„Juče ujutro imali smo prvi konstitutivni sastanak Operativnog tima Republike Srbije za pristupanje Evropskoj uniji. Kao što znate, tim je osnovan na inicijativu predsednika (Aleksandra) Vučića, a naš cilj i mandat su apsolutno jasni – moramo maksimalno da ubrzamo ispunjavanje svih obaveza iz oblasti evropskih integracija, iz procesa pristupnih pregovora. Dakle, tu nema nikakve dileme“, rekao je Apostolović za RTS.
Naveo je da će se tim sastajati gotovo svakodnevno, putem video-konferencija i na fizičkim sastancima, i da će biti postavljeni konkretni rokovi za sprovođenje brojnih obaveza.
Apostolović je podsetio da je predsednik Srbije juče organizovao radni ručak sa ambasadorima država članica Evropske unije, na kome je učestvovao i šef Delegacije EU u Beogradu.
„Razgovori su bili otvoreni, iskreni, sadržajni, o evropskom putu Srbije, reformama, izazovima sa kojima se suočavamo, posebno u energetskom sektoru. Predsednik je preneo poruku da će Srbija maksimalno da ubrza ispunjavanje svojih obaveza i pružio punu podršku Operativnom timu“, istakao je Apostolović.
Govoreći o o pravosudnim zakonima i odnosima Beograda i Brisela, Apostolović je rekao da veruje u kompromisno rešenje i da će Srbija otpočeti dijalog sa Evropskom komisijom.
„Verujemo u kompromisno rešenje. Mi smo država kandidat. Naravno da ćemo da otpočnemo dijalog u vezi sa pomenutim zakonima sa Evropskom komisijom. To je svakako i naša obaveza. Verujem da ćemo zatražiti i mišljenje, to je analiza Venecijanske komisije. Dakle, spremni smo i otvoreni smo za dijalog i to je poruka koju smo preneli Briselu. Svakako pratimo šta se dešava“, rekao je on.
Apostolović je istakao da su ministri i predsednica Narodne skupštine spremni za saradnju i da je sastanak održan u punom sastavu.
„Dogovorili smo se o našim glavnim ciljevima, a to su dalje lobiranje za otvaranje Klastera 3, ispunjavanje merila za otvaranje preostalih klastera Klastera 2, koji se odnosi na unutrašnje tržište, potom Klastera 5, koji se odnosi na poljoprivredu, koheziju i resurse“, naveo je.
Ukazao je i na značaj Klastera 6, koji se odnosi na spoljne odnose.
„U tom klasteru imamo dva poglavlja – jedno smo već otvorili, to je Poglavlje 30. Problem je Poglavlje 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Tu sam već zatražio podršku Evropske spoljnopolitičke službe, Evropske komisije i kritičnih baltičkih država, rekao je Apostolović.
Naveo je da je sledeći važan zadatak ispunjavanje prelaznih merila iz oblasti vladavine prava, dakle poglavlja 23 i 24.
„Tu imamo konkretne obaveze, konkretne zakone, akcione planove, strategije koje Ministarstvo pravde treba da usvoji. Veliki broj zakona je u javnoj raspravi ili na komentarima Evropske komisije. Važno nam je da ova merila ispunimo što pre, jer ako se bude govorilo o ubrzanom članstvu, minimum bi bilo ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, naglasio je on.
Istakao je da ova poglavlja utiču na dinamiku celokupnog procesa.
„Ono što je takođe još jedan od važnih ciljeva Operativnog tima u narednom periodu, ali i svih ministarstava, jesu godišnje preporuke iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije. Pažljivo čitamo svaku preporuku, svako ministarstvo. Moj cilj, naš cilj je da ovogodišnji izveštaj Evropske komisije, koji će biti objavljen u oktobru, bude znatno bolji, sa znatno boljim ocenama od prošlogodišnjeg. Ja verujem da ćemo u tome uspeti“, naveo je on.
Apostolović je rekao da je optimista u pogledu rada Operativnog tima.
„Apsolutno sam optimista. Da nisam, ne bih prihvatio da ovo radim, istakao je on.
Osvrćući se na kritike nevladinih organizacija na formiranje Tima, naveo je da ostaje otvoren za dijalog.
„Proces pristupanja je inkluzivan i podrazumeva konsultacije sa nevladinim organizacijama, pre svega, Nacionalnim konventom. Spreman sam da razgovaram sa njima i verujem da će do toga doći, rekao je Apostolović.
Govoreći o podršci javnosti, Apostolović je rekao da je cilj povećanje procenta građana koji podržavaju evropske integracije.
„Mediji imaju značajnu ulogu da govore o dobrobitima budućeg članstva i pomoći koju je Evropska unija dala našoj zemlji u brojnim sektorima, naveo je gost Dnevnika.
Apostolović je rekao i da postoji podrška institucija Evropske unije, ali da države članice imaju ključnu ulogu u odlukama o otvaranju klastera.
„Najveći broj država članica podržava otvaranje Klastera 3, kao i sama Evropska komisija, koja je dala preporuku u pet izveštaja. U narednom periodu fokusiraćemo se i na kritične države članice, kojima je važno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, rekao je Apostolović.
Naveo je i da su za pojedine države članice važna i druga pitanja, poput izbora članova Saveta REM-a.
Tanjug
