najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Nakon uspešne letnje sezone otvorenih bazena Kulturno- sportskog centra „Jezero“, u nedelju, 28. septembra, zatvaraju se bazeni na otvorenom.
Iz KSC „Jezero“ zahvaljuju svim posetiocima otvorenih bazena, kojih je u ovoj sezoni bilo u rekordnom broju.
Kulturno-sportski centar „Jezero“ Kikinda će i naredne godine svim posetiocima obezbediti najbolje uslove kako bi svi građani u najtoplijim letnjnim danima mogli da uživaju na otvorenim bazenima, stoji u saopštenju ove ustanove.
Organizacija slepih „Severni Banat“ obeležila je Dan osnivanja. Ovim povodom članove je posetio Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije, koja je i krovna organizacija.
-Kikindska je jedna od najaktivnijih organizacija kada je reč o animiranju, okupljanju članova i doprinosu Savezu slepih Srbije. Naš savez zalaže se za bolji način obrazovanja slepe i slabovide dece koje je i način prevazilaženja hendikepa. Obrazovanje omogućava bolji proces socijalizacije u društvo i iako postoje propisi za inkluzivno obrazovanje nema uslova za njih. I zapošljavanje je veoma važno s obzirom na to da postoje ogromne predrasude kod poslodavaca, bez obzira na nivo obrazovanja slepih i slabovidih osoba. Radimo i na tome da se donese poseban Zakon o organizacijama osoba sa invaliditetom koji će bolje urediti sve oblasti rada – istakao je Stošić.
Jagoda Nakrajkućin, predsednica organizacija slepih „Severni Banat“ dodala je da organizacija postoji duže od dve decenije. Napomenula je i da je poseta predsednika krovne organizacije prilika da razgovaraju o svemu što je potrebno kako bi još bolje i kvalitetnije pružali usluge članovima.
-Okupljamo slepe i slabovide iz Kikinde, Čoke i Novog Kneževca. Imamo oko 150 članova i polovina je veoma aktivna i doprinose radu. Organizujemo edukativne radionice koje su značajne, korisne i važne za naše članove kako bi se što bolje integrisali u društvo. U toku je i radionica psihološke podrške koja traje do decembra i značajna je za sve koji imaju potrebu da razgovaraju sa stručnim osobama, a nemaju priliku za to – navela je Jagoda Nakrajkućin.
Predstavnici Saveza slepih sastali su se i sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom sa kojim su razgovarali o unapređenju saradnje.
A.Đ.
Uoči Svetskg dan turizma, 27. septembara, zaposleni u Turističkoj organizaciji obeležili su sa mališanima iz vrtića „Plavi čuperak“. Njih su upoznali sa istorijatom Gradskog trga, ali i sa najvažnijim turističkim znamenitostima: „Danima ludaje“, mamuticom Kikom, sovama, najlepšom ulicom u Srbiji.
-Već pet godina, zajedno sa našim najmlađim sugrađanima, Turistička organizacija obeležava važan datum. Predškolci će postati najmlađi turistički vodiči. Ovo je pravi način da kod dece razvijamo ljubav prema svom gradu, a ujedno će imati priliku i da saznaju više o istorijatu i znamenitostima Kikinde – istakla je Tatjana Vuković iz Turističke organizacije.
Vaspitačica Romina Karanović dodala je da deca pokazuju interesovanje da upoznaju svoj grad.
-Mališani su ponosni na svoje bedževe turističkih vodiča i žele da pokažu koliko znaju o Kikindi. Svakom šetnju kroz grada zainteresuju se za određenu zgradu ili deo grada što je nama signal da i u vrtiću radimo sa njima i obogatimo njihova znanja – dodala je Romina Karanović.
Svetska turistička organizacija je odredila 27. septembar kao Svetski dan turizma, jer je na taj dan 1970. godine u Meksiku usvojen statut ove organizacije. Od 1979. ovaj datum obeležava se širom sveta.
A.Đ.
U okviru manifestacije “Dani Srpske u Srbiji”, u subotu 27. septembra u 19.30, u Narodnom pozorištu biće upriličen koncert Etno grupe „Trag“ iz Republike Srpske.
Etno grupa “Trag” je vokalno-instrumentalni sastav iz Republike Srpske, koji neguje tradicionalnu muziku Balkana. Na repertoaru grupe nalaze se pesme iz Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, te ciganska muzika.
S obzirom na to da „Trag” često i rado nastupa u Rusiji, na repertoar su uvrstili i nekoliko ruskih pesama. Grupa nastupa na mnogim značajnim manifestacijama u BiH i inostranstvu.
Udruženje NURDOR i ove godine obeležava Zlatni septembar, mesec podrške deci i mladima obolelim od raka. Ovogodišnja kampanja posvećena je temi psihosocijalne podrške – jer svako dete i porodica, pored medicinskog lečenja, imaju potrebu za razgovorom, osloncem, podrškom u ostvarivanju prava i osećajem da nisu sami.
Psihosocijalna podrška podrazumeva kontinuiran rad psihologa i socijalnih radnika, savetovanja, radionice za decu i roditelje, ali i pomoć porodicama u tugovanju. Ona osnažuje roditelje i pomaže porodici da zajedno izdrži najtežu borbu.
NURDOR je do sada u okviru psihosocijalne podrške organizovao 15 ciklusa sa 540 radionica “Vreme je za šoljicu razgovora” u koje je uključeno 5000 roditelja tokom procesa lečenja. Organizovano je i 68 rehabilitacionih kampova za preko 1500 dece. Za 75 porodica u tugovanju organizovano je 6 kampova. Tim za psihosocijalnu podršku na dnevnom nivou brine o potrebama dece i roditelja i pomaže im kako u osnaživanju, tako i u ostvarivanju prava iz socijalne zaštite.
Dana 27. septembra na trgovima širom Srbije građani će imati priliku ne samo da daju svoj doprinos, već i da razgovaraju sa volonterima o značaju psihosocijalne podrške i svemu što ona obuhvata. Tog dana biće promovisano i redovno donatorstvo jer jedino kontinuiranom podrškom možemo obezbediti da nijedna porodica ne ostane bez pomoći koja joj je neophodna.
U Kikindi će akcija biti održana na Trgu kod fontane , od 12 do 14 sati.
Kompanija „Boš“, jedan od najpoznatijih snabdevača automobilske industrije u Evropi, objavila je da će do kraja 2030. godine ukinuti čak 13.000 radnih mesta u Nemačkoj. Kako su naveli iz sedišta kompanije u Gerlingenu, razlog za ovu odluku leži u „smanjenoj potražnji“ i „sporijem razvoju električne mobilnosti“, zbog čega su, kako tvrde, ovakve mere neizbežne, piše portal Srpski ugao.
Otpuštanja će najviše pogoditi sektore vezane za mobilnost, a posebno lokaciju u Roitlingenu, gde je predviđeno ukidanje 1.100 radnih mesta. Kompanija planira da kroz ovu racionalizaciju ostvari godišnju uštedu od 2,5 milijardi evra.
Vest je naišla na oštro protivljenje najjačeg nemačkog sindikata IG Metall. Njihova predsednica Kristijane Bener poručila je da rukovodstvo Boša „gazi principe odgovornosti i fer odnosa prema radnicima“, te upozorila da bi masovna otpuštanja mogla ozbiljno da poremete ne samo porodične budžete, već i industrijsku mrežu čitavog regiona.
“Nakon vaših najava, Robert Boš bi se okretao u grobu”, poručila je Benerova u zvaničnom saopštenju.
Sindikat traži hitan dijalog sa upravom i apeluje da se pronađu druga rešenja pre nego što se zatvore pogoni i ljudi ostanu bez posla.
Dok najveće privrede Evrope zatvaraju fabrike, Srbija uspeva da sačuva radna mesta i privuče nove investitore. Primer iz Vranja to najbolje potvrđuje. Kada je italijanski Geox 2021. godine zatvorio fabriku obuće i otpustio više od 1.200 radnika, činilo se da će grad teško prebroditi taj udar. Međutim, već naredne godine turski Teklas otvorio je fabriku auto-delova u istom gradu, na istoj lokaciji. Nova proizvodnja je brzo krenula, a stotine bivših radnika Geoxa ponovo su našli posao.
Izvor: Srpski ugao
Na jednoj fasadi u centru Beograda osvanuo je mural posvećen Čarliju Kirku, mladom patrioti i borcu za istinu koji je tragično stradao od ruke anarhista 10. septembra ove godine.
Mural je izradio Centar za društvenu stabilnost (CZDS), u znak sećanja na čoveka čije su ideje i uverenja inspirisale milione širom sveta.
– Za nas u CZDS-u, Čarli Kirk nije bio samo glas slobode, već i simbol tradicionalnih vrednosti i normalnosti u vremenu kada su te vrednosti pod stalnim udarom. Branio je porodicu, veru i slobodu govora: stubove bez kojih nijedno društvo ne može da opstane – navodi se u saopštenju Centra.
View this post on Instagram
Iz CZDS-a ističu da je Kirk postao žrtva onih koji su želeli da ućutkaju drugačiji stav, ali da njegova poruka ostaje snažnija nego ikada.
– Ovim muralom želeli smo da pokažemo da Čarlijeve ideje i uverenja nisu nestale sa njim. Naša je dužnost da tu borbu nastavimo, a ovaj zid u Beogradu neka bude svedočanstvo da istina i hrabrost ne mogu biti izbrisane – poručili su.
Mural posvećen Čarliju Kirku predstavljaće trajni simbol otpora, ali i podsećanje da ideali slobode, porodice i vere žive kroz svakoga ko ima hrabrosti da ih brani.
Charles James Kirk (14.10.1993 – 10.09.2025) – počivaj u miru.
Izvor: nsuživo.rs
Svi građani koji se protive fizičkim blokadama fakulteta i saobraćajnica, teroru i haosu u našem društvu, pozvani su da se pridruže do sada najvećoj mirnoj i porodičnoj šetnji, koja će biti održana u nedelju, 28. septembra, u oko 200 mesta širom Srbije.
U Kikindi je skup građana planiran ispred Gradske kuće, na trgu, sa početkom u 16.30 časova.
Okupljanja građana koji se protive blokadama održana su do sada pet puta počev od 20. avgusta, a svaki put je broj okupljenih i broj mesta u kojima su skupovi održani bio veći.
Svi skupovi bili su prijavljeni i protekli su mirno, bez incidenata sa jasnim porukama protiv nasilja i blokada.
Okupljeni građani su poručili da žele da se vrati normalan život kakav su imali pre blokada, da se slobodno kreću, rade i uče i da blokade ometaju svakodnevno funkcionisanje.
U Kikindi je na proteklim skupovima zabeležen veliki odziv građana.
U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – Ombudsmana i grada u Gradskoj kući održan je sastanak posvećen unapređenju borbe protiv nasilja u porodici i sistemskoj podršci žrtvama. Snežana Knežević, zamenica pokrajinske zaštitnice građana, ombudsmanke, zadužena za ravnopravnost polova istakla je da je pokrajinski ombudsman koordinator mreže „Život bez nasilja“ koja ove godine obeležava 20 godina postojanja.
-U nedostatku, tada, pravnog okvira mreža „Život bez nasilja“ nastala je 2005. godine. Ona okuplja sve institucije na teritoriji Vojvodine koje se bave nasiljem u porodici i nasiljem prema ženama. Godine 2017. donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji je obavezao institucije na saradnju. Jedna od aktivnosti obeležavanja jubileja mreže je i obilazak svih okruga gde razgovaramo sa predstavnicima centara za socijalni rad, policijskih uprava, tužilaštava, domova zdravlja, bolnica. Želimo da čujemo sa kakvim se problemima susreću profesionalci u radu sa predmetima nasilja, šta može da se promeni kako bi se postupalo efikasnije i bolje i institucija pokrajinskog ombudsmana može da učini da bi zaštita žrtava nasilja bila bolja – navela je Snežana Knežević.
Knežević dodaje da porodičnog nasilja ima dosta, ali da ima i pomaka od kada je donet Zakon.
-Saradnja institucija i razmena informacija je ključna i na tome insistiramo. Nasilje je krug koji se ne zaustavlja sam od sebe, te je od suštinske važnosti da se žene ohrabruju da prijave nasilje – zaključila je Snežana Knežević.
Aleksandra Jovanov, socijalni radnik u Opštoj bolnici dodala je da postoji dobra saradnju sa Policijskom upravom i Centrom za socijalni rad.
-Uprkos merama i izmenama Zakona o sprečavanju nasilja, beleži se porast broja nasilja u porodici. Opšta bolnica postupa po svim protokolima i pravilima kada je u pitanju žrtva nasilja. Naša zakonska obaveza je da nasilje prijavimo, a duže od 10 godina u našoj ustanovi funkcioniše i Centar za zaštitu žena žrtava seksualnog nasilja. Bilo bi dobro da imamo i povratne informacije o tome kako se na kraju postupak završio i da li je žena žrtva nasilja dobila sveukupnu zaštitu – napomenula je Aleksandra Jovanov.
Gradonačelnik Mladen Bogdan, pozdravljajući učesnike skupa, istakao je nasilje u porodici pojava koja je jako dugo prisutna u društvu i da je lokalna samoupravu tu da pomogne žrtvama.
-Lokalna samouprava, u saradnji sa nadležnim republičkim i pokrajinskim institucijama, učestvuje u svim programima, preporukama i strategijama za smanjenje, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Svake godine sve više je prijava nasilja u porodici i važno je pričati o nasilju i osnaživati žrtve. Novi Zakon umnogome je doprineo da se ubrza funkcionisanje čitavog sistema, a ovakvi skupovi prilika su da se on još više unapredi – zaključio je gradonačelnik Bogdan.
Skupu su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija iz svih mesta Severnobanatskog upravnog okruga.
A.Đ.
