Start zvanične fudbalske polusezone i na severu Banata već je označen utakmicama Kupa FSP Zrenjanin, predstojećeg vikenda započinje i drugi deo Područne lige „Zrenjanin”, a pre pomenutog okončan je i zimski prelazni rok. Najveći promet bio je u našem najboljem fudbalskom kolektivu, s Gradskog stadiona. Stigla su desetorica, a otišao je veliki broj igrača, među njima i oni iz mlađih kategorija, koji imaju pravo nastupa u seniorskoj konkurenciji.
OFK Kikinda, došli: Miodrag Milenković (Mladi radnik, Požarevac), Petar Ćirović (Mačva, Šabac), Konstantin Perašević (Loznica), Igor Stepančev (Šumar, Ogar), Ognjen Borkanov (Vrčin), Milan Vidaković (Javor, Ivanjica), Nikola Vujović (Spartak, Subotica), Nemanja Trifunović (Tekstilac, Odžaci), David Milisavljević (Dinamo Jug, Vranje), Nemanja Vučetić (Zlatibor, Čajetina), otišli: Aleksa Nikolić (Naftagas, E), Vuk Živanov (Radnički, NP), Nemanja Kovačević (Jedinstvo, BK), Petar Stanimirov (Jedinstvo, Stanišić), Ognjen Jovanović (Zlatibor, Čajetina), Strahinja Šašić (Veternik), Srđan Pajtin, Damir Putnik (obojica OFK Beograd), Mihajlo Francuski (Polet, N), Luka Škero (Kozara, BVS), Jovan Budai (Polet), Dejan Ivanović (Delija), Uroš Stojanov (Crvena zvezda, RS), Nikola Plavšić, Petar Vojinović (obojica Kozara), David Kovrlija (Vojvodina, Bašaid).
Sloboda (Novi Kozarci), došli: Mirko Pekija (OFK Kikinda), otišli: Marko Francuski (Polet), Petar Bajić (Napredak, BT).
Crvena zvezda (Rusko Selo), došli: Uroš Stojanov (OFK Kikinda), Jovan Feješ (Polet), Stefan Kockar (Kozara), Dušan Uzelac (Busije), Miroslav Berbakov (Napredak, BT), otišli: Nikola Golijanin, Milan Vidić (obojica Zadrugar, Lazarevo), Nikola Detari (Napredak, Č), Nemanja Lajić (Kozara).
Kozara (Banatsko Veliko Selo), došli: Aleksa Radojičić (Duboko, Mala Moštanica), Marko Vidović (SASK, Saraorci), Slavko Lukić (inostranstvo), Milan Maksić, Veljko Protić, Danijel Kočiš (svi Polet), Aleksa Smani, Bojan Kondić, Luka Škero, Nikola Plavšić, Petar Vojinović (svi OFK Kikinda), Nemanja Lajić (Crvena zvezda, RS), otišli: Marko Spahić, Darko Knežević, Duško Penavski (svi Napredak, Čestereg), Stefan Kockar (Crvena zvezda, RS), Ognjen Đorić (Jedinstvo, BK), Nenad Jankov (Vojvodina, B).
Polet (Nakovo), došli: Marko Francuski (Sloboda, NK), Mihajlo Francuski (OFK Kikinda), Vladimir Radivojac (Kozara), Jovan Budai (OFK Kikinda), otišli: Milan Ševo, Aleksandar Berbakov (Budućnost, SC), Jovan Feješ (Crvena zvezda, RS), Danijel Kočiš (Kozara), Veljko Lakić (Balkan, Mirijevo).
Vojvodina (Bašaid), došli: Nenad Jankov (Kozara), Slavko Kavali (Napredak, BT), Mihajlo Rabitovski (ŽAK), David Kovrlija (OFK Kikinda), Aleksandar Balog (Jedinstvo, NB), otišao: niko.
Napredak (Banatska Topola), došli: Vojislav Mirkonj (Borac, Iđoš), Matija Bajić, Radovan Arađanin (obojica Jedinstvo, Bočar), Petar Bajić (Sloboda, NK), otišli: Strahinja Josimović (Jedinstvo, NB), Miroslav Berbakov (Crvena zvezda, RS), Slavko Kavali (Vojvodina, B), Stanislav Todorov (ŽAK).
Delija (Mokrin), došao: Dejan Ivanović (OFK Kikinda), otišao: niko.
ŽAK (Kikinda), došli: Stanislav Todorov (Napredak, BT), Dejan Sabljić (Borac, I), Dejan Golić (Slavija, Banatsko Aranđelovo), Marko Stupar (OFK Kikinda), otišao: Mihajlo Rabitovski (Vojvodina, B).
Borac (Iđoš), došao: niko, otišli: Dejan Sabljić (ŽAK), Vojislav Mirkonj (Napredak, BT).
D. P.
Day: February 26, 2026
Kako prenosi “Srpski ugao”, švajcarski gigant „Nestlé“, poznat po brendovima kao što su „KitKat“ i „Nescafé“, pokreće opsežan talas otpuštanja – ukupno 16.000 radnih mesta širom sveta, a istovremeno uvodi novi znatno stroži sistem bonusa koji će deo zaposlenih ostaviti bez ikakve nagrade.
Kako izveštava „Bloomberg News“, kompanija pod vođstvom novog izvršnog direktora Filipa Navratila planira uštede od tri milijarde švajcarskih franaka do 2027. godine, ali će cena tog plana biti i radna mesta i pojačan pritisak na preostale radnike da ostvare sve zahtevnije ciljeve.
Prema navodima agencije „Reuters“, najviše će biti pogođeni kancelarijski radnici oko 12.000 zaposlenih, dok će dodatnih 4.000 radnih mesta biti ukinuto u proizvodnji i lancu snabdevanja. Sve je deo programa „Fuel for Growth“, koji je Navratil najavio u oktobru prošle godine. Plan dolazi nakon slabog organskog rasta kompanije od svega 0,8% u 2025. godini, pa uprava poručuje da su promene „nužne“ kako bi se očuvala konkurentnost.
Portal „oe24.at“ navodi da „Nestlé“ dodatno pooštrava internu kulturu učinka, uz gotovo nultu toleranciju za slabije rezultate. Novi sistem bonusa, kako prenosi Bloomberg, povećava broj nivoa učinka sa tri na šest. Najuspešniji zaposleni moći će da dobiju do 150% ciljanog bonusa, dok oni sa najnižim ocenama mogu ostati bez ikakve nagrade – između nula i 50%. Bonus će biti vezan za minimalni nivo realnog internog rasta (RIG), što, prema ocenama analitičara, dodatno pojačava pritisak na zaposlene da nadmaše postavljene ciljeve.
U regionima gde „Nestlé“ ima snažno prisustvo vest je izazvala zabrinutost među zaposlenima i sindikatima. Iako kompanija tvrdi da je reč o dugoročno održivoj strategiji, ostaje pitanje koliko će porodica biti pogođeno i kakve će posledice mere imati na lokalna tržišta rada.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovakvi potezi ponovo otvaraju dilemu – da li globalne korporacije krizu rešavaju isključivo rezanjem troškova na račun zaposlenih, dok se profit i vrednost akcija štite po svaku cenu? Restrukturiranje možda donosi finansijske efekte, ali hiljade ljudi ostavlja u neizvesnosti. Efikasnost bez socijalne odgovornosti dugoročno ima visoku cenu.
Piše: Nina Stojanović
U lokalnoj samoupravi mogu da se podnesu zahtevi za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece sa prebivalištem na teritoriji grada. Podrška je namenjena različitim vidovima lečenja i medicinskih intervencija, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Gradonačelnik Mladen Bogdan za naš portal istakao je da je cilj da se pomogne porodicama:
-U gradskom budžetu za ovu godinu opredeljeno je tri miliona dinara za ovu vrstu pomoći. Pojedini sugrađani možda nisu čuli za ovu podršku, a, na žalost, imaju bolesno dete, te je na nama da im ukažemo na nju. Finansijska pomoć odobrava se za troškove lečenja, nabavku lekova i medicinsko-tehničkih pomagala, operativne zahvate, dijagnostičke postupke, kao i za troškove prevoza do zdravstvene ustanove koja se ne nalazi u našem gradu ili u našoj zemlji. Takođe, podrška obuhvata i druge medicinske procedure u Srbiji i inostranstvu, uključujući obezbeđivanje lečenja u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji uz angažovanje inostranog zdravstvenog stručnjaka.
Važno je napomenuti da je cilj da se finansiraju oni troškovi koje ne obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
-Primera radi nekada postoji potreba za skupim lekom, dodatnim lečenjem ili terapijama koje su preporučene od strane domaćih i stranih lekara i stručnjaka i najčešće se obavljaju u privatnim klinikama. Te troškove mi pokrivamo, kao i boravak roditelja ili staratelja koji ide sa detetom – kazao je prvi čovek grada.
Postupak za ostvarivanje prava na finansijsku podršku pokreće se na zahtev roditelja ili usvojioca, staratelja ili hranitelja, uz obaveznu prethodnu saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad.
-Komisija koja odlučuje o zahtevu čine samo lekari specijalisti iz raznih oblasti. Iznos koji izdvajamo isti je nekoliko godina unazad i nije ga bilo potrebe uvećavati, što ukazuje na to da, na sreću, nemamo novoobolele dece od retkih bolesti. Grad je tu da pomogne i sve humanitarne akcije čiji je cilj prikupljanje pomoći za lečenje – precizirao je gradonačelnik Bogdan.
Zahtev se podnosi na pisarnici Gradske uprave, uz prateću dokumentaciju, u zatvorenoj koverti sa obaveznom naznakom: „Komisiji za utvrđivanje ispunjenosti uslova za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece – Zahtev za finansijsku podršku za lečenje maloletne dece“.
A.Đ.
U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ juče je obeležen Dan roze majica – međunarodni dan borbe protiv vršnjačkog nasilja koji se svake godine obeležava poslednje srede u februaru. Učenici su kroz edukativne aktivnosti, simbolične poruke i nošenje roze majica ukazali na važnost prepoznavanja i sprečavanja nasilja među vršnjacima.
U holu škole postavljen je pano sa informacijama o ovom danu, kao i kutija sa porukama, dok su učenici pisali poruke podrške na simboličnim roze majicama. Nastavnici i učitelji pridružili su se akciji, a veliki broj učenika došao je u školu odeven u roze.
-Učestvovali su svi učenici od prvog do osmog razreda i veliki broj njih obukao je roze majice. Veliki broj kolega je takođe ispoštovao taj dan – kaže učiteljica Jelena Grbić, koja je pre deset godina pokrenula tradiciju obeležavanja ovog dana u školi.
Posebna pažnja posvećena je edukaciji o prepoznavanju različitih oblika nasilja – verbalnog, fizičkog, psihičkog i nasilja na društvenim mrežama. Učenici se sa nivoima nasilja upoznaju već od prvog razreda, a informacije su istaknute u učionicama i hodnicima.
Edukacija i podrška roditeljima
U okviru aktivnosti, škola je pripremila i poruke namenjene roditeljima. Na jednoj simboličnoj majici istaknuta je poruka o važnosti građenja odnosa prihvatanja i poštovanja sa detetom, dok su na drugoj navedeni znaci koji mogu ukazivati na to da dete trpi nasilje – izbegavanje škole, lošiji uspeh, povrede ili promena ponašanja.
-Cilj je da promovišemo školu bez nasilja, drugarstvo i prijateljstvo i da pokažemo da svaki problem možemo rešiti lepim rečima bez nasilja – ističe Grbić.
Prema njenim rečima, škole se danas najčešće suočavaju sa verbalnim nasiljem.
-Trudimo se da problem adresiramo na vreme kako ne bi prerastao u ozbiljnije oblike – objašnjava ona.
Kada se nasilje prijavi, reaguje tim za zaštitu od nasilja koji čine direktor, stručni saradnik, razredni starešina, pravnik i drugi članovi.
Poruke koje ostavljaju trag
U kutiji sa porukama našle su se poruke poput: „Stop nasilju“, „Lepim rečima sve može da se reši“, „Budi mi drug“ i „Što ne želiš sebi, ne čini drugima“.
Jedna poruka posebno se izdvojila:
-Modrica na telu može da se briše, ali ona na umu neće moći nikad više – napisala je učenica četvrtog razreda.
Borba protiv nasilja traje tokom cele godine
U školi ističu da jedan dan nije dovoljan za borbu protiv nasilja, zbog čega tokom godine organizuju aktivnosti koje podstiču empatiju i solidarnost, poput Dana drugarstva i Dana zagrljaja, kao i osnaživanje učenika da prijave nasilje.
-Radimo na njihovom osnaživanju da imaju hrabrosti da prijave ono što vide, i efekti se već primećuju – dodaje Grbić.
Značaj ovakvih aktivnosti prepoznaju i roditelji.
-Jako mi je drago što u školi skreću pažnju na ove teme i daju dobar primer deci. Empatija je najveća vrlina čoveka koju treba negovati kod dece, posebno danas kada se više druže u online prostoru – kaže Ivana Rusinkov Đolović, majka učenice koja je učestvovala u akciji.
Kako je nastao Dan roze majica
Dan roze majica potiče iz Kanade, gde je 2007. godine pokrenuta inicijativa nakon što je učenik došao u školu obučen u roze majicu u znak podrške svojoj majci oboleloj od karcinoma dojke. Zbog toga je bio izložen ruganju i nasilju vršnjaka. Njegovi drugovi su, želeći da mu pruže podršku, sledećeg dana organizovali akciju i došli u školu obučeni u roze majice. Ovaj čin solidarnosti prerastao je u globalni pokret borbe protiv vršnjačkog nasilja.
Danas roze majica simbolizuje podršku, empatiju i hrabrost da se nasilju kaže „ne“, podsećajući da i mali gest solidarnosti može pokrenuti velike promene.
T. D.
Hol Doma kulture u Novim Kozarcima zablistao je u novom ruhu zahvaljujući zajedničkom trudu i nesebičnom zalaganju meštana. Radovi na kompletnom renoviranju, započeti su početkom januara i trajali su oko 20 radnih dana.
– Mesna zajednica je obezbedila sav potreban materijal, ali posebno želim da istaknem da ovaj projekat ne bi bio realizovan bez ljudi velikog srca. Naš sugrađanin Milan Jovanić je ponudio svoju pomoć i potpuno besplatno izveo sve radove. Zahvalnost dugujemo i Umetničkoj galeriji „Zdravko Mandić” koja je poklonila umetničke slike i time dala poseban pečat ovom prostoru. Ovo je dokaz da slogom i zajedničkim radom možemo da uradimo velike stvari za naše Nove Kozarce- ističe Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice.
Obnovljeni hol sada predstavlja prijatniji i lepši prostor za sva buduća kulturna dešavanja, dok iz Mesne zajednice najavljuju dodatna ulaganja u Dom kulture.
Dr Svetozar Beleslin (83), nakon kraće bolesti, preminuo je u Opštoj bolnici u kojoj je, kao pedijatar, proveo čitav radni vek.
Dr Beleslin, kako ističu njegovi prijatelji, ali i kolege bio je svestran i izuzetan. Na čelo Odeljenja pedijatrije postavljen je sa 37 godina i narednih 28 obavljao je ovu dužnost.
-Dr Svetozar Beleslin bio je čovek od kojeg smo svi mi puno toga naučili – istakla je v.d. direktorica Opšte bolnice dr Vesna Tomin, takođe pedijatar. – Ostavio je neizbrisiv trag u zdravstvu našeg grada. Imao je čvrsta moralna načela od kojih nije odstupao, a čitav život posvetio je lečenju dece. Osim bolesnoj deci, bio je stub oslonca i podrška njihovim porodicama.
Ostaće upamćen i kao izvrstan šahista (o čemu je nedavno i „Komuna“ pisala), dugogodišnji predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva, igrao je preferans i rekreativno se bavio tenisom.
Komemoracija povodom smrti dr Svetozara Beleslina biće održana sutra (petak) Biblioteci Opšte bolnice, a sahrana je u subotu.
Kompanija FCC Kikinda obaveštava korisnike da je omogućena dostava mesečnih računa putem elektronske pošte.
Svi sugrađani koji žele da račune primaju na e-mail adresu mogu se prijaviti i na taj način doprineti bržoj i jednostavnijoj dostavi, kao i smanjenju upotrebe papira.
Izborom elektronske dostave računa mislimo zeleno – štedimo papir, čuvamo prirodne resurse i zajedno doprinosimo zaštiti životne sredine.
Detaljne informacije o načinu prijave nalaze se na poleđini Vašeg računa za komunalne usluge.
Takođe, podsećamo korisnike da su u obavezi da kante za otpad iznose u skladu sa rasporedom koji su dobili prilikom podele kanti, kao i da u posude ne odlažu zaprljan i neadekvatan otpad.
Zahvaljujemo na saradnji i odgovornom odnosu prema zajednici- poručuju iz kompanije FCC Kikinda.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Simeona Mirotočivog, rodonačelnika srpske vladarske dinastije Nemanjića koja je srpskim zemljama vladala više od dva veka, a taj značajan dan obeležava se i širom sveta u crkvama SPC koje nose njegovo ime.
Sveti Simeon je monaško ime Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića.
Srpski veliki župan bio je od 1166. do 1196, koji se izborio za političku samostalnost u odnosu na Vizantiju, ujedinjenje srpskih zemalja u jedinstvenu državu i utvrđivanje pravoslavlja. Doba njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi Srba.
Zamonašio se posle sabora sa suprugom Anom u Crkvi Svetih Petra i Pavla u Rasu. Tom prilikom uzeli su monaška imena Simeon i Anastasija.
Stefan Nemanja preminuo je u Hilandaru u dubokoj starosti.