Treći po redu, dvodnevni turnir za fudbalere rođene 2009. i mlađe, „Kikinda kup” okončan je trijumfom TSC iz Bačke Topole, koji je u finalu, na Gradskom stadionu, savladao 3:1 ekipu iz Mađarske – budimpeštanski Ferencvaroš.
Pre toga u borbi za treće mesto, subotički Spartak bio je bolji od rumunskog UTA Arada, peta je OFK Kikinda, šesta novosadska Vojvodina, a sedma ruskoselska Crvena zvezda.
Pehar pobedniku uručio je gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, a gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov rekao je:
– I ove godine smo kao grad podržali ovu manifestaciju, u nadi da će svake godine biti sve masovnija i privući što više dece koja igraju, kao što smo mogli danas da vidimo, na visokom nivou. Ovo je za njih lepo iskustvo, a i lepu sliku smo danas poslali iz Kikinde.
Milan Stanković, koordinator turnira, još je dodao:
– Zbog vanrednih situacija neke strane ekipe su nam u zadnji momenat otkazale učešće, a i ove godine osim na Gradskom stadionu utakmice su se igrale i u Velikom odnosno Ruskom Selu. Posećenost je bila veća nego prethodne dve godine, a na utakmicama su mogli da pozavide i veliki evroski klubovi. Ovaj turnir je već tradicionalan, a zahvaljujem se gradu Kikindi, bez njih i njiove pomoći ne bismo mogli ništa da organizujemo.
Trofeji su uručeni i najboljem igraču, strelcu i golmanu turnira.
D. P.
U petak 18. aprila, od 12 do 15 sati, biće održane Uskršnja kreativna radionica za decu i animacija
Karanović je istakao da mnogi smatraju da je najveće delo Svetozara Miletića Srpska Vojvodina, njegovo političko, kulturno i duhovno nasleđe koje je u amanet ostavio svojim potomcima, odnosno svetu u kojem danas živimo. Međutim, tu se postavlja pitanje koliko je on bio tvorac Srpske Vojvodine.
– On jeste učestvovao u revoluciji 1848. godine, bio je i, iste godine, učesnik Majske skupštine, dakle učestvovao je u stvaranju srpskog vojvodstva, ali svakako tad nije bio prvorazredna politička ličnost u srpskom nacionalnom pokretu. Ono što je zanimljivo, to je što mnogi – istoričari i istoriografija, evropska i srpska – njega poistovećuju sa idejom Srpske Vojvodine. A on je, u pogledu toga šta za njega predstavlja Srpska Vojvodina, bio vrlo eksplicitan. Da to, svakako, jeste političko biće, ali ne nužno. Nije nužno da postoji Srpska Vojvodina sve dok mi znamo ko smo, sve dok mi negujemo kod nas svest o pripadnosti srpskom nacionalnom identitetu, pritom poštujući sve druge nacionalne identitete, čak i povezujući se sa njima. On i predlaže, u jednom trenutku, mi bismo rekli danas, Podunavsku državu, Podunavsku konfederaciju ili možda Centralni deo Evropske unije – u ondašnje vreme to je Austrougarska – da bi to trebalo da bude savez 11 naroda u kojem svoje dostojanstveno i dostojno mesto treba da ima i srpski narod. Ako je Srpska Vojvodina mehanizam da se zaštiti nacionalni identitet, onda je to u redu. Ako će Vojvodina predstavljati nekakav politikantski ili politički mehanizam kako bi se zadovoljili tuđinski politički interesi, u ovom slučaju Habzburške monarhije, tuđinske, neprijateljske države, onda bi tu Vojvodinu trebalo sahraniti. Za njega je Vojvodina korak do onoga za šta se on uvek zalagao – oslobođenje i ujedinjenje srpstva, kompletnog srpskog naroda. Jer on i kaže: Poljaci imaju pravo na svoju državu, Italijani takođe, zašto Srbi nemaju? Pritom on to ne sme javno da kaže u jednoj tuđinskoj državi u kojoj je označen kao neprijatelj broj jedan i zbog toga je i stradao na kraju. Ja bih rekao da je njegovo nasleđe svest o tome da, ukoliko ne znamo ko smo i čemu pripadamo, vrlo brzo ćemo nestati. Kao individue ćemo postojati, ali šta je individua bez imena i prezimena? Ništa, vazduh, za bilo koji sistem, pa i za ovaj naš – rekao je msr Karanović.
Događaju su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov, i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.
Svetozar Miletić je rođen u Mošorinu, a školovanje nastavio u Novom Sadu, Požunu, Pešti i Beču, gde je doktorirao pravo. Bio je advokat, novinar, politički vođa i gradonačelnik Novog Sada. Osnivač je prvog organizovanog srpskog političkog pokreta u Habzburškoj monarhiji i jedan od najznačajnijih srpskih nacionalnih radnika 19. veka. Više puta hapšen i osuđivan, poslednje godine života proveo je u Vršcu, gde je preminuo 1901. godine.
Izložba radova sa foto-konkursa Sekretarijata za zaštitu životne sredine, pod nazivom „Priroda kroz moj objektiv“, na programu je od 14 sati u Galeriji Kulturnog centra.
I ovoga puta bilo je sugrađana koji su prvi put dali krv – njih petoro postali su novi davaoci.
