог ангажовања, резултати се добро котирају – истиче он.
Посебно се издвајају спортско-стручни успеси. На општинском такмичењу 2023. године освојене су три златне, две сребрне и једна бронзана медаља, а на окружном нивоу три злата. На државном такмичењу у Новом Саду подмладак је освојио треће место, док су јуниори постали шампиони Србије и пласирали се на Европску олимпијаду.
У јулу 2024. године јуниори су учествовали на Ватрогасној олимпијади у Италији, где су освојили бронзану медаљу по ЦТИФ критеријумима — успех који је био понос не само за друштво већ и за цело село.
-На овај начин доказали смо да се сваки рад, труд, упорност, а пре свега хуманост вреднује и награђује – наглашава Нађ.
У друштву истичу да је њихов највећи циљ да наставе да развијају младе и негују праве вредности.
-Настојаћемо да останемо достојни ових медаља, да подржавамо наше чланове, да их едукујемо и научимо правим вредностима — да буду добри ватрогасци, али пре свега добри људи – поручује председник.
У времену када се добровољни рад све ређе истиче, добровољни ватрогасци из Сајана остају симбол солидарности и заједништва. Њихова спремност да помогну другима, често без икакве накнаде, показује да праве вредности и даље живе у малим срединама — тамо где се храброст не мери речима већ делима.
Т. Д.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписала је први Јавни позив за подношење захтева за одобрење кредитне подршке у пољопривреди за 2026. годину. Захтеви се подносе до 30. јуна 2026. преко пословних банака које имају закључен уговор са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Кредитна подршка намењена је финансирању више врста активности у пољопривреди, укључујући развој сточарства, ратарства, воћарства, виноградарства, повртарства и цвећарства, као и инвестиције у пољопривредну механизацију и опрему. Средства се могу користити и за набавку хране за животиње, као и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава старости до пет година, као и за одређену механизацију и опрему у биљној производњи.
Право на кредитну подршку могу да остваре носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, предузетници и правна лица – земљорадничке задруге, под условом да су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава и да имају активан статус и обновљену регистрацију за 2026. годину.
Кредити се одобравају у динарима, са роком отплате до три године, односно до пет година за поједине намене, уз фиксну каматну стопу на годишњем нивоу. За већину корисника камата износи 3 одсто на годишњем нивоу, док је је одстп за младе пољопривреднике до 40 година, жене и носиоце газдинстава у подручјима са отежаним условима рада. Иста каматна стопа важи и за набавку квалитетних приплодних јуница и крава, док је за набавку ђубрива камата 0 процената.
Максималан износ кредита износи до 6 милиона динара за физичка лица и предузетнике, односно до 18 милиона динара за правна лица.
На подручју Полицијске управе у Кикинди јуче (среда) догодилa се једна саобраћајнa незгодa у којoj су повређена четири особе. Истог дана на путевима у Републици Србији догодилe су се 103
саобраћајне незгоде, у којима је погинуо један и повређено 36 учесника у саобраћају.
Од почетка године у саобраћајним незгодама погинуло је 16 пешака, што представља озбиљно упозорење на безбедност најрањивијих категорија учесника у саобраћају.
Свакодневно се дешавају саобраћајне незгоде са пешацима, чак и на пешачким прелазима, из МУП-а апелују на возаче да у зонама пешачких прелаза смање брзину возила како би могли безбедно да се зауставе и пропусте оне који намеравају да пређу коловоз.
Апел се односи и на пешаке да коловоз прелазе искључиво након што се увере да то могу урадити на безбедан начин. Пешаци, нарочито ноћу и у условима смањене видљивости и на путевима ван насеља, у обавези су да носе светлоодбојни прслук или други рефлектујући материјал, како
би возачи могли благовремено да их уоче.
Док се швајцарски гигант чоколадне индустрије „Lindt & Sprüngli“, још увек опоравља од прошлогодишњих посртања, рат у Ирану задаје нови ударац, пише портал Српски угао.
Компанија је ревидирала прогнозу органског раста прихода за 2026. годину са 6% на 4%, због мањег броја азијских туриста у Европи и опрезнијих потрошача услед растућих цена горива. Акције су на берзи пале за око 10%, а компанија најављује ново поскупљење чоколаде, преноси швајцарски лист „Neue Zürcher Zeitung“ (NZZ) у извештају од 10. марта 2026. године.
Као што „НЗЗ“ извештава, извршни директор Адалберт Лехнер истиче да су последице рата у Ирану посебно видљиве у туристичком сектору. Аеродроми у Дубаију и Абу Дабију, кључна чворишта за међународни саобраћај између Европе, Азије и Аустралије, тренутно су затворени, што доводи до наглог пада броја азијских туриста у Европи. То директно погађа продају Линдтових производа у „duty-free“ продавницама на аеродромима, али и у главним бутицима у центрима Лондона, Париза и Беча, где су азијски посетиоци били главни купци.
Даље, према извештају „НЗЗ“, рат утиче и на опште расположење потрошача у Европи. Раст цена бензина чини да људи пажљивије троше новац, што је посебан ударац за „Lindt & Sprüngli“, јер су очекивали опоравак ове године након слабе божићне сезоне 2025.
Тада је компанија повећала цене за просечно 19%, што је довело до пада глобалног обима продаје за преко 6%, купци су оклевали да плате скоро 30 швајцарских франака или евра за кутију Линдор тартуфа од 500 грама.
„НЗЗ“ преноси да ће „Lindt & Sprüngli“ поново подићи цене 2026. године, упркос изазовима, јер су инвеститори фокусирани на будућност, а ревизија прогнозе дошла је као изненађење и изазвала шок на берзи. Лехнер истиче да је ово знак да рат у Ирану почиње да утиче на произвођаче робе широке потрошње широм Европе, што нико није очекивао у овом обиму.
Поглед редакције портала Српски Угао
Овај случај показује како глобални сукоби попут рата у Ирану брзо прелазе границе и утичу на свакодневни живот – од празних европских бутика до наших супермаркета где Линдт чоколаде постају све скупље. Редакција портала Српски угао види да Србија, иако део европског тржишта, јача домаћу производњу хране и туризма. Наша држава даје подстицаје за домаћу привреду, а неутрална политика коју води председник Александар Вучић нам је омогућила да у овим тешким временима мање осетимо кризу.
Извор: Српски угао