Под слоганом „Не пропусти ни један откуцај“, Светски дан срца биће обележен у понедељак, 29. септембра, акцијом бесплатне контроле здравља у просторијама Црвеног крста.
Од 9 до 11 часова, грађани ће моћи да измере ниво шећера у крви и крвни притисак, без здравствене књижице, упута и заказивања. Осим основних мерења, сви заинтересовани добиће и корисне превентивне савете о очувању здравља.
Акцију заједнички организују Црвени крст, Дом здравља и Завод за јавно здравље са циљем да повећа свест о здрављу срца, подсећајући људе да не занемарују упозорења о здрављу и да дају приоритет редовним прегледима, здравим навикама и правовременој медицинској интервенцији како би се спречили превремени смртни случајеви због болести срца и крвних судова.
Поводом осам деценија од колонизације у суботу, 27. септембра у Новим Козарцима биће одржана манифестација „Сусрети на козарачким стазама – 80 година заједништва“.
Код споменика колонизацији у центру села у 14 сати биће организован програм. Споменик посвећен колонистима постоји једино у Новим Козарцима и ове године он ће бити реконструисан односно урадиће се заштита и чишћење. Аутор споменика је академски сликар Здравко Мандић који га je назвао „Своме роду и потомству“.
У 15 сати почеће „Питијада“, такмичење у прављењу пите кромпируше. Она се организује 15. пут, а ово надметање настало је на иницијативу покојног професора Милорада Мајкића. Козарчанке су надалеко познате по својим питама. Рецепти се преносе са колена на колено, а у Крајини, одакле су Нови Козарци насељени, кромпируша је традиционално јело. И ове године правиће се пита за Гиниса.
У оквиру обележавања важне годишњице биће организован турнир у малом фудбалу на који се пријавило 14 екипа сачињених од мештана. Из сваке улице у селу пријављене су екипе, право учешћа имају становници Нових Козараца и и у турниру ће учествовати око 150 људи.
Годишњица колонизације биће обележена и садњом дрвећа. Током јесење садње на пет локација посадиће се већином платани који су симбол дуговечности, заједништва и снаге. Нова стабла наћи ће своје место у центру села, у два парка и ободу села.
Пореска управа Републике Србије расписала је данас конкурс за 248 извршилаца на 195 радних места, а пријављивање кандидата траје од данас, 25. септембра до 2. октобра.
За Кикинду су расписани конкурси за три радника и то на пословима наплате за правна лица, у звању порески саветник, пословима сервиса и пружања правне помоћи, у звању порески саветник и за пореског рачуновођу 1, у звању порески саветник.
Конкурс под слоганом „Пореска управа запошљава. Одговорни људи за одговорно друштво“ наставак је активности Пореске управе у 2025. години, у току које су спроведени конкурси за пријем 1.000 нових колега.
Комплетне информације у вези са условима конкурса биће доступне на интернет страници Пореске управе, у делу „Конкурси“.
Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 26
рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.
На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ужи избор биће проглашен до 1. новембра.
Аутору награђеног рукописа 18. новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора. Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе.
Јован Поповић био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге
поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.
На данашњој седници на којој је усвојен ребаланс градског буџета, градоначелник Младен Богдан је нагласио значај предстојећег улагања од 400 милиона динара за реконструкцију Основне школе “Фејеш Клара”. Подсетимо, средства ће бити опредељена из покрајинске касе, од тога 100 милиона у овој години.
-Закључком Покрајинске владе Граду се обезбеђују средства од 400 милиона за школу „Фејеш Клара“ што је показатељ да локална самоуправа ради добро. Подсетићу да ће се радити и фасада школе „Вук Караџић“, да ће бити радова и у Музичкој школи „Слободан Малбашки“ и ССШ „Милош Црњански“. Више од милијарду динара улази у образовање. Желим суграђанима и да поручим да настављамо са свим започетим инвестицијама- рекао је Богдан.
Одборник Нандор Шили истакао је да Савез војвођанских Мађара подржава ребаланс.
– Ове године кренуће реконструкција једине двојезичне школе на територији Града Кикинде и јединe у којој се одвија настава на мађарском језику. Пројекат за реконструкцију је финансирао Национални савет мађарске националне мањине, а без подршке наших коалиционих партнера Српске напредне странке не бисмо могли да реализујемо овај важан и капиталан пројекат. Надамо се скорој реализацији пројекта. Очекујемо да ће ђаци и наставно особље имати боље и квалитетније услове за рад- казао је Шили.
Подсетимо, реконструкција зграде Гимназије и Економско-трговинске школе је у току и реализује се захваљајући средствима Министарства за јавна улагања.
Манифестација „Европска ноћ истраживача” биће одржана 26. септембра од 16 до 22 сата, у 16 градова широм Србије. Под слоганом „У току са науком” манифестација ће бити одржана у Кикинди, као и у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Чачку, Крушевцу, Суботици, Смедереву, Пироту, Лесковцу, у Рановац у Петровцу на Млави, Зајечару, Свилајнцу, Шапцу и Инђији.
У понедељак, 22. септембра је у Научном клубу организована радионица ученице Милице Томић „Амерички сан изван екрана“ . Наредног дана реализован је програм „Пронађи ме помоћу ВИ“ предавача професора Мирослава Грујића.
Данас (среда) је радионица „Млади и вештачка интелигенција- паметна решења за паметно друштво“ Милане Божулић и Ање Пејиновић.
Сутра су две радионице Арпада Пастора и Гордане Рајков. Прва „Уметност помоћу ВИ“ је од 15.30 у ОШ „Свети Сава“, а друга „Програмирање у Скречу помоћу ВИ“ је у 17 часова у Научном клубу. Последњег дана у петак, од 10 сати у ЦСУ, програм „Истражујемо природу помоћу вештачке интелигенције“ припремила је учитељица Десанка Ристић. Од 12 часова на тему „Вештачка интелигенција у фармацији и медицини“ говориће Кристина Ковачевић.
Програми су бесплатни за све посетиоце.
Европска ноћ истраживача организује се већ 20 година уз подршку Европске комисије широм Европе, са циљем да на занимљив начин афирмише истраживаче и науку, приближи њихов рад широј јавности и подстакне младе да се определе за научно-истраживачку каријеру.
На данашњој седници Скупштине града, именована су и нова кадровска решења на челним позицијама у Народном музеју, Историјском архиву, Центрау за стручно усавршавање, Туристичкој организацији и Културно- спортском центру “Језеро”.
Мирјана Степанов изабрана је за директорицу Центра за стручно усавршавање. Како се наводи у њеној биографији, Степанов је рођена је у Београду где је и завршила средњу школу и Педагошку академију, а факултет у Сомбору. Има 25 година стажа у просвети. Радила је у основним школама у Београду и Мокрину. Учествовала је у разним школским пројектима, похађала различите курсеве и стручне семинаре ради усавршавања.
Мирјана Степанов
Иначе, Управни одбор ЦСУ расписао је 4. августа конкурс за именовање директора установе. Након истека рока за пријаву, Управни одбор је на седници донео Одлуку којом се за директора установе предлаже Мирјана Степанов.
За в. д. директорицу Историјског архива именована је Катарина Ковачевић Јанковић. Рођена је у Кикинди, где је и завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на београдском Филозофском факултету на катедри за социологију. Мастер студије завршила је на Факултету организационих наука-Одсек за кадровски менаџмент. Од 2016-2019. године радила је као професор социологије у три кикиндске средње школе. Од 2019-2023. запослена у Центру за подршку женама као саветница. Од 2023. године ради у Историјском архиву Кикинда, има звање архивисте.
Јасмина Орашанин и Катарина Ковачевић Јанковић
Јасмина Орашанин сада је на челу Туристичке организације Града Кикинде. Орашанин је завршила студије на Економском факултету у Београду, смер Међународна економија и спољна трговина. Положила је државни стручни испит 2022. године, а 2025. и испит за инспектора. Радно искуство стицала је у више комерцијалних компанија у Кикинди, након чега је од 2009. била запослена у Севернобанатском управном округу као технички секретар. У периоду 2020–2024.године обављала је послове шефа Службе Скупштине,градоначелника и Градског већа, а 2024. године је постављена за туристичког инспектора у Секретаријату за инспекцијске послове.Од 2021. до 2024. године обављала је функцију председнице Управног одбора Туристичке организације.
Драган Пецарски
Драган Пецарски именован је за в. д. директора Културно- спортског центра „Језеро”. Пецарски је професор физичког васпитања и спорта. Радио је у Спортском центру „Језеро“ десет година, од тога четири године као руководилац Спортске службе. Поред тога, дугогодишњи је спортски радник у области одбојке. Од 2020. до 2024. године обављао је функцију члана Градског већа задуженог за спорт и омладину. Дао је велики допринос развоју спорта у граду, као и на изради документа „Стратегија спорта града Кикинде са акционим планом за период од 2024-2030. године“. Од 2024. је запослен у Градској управи града Кикинде, где обавља послове секретара Секретаријата за социјалну заштиту.
Милош Пушара
За в. д. директора Народног музеја именован је Милош Пушара. Завршио је новосадску Гимназију „Лаза Костић“, а потом основне академске и мастер студије на Филозофском факултету у Новом Саду где је стекао звање мастер историчар.Након краткотрајног ангажмана у основној школи „Свети Сава“ у Кикинди, где је радио као наставник историје на замени, 2019. године запослио се у Народном музеју Кикинда. Државни испит положио је 2021. године и стекао звање кустос историчар.
Међу најважнијим тачкама 12. седнице Скупштине града је доношење Одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету за 2025. годину са пројекцијама за 2026. и 2027. годину. Ребалансом буџета у градску касу биће уврштена средства за реконструкцију ОШ „Фејеш Клара“, истакла је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Управо ово капитално улагање вредно 400 милиона динара је превасходни разлог другог по реду ребаланса градског буџета.
-Према уговору који је град склопио са Управом за капитална улагања у августу укупно ће у реконструкцију бити утрошено 400 милиона динара. Како су већ Град Кикинда и АП 4. августа закључили уговор о преносу 100 милиона динара за финансирање ове инвестиције у овој години, а да бисмо могли што пре да распишемо јавну набавку за извођача радова, морамо урадити ребаланс. За наредну годину планирано је да се издвоји преосталих 300 милиона динара за ово капитално улагање– истакла је Дијана Јакшић Киурски.
Овим издвајањем из покрајинске касе намењеним за кикиндску основну школу, уједно је и стављена тачка на инсинуације да се од овог пројекта одустало.
Поводом Дана колонизације, у организацији Месне заједнице Банатско Велико Село, у петак 26. септембра биће уприличена изложба и презентација на тему „Колонизација Војводине 1945-1948“.
Предавачи ће бити: др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српскe, др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске и Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине.
Догађај ће бити одржан у сали за венчање Месне заједнице, са почетком у 19 сати.
У оквиру „Дана лудаје“ традиционално се одржавају два енигматска такмичења. На првенству Кикинде у решавању енигматских задатака победила је Софија Нецин из Новог Сада, испред Наташе Штимац и Звонка Штимца из Сремске Митровице. Софији је ово четврта победа заредом. На првенству у решавању судокуа победила је Наташа Штимац, којој је то трећа победа заредом и четврта укупно на првенству у Кикинди. Друго место освојили су Кикинђани: Невенка Мијатовић, Милена Обрадов и Матеја Вукмирица. Сви су имали исти број бодова.
На дописном такмичењу у састављању укрштенице, анаграма и ребуса учествовала су 62 аутора из шест земаља. Најбољу укрштеницу саставио је Живко Баришић из Ријеке, други је био Марко Михаљевић из Омиша, а трећи Драгослав Росић из Шапца. Пехар за најбољи анаграм освојио је Стипан Медо из Запрешића, док су на победничком постољу још и Предраг Грбић из Пријепоља и Зденко Цапан из Карловца. Сва три најбоља ребуса стигла су од изврсних енигмата из Хрватске. Победник у овој најбројнијој дисциплини (208 ребуса) је Лука Павичић из Сплита, а прате га Аљоша Вуковић из Шибеника и Динко Прашељ из Загреба.
