April 17, 2026

Day: January 2, 2026

fire-41861-1280

Nova godina u Berlinu nosi nove nemire!

Jelena Trifunović January 2, 2026

Doček Nove godine u Berlinu pretvorio se u pravi pakao – preko 420 uhapšenih, desetine povređenih policajaca i vatrogasaca, zapaljeni automobili, autobusi i barikade, napadi raketama i petardama na službena lica, pa čak i pet mrtvih širom Nemačke od nesreća sa pirotehnikom, pokazujući da se godišnja „sloboda“ petardiranja pretvorila u noć bezakonja koju vlasti ne mogu ili ne žele da ukrote.

Berlin je ponovo bio epicentar haosa u noći 31. decembra na 1. januar. Policija je prijavila više od 420 privremenih hapšenja, uglavnom zbog opasnog baratanja pirotehnikom i napada na snage reda. Vatrogasci i policajci gađani su raketama, petardama pa čak i kuglastim bombama – sa 30-35 povređenih samo u prestonici. Zapaljeni su autobusi, automobili, barikade, a u kvartovima poput Nojkelna, Krojcberga i Rajnikendorfa ulice su ličile na ratnu zonu. Snimci sa društvenih mreža pokazuju grupe mladića koji ciljano gađaju policijske patrole, dok vatrogasci pokušavaju da ugase požare pod kišom petardi.

Širom Nemačke situacija nije bila ništa bolja, pet osoba poginulo je u nesrećama sa pirotehnikom (dvojica u Bielefeldu od ručno-izradjenih petardi), desetine teško povređenih, uključujući decu koja su izgubila prste ili im je oštećen vid. U Hamburgu, Lajpcigu i drugim gradovima slični izgredi, sa hiljadama intervencija policije. Ukupno hitne službe imale su preko 5.000 intervencija samo u Berlinu.

Vlasti su unapred najavile pojačane mere, hiljade dodatnih policajaca, zabrane u osetljivim zonama, ali rezultat je isti kao godinama unazad, masovni izgredi, posebno u multikulturalnim kvartovima, gde se ilegalna pirotehnika koristi kao oružje. Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Frezer osudila je nasilje i obećala stroge kazne, ali sindikati policije i vatrogasaca već godinama traže potpunu zabranu privatne pirotehnike, ističući da je ovo postalo godišnji ritual nasilja.

Građani su ogorčeni, dok i dalje forsiraju „kulturnu raznolikost“, drugi strepe za bezbednost i imovinu. Socijalne mreže pune su snimaka haosa, sa komentarima da je Berlin postao kao „Kabul za Novu godinu“. Policija izjavljuje da je ilegalna pirotehnika iz inostranstva glavni problem, ali granice ostaju propusne. Činjenica je u stvari da su glavni problem migranti.

Pogled redakcije portala srpski ugao

Novogodišnji berlinski haos jeste „kulturna raznolikost“, koja nema veze sa kulturom, već sa raznolikim nasiljem, to je direktna posledica višegodišnje popustljivosti prema nasilju i nekontrolisanim promenama u društvu. Građani strepe da izađu na ulicu, a hitne službe rizikuju živote, vlasti se zadovoljavaju hapšenjima posle kojih će već sutra pustiti počinioce nazad. Nemci su pred kapitulacijom sopstvene politike, gde se „sloboda“ pretvara u dozvolu za rat na ulicama. Dok se ne uvedu radikalne mere, svaka Nova godina biće samo nastavak iste sramote.

Izvor: Srpski ugao

Foto: Pixabay

penzioneri-opsta

Isplata uvećanih penzija kreće od subote

Jelena Trifunović January 2, 2026

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da od subote, 3. januara kreće isplata penzija uvećanih za 12,2 odsto i da će najstariji sugrađani uvećane penzije dobiti pre božićnih praznika.

“Već sutra, u subotu 3. januara 2026. godine, počinje isplata penzija penzionerima koji penzije primaju na kućne adrese. Isplata penzija uvećanih za 12,2 odsto nastavlja se u ponedeljak, 5. januara, a svim penzionerima koji penzije primaju preko Banke Poštanska štedionica, penzije će biti na računima već u ponedeljak, u osam sati ujutru. Svesni smo da svi imaju veće troškove tokom decembra i januara meseca, i zato nam je bilo važno da na ovaj način izađemo u susret našim penzionerima, kako bi što pre dobili svoje uvećane penzije”, napisao je Mali na Instagram nalogu.

Dodao je da je prosečna penzija u 2025. godini iznosila oko 437 evra, dok će prosečna penzija u ovoj godini biti oko 485 evra.

“Pogledajte samo kolike su to razlike u odnosu na 2012. godinu kada je prosečna penzija iznosila 204 evra. Veoma je važno i da penzije rastu u realnom iznosu, dakle iznad nivoa inflacije, a samim tim i životni standard naših najstarijih, što je uvek među prioritetima Vlade Republike Srbije”, naveo je Mali.

Kada se pogleda period od 2020. do 2026. godine, dodaje Mali, beleži se realan rast penzija od 45,2 odsto, dok je očekivani nominalni rast 117,1 odsto.

“Penzije nikada nisu bile veće i to je još jedno obećanje koje smo ispunili, a sada nastavljamo dalje, ka ispunjenju cilja koji smo postavili da do kraja 2027. godine prosečna penzija u Srbiji dostigne 650 evra”, zaključio je Mali.

Jovanov-Printskrin-RTS

Jovanov za 24sedam: U Srbiji nema opozicije, svi su blokaderi

Jelena Trifunović January 2, 2026

Član predsedništva Srpske napredne stranke i šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane” u Skupštini Srbije Milenko Jovanov u razgovoru za 24sedam govori o najturbulentnijim političkim i društvenim izazovima godine za nama, pokušajima destabilizacije države, ulozi opozicije i spoljnim pritiscima, kao i o porukama građanima uoči perioda koji sledi.

Kako sagledavate godinu za nama – politički, ekonomski i društveno? Koji su bili najveći izazovi, a šta smatrate ključnim rezultatima državne politike?

– Najveći izazov je bio blokaderski pokušaj rušenja države, što je dovelo i do političkih i do ekonomskih i do društvenih problema. Tu dolazimo i do odgovora na pitanje ključnog rezultata, a to je odbrana države. Do tog rezultata su dovela dva faktora – predsednik Aleksandar Vučić i narod. Predsednik, jer je od samog starta imao ideju kako se u datom trenutku treba suprotstaviti blokaderima i narod, jer nije dao da mu stranci otmu državu.

Koliko je teško voditi državu u vremenu istovremenih spoljnopolitičkih pritisaka i unutrašnjih pokušaja destabilizacije?

– To je izuzetno teška i složena situacija. Faktički, država se nalazila između čekića i nakovnja i zato sam siguran da se, da je bilo ko drugi bio na čelu zemlje umesto predsednika Vučića, ne bi postigao ovakav rezultat borbe za Srbiju. Svako bi negde pogrešio, povukao neki ishitren potez, isprovociran ludačkim akcijama blokadera. Predsednik Vučić je, međutim, sve uradio bez greške i danas i oni koji tada nisu razumeli neke odluke, koje su se činile kao slabost i neodlučnost države, razumeju šta se radilo i zašto se radilo.

Opozicija i politička scena

Ko danas, po vašem mišljenju, realno čini opoziciju u Srbiji? Da li govorimo o političkim strankama sa programima ili o uličnom pritisku bez odgovornosti?

– Blokaderi. Svi su oni blokaderi. Svi su učestvovali u pokušaju obojene revolucije i zato nema nikakve razlike između Srđana Milivojevića i Miloša Jovanovića. Ili Radomira Lazovića i doktora Nestorovića. Svi su, uz Đilasa, Aleksića, Ćutu, Jova Bakića, rektora Đokića, Zdenka Tomanovića, Proglas i sve ostale, pokušali da zloupotrebom jedne tragedije dođu na vlast. Potpuno mi je svejedno da li je neko bio deo blokaderske, antidržavne, pobesnele rulje zato što je plaćen, zato što je video priliku za sebe ili zato što je glup i nije video šta se dešava.

Kako vidite ulogu parlamentarne opozicije i zašto se stiče utisak da se ključne političke poruke sve češće šalju sa ulice, a ne iz institucija?

– Blokaderi u Skupštini nikada nisu savladali veštinu borbe u institucijama. Sve vreme su uličarskim ponašanjem i nasiljem pokušavali da se izbore za neke svoje pozicije. Sada imamo dodatni problem, jer oni više nikoga ne predstavljaju. Mi sa njima polemišemo, ali te polemike malo šta mogu da donesu, jer oni mogu da govore isključivo u lično ime, a ovi sa ulice se od njih ograđuju i sve češće ih vrlo loše karakterišu. Vidite, oni su podržavali, finansirali i promovisali sopstvenu političku alternativu, misleći da će na njihovim leđima oni da zasednu u fotelje. Međutim, desilo se obrnuto. Alternativa ih je prerasla i više za njih, kako mi se čini, na političkoj sceni nema mesta.

Dehumanizacija i političko nasilje

Građane sve više uznemirava dehumanizujući narativ blokadera – pretnje, etiketiranje i jednoumlje. Kako objašnjavate pojavu tog novog oblika političkog ekstremizma?

– Nije to nešto što je novo u Srbiji. Mi smo pola veka imali na vlasti političku partiju koja je funkcionisala po principu one pesme spevane njihovom vođi: “ko drukčije kaže, kleveće i laže i našu će osetit’ pest”. Blokaderi se danas vrlo slično postavljaju. Pričaju da se bore za demokratiju i građanske slobode, a na delu primenjuju najgoru diktaturu i uskraćivanje svih mogućih sloboda – od slobode kretanja do slobode govora. Međutim, mislim da je takav način razmišljanja proizvod jedne mnogo šire, liberalno-leve političke kulture. Vidite da se pripadnici tog političkog bloka ponašaju potpuno isto u SAD, u pojedinim delovima Evrope i u Srbiji. Govore isto, oblače se isto, izgledaju isto… Pravo pitanje je kako su levoliberali uspeli da sebe, od ljudi koji se zalažu za slobodu i građanske vrednosti, dovedu u poziciju najgoreg totalitarizma.

Pravosuđe

Kako ocenjujete stanje u pravosuđu i Vrhovnom javnom tužilaštvu, posebno kada je reč o reagovanju na političko nasilje i pritiske na državu?

– Jedan deo pravosuđa je aktivno učestvovao u pokušaju obojene revolucije i za to mora da snosi odgovornost. Ono što je za mene nedopustivo jeste njihov pokušaj da budu mač stranaca u Srbiji. Dakle, da oni budu ti koji će po nalogu stranaca uklanjati iz politike ili javnog života uopšte sve koji nisu dovoljno poslušni ili su previše Srbi. To, uostalom, vidimo kako funkcioniše u nekim okolnim zemljama. Ustavnim promenama država Srbija se povukla iz pravosuđa, ostavljajući im slobodu da se sami organizuju i da služe svojoj zemlji u skladu sa Ustavom i zakonima, a oni su na to reagovali tako što su u taj prazan prostor, nastao povlačenjem države i njenih grana vlasti, pustili strance da diktiraju šta će da se radi. E, to ne može i ne sme da prođe.

Region, Hrvatska i spoljni uticaj

U Hrvatskoj svedočimo otvorenim ustaškim ispadima bez ozbiljne reakcije EU. Kako to utiče na položaj Srba u regionu i ukupnu stabilnost? I kako gledate na to što deo opozicione scene u Srbiji traži političku podršku i savete upravo u Hrvatskoj?

– Hrvatska je oduvek bila takva, samo sada smatraju da je došlo vreme u kome više ne moraju da glume da, u svojoj suštini, nisu ustaše. Zato se tako i ponašaju. A to što su u blokaderima našli saveznike za ostvarivanje svojih interesa njihova je sposobnost, a blokaderska sramota. Scena u kojoj studenti u Evropskom parlamentu aplaudiraju i keze se nepatvorenom ustaši Bartulici, koji je u svom govoru rekao sve najgore o Srbiji i Srbima, govori više o blokaderima nego što bih ja mogao za dva života. Kada se tome doda da su u Hrvatskoj, za potrebe obojene revolucije, otvorili na hiljade botovskih naloga na društvenim mrežama, kao i da su svi novosadski blokaderi optuženi za teška krivična dela protiv svoje zemlje pobegli baš u Hrvatsku, te da je Hrvatska postala sigurna kuća za svakog blokadera, onda je jasno da tu više nema ničeg tajnog, već da je ta ljubav javna i obostrana. Ali dobro. I to će oceniti građani na izborima.

Poruka građanima

Kome je u interesu nasilna smena vlasti u Srbiji i koja je vaša poruka građanima koji žele mir, stabilnost i rešavanje političkih razlika kroz institucije?

– Mnogima je u interesu da se predsednik Vučić ukloni, jer je osmislio, definisao i prokrčio put politici slobodne, samostalne, suverene i nezavisne Srbije. Takva Srbija odgovara samo njenim građanima, ali ne i strancima, koji u vreme velikih geopolitičkih gibanja i napetosti traže poslušnike, a ne partnere. Građani koji žele mir, stabilnost i demokratski način rešavanja društvenih problema znaju da je upravo to politika predsednika Vučića i prvi prioritet te politike za narednu godinu. Ukoliko se i sami zalažu za tu politiku, onda na izborima, koji se približavaju, svojim glasom treba da podrže njeno sprovođenje.

Izvor: 24sedam

dusan-tomic

In memoriam: Dušan Tomić (1947–2025.)

Jelena Trifunović January 2, 2026

Fudbalska, sportska i šira društvena zajednica sa dubokim poštovanjem oprostila se od Dušana Tomića, dugogodišnjeg sportskog radnika, istaknutog društvenog delatnika i nekadašnjeg generalnog sekretara Fudbalskog saveza Vojvodine, koji je preminuo u 78. godini života.

Dušan Tomić rođen je 15. septembra 1947. godine u Ruskom Selu, u opštini Kikinda. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Gimnaziju „Dušan Vasiljev“ u Kikindi. Diplomirao je 1971. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na međunarodnom smeru, čime je započeo životni put obeležen znanjem, odgovornošću i javnim angažovanjem.
Njegov radni vek trajao je više od četiri decenije, tokom kojih je pune 42 godine obavljao brojne odgovorne izborne i imenovane funkcije. Karijeru je započeo u Opštinskom komitetu SK Kikinda kao izvršni sekretar, kao i na čelu Saveza omladine. Nakon odsluženja vojnog roka u Školi rezervnih oficira u Bileći, 1975. godine izabran je za generalnog direktora Komunalnog preduzeća u Kikindi, gde je ostavio vidljiv trag kroz realizaciju značajnih infrastrukturnih projekata.

Od 1978. godine, u dva mandata, obavljao je dužnost generalnog direktora Medicinskog centra u Kikindi. U tom periodu izgrađena je i opremljena nova bolnica, kao i zdravstvene stanice u svim kikindskim selima, čime je trajno unapređen zdravstveni sistem ovog područja. Sredinom osamdesetih godina izabran je za generalnog sekretara SIZ-a za fizičku kulturu Vojvodine, što ga je kao pokrajinskog funkcionera dovelo u Novi Sad.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina obavljao je funkciju sekretara Pokrajinske konferencije SSRN Vojvodine, a potom i generalnog direktora Novinsko-izdavačkog preduzeća „Dnevnik“ u Novom Sadu, jednog od najznačajnijih medijskih sistema tog vremena. Po isteku mandata u „Dnevniku“, bio je zamenik generalnog direktora Lutrije Vojvodine, direktor i glavni urednik „Pan radija“, kao i direktor štedno-kreditne organizacije „SD Moneta“.

Ipak, najdublji i najtrajniji trag Dušan Tomić ostavio je u fudbalu. Poslednjih 14 godina svog radnog angažmana obavljao je dužnost generalnog sekretara Fudbalskog saveza Vojvodine — period koji je i sam isticao kao najlepši u karijeri, jer je profesionalni rad spojio sa velikom i iskrenom ljubavlju prema fudbalu. Tokom godina obavljao je funkcije na svim nivoima fudbalske organizacije — od klupskog, preko pokrajinskog, do saveznog. Kao fudbalski funkcioner boravio je u 43 zemlje sveta i prisustvovao na pet svetskih prvenstava u fudbalu.

Od 2015. godine bio je u penziji i živeo je u Novom Sadu. Iza sebe je ostavio dva sina i brojne prijatelje, saradnike i poštovaoce.

Izvor: Dnevnik

crkva-fasada-5

Prva slava u novoj godini- Sveti Ignjatije Bogonosac

Jelena Trifunović January 2, 2026

Danas je Sveti Ignjatije, poznat kao Bogonosac. Na današnji dan se ne rade teški poslovi, naročito ženski, kao što je predenje, tkanje, šivenje. Ponegde se ovaj dan naziva i Kokošinji dan ili Kokošiji Božić.

Sveti Ignjatije, učenik Jovana Bogoslova, poznat je još i kao Ignjatije Antiohijski. Nazvan je Bogonoscem zato što ga je Isus Hristos držao u rukama dok je bio dete.

Bio je treći patrijarh Antiohijske crkve, uveo je antifonski način pojanja u crkvi. Odbio je da prizna idolopoklonstvo, zbog čega je 106. godine u Rimu bačen lavovima koji su ga rastrgli, ali njegovo srce ostalo je netaknuto. Kažu da se i danas javlja svakome ko ga, u nevolji, priziva u pomoć.

Decu danas valja povući za uvo da što više porastu u ovoj godini. Slavi se i kao krsna slava.

mentalni-umor-3

Umor misli: zašto je psihička iscrpljenost sve češća i kako je prepoznati

Tijana Despotovski January 2, 2026

Nekada je umor bio jednostavno posledica teškog dana, fizičkog rada ili nespavanja. Danas, međutim, sve češće govorimo o drugoj vrsti iscrpljenosti, onoj koja ne dolazi iz mišića, već iz uma. O mentalnom umoru razgovarali smo sa Jovanom Davidhazi, specijalizantkinjom medicinske psihologije, koja je istakla da ovaj problem nije više rezervisan samo za velike gradove ili zaposlene na visokim pozicijama.

-Mentalni umor je univerzalno prisutan sindrom u današnjem vremenu,  u kojem svakodnevne obaveze i obilne informacije koje procesuiramo dovode do smanjenog kapaciteta za adekvatno mentalno funkcionisanje. U našoj sredini se osobe javljaju za pomoć usled stresnih reakcija, pa i iscrpljenosti, rekla bih više nego ranije, posebno mlađe generacije – objasnila je Davidhazi.

Ona je napomenula da mentalni umor ne mora odmah da predstavlja klinički značajne simptome, ali da uvek postoji mogućnost da se produbi i razvije u ozbiljniji problem, ukoliko se ignoriše.

Iako ne postoji jedinstven uzrok, zajedničko svima koji osećaju mentalni umor jeste predugo izlaganje stresu.

-Reč je o nedostatku psihičke snage usled dejstva hroničnog stresora. Taj nedostatak dovodi do problema u svakodnevnim okolnostima, kao što su burne reakcije, sukobi i odlaganje obaveza, jer je ličnost „okupirana“ borbom sa stresom koji traje – rekla je naša sagovornica.

U praksi to može da znači da osobe postaju teške za komunikaciju, da se gubi volja, koncentracija i najmanji problem deluje nepremostivo. Sve više istraživanja potvrđuje da dugotrajna mentalna iscrpljenost može ozbiljno da naruši kognitivne funkcije, ali i da izazove fizičke simptome poput glavobolje, vrtoglavice, nesanice i ubrzanog rada srca.

Mentalni umor ne bira ni godine ni zanimanje. Pogađa zaposlene, roditelje, učenike, studente, ali i starije koji nose brigu o porodici. Posebno je izražen kod onih koji retko sebi dopuštaju pauzu, bilo zbog osećaja odgovornosti, perfekcionizma ili jednostavno iz navike da „moraju izdržati“.

Prvi korak ka oporavku jeste prepoznavanje i prihvatanje sopstvenog stanja.

-Najbitnije je da pojedinac prizna da ne može da funkcioniše kao pre, da prepozna znake stresa koji proživljava i da to prihvati, nikako da ignoriše i forsira sebe usled održavanja slike jake osobe – objasnila je psihološkinja.

Odmor je, dakle, neophodan. Ali ne samo fizički. Potrebno je, koliko god je moguće, distancirati se od neprijatnih okolnosti, makar na kratko. Tehnike disanja, opuštanja, lagane fizičke aktivnosti, ali i razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom, mogu biti od ogromne pomoći.

Ako se prepoznajete u rečenicama poput „ništa mi se ne radi“, „koncentracija mi je slaba“, „umoran/na sam i kad odmorim“, vreme je da zastanete. Da dopustite sebi da se oporavite, potražite podršku i da shvatite da snaga ne znači izdržati sve, već znati kad treba stati.

Jer, kako ukazuje Jovana Davidhazi, mentalni umor ne prolazi sam od sebe, ali uz razumevanje, podršku i brigu o sebi, može se prevazići.