May 26, 2026

Year: 2025

Crkva-Svetog-Ilije-Novi-Kozarci

Nekadašnja bioskopska sala u Novim Kozarcima van funkcije: Planira se rekonstrukcija tog dela Doma kulture

Aleksandra Djuran March 13, 2025

Deo Doma kulture Novim Kozarcima, u kom je pre nekoliko dana otpao manji deo plafon, zatvoren je već godinu i po dana. Predsednik Saveta Mesne zajednice Dragoljub Ćosić za naš medij ističe da je od septembra 2023. nekadašnja bioskopska sala van funkcije.

-Na ovom delu Doma kulture propao je krov i usled prokišnjavanja i deo plafona je bio u veoma lošem stanju. Stoga je bioskopska sala prestala da se koristi. U ovo prostoru organizovane su proslave Nove godine, Dana žena, školske priredbe, a naše Kulturno umetničko društvo „Petar Kočić“ organizovalo je koncerte. Fotografija koja kruži društvenim mrežama je verodostojna, ali je zla namera insinuacija da je plafon mogao nekoga da povredi pošto se prostor ne koristi više od godinu i po dana- kaže Ćosić.

 

Od 4. septembra 2023. pokrenuta je inicijativa za rekonstrukciju dela objekta koji nije saniran.

-Deo objekta je u potpunosti sređen. Taj prostor koriste članovi kulturno umetničkog društva koji sada imaju dva kupatila, dve svlačionice, zamenjeni su prozori. Ove godine očekujemo da će nam biti dostupna sredstva Ministarstva ua brigu o selu za završetak radova na Domu kulture. Projekat postoji i predviđa rekonstrukciju krova, plafona i struje. Ovaj objekat je značajan za selo, ali moram da istaknem da se sama bioskopska sala koristi desetak puta godišnje – precizira Ćosić.

ŠTA JE URAĐENO I PLANOVI

U prethodnom periodu u Novim Kozarcima rekonstruisan je stadion FK „Sloboda“, prostorije koje koriste članovi ovog kluba, postavljen je zalivni sistem na stadionu, kao i semafor, video nadzor i osvetljenje.

-Stare zgrade u selu narušio je zub vremena i rešavamo jednu po jednu. Galerija „Zdravko Mandić“, koja je centar kulturnih dešavanja i u kojoj je legat Zdravka Mandića, uredili smo i okrečili. Na zahtev meštana, ponovo ćemo imati salu za sve prilike koje imamo u selu. Ove godine u planu nam je da popularnu „kotarku“ osposobimo. Prošle godine smo uradili krov i meštani će, pošto se sve završi, imati preko potrebnu salu. Kozarčani su tražili i da se postavi bankomat i to ćemo rešiti u narednom periodu. Sada nemamo nijedan – otkrio nam je naš sagovornik.

 

Osim kulturno umetničkog društva u Novim Kozarcima odlično funkcionišu fudbalski klub, ribolovačko i lovačko društvo, udruženje žena, dobrovoljno vatrogasno društvo, udruženje pčelara.

-Mesna zajednica pomaže njihov rad i moram da se pohvalim da su agilni i vredni. Selo ima urađenu putnu infrastrukturu, gasifikovano je davnih dana i lepo je mesto za odgajanje dece. Danima kada nam dolazi lekar automobilom mesne zajednice ga, iz Ruskog Sela, dovozimo i vraćamo sa posla. Članovi livačkog udruženja „Fazan“ zasnovali su hiljadu sadnica bagrema i mesna zajednica će pomoći da se ovih dana do parcele uradi pristupni put. Osim toga biće urađena i nadstrešnica na autobuskom stajalištu prema Ruskom Selu – istakao je Dragoljub Ćosić.

U okviru redovnog održavanja menjaju se daske na klupama u parkovima i u centru sela. Svake godine Mesna zajednica nagrađuje najuspešnije učenike, a za Novu godinu obezbeđuje paketiće za mališane u vrtiću i đake od prvog do četvrtog razreda.

A.Đ.

 

Krivi-spoj

Koncert kikindskog benda za Jovanu Milićev

Igor Crnogorac March 13, 2025

Humanitarnu akciju sutra (petak 14. mart), organizovaće kikindski Crveni krst u saradnji sa bendom “Krivi spoj”. Bend će nastupiti u Pabu “J” i ulazak se neće naplaćivati, ali će biti postavljena kutija za donacije maloj Jovani.

Dvogodišnjoj Jovani Milićev iz Kikinde koja boluje od cerebralne paralize i epilepsije i potreban joj je novac za lečenje i medicinske tretmane, možete pomoći i slanjem SMS-a 1787 na 3030 (Fondacija “Budi human”).

(Foto: Sretenović – FB stranica „Krivi spoj”)

UTRON-2-(1)

Prelistavamo štampu bivših društvenih preduzeća u našem gradu (2): Vredno štivo za istraživanja

Aleksandra Djuran March 13, 2025
Dragoceni pisani tragovi o zlatnom dobu ovdašnjeg turizma i ugostiteljstva, a posebno hotelijerstva, sačuvani u glasilu „Utron“, koji je uređivala Jelena Đurašin, s mnoštvom zanimljivosti o „Narviku“ koje danas deluju nestvarno. U osmoj i devetoj deceniji prošlog veka pohodili nas, sem domaćih, i turisti, umetnici i sportisti iz evropskih zemalja, ali i iz Afrike, Azije, pa čak i – kosmonauti.
Da nije pisanih tragova kazivanje o zlatnoj eri kikindskog ugostiteljstva i hotelijerstva svelo bi se na maglovito, sve bleđe, prisećanje vremešnih meštana i njihovu  neubedljivu tvrdnju – da smo krajem prethodnog milenijuma bili značajna tačka ne samo na jugoslovenskoj, nego i na evropskoj turističkoj mapi. Najpouzdaniji svedok najizraženijeg tržišnog uzleta u istoriji tadašnje radne organizacije „Nizija“ u uslovima dogovorne ekonomije, jeste u Zavičajnom odelenju Gradske biblioteke sačuvani nepotpuni komplet „Utrona“.
Ovaj latinični dvomesečnik ugledao je svetlost dana početkom 1986. godine, s adresom u ulici Maršala Tita 6, s Jelenom Đurašin, profesorom srpskog jezika i književnosti, kao glavnim i odgovornim urednikom. Pored ove dame s u Uređivačkom odboru bili su zaposleni u UTRO „Nizija“ Mirjana Nedin, Milka Mandić, Olga Varga, Ratko Knežević, Vladimir Vidaček, Nevenka Pekarević, Jožef Janoš i Milica Jelisavac. Prvi saradnici vrednoj Jeleni bili su njen suprug Miloš Đurašin, arhitekta inače, i medijski poslenik Momčilo Stojkov.
„Utron“ nije bio na kioscima, nego je deljen zaposlenima u „Niziji“ – stvorenoj fuzijom Ugostiteljskog preduzeća „Avala“ i nekoliko godina ranije osnovanog „Narvika“, ali i redovnom poštom slat na najvažnije poslovne i društvene adrese.
Već na početku prelistavanja uočava se kopča uređivačkog koncepta sa naslonom na tadašnju ideološku matricu, što je, inače, manje više, bilo svojstveno tadašnjoj kompletnoj štampi u državi. Društveno-politički sistem nalagao je neizostavna odgovarajuća pravila u novinarskoj branši. U tom smislu ne treba da čudi pisanje o godišnjici  Brozove smrti i u tom kontekstu objavljivanje prigodne reportaže o najboljoj radnici u ćevabdžinici Mari Šerbuli, koja se sa setom i ponosom priseća 25. oktobra 1969. godine. Tada se, kao deo posluge, našla u blizini predsednika države kada je ovaj posetio Livnicu, „pa joj se“, kako je  izjavila, u tom momentu „srce ispunilo novim uzbuđenjima i radošću, a oči napunile suzama radosnicama“. Mara se poverila novinaru „Utrona“ Momi Stojkovu da je, ushićena prizorom, u zanosu, poželela da –  poljubi Tita. Nije se, međutim, snašla. Zbunila se, te joj osta žal za poljupcem u, kako ga je naznačila – najsrećnijem danu u njenom životu.
Pratio je „Utron“ iz broja u broj prigodne datume, zbivanja u SK, kao i važne događaje direktno ili posredno povezane sa „Nizijom“. Na stranicama dominiraju tekstovi o samom preduzeću, poslovnim uspesima i iskušenjima koji iziskuju kontinuirano praćenje prihodovnih, a pogotovo rashodovnih stavki  „po jedinicama udruženog rada“ i  na nivou  radne organizacije.
U  broju s početka marta 1987. godine apostrofirana je izjava generalnog direktora Boškova – da je privređivanje sve složenije u uslovima kada se ionako teško stiče dohodak. Pa optimistički naglašava: „Ali smo, u našoj  niskoakumulativnoj delatnosti,  uz pomoć dela udruženog rada i uz razumevanje društveno-političke  zajednice, ipak uspeli da obezbedimo potrebna ne mala sredstva, koja smo uložili u povećanje uslužnih i proizvodnih  kapaciteta i poboljšanje nivoa objekata“.  Zatim prvi čovek preduzeća, nabrajajući šta je sve  u tom smislu urađeno, između ostalog, napominje da  je rekonstruisan stari hotel, da su obnovljeni skoro svi ugostiteljski objekti u gradu i selima,  da su adaptirana tri objekta  motela „Šumica“ i obezbeđeno 55 kreveta „B“ kategorije, što je u priličnoj meri rasteretilo navalu na smeštajne kapacitete „Narvika“.
Sve ovo je lepo nekad bilo, dok nakazna privatizacija nije beskrupulozno nasrnula na vrata ne samo „Nizije“ nego i kompletne kikindske privrede. Ostala su samo nostalgična prisećanja i, zahvaljujući „Utronu“, autentično ispisano  svedočenje o periodu nešto dužem od decenije kada je Kikinda bila zgodno mesto za svakodnevni užitak i omiljena destinacija čak i najprobirljivijih hotelsko-ugostiteljskih konzumenata koji su ovamo masovno pristizali sa svih meridijana.
Nasumice prelistavamo „Utron“, pa u broju za mart i april 1987. godine na naslovnoj strani, pored prvomajskog uvodnika, uočavamo opširnu informaciju o uspešnom startu novog ugostiteljskog objekta. Radi se o preuređenom  restoranu bivšeg hotela u pivnicu, koja je, kako je naslovljeno –  biser „primenjenog“ ugostiteljstva. Pažnju nam zaokuplja i tekst o konobaru Dragoljubu Adamovu i poslastičaru Nikoli Kokotoviću, „Narvikovim“ vrhunskim majstorima, koji su, u žestokoj konkurenciji, pobrali lovorike na prestižnom saveznom nadmetanju „Turjug“ u Zagrebu.  Adamov je maestralno aranžirao preukusni „banatski ručak“, dok je Kokotović u čuvenom zagrebačkom hotelu „Interkontinental“, sa kolegom Mihaljem Pataricom iz Novog Sad, žiri i takmičare zadivio prezentaciojom kompletnog vojvođanskog menija. Nailazimo na lepu priču o „Narvikovom“ gostovanju u splitskom  hotelu „Park“ u okviru manifestacije „Nedelja vojvođanske kuhinje i i muzike“.Tom prilikom domaćine je fasciniralo kulinarsko umeće kikindske ekipe predvođene legendarnim Milošem Dimićem u spravljanju lovačkih specijaliteta. Gostovanje Kikinđana upotpunjeno je muziciranjem tada izuzetno popularnog orkestra „Đeram“, koji je u to vreme nastupao u „Lalinskoj sobi“.
Okrepljujući šlag na „medijsku tortu“ je zapis o novootvorenom noćnom klubu „Paun“ kroz razgovor sa šefom ovog hotelskog sadržaja Dragišom Grujićem. Vladala je prava euforija, zbog atraktivne striptizete Tine. „Narvik“ je u prvoj deceniji postojanja bio svojevrsna atrakcija kongresnog, naučnog i sportskog turizma i vrhunske estradne zabave. Prisetimo se Breninih prvih koraka na pozornici. U  prolećnom broju „Utrona“ iz 1987. godine čitamo da je u „Narvik“ pristigla  nova velika grupa italijanskih lovaca. Među gostima su i turističke ekspedicije iz Španije, Norveške, Grčke, Mađarske, poslovni ljudi iz Nemačke…
Primećujemo, posredstvom novinskih priloga, izraženu saradnju „Narvika“ sa kolektivima iz branše iz Zagreba, Splita i Ljubljane, susedne Mađarske… „Narvik“ je, kako u broju  za maj-jun 1987.  piše „Utron“, sve popularniji za vrhunske sportiste ne samo iz naše zemlje, nego i inostranstva. Napominje se, između ostalog, da je naša vaterpolo reprezentacija, uoči velikih nadmetanja, čak u tri navrata boravila u Kikindi i bila smeštena u hotelu. „Narvik“ je u više navrata bio na usluzi našim obema rukometnim reprezentacijama, zatim najboljim teniserima bivše Juge, pa vaterpolo selekciji, učesnicima Balkanskog šampionata u dizanju tegova…Gosti „Narvika“ bili su i biciklisti Ujedinjenih Arapskih Emirata, zatim bokseri iz Gabona, rukometašice iz Danske…
Kada se sve sabere može se zaključiti da je „Utron“,  od strane Jelene Đurašin, koja nažalost nije više sa nama, urednički umešno osmišljen i vešto vođen, zaslužuje pažnju i poštovanje, te je značajna karika  takozvanoj  „fabričkoj štampi“  našeg grada u doba samoupravljanja. List je posebno dragocen za buduće istraživače prošlosti Kikinde ne samo u medijskom, nego i širem društvenom smislu.
UGOSTILI I KOSMONAUTE
Za „Narvik“ je, a i za samu Kikindu, posebno značajan događaj od 11. septembra 1987. godine. „Utron“ tim povodom beleži: „Bili smo domaćini za dvoje kosmonauta – Pavela Popoviča Romanova iz Sovjetskog Saveza i Lusi Šenon iz Sjedinjenih Američkih Država. Kosmonauti su  učestvovali na  Svetskom prvenstvu u raketaštvu i modelarstvu u našoj zemlji, pa slobodan dan iskoristili da posete Kikindu u pratnji našeg poznatog naučnika Milivoja Jugina, inače rođenog u Kikindi. Tom prilikom, nakon razgovora s građanima na trgu, za njih je organizovan prijem u „Narviku“.
DOMAĆINI FILMADŽIJAMA
Hotel „Narvik“ je mnogo puta bio domaćin filmskim i televizijskim stvaraocima – piše „Utron“ u letnjem  broju iz 1988. godine, uz napomenu da su ovoga puta gosti bili članovi Filmske zajednice Beograda, „koji su letos u Kikindi i njenoj okolini  snimali igrani film „Atoski vrtovi“, čiji je režiser Stojan Stočić, a saradnik na scenariju Raša Popov“.
-Boravak u „Narviku“, gde su filmadžije  imale i svoje prostorije, omogućio je ekipi i glumcima (Nedi Arnerić, Žarku Lauševiću i drugima) izvanredne uslove da mogu  što bolje da obave posao i naprave kvalitetan  film – zaključuje „Utron“.
M.Ivetić
slika-111

Porodica koja je izgubila ćerku u padu nadstrešnice osuđuje pokušaj rušenja državnog poretka i izazivanje nereda

Igor Crnogorac March 13, 2025

Đuro Raca, otac tragično preminule Goranke Raca, kobnog 1. novembra kada se na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila nadstrešnica, apelovao je da ovo nije način na koji se dolazi do pravde za sve žrtve.

⁃ Dočekali su da ovaj nesrećni slučaj pada nadstrešnice iskoriste, a to je bila direktna inostrana sabotaža i teroristički čin, izazvan spoljnim faktorom i delom domaće opozicije koja je protiv države. Po meni posao radi i Tužilaštvo i sud. Porodica Raca osuđuje što opozicija i studenti pokušavaju da uruše državni poredak i što pokušavaju da zloupotrebe ovu tragediju. Mi verujemo u državu i državne organe da će obaviti svoju dužnost i pronaći odgovorne za pad nadstrešnice. Ako su institucije zatvorene neće ni doći do razrešenja. Naša porodica se ograđuje od čina studenata i dela opozicije i protivimo se takvom načinu protestovanja, a punu podršku šaljemo studentima u Pionirskom parku koji žele da studiraju i mirnim putem da rešavaju probleme. Nije u redu što se nakon održavanja 15 minuta ćutanja, slavi, peva, igra i slično, a sve smo to videli na ulicama širom države.

Naš sagovornik apeluje na sve da prestanu sa nasiljem i haosom jer on u svojoj tuzi i bolu najbolje zna koliko je Grad Novi Sad, ali i država Srbija pomogla njegovoj porodici nakon tragedije.

⁃ Nakon pada nadstrešnice Grad i Centar za socijalni rad reagovali su momentalno, bili su pomenu, kao i na odavanju počasti povodom 40 dana na groblju i zaista su mi puno ublažili bol i muku, kako meni tako i mom sinu. S te strane ja nemam nikakve primedbe i voleo bih da se dođe do istine, ali ne na ovaj način na koji se to radi sada – na ulicama – istakao je Đuro Raca za naš portal.

On je takođe zamolio da ne koriste ime pokojne Goranke Raca i da ona treba da počiva u miru kao i da puste da državne institucije obave svoj posao, a da će se odgovorni svakako pronaći.

(Izvor: nsuzivo.rs)

cesma-voda

Deo ulice Kralja Petra Prvog povremeno bez vode

Aleksandra Djuran March 13, 2025

Zbog otklanjanja kvara na glavnom uličnom vodu u ulici Kralja Petra Prvog ispred broja 34 u Kikindi, povremeno  će bez vode, od 9 do 13 časova, biti potrošači u delu ulice Kralja Petra Prvog (samo parna strana), od kružnog toka do zgrade bivšeg SDK.

Za sve dodatne informacije, na raspolaganju je broj pozivnog centra 062/8844888.

ucenik

Spremni testovi za malu maturu

Igor Crnogorac March 13, 2025

Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović potvrdio je da su testovi za malu maturu pripremljeni i da na taj proces nije uticala situacija u prosveti.

Priprema je rađena od septembra do decembra 2024. godine, nije sprovođena u školama, nego u zaštićenim uslovima u Zavodu, rekao je Ranđelović za Politiku.

„A ako pitate za strukturu i sadržaj ispitnih materijala, onda možemo podeliti sa javnošću da za većinu predmeta koje testiramo na završnom ispitu ne možemo pouzdano znati šta u svakoj školi u Srbiji obrađuju u prvom, a šta u drugom polugodištu”, odgovorio je on.

Prema rečima Ranđelovića, nastavnici imaju slobodu u planiranju, u okvirima programa, nastave i učenja.

Politika dodaje da je za realizaciju maturskog ispita za osmake – bilo probnog, bilo zvaničnog, pripremljeno 15 testova za različite predmete, od kojih su devet za maternje jezike i po jedan za matematiku, biologiju, geografiju, istoriju, fiziku i hemiju.

gradonacelnik-jovana

Gradonačelnik Bogdan posetio porodicu Milićev

Jelena Trifunović March 12, 2025

Gradonačelnik Mladen Bogdan posetio je danas porodicu Milićev i potvrdio rešenost da se Grad uključi u obezbeđivanje potrebnih sredstava za lečenje male Jovane. Dvogodišnja sugrađanka boluje od cerebralne paralize i epilepsije, a kako medicinski tretmani koji umnogome poboljšavaju njeno zdravstveno stanje, zahtevaju značajna sredstva, roditelji su se,  nakon što su iscrpeli sopstvene resurse, obratili svim dobrim i humanim ljudima za pomoć.

– Želeo sam Jovaninim roditeljima lično da izrazim podršku i dobru volju da se lokalna samouprava uključi i pomogne-kaže za Kikindski portal gradonačelnik Mladen Bogdan. – Razgovarali smo na koji način Grad može da izađe u susret porodici. Uputili smo ih da lokalna samouprava opredeljuje finansijsku pomoć za lečenje dece obolele od teških bolesti i potvrdili rešenost da pomognemo- ističe Bogdan.

Pored propisanih lekova koje obezbeđuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, preporuka stručnjaka je da Jovana bude uključena u veći broj defektoloških tretmana i vežbi, kako bi se njeno zdravstveno stanje poboljšalo. To podrazumeva redovne fizikalne i  defektološke terapije u Kikindi, Novom Sadu i Banji Koviljači. Banjski tretmani traju najmanje tri nedelje, a dnevno koštaju 60 evra. Jovani pomažu i specijalne terapije u Mađarskoj.

Sve to iziskuje znatna materijalna sredstva, u čije prikupljanje su se proteklih dana, ujedinjeni u želji da pomognu maloj Jovani, uključili brojni sugrađani: udruženja, sportski kolektivi, bajkeri, muzičari…

 

 

gajde-3

Obeležavanju Svetskog dana gajdi prisustvovali i članovi „Gusala“ i naš mladi gajdaš

Aleksandra Djuran March 12, 2025

Svetski dan gajdi, 10. mart, obeležen je u Zrenjaninu, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.

Ispred udruženja građana „Banatske gajde“, guslar Vanja Ilijev organizovao je svečanost u kojoj su četrnaestogodišnji gajdaš „Gusala“ Stefan Bilić i članice starije dečje grupe kikindskog društva.

Ilijev je dugogodišnji saradnik „Gusala“ i publika ga zna po nastupima koje održava tokom Međunarodnog festivala narodnih orkestara, a u okviru etno kampa organizovao je i predavanja o ovom tradicionalnom instrumentu, navela je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

-„Gusle“ su jedan od nosilaca elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa jer je Sviranje na gajdama, upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – dodala je Magdalena Popov.

Zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u korene naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.

Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak). U narodu se kaže duva u gajde.

A.Đ.

glass-475451_640

Smanjen pritisak u vodovodnoj mreži u subotu u Ruskom Selu

Aleksandra Djuran March 12, 2025

Zbog najavljenih radova na elektrodistributivnoj mreži u Ruskom Selu u subotu, 15. marta, JP „Kikinda“ obaveštava svoje potrošače da će od 8.30 do 9. 30 i od 14.30 do 15.30 časova, doći do smanjenog pritiska vode u vodovodnom sistemu.

JP „Kikinda“ zahvaljuje na strpljenju i razumevanju.

 

Savici-(4)

Porodično vinogradarstvo za primer: Savići – od prvog čokota do zlatnih medalja

Igor Crnogorac March 12, 2025

Kada su Savići, u Novim Kozarcima poznati kao vredna i složna porodica, pre deceniju i po rešili da zasnuju svoj vinograd, nije bilo dileme da će ovoj, za njih potpuno novoj delatnosti, pristupiti ozbiljno i odgovorno, pa ni nagrade koje su vrlo brzo počele da pristižu za njihova vina, nisu bile iznenađenje.

Na nedavno održanim „Danima vina“ u Iđošu, „Vina Savić“ dobila su tri zlatne medalje: crno vino „Milica“, roze „Ružica“ i belo vino „Zlato“.

– Naša vina nose imena po ćerkama, jer su one odrastale uz ovaj vinograd, baš kao što smo i mi rasli zajedno s njim – kaže Tatjana Savić.

Tatjana i njen suprug Boban vinograd su zasadili 4. maja 2009. godine, kada su dobili bespovratna podsticajna sredstva od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva. Iako u njihovoj porodici do tada nije postojala tradicija vinogradarstva, u ovaj posao su ušli sa velikim entuzijazmom i ljubavlju.

– Nismo ni slutili da ćemo jednog dana imati vinograd i proizvoditi vino, ali, kada smo se već upustili u ovo, želeli smo da radimo kako treba. Rezultati i brojna priznanja pokazali su da smo na pravom putu, ali uvek podsećam da je za zlatna vina zaslužan moj suprug Boban. On je glavni „krivac“ za kvalitet – dodaje Tatjana.

Na površini od 67 ari gaje visokokvalitetne sorte crnog i belog grožđa – „cabernet sauvignon“ i „rajnski rizling“. Vinograd održavaju sami, osim rezidbe, a u berbi im pomažu rodbina, komšije, kumovi, kolege i prijatelji, Naravno, ćerke i roditelji su im, kaže Tatjana, uvek velika podrška.

– Njihovi uspesi tokom školovanja bili su nam „vetar u leđa“ da nastavimo i, sa još više entuzijazma, radimo u vinogradu. Suzana je završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, a Milica sociologiju. Iako su sada zaposlene i imaju svoje obaveze, uvek nađu vremena da pomognu – bilo u radu u vinogradu, bilo u promociji i distribuciji vina i velika su nam pomoć i motivacija – ističe Tatjana s ponosom.

Svake godine 14. februara, porodica Savić obeležava vinogradarsku slavu, Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinogradara.

– Tog dana, zajedno sa sveštenikom, odlazimo u vinograd i orežemo nekoliko čokota, zalijemo ih vinom i pomolimo se Svetom Trifunu da nam zaštiti vinograd od vremenskih neprilika, bolesti i štetočina, i da nama, koji ga obrađujemo, da dovoljno volje i zdravlja da uranimo i okasnimo kada je to potrebno – kaže Tatjana. – Jer, uz trud i rad, znamo, rezultati neće izostati.

Na imanju porodice Savić raste 3.200 čokota vinove loze. Polovina grožđa prodaje se kupcima, dok se od druge polovine prave vino i rakija. Deo vina prodaju kako bi pokrili troškove proizvodnje, dok ostatak ostavljaju za proslave, poklone i porodične svečanosti.

Iako je prošlogodišnji rod bio umanjen zbog nedostatka padavina, veliki broj sunčanih dana pozitivno je uticao na kvalitet i slatkoću grožđa, što se odrazilo i na ukus vina.

– Ovaj posao nije lak, ali kada vidimo da se trud isplati, da ljudi uživaju u našem vinu i da se priča o njemu, znamo da radimo pravu stvar – zaključuje Tatjana.

Porodica Savić ne gubi entuzijazam i usmerena je na stalno unapređenje kvaliteta. Njihov cilj nije masovna proizvodnja, već da svaka boca bude rezultat posvećenosti i predanog rada. Za njih je vinogradarstvo više od posla – to je potpuna posvećenost i način života koji okuplja porodicu i prijatelje. I stvara i neguje neraskidive veze, potrebne svakome od nas. Vredna porodica Savić zna kako se to radi.

S. V. O.