Kako piše portal “Srpski ugao”, Nemačka je 2025. godine postala svetski prvak po broju velikih stečajeva preduzeća sa prometom preko 50 miliona evra – čak 94 slučaja, 8% više nego prethodne godine, prema analizi kompanije Allianz Trade objavljenoj 6. februara 2026. godine, što je još jedan dokaz duboke krize u kojoj se nalazi Nemačka dok vlasti i dalje ne preduzimaju ništa ozbiljno da zaustave propadanje.
Svaki peti veliki stečaj na svetu dogodio se upravo u Nemačkoj. Ukupni promet ovih 94 preduzeća iznosio je 12 milijardi evra. Najteže su pogođeni sektor usluga (14 slučajeva, od toga devet klinika i domova za negu), automobilska industrija (12), hemijska i metaloprerađivačka grana (po 11), građevinarstvo (10) i trgovina na malo (9). Ovi podaci pokazuju da kriza nije ograničena na jedan sektor – ona se širi kroz celu privredu.
„Nemačka čini oko petinu svetskih slučajeva i time je jedan od glavnih pokretača globalne dinamike stečajeva“, rekao je Milo Bogaerts, izvršni direktor Allianz Trade za Nemačku, Austriju i Švajcarsku. On je upozorio da se već četiri godine beleži stalni rast velikih stečajeva, a 2025. godine je dostignut najviši nivo od 2015. godine – kako globalno, tako i u Nemačkoj.
Eksperti ističu opasnost „efekta grudve snega“: veliki stečaji često povlače za sobom manja preduzeća. Maksim Lemerle, šef analize stečajeva u ,,Allianz Trade”, kaže da su mala preduzeća koja zavise od nekoliko velikih kupaca posebno ugrožena. „Kada pukne veliki igrač, domino efekat na lance snabdevanja može biti katastrofalan.“
Za 2026. godinu predviđa se blagi porast na 24.500 stečajeva u Nemačkoj. Ovo nije samo ekonomski problem – to je znak duboke sistemske slabosti. Dok se milioni troše na zelene tranzicije i birokratiju, osnovna privreda se raspada. Automobilska industrija, nekada ponos Nemačke, tone pod teretom visokih cena energije, birokratskih prepreka i konkurencije iz Kine. Klinike i domovi za negu bankrotiraju jer država ne obezbeđuje dovoljno sredstava za zdravstvo i socijalnu negu.
Vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju da pričaju o „zelenoj budućnosti“ i „održivosti“, ali realnost pokazuje suprotno: fabrike se zatvaraju, radna mesta nestaju, a lanci snabdevanja se kidaju. Umesto da se pomogne domaćoj privredi kroz niže poreze, jeftiniju energiju i manje regulacija, EU i nemačka vlada guraju još više pravila i troškova. Rezultat je jasan – Nemačka više nije motor Evrope, ona postaje njen kočioni sistem.
Posledica pogrešnih politika koje su decenijama favorizovale velike korporacije i strane investicije na uštrb srednjih i malih preduzeća. Dok se milioni troše na subvencionisanje stranih kompanija i zelene projekte koji ne donose rezultate, domaći preduzetnici ostaju bez podrške. Stečajevi su samo simptom – pravi problem je gubitak poverenja u sistem koji ne štiti one koji stvaraju vrednost.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nemačka, nekada simbol snage i reda, danas je primer kako se bogata zemlja može uništiti lošom politikom. Dok se privreda raspada, a radnici ostaju bez posla, vlasti u Berlinu i Briselu nastavljaju sa ideološkim eksperimentima. Vreme je da se prioritet vrati realnoj ekonomiji i radnim ljudima, a ne zelenim snovima i birokratiji. Jer kad fabrike padnu, padaju i snovi čitavih
Piše: Stefan Stojanović
Nastupila je i Kikinđanka Ema Cvejin kao kadetkinja i zauzela 21. poziciju u pojedinačnoj konkurenciji pištoljašica.
Pre ovoga, u prošle godine ustanovljenoj disciplini „Solo” vazdušnim pištoljem u kojoj se umesto krugova računaju „hitovi” (za pištolj to je rezultat 9,8 krugova i bolji), u prvoj fazi svi su gađali po 30 hitaca, 16 najboljih prošlo je dalje, a rezultati iz prve i druge faze sabrali su se. Cvejin je u ovoj disciplini bila 19, a Derbakov je zauzeo 40. mesto.
