Year: 2025

bazeni-sezona-(2)

Након успешне летње сезоне отворених базена  Културно- спортског центра „Језеро“, у недељу, 28. септембра, затварају се базени на отвореном.

Из КСЦ „Језеро“ захваљују  свим посетиоцима отворених базена, којих је у овој сезони било у рекордном броју.

Културно-спортски центар „Језеро“ Кикинда ће и наредне године свим посетиоцима обезбедити најбоље услове како би сви грађани у најтоплијим летњним данима могли да уживају на отвореним базенима, стоји у саопштењу ове установе.

slepi-i-slabovidi-(3)

Организација слепих „Северни Банат“ обележила је Дан оснивања. Овим поводом чланове је посетио Милан Стошић, председник Савеза слепих Србије, која је и кровна организација.

-Кикиндска је једна од најактивнијих организација када је реч о анимирању, окупљању чланова и доприносу Савезу слепих Србије. Наш савез залаже се за бољи начин образовања слепе и слабовиде деце које је и начин превазилажења хендикепа. Образовање омогућава бољи процес социјализације у друштво и иако постоје прописи за инклузивно образовање нема услова за њих. И запошљавање је веома важно с обзиром на то да постоје огромне предрасуде код послодаваца, без обзира на ниво образовања слепих и слабовидих особа. Радимо и на томе да се донесе посебан Закон о организацијама особа са инвалидитетом који ће боље уредити све области рада – истакао је Стошић.

 

Јагода Накрајкућин, председница организација слепих „Северни Банат“ додала је да организација постоји дуже од две деценије. Напоменула је и да је посета председника кровне организације прилика да разговарају о свему што је потребно како би још боље и квалитетније пружали услуге члановима.

-Окупљамо слепе и слабовиде из Кикинде, Чоке и Новог Кнежевца. Имамо око 150 чланова и половина је веома активна и доприносе раду. Организујемо едукативне радионице које су значајне, корисне и важне за наше чланове како би се што боље интегрисали у друштво. У току је и радионица психолошке подршке која траје до децембра и значајна је за све који имају потребу да разговарају са стручним особама, а немају прилику за то – навела је Јагода Накрајкућин.

Представници Савеза слепих састали су се и са градоначелником Младеном Богданом са којим су разговарали о унапређењу сарадње.

А.Ђ.

turizam-svetski-dan-2025-(7)

Уочи Светскг дан туризма, 27. септембара, запослени у Туристичкој организацији обележили су са малишанима из вртића „Плави чуперак“. Њих су упознали са историјатом Градског трга, али и са најважнијим туристичким знаменитостима: „Данима лудаје“, мамутицом Киком, совама, најлепшом улицом у Србији.

-Већ пет година, заједно са нашим најмлађим суграђанима, Туристичка организација обележава важан датум. Предшколци ће постати најмлађи туристички водичи. Ово је прави начин да код деце развијамо љубав према свом граду, а уједно ће имати прилику и да сазнају више о историјату и знаменитостима Кикинде – истакла је Татјана Вуковић из Туристичке организације.

Васпитачица Ромина Карановић додала је да деца показују интересовање да упознају свој град.

-Малишани су поносни на своје беџеве туристичких водича и желе да покажу колико знају о Кикинди. Сваком шетњу кроз града заинтересују се за одређену зграду или део града што је нама сигнал да и у вртићу радимо са њима и обогатимо њихова знања – додала је Ромина Карановић.

Светска туристичка организација је одредила 27. септембар као Светски дан туризма, јер је на тај дан 1970. године у Мексику усвојен статут ове организације. Од 1979. овај датум обележава се широм света.

А.Ђ.

 

trag

У оквиру манифестације “Дани Српске у Србији”, у суботу 27. септембра у 19.30, у Народном позоришту биће уприличен концерт Етно групе „Траг“ из Републике Српске.

Етно група “Траг” је вокално-инструментални састав из Републике Српске, који негује традиционалну музику Балкана. На репертоару групе налазе се песме из Републике Српске, Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, те циганска музика.

С обзиром на то да „Траг” често и радо наступа у Русији, на репертоар су уврстили и неколико руских песама. Група наступа на многим значајним манифестацијама у БиХ и иностранству.

NURDOR-2025-(2)

Удружење НУРДОР и ове године обележава Златни септембар, месец подршке деци и младима оболелим од рака. Овогодишња кампања посвећена је теми психосоцијалне подршке – јер свако дете и породица, поред медицинског лечења, имају потребу за разговором, ослонцем, подршком у остваривању права и осећајем да нису сами.

Психосоцијална подршка подразумева континуиран рад психолога и социјалних радника, саветовања, радионице за децу и родитеље, али и помоћ породицама у туговању. Она оснажује родитеље и помаже породици да заједно издржи најтежу борбу.

НУРДОР је до сада у оквиру психосоцијалне подршке организовао 15 циклуса са 540 радионица “Време је за шољицу разговора” у које је укључено 5000 родитеља током процеса лечења. Организовано је и 68 рехабилитационих кампова за преко 1500 деце. За 75 породица у туговању организовано је 6 кампова. Тим за психосоцијалну подршку на дневном нивоу брине о потребама деце и родитеља и помаже им како у оснаживању, тако и у  остваривању права из социјалне заштите.

Дана 27. септембра на трговима широм Србије грађани ће имати прилику не само да дају свој допринос, већ и да разговарају са волонтерима о значају психосоцијалне подршке и свему што она обухвата. Тог дана биће промовисано и редовно донаторство јер једино континуираном подршком можемо обезбедити да ниједна породица не остане без помоћи која јој је неопходна.

У Кикинди ће акција бити одржана на Тргу код фонтане , од 12 до 14 сати.

bos-fabrika

Компанија „Бош“, један од најпознатијих снабдевача аутомобилске индустрије у Европи, објавила је да ће до краја 2030. године укинути чак 13.000 радних места у Немачкој. Како су навели из седишта компаније у Герлингену, разлог за ову одлуку лежи у „смањеној потражњи“ и „споријем развоју електричне мобилности“, због чега су, како тврде, овакве мере неизбежне, пише портал Српски угао.

Отпуштања ће највише погодити секторе везане за мобилност, а посебно локацију у Роитлингену, где је предвиђено укидање 1.100 радних места. Компанија планира да кроз ову рационализацију оствари годишњу уштеду од 2,5 милијарди евра.

Вест је наишла на оштро противљење најјачег немачког синдиката ИГ Металл. Њихова председница Кристијане Бенер поручила је да руководство Боша „гази принципе одговорности и фер односа према радницима“, те упозорила да би масовна отпуштања могла озбиљно да поремете не само породичне буџете, већ и индустријску мрежу читавог региона.

“Након ваших најава, Роберт Бош би се окретао у гробу”, поручила је Бенерова у званичном саопштењу.

Синдикат тражи хитан дијалог са управом и апелује да се пронађу друга решења пре него што се затворе погони и људи остану без посла.

Поглед редакције портала Српски угао

Док највеће привреде Европе затварају фабрике, Србија успева да сачува радна места и привуче нове инвеститоре. Пример из Врања то најбоље потврђује. Када је италијански Геоx 2021. године затворио фабрику обуће и отпустио више од 1.200 радника, чинило се да ће град тешко пребродити тај удар. Међутим, већ наредне године турски Теклас отворио је фабрику ауто-делова у истом граду, на истој локацији. Нова производња је брзо кренула, а стотине бивших радника Геоxа поново су нашли посао.

Извор: Српски угао

WhatsApp-Image-2025-09-25-at-13.37.02.jpeg.pagespeed.ce.9cKNLc4mzo

На једној фасади у центру Београда освануо је мурал посвећен Чарлију Кирку, младом патриоти и борцу за истину који је трагично страдао од руке анархиста 10. септембра ове године.

Мурал је израдио Центар за друштвену стабилност (ЦЗДС), у знак сећања на човека чије су идеје и уверења инспирисале милионе широм света.
– За нас у ЦЗДС-у, Чарли Кирк није био само глас слободе, већ и симбол традиционалних вредности и нормалности у времену када су те вредности под сталним ударом. Бранио је породицу, веру и слободу говора: стубове без којих ниједно друштво не може да опстане – наводи се у саопштењу Центра.

Из ЦЗДС-а истичу да је Кирк постао жртва оних који су желели да ућуткају другачији став, али да његова порука остаје снажнија него икада.

– Овим муралом желели смо да покажемо да Чарлијеве идеје и уверења нису нестале са њим. Наша је дужност да ту борбу наставимо, а овај зид у Београду нека буде сведочанство да истина и храброст не могу бити избрисане – поручили су.

Мурал посвећен Чарлију Кирку представљаће трајни симбол отпора, али и подсећање да идеали слободе, породице и вере живе кроз свакога ко има храбрости да их брани.

Charles James Kirк (14.10.1993 – 10.09.2025) – почивај у миру.

Извор: нсуживо.рс

banatskovelikoselo
Поводом Дана колонизације и обележавања осам деценија “осме офанзиве”, у Банатском Великом Селу ће у петак 26. септембра бити уприличен низ догађаја посвећених колонизацији овог места.
Програм ће почети изложбом у организацији Културног центра Нови Сад, посвећеном крајишком писцу Бранку Ћопићу.
Како наводе организатори, ова поставка ће бити својеврсни колаж састављем од фотографија, рукописа, новинских исечака и анегдота посвећених омиљеном књижевнику. Изложба је у потпуности прилагођена школском узрасту и с обзиром на Бранков духовити начин писања и богат живот, млади, али и старији Великоселци моћи ће да се још једном подсете писца који је многима улепшавао детињство.
Програм ће даље пратити и презентација на тему колонизације Војводине 1945-1948. а централни догађај те вечери биће историјско предавање посвећано насељавању Великог Села колонистима из Босанске крајине.
Предавачи на овој трибини биће др Јелена Веселинов, историчар права и управница послова Матице српске, овдашњи историчар Душан Дејанац, потом Богдан Шекарић, етнолог из Музеја војводине и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, којем је и иначе тема колонизације ужа специјалност.
Милан Мицић, је, подсетимо, доктор историјских наука, аутор великог броја књига из области колонизације, а у вези са предстојећим предавањем наводи низ егзактних детаља везаних за насељавање Великог Села.
-Највећи број колониста деселио се из Петровца, Дрвара и Бихаћа. Бавим се у свом научном раду темама везаним за колонизацију а један део се односи и на насељавање Војводине након Другог светског рата-наводи Мицић.
Ова, друга колонизација је можда мање изазовна за историчаре, јер је, како каже овај историчар, колонизација од 1945. убедљиво је најбоље огранизована колонизација нашег народа од свих које су спровођене.
Програм посвећен колонизацији у Великом Селу одржаће се у сали за венчања Месне заједнице у петак 26. септембра са почетком у 19 часова.
У ВОЈВОДИНИ КОЛОНИЗОВАНО 114 НАСЕЉА
Укупно је, наводи наш саговорник, колонизација спроведена у 114 насеља и њоме је обухваћено око 250.000 људи и мало је примера који се могу назвати сензационалним и који би било занимљиви хроничарима, историчарима или онима који би желели да пронађу неки преседан.
У питању је врло педантно вођена документација о тој најбоље организованој колонизацији а таква је и архивска грађа.
– Свети Хуберт, Шарлевил и Солтур су, као што је познато, била три насеља насељена немачким живљем. У скоро опустела села, почевши од 1945. доселило се у Шарлевил 179 домаћинстава, 294 у Хуберт, а у Солтур 184. Иначе, додаје Мицић, та три такозвана “немачка сестринска насеља” формирали су како Немци, тако и Французи из околине Меца. Како је село припадало Царевини и многи Французи  из ова три села, а нарочито из Шарлевила носили су понемчена презимена.
Колонизација из Крајине почела је новембра 1945. и трајала је све до 1948. (не укључујући потоње аутоколонисте) и највећи део насељеника је остао да у Банату почне нови живот.  Мањи део се ипак вратио у Крајину, не могавши да се привикне на овдашњу климу и друге услове живота.
Н. Савић
protivblokada

Сви грађани који се противе физичким блокадама факултета и саобраћајница, терору и хаосу у нашем друштву, позвани су да се придруже до сада највећој мирној и породичној шетњи, која ће бити одржана у недељу, 28. септембра, у око 200 места широм Србије.

У Кикинди је скуп грађана планиран испред Градске куће, на тргу, са почетком у 16.30 часова.

Окупљања грађана који се противе блокадама одржана су до сада пет пута почев од 20. августа, а сваки пут је број окупљених и број места у којима су скупови одржани био већи.

Сви скупови били су пријављени и протекли су мирно, без инцидената са јасним порукама против насиља и блокада.

Окупљени грађани су поручили да желе да се врати нормалан живот какав су имали пре блокада, да се слободно крећу, раде и уче и да блокаде ометају свакодневно функционисање.

У Кикинди је на протеклим скуповима забележен велики одзив грађана.

 

nasilje-skup-(1)

У организацији Покрајинског заштитника грађана – Омбудсмана и  града у Градској кући одржан је састанак посвећен унапређењу борбе против насиља у породици и системској подршци жртвама. Снежана Кнежевић, заменица покрајинске заштитнице грађана, омбудсманке, задужена за равноправност полова истакла је да је покрајински омбудсман  координатор мреже „Живот без насиља“ која ове године обележава 20 година постојања.

-У недостатку, тада, правног оквира мрежа „Живот без насиља“ настала је 2005. године. Она окупља све институције на територији Војводине које се баве насиљем у породици и насиљем према женама. Године 2017. донет је Закон о спречавању насиља у породици који је обавезао институције на сарадњу. Једна од активности обележавања јубилеја мреже је и обилазак свих округа где разговарамо са представницима центара за социјални рад, полицијских управа, тужилаштава, домова здравља, болница. Желимо да чујемо са каквим се проблемима сусрећу професионалци у раду са предметима насиља, шта може да се промени како би се поступало ефикасније и боље и институција покрајинског омбудсмана може да учини да би заштита жртава насиља била боља – навела је Снежана Кнежевић.

Кнежевић додаје да породичног насиља има доста, али да има и помака од када је донет Закон.

-Сарадња институција и размена информација је кључна и на томе инсистирамо. Насиље је круг који се не зауставља сам од себе, те је од суштинске важности да се жене охрабрују да пријаве насиље – закључила је Снежана Кнежевић.

Александра Јованов, социјални радник у Општој болници додала је да постоји добра сарадњу са Полицијском управом и Центром за социјални рад.

-Упркос мерама и изменама Закона о спречавању насиља, бележи се пораст броја насиља у породици. Општа болница поступа по свим протоколима и правилима када је у питању жртва насиља. Наша законска обавеза је да насиље пријавимо, а дуже од 10 година у нашој установи функционише и Центар за заштиту жена жртава сексуалног насиља. Било би добро да имамо и повратне информације о томе како се на крају поступак завршио и да ли је жена жртва насиља добила свеукупну заштиту  – напоменула је Александра Јованов.

Градоначелник Младен Богдан, поздрављајући учеснике скупа, истакао је насиље у породици појава која је јако дуго присутна у друштву и да је локална самоуправу ту да помогне жртвама.

-Локална самоуправа, у сарадњи са надлежним републичким и покрајинским институцијама, учествује у свим програмима, препорукама и стратегијама за смањење, спречавање и сузбијање насиља у породици. Сваке године све више је пријава насиља у породици и важно је причати о насиљу и оснаживати жртве. Нови Закон умногоме је допринео да се убрза функционисање читавог система, а овакви скупови прилика су да се он још више унапреди – закључио је градоначелник Богдан.

Скупу су присуствовали представници релевантних институција из свих места Севернобанатског управног округа.

А.Ђ.