Ovih dana u Subotici ponovo je na sceni ujdurma oko izbora direktora Politehničke škole, piše 024info. Ovoga puta u glavnim ulogama nisu učenici, nastavnici ili rezultati obrazovanja, već – grupa roditelja, koji su ujedno i opozicioni politički aktivisti, potpomognuti pojedinim lokalnim medijima. Ti isti mediji su okupljanje doslovce sedmoro roditelja ispred škole preneli sa pažnjom koja bi, po svim novinarskim standardima, podrazumevala najmanje desetostruko veći broj okupljenih.
I tu dolazimo do osnovnog pitanja: od kada je toliko važno ko je direktor škole?
Generacije đaka školovale su se a da se javnost nije opterećivala imenom direktora. Važnije je bilo ko ide na takmičenja, ko donosi diplome, ko osvaja pehare za školu, ko pobeđuje na kvizovima znanja. Upravo su ti rezultati bili ogledalo obrazovanja. Danas, međutim, roditelji ne vode bitku za bolje učionice, savremeniju opremu ili kvalitetniji nastavni program – već političku bitku za direktorsku fotelju.
Da se, ipak, vratimo na početak i pokušamo da pronađemo odgovor na pitanje zašto je sada, iznenada, važno ko je direktor škole, a nije im bilo važno prethodnih 16 godina. Umesto brige o obrazovanju dece, fokus dela roditelja trenutno je usmeren na to kako da sklone sadašnju vršiteljku dužnosti direktorke, kojoj očigledno ne mogu da oproste svrgavanje sa trona „faraona“ nakon četiri mandata vladavine.
Zašto je roditeljima važnija politika od obrazovanja sopstvene dece? Zašto je pojedinim lokalnim medijima glavna vest okupljanje sedmoro ljudi ispred škole? Zašto je baš sada važno ko je direktor, a ko član Saveta, dok pitanja poput toga šta deca uče, koliko uče i u kakvim uslovima uče ostaju u drugom planu? Zašto se odjednom utrkuju ko će biti u Savetu roditelja, kada su se do juče predstavnici jedva i birali u ovom, inače, savetodavnom telu?
Ovoga puta obrazovanje dece nije bilo u prvom planu. U prvom planu bio je pokušaj da se ponovo veštački izazove drama u Politehničkoj školi.
Krenimo redom. Pod plaštom pravednosti, deo zaposlenih i roditelja vrši pritisak na predstavnike Školskog odbora – organa upravljanja školom. Kada pompezno najavljeni skup ispred škole prekjuče nije dao očekivane rezultate, usledio je već viđen scenario: atak po viber grupama, sa gotovo histeričnim apelima da se ne podrži vd direktorka kroz Savet roditelja i Školski odbor.
Na pomenutom skupu, nekoliko roditelja našlo se u ulozi lokalnih Če Gevara, a jedna od njih – zanimljivo – nema nikakve veze sa ovom školom. Upravo ona je, mimo svih pravila, izglasana čudnom većinom na još čudnijem sastanku za „počasnog“ člana Gradskog saveta roditelja, tela koje, formalno gledano, i ne postoji. Ipak, čini se da u Subotici postoji nada da će ovaj savet uskoro dobiti ingerencije izvršne, sudske i zakonodavne vlasti – sve u jednom.
Kada je već reč o Savetu roditelja, valjalo bi se osvrnuti i na to ko ga zapravo predstavlja u Subotici. Malo je poznato da je, tek iz trećeg pokušaja, na čelo Gradskog saveta roditelja izabrana osoba koja je, iako još nijedan nadležni organ to nije zvanično potvrdio, u ustanovi u kojoj je zaposlena – a gle čuda, radi se upravo o Politehničkoj školi – učestvovala u delu brisanja računarskih podataka.
U Gradskom savetu roditelja našao se i još jedan predstavnik koji je već poznat javnosti – Srđan Boroš Đevi. Ne zato što se trudi da bude poznat, već zato što je frapantno da takva osoba predstavlja roditelje škole iz koje je delegiran, pa samim tim i Gradski savet roditelja.
Srđan Boroš Đevi bio je član izbornog štaba i aktivni učesnik lokalne politike u okviru koalicije „Subotica protiv nasilja – Biram Suboticu“, koja je nastupala kao opoziciona lista na lokalnim izborima 2024. godine. Po funkciji je bio zadužen za kontrolu izbornog procesa i praćenje realizacije izbornih prava.
Osim što mesecima unazad svakodnevno na desetine adresa šalje zahteve za informacijama od javnog značaja, i to mu je izgleda u kontekstu političkog angažmana jedini posao, postavlja se pitanje kako čovek koji je, (iako o tim navodima ne postoje javno dostupne i pravosnažne odluke nadležnih organa) osuđen na godinu dana zatvora za krivično delo protiv privrede – prevara u privrednom poslovanju, i za to je odslužio kaznu u subotičkom zatvoru, može biti relevantan predstavnik roditelja? Može li čovek koji ima čak 5 krivičnih prijava (?!) za prevare i falsifikovanje da predstavlja subotičke roditelje?
Sve ove činjenice neminovno vode ka jednom pitanju: zašto je politika, i to u svom najlošijem izdanju, postala važnija od obrazovanja?
Ne zato što su direktori škola politički „obojeni“, već zato što je deo roditelja, uz podršku ostrašćenih prosvetnih radnika, poverovao da je škola postala „prečica do sna“ – brz i zgodan teren za politički aktivizam u interesu stranaka kojima i sami pripadaju.
Izvor: 024info
