Slikar, ilustrator i strip crtač Geza Šetet, najpoznatiji po strip adaptaciji „Gorskog vijenca”, preminuo je u 72. godini života.
Rođen je u Kikindi 1953. godine, a jedno vreme je živeo u Subotici i potom u Tavankutu. Prvi strip je objavio 1977./78. u vojvođanskom časopisu na mađarskom jeziku “Jo Pajtas”-u, kao i u “SAZ- u. Naslikao je i oko 2500 ulja na platnu. Česta tema bili su mu biblijski, antički i vojvođanski motivi.
Šetet je nedavno bio u našem gradu, kao gost i učesnik prvog Strip festivala održanog u Kulturnom centru i u Novim Kozarcima. Tom prilikom, dao je intervju našem nedeljniku Komuna.
– Dok sam bio u armiji najviše sam radio portrete. Vojnici su hteli da poziraju, a meni je to dobro došlo da vežbam anatomiju i fizionomije ljudi. Neprestano sam crtao i čini mi se da sam u crtanju ljudskih lica najdalje otišao. Radio sam mnogo poslova u životu, ali mi je crtanje i slikanje nikad nisam prekidao. Jedno vreme sam radio i na ribnjaku i taj period u mom životu pamtim po tome što nisam ništa slikao niti crtao čak dve nedelje, jer je bilo puno posla oko izlova ribe. Radilo se od 6 ujutru do 10 uveče. To mi je najduže vreme što se nisam družio sa slikarskim ili crtačkim priborom.
Kako je isticao, u stripu je na njega najviše uticao Harold Foster i njegov „Princ Valijant”.
-Imao sam desetak godina kad sam ga u „Kekecu” video prvi put i to je bila ljubav na prvi pogled. Kao dete sam kopirao stripove iz edicija „Crtani romani”, „Plavi Vjesnik” i druge. Svi ti uticaji su za mene bili jako važni i uvek me je od svih elemenata stripa crtež najviše privlačio. Scenario mi je bio u drugom planu. Kasnije sam u Kikindi upoznao Hrvoja Radovanovića, slikara, ilustratora i grafičkog urednika i on je, kad je imao vremena, dodatno podučavao i mene i kasnije poznatog strip crtača iz Mokrina, Spasoja Kulauzova- ispričao je, između ostalog, Geza Šetet u intervjuu za Komunu.
