Pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj“, Svetski dan srca biće obeležen u ponedeljak, 29. septembra, akcijom besplatne kontrole zdravlja u prostorijama Crvenog krsta.
Od 9 do 11 časova, građani će moći da izmere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, bez zdravstvene knjižice, uputa i zakazivanja. Osim osnovnih merenja, svi zainteresovani dobiće i korisne preventivne savete o očuvanju zdravlja.
Akciju zajednički organizuju Crveni krst, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje sa ciljem da poveća svest o zdravlju srca, podsećajući ljude da ne zanemaruju upozorenja o zdravlju i da daju prioritet redovnim pregledima, zdravim navikama i pravovremenoj medicinskoj intervenciji kako bi se sprečili prevremeni smrtni slučajevi zbog bolesti srca i krvnih sudova.
Povodom osam decenija od kolonizacije u subotu, 27. septembra u Novim Kozarcima biće održana manifestacija „Susreti na kozaračkim stazama – 80 godina zajedništva“.
Kod spomenika kolonizaciji u centru sela u 14 sati biće organizovan program. Spomenik posvećen kolonistima postoji jedino u Novim Kozarcima i ove godine on će biti rekonstruisan odnosno uradiće se zaštita i čišćenje. Autor spomenika je akademski slikar Zdravko Mandić koji ga je nazvao „Svome rodu i potomstvu“.
U 15 sati počeće „Pitijada“, takmičenje u pravljenju pite krompiruše. Ona se organizuje 15. put, a ovo nadmetanje nastalo je na inicijativu pokojnog profesora Milorada Majkića. Kozarčanke su nadaleko poznate po svojim pitama. Recepti se prenose sa kolena na koleno, a u Krajini, odakle su Novi Kozarci naseljeni, krompiruša je tradicionalno jelo. I ove godine praviće se pita za Ginisa.
U okviru obeležavanja važne godišnjice biće organizovan turnir u malom fudbalu na koji se prijavilo 14 ekipa sačinjenih od meštana. Iz svake ulice u selu prijavljene su ekipe, pravo učešća imaju stanovnici Novih Kozaraca i i u turniru će učestvovati oko 150 ljudi.
Godišnjica kolonizacije biće obeležena i sadnjom drveća. Tokom jesenje sadnje na pet lokacija posadiće se većinom platani koji su simbol dugovečnosti, zajedništva i snage. Nova stabla naći će svoje mesto u centru sela, u dva parka i obodu sela.
Poreska uprava Republike Srbije raspisala je danas konkurs za 248 izvršilaca na 195 radnih mesta, a prijavljivanje kandidata traje od danas, 25. septembra do 2. oktobra.
Za Kikindu su raspisani konkursi za tri radnika i to na poslovima naplate za pravna lica, u zvanju poreski savetnik, poslovima servisa i pružanja pravne pomoći, u zvanju poreski savetnik i za poreskog računovođu 1, u zvanju poreski savetnik.
Konkurs pod sloganom „Poreska uprava zapošljava. Odgovorni ljudi za odgovorno društvo“ nastavak je aktivnosti Poreske uprave u 2025. godini, u toku koje su sprovedeni konkursi za prijem 1.000 novih kolega.
Kompletne informacije u vezi sa uslovima konkursa biće dostupne na internet stranici Poreske uprave, u delu „Konkursi“.
Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je širi izbor od 26
rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.
Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Uži izbor biće proglašen do 1. novembra.
Autoru nagrađenog rukopisa 18. novembra u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora. Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržalo je Ministarstvo kulture.
Jovan Popović bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige
poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
Na današnjoj sednici na kojoj je usvojen rebalans gradskog budžeta, gradonačelnik Mladen Bogdan je naglasio značaj predstojećeg ulaganja od 400 miliona dinara za rekonstrukciju Osnovne škole “Feješ Klara”. Podsetimo, sredstva će biti opredeljena iz pokrajinske kase, od toga 100 miliona u ovoj godini.
-Zaključkom Pokrajinske vlade Gradu se obezbeđuju sredstva od 400 miliona za školu „Feješ Klara“ što je pokazatelj da lokalna samouprava radi dobro. Podsetiću da će se raditi i fasada škole „Vuk Karadžić“, da će biti radova i u Muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“ i SSŠ „Miloš Crnjanski“. Više od milijardu dinara ulazi u obrazovanje. Želim sugrađanima i da poručim da nastavljamo sa svim započetim investicijama- rekao je Bogdan.
Odbornik Nandor Šili istakao je da Savez vojvođanskih Mađara podržava rebalans.
– Ove godine krenuće rekonstrukcija jedine dvojezične škole na teritoriji Grada Kikinde i jedine u kojoj se odvija nastava na mađarskom jeziku. Projekat za rekonstrukciju je finansirao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine, a bez podrške naših koalicionih partnera Srpske napredne stranke ne bismo mogli da realizujemo ovaj važan i kapitalan projekat. Nadamo se skoroj realizaciji projekta. Očekujemo da će đaci i nastavno osoblje imati bolje i kvalitetnije uslove za rad- kazao je Šili.
Podsetimo, rekonstrukcija zgrade Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole je u toku i realizuje se zahvaljajući sredstvima Ministarstva za javna ulaganja.
Manifestacija „Evropska noć istraživača” biće održana 26. septembra od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom Srbije. Pod sloganom „U toku sa naukom” manifestacija će biti održana u Kikindi, kao i u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Subotici, Smederevu, Pirotu, Leskovcu, u Ranovac u Petrovcu na Mlavi, Zaječaru, Svilajncu, Šapcu i Inđiji.
U ponedeljak, 22. septembra je u Naučnom klubu organizovana radionica učenice Milice Tomić „Američki san izvan ekrana“ . Narednog dana realizovan je program „Pronađi me pomoću VI“ predavača profesora Miroslava Grujića.
Danas (sreda) je radionica „Mladi i veštačka inteligencija- pametna rešenja za pametno društvo“ Milane Božulić i Anje Pejinović.
Sutra su dve radionice Arpada Pastora i Gordane Rajkov. Prva „Umetnost pomoću VI“ je od 15.30 u OŠ „Sveti Sava“, a druga „Programiranje u Skreču pomoću VI“ je u 17 časova u Naučnom klubu. Poslednjeg dana u petak, od 10 sati u CSU, program „Istražujemo prirodu pomoću veštačke inteligencije“ pripremila je učiteljica Desanka Ristić. Od 12 časova na temu „Veštačka inteligencija u farmaciji i medicini“ govoriće Kristina Kovačević.
Programi su besplatni za sve posetioce.
Evropska noć istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Evrope, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.
Na današnjoj sednici Skupštine grada, imenovana su i nova kadrovska rešenja na čelnim pozicijama u Narodnom muzeju, Istorijskom arhivu, Centrau za stručno usavršavanje, Turističkoj organizaciji i Kulturno- sportskom centru “Jezero”.
Mirjana Stepanov izabrana je za direktoricu Centra za stručno usavršavanje. Kako se navodi u njenoj biografiji, Stepanov je rođena je u Beogradu gde je i završila srednju školu i Pedagošku akademiju, a fakultet u Somboru. Ima 25 godina staža u prosveti. Radila je u osnovnim školama u Beogradu i Mokrinu. Učestvovala je u raznim školskim projektima, pohađala različite kurseve i stručne seminare radi usavršavanja.
Mirjana Stepanov
Inače, Upravni odbor CSU raspisao je 4. avgusta konkurs za imenovanje direktora ustanove. Nakon isteka roka za prijavu, Upravni odbor je na sednici doneo Odluku kojom se za direktora ustanove predlaže Mirjana Stepanov.
Za v. d. direktoricu Istorijskog arhiva imenovana je Katarina Kovačević Janković. Rođena je u Kikindi, gde je i završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na beogradskom Filozofskom fakultetu na katedri za sociologiju. Master studije završila je na Fakultetu organizacionih nauka-Odsek za kadrovski menadžment. Od 2016-2019. godine radila je kao profesor sociologije u tri kikindske srednje škole. Od 2019-2023. zaposlena u Centru za podršku ženama kao savetnica. Od 2023. godine radi u Istorijskom arhivu Kikinda, ima zvanje arhiviste.
Jasmina Orašanin i Katarina Kovačević Janković
Jasmina Orašanin sada je na čelu Turističke organizacije Grada Kikinde. Orašanin je završila studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina. Položila je državni stručni ispit 2022. godine, a 2025. i ispit za inspektora. Radno iskustvo sticala je u više komercijalnih kompanija u Kikindi, nakon čega je od 2009. bila zaposlena u Severnobanatskom upravnom okrugu kao tehnički sekretar. U periodu 2020–2024.godine obavljala je poslove šefa Službe Skupštine,gradonačelnika i Gradskog veća, a 2024. godine je postavljena za turističkog inspektora u Sekretarijatu za inspekcijske poslove.Od 2021. do 2024. godine obavljala je funkciju predsednice Upravnog odbora Turističke organizacije.
Dragan Pecarski
Dragan Pecarski imenovan je za v. d. direktora Kulturno- sportskog centra „Jezero”. Pecarski je profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Radio je u Sportskom centru „Jezero“ deset godina, od toga četiri godine kao rukovodilac Sportske službe. Pored toga, dugogodišnji je sportski radnik u oblasti odbojke. Od 2020. do 2024. godine obavljao je funkciju člana Gradskog veća zaduženog za sport i omladinu. Dao je veliki doprinos razvoju sporta u gradu, kao i na izradi dokumenta „Strategija sporta grada Kikinde sa akcionim planom za period od 2024-2030. godine“. Od 2024. je zaposlen u Gradskoj upravi grada Kikinde, gde obavlja poslove sekretara Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
Miloš Pušara
Za v. d. direktora Narodnog muzeja imenovan je Miloš Pušara. Završio je novosadsku Gimnaziju „Laza Kostić“, a potom osnovne akademske i master studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je stekao zvanje master istoričar.Nakon kratkotrajnog angažmana u osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Kikindi, gde je radio kao nastavnik istorije na zameni, 2019. godine zaposlio se u Narodnom muzeju Kikinda. Državni ispit položio je 2021. godine i stekao zvanje kustos istoričar.
Među najvažnijim tačkama 12. sednice Skupštine grada je donošenje Odluke o izmenama i dopunama odluke o budžetu za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu. Rebalansom budžeta u gradsku kasu biće uvrštena sredstva za rekonstrukciju OŠ „Feješ Klara“, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Upravo ovo kapitalno ulaganje vredno 400 miliona dinara je prevashodni razlog drugog po redu rebalansa gradskog budžeta.
-Prema ugovoru koji je grad sklopio sa Upravom za kapitalna ulaganja u avgustu ukupno će u rekonstrukciju biti utrošeno 400 miliona dinara. Kako su već Grad Kikinda i AP 4. avgusta zaključili ugovor o prenosu 100 miliona dinara za finansiranje ove investicije u ovoj godini, a da bismo mogli što pre da raspišemo javnu nabavku za izvođača radova, moramo uraditi rebalans. Za narednu godinu planirano je da se izdvoji preostalih 300 miliona dinara za ovo kapitalno ulaganje– istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Ovim izdvajanjem iz pokrajinske kase namenjenim za kikindsku osnovnu školu, ujedno je i stavljena tačka na insinuacije da se od ovog projekta odustalo.
Povodom Dana kolonizacije, u organizaciji Mesne zajednice Banatsko Veliko Selo, u petak 26. septembra biće upriličena izložba i prezentacija na temu „Kolonizacija Vojvodine 1945-1948“.
Predavači će biti: dr Jelena Veselinov, istoričar prava i upravnica poslova Matice srpske, dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske i Bogdan Šekarić, etnolog iz Muzeja Vojvodine.
Događaj će biti održan u sali za venčanje Mesne zajednice, sa početkom u 19 sati.
U okviru „Dana ludaje“ tradicionalno se održavaju dva enigmatska takmičenja. Na prvenstvu Kikinde u rešavanju enigmatskih zadataka pobedila je Sofija Necin iz Novog Sada, ispred Nataše Štimac i Zvonka Štimca iz Sremske Mitrovice. Sofiji je ovo četvrta pobeda zaredom. Na prvenstvu u rešavanju sudokua pobedila je Nataša Štimac, kojoj je to treća pobeda zaredom i četvrta ukupno na prvenstvu u Kikindi. Drugo mesto osvojili su Kikinđani: Nevenka Mijatović, Milena Obradov i Mateja Vukmirica. Svi su imali isti broj bodova.
Na dopisnom takmičenju u sastavljanju ukrštenice, anagrama i rebusa učestvovala su 62 autora iz šest zemalja. Najbolju ukrštenicu sastavio je Živko Barišić iz Rijeke, drugi je bio Marko Mihaljević iz Omiša, a treći Dragoslav Rosić iz Šapca. Pehar za najbolji anagram osvojio je Stipan Medo iz Zaprešića, dok su na pobedničkom postolju još i Predrag Grbić iz Prijepolja i Zdenko Capan iz Karlovca. Sva tri najbolja rebusa stigla su od izvrsnih enigmata iz Hrvatske. Pobednik u ovoj najbrojnijoj disciplini (208 rebusa) je Luka Pavičić iz Splita, a prate ga Aljoša Vuković iz Šibenika i Dinko Prašelj iz Zagreba.
