јануар 26, 2026

Дан: 28. децембар 2025.

resized-1200x600-123-1140x570-1-1024x512

Хрватска опсесија Србима: Патолошка мржња као једини лепак за распадајуће друштво

Jelena Trifunović децембар 28, 2025 0

Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Док Срби углавном игноришу Хрватску и баве се сопственим пословима, хрватски медији, политичари и друштво не могу да преживе дан без помпезног урликања о „српској претњи“, „великосрпском хегемонизму“ и „непомиреним четницима“. Ова болесна, једнострана фикција није случајна – то је једини начин да хрватска држава одржи национално јединство и скрене пажњу са катастрофалних унутрашњих проблема: масовног исељавања младих, корупције која гута државу и економије која тоне упркос ЕУ милијардама.

Хрватски политичари редовно оживљавају ратну хистерију, оптужујући Србију за све своје неуспехе, док истовремено моле српске раднике да попуне рупе у привреди и српске туристе да напуне буџет. Медији у Загребу свакодневно бљују анти-српски отров, док у Београду хрватске теме једва да добију фусноту.

Посебно се истиче болесна опседнутост председником Александром Вучићем, Домогоја Маргетића бившег политичара, сада новинара познатог по бројним контраверзама, двпут осуђиваног од стране хашког трибунала. Фанатични анти-српски активиста који даноноћно шири отров по мрежама и медијима. Ови кругови не пропуштају прилику да пружају подршку домаћим издајницима и блокадерима, организујући лажне „радионице“ и „активистичке скупове“ под маском демократије, а заправо служећи као платформа за дестабилизацију Србије и промоцију страних интереса. Њихова сервилност према сваком покушају рушења стабилности у Београду открива право лице, није реч о принципима, већ о плаћеничкој мржњи која се храни из истих центара који финансирају распад српског друштва.

Ова асиметрија је поражавајућа: Хрватска не може да дефинише себе без Србије као вечног непријатеља – без тог фиксног „зла“ распала би се у сопственим контрадикцијама, неуспесима и лажима.

Док Срби гледају у будућност, хрватска држава је заробљена у ратовима, користећи мржњу као јефтин политички допинг за друштво које се распада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Хрватска опсесија Србима је чиста патолошка зависност слабијег од јачег: без „српске опасности“ Загреб нема ни идентитет ни оправдање за сопствене пропасти. Док Србија ћути и напредује, хрвати вриште јер без мржње не би имали шта да понуде народу који бежи из земље. Ово није понос, већ срамотна слабост – друштво које постоји само кроз негацију другог, а не кроз сопствене успехе. Насупрот томе, Срби су алфа народ без комплекса, самоуверени, отворени према свету, воле све народе и све примају са гостопримством и достојанством, не трошећи енергију на вечиту мржњу или освете. Та снага долази из дубоког корена, не треба нам туђа сенка да бисмо знали ко смо и куда идемо.

Извор: Српски угао

trpeza-posna

У Храму Светих Козме и Дамјана: Материце у духу љубави, вере и посне трпезе

Jelena Trifunović децембар 28, 2025 0

На радост великог броја верника, храм Светих Козме и Дамјана и вечерас је био место окупљања, топлине и породичне радости, у оквиру обележавања Божићног поста и празника Материце.

Вече је протекло у знаку духовности, заједништва и очувања православне традиције, уз снажну поруку о значају вере, породице и међусобне љубави.

Уприличена је изложба посних специјалитета под називом „Моја посна трпеза“. Ова лепа и све посећенија манифестација пружа прилику верницима да представе своја посна јела и кулинарске вештине, али и да се, по завршетку оцењивања, кроз заједничку дегустацију зближе и размене искуства.

Говорећи о значају празника Материце, старешина Храма Светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић подсетио је да се овај породични низ празника – Детињци, Материце и Очеви – слави као узајамно даривање пажње, љубави и поштовања међу члановима породице.

– То је наша истинска православна традиција. Деца данас „дреше“ мајке, прошле недеље смо славили Детињце, следеће недеље Очеве, и све се заснива на даривању, пажњи и љубави. Тако се јача породица, али и вера – истакао је отац Бобан.

Он је посебно нагласио значај правилног разумевања поста и крсне славе, поручивши да посна трпеза не треба да буде разлог за бригу, већ прилика да се покаже воља, љубав и посвећеност Цркви.

– Није немогуће припремити посну трпезу. Када постоји добра воља и љубав, све је могуће. Важно је да слушамо Цркву, а не само своје навике или савете оних који не познају традицију – рекао је наш саговорник додајући да се ове године трећи пут организује изложба посних јела.

Духовно вече и изложбу посних јела употпунили су наступи дечијег хора Свети Јован Шангајски и женског хора Свети Јосиф Темишварски.

Још једном је потврђено да се у Храму Светих Козме и Дамјана окупљају бројни суграђани који са посвећеношћу негују православну традицију и обичаје, поштују пост и радо учествују у црквеном животу, чувајући вредности које трају и повезују заједницу.

nagradjeni

Др Золтану Анталу Награда града: Уручена градска признања и похвале

Jelena Trifunović децембар 28, 2025 0

Свечаност поводом Дана града протекла је у знаку доделе признања заслужним појединцима и колективима.

Највише градско признање, Награду града, која се додељује за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, добио је др Золтан Антал, специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикиндa- за изузетну стручност, несебичност и посвећеност лекарском позиву. Награду је завредео и захваљујући својој одговорности, професионалности и чињеници да је генерацијама суграђана приступао са пажњом, разумевањем и хуманошћу, те је пример истинске службе заједници.

Посебно признање града Кикинде у области спорта – постхумно је додељено Слободану Боканићу Боди, за остварене резултате и допринос развоју спорта.

Признање у области спорта „Ника Мирков“ отишло је у руке Алекси Коцкару, пливачу и Немањи Милићу, џудисти. Посебно признање заслужило је Кикиндско коњичко удружење „Банат“ за очување и неговање коњичког спорта у Кикинди и ДВД Сајан за резултате у области добровољне заштите од пожара.

Признање у области здравства „Др Ранко Петровић“ постхумно је додељено докторки Бранислави Маневској, за живот посвећен медицини и здрављу грађана Кикинде. Исто признање завредела је и Љубица Станаревић, медицинска сестра, за допринос развоју здравства и континуирану бригу о здрављу грађана Кикинде.

Признање у области културе „Јован Ћирилов“ отишло је у руке Браниславу Чубрилу Русу, глумцу кикиндског Народног позоришта, за изузетан допринос развоју културе и трајни траг у позоришном животу Кикинде, а исто признање додељено је и НБ „Јован Поповић“, поводом 180. година постојања и изузетног доприноса развоју културе у Кикинди.

Посебно признање у области културе добила је Сенка Удицки, за пожртвован рад у култури и позоришној уметности.

Признање у области образовања „Др Павле Кенђелац“  добиле су Ингрида Војводић Црномарковић, за посебан допринос образовању и уметности у Кикинди и Дара Белош, за посебан допринос образовању генерација деце Кикинде.

Протојереј Никола Мишковић награђен је посебним признањем за пожртвован и племенит рад са децом и младима.

Признање „Меланија Николић Гајчић“ уручено је Стојану Богосављеву, за хуманитарни рад и исказано доброчинство.

Признање у области привреде „Михаило Бон“ додељено је Зеленом драгстору за 30 година континуираног успешног рада и друштвену одговорност као и компанији Јафа-Банини, за изузетан допринос привреди Кикинде.

Захвалнице су добили: Брацо Азарић за допринос култури, Чедомир Вујанић за допринос промоцији града Кикинде, потом за исказану хуманост и херојство Душан Сантрач, Никола Лињачки, Никола Галић, Данијел Дражић, Вук Кесић, Милан Кесић.

За изузетне резултате у области образовања похвале су добили Лена Давидовић, Матеја Косић, Алекса Томић и Алекса Коцкар.

Драган Марковљев добио је захвалницу за  дугогодишњи рад са младим спортистима, Удружење Car brothers као и КАФ Мамути за исказану хуманост, а Славко Мишков за дугогодишње активно учешће у акцији «Кутија жеља» у улози Деда Мраза.

Иза нас је година испуњена успесима и изазовима, истакао је, поздрављајући окупљене, градоначелник Младен Богдан.

– Заједничким радом и вером у снагу заједнице учинили смо важне кораке ка бољем квалитету живота у нашем граду. Улагали смо у инфраструктуру, образовање, културу, спорт, социјалну заштиту, водећи рачуна о свим суграђанима. Кикинда је град дубоких корена и препознатљивог идентитета. Вековима су га обликовали лекари, ратари, уметници, научници, просветитељи, занатлије и други. Наша је жеља да потомцима оставимо лепшу, бољу и снажнију Кикинду- поручио је градоначелник Богдан.

-Част ми је да сам међу награђенима. Свим суграђанима желим добро здравље и надам се да ћемо имати што мање посла. Наша медицина захваљујући директорици и свим радницима пружа сву могућност коју заслужују грађани. Већ четири године сам у пензији, и очекујемо кадрове који ће попунити празнину коју имамо како бисмо допринели унапређењу здравства. Хвала свим добрим људима и свим грађанима Кикинде- поручио је др Антал, захваљујући се у име награђених.

Свечаност су улепшале ученице Балетске школе, одељења у нашем граду.

Одлуку о додели годишњих признања за 2025. годину донела је надлежна Комисија за доделу награде Града и градских признања на челу са Маријаном Мирков.

 

Pijaca

Пијачни продавци задовољни: Нема фискалних каса ни у 2026.

Jelena Trifunović децембар 28, 2025 0

Пијачни продавци у Србији ни у наредној години неће бити у обавези да користе фискалне касе. Влада је одлучила да рок за увођење фискализације на зеленим пијацама помери до 31. децембра 2026. године, што је међу продавцима дочекано са олакшањем.

Одлука је донета изменама Уредбе о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. На тај начин продужен је претходни рок, који је истицао крајем 2025. године, па продавци још најмање годину дана могу да раде без издавања фискалних рачуна.

Продавци на кикиндској зеленој пијаци сматрају да би увођење фискалних каса било тешко изводљиво због саме природе пијачне продаје. Како наводе, цене воћа и поврћа нису фиксне и често се мењају у току дана, у зависности од свежине робе и услова продаје.

-Ми смо задовољни што је одгођено. Мислим да не треба уводити фискалне касе на овој зеленој пијаци. Не могу да буду фиксне цене, јер поврће увене, бацимо, спустимо цену. Не може бити иста цена кад је свеже и кад увене – каже Марко Чакар, продавац на кикиндској пијаци.

Сличан став има и Клара Божиновска, која наглашава да се цене њене робе мењају и по неколико пута дневно. Према њеним речима, осетљивост робе додатно компликује евентуалну примену фискалних уређаја.

-Роба је осетљива на температуру и временске услове. Ако је превише хладно или превише топло, брзо се поквари и мења боју. У току једног дана има много шкартa. Ово је пијаца, људи су навикли да се ценкају, да спустимо цену. Са фискалним касама пијаца би се за кратко време затворила – истиче Божиновска.

Продавци указују и на друштвену улогу пијаце, која превазилази чисто трговинску функцију. Како кажу, непосредан контакт са купцима, ценкање и мали гестови пажње део су традиције коју не би требало нарушавати.

-Порез треба да се плаћа, али драж пијаце не треба да се дира. Тај дух треба да остане – поручују са градске пијаце.

Иако одлагање фискализације доноси привремено олакшање, питање увођења фискалних каса на пијацама остаје отворено. За сада је извесно само да ће продавци до краја 2026. године наставити да раде по постојећем систему, док се у наредном периоду очекује тражење решења које би уважило специфичности пијачне продаје.

Т. Д.

 

bogorodica-(2)

Православни верници данас обележавају Материце

Jelena Trifunović децембар 28, 2025 0

Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Материце, највећи празник мајки и жена, који увек пада у другу недељу пред Божић.

Према обичају, деца поране ујутру са припремљеним канапом, марамом или узицом и изненада везују мајци ноге, као што су мајке њих везивале на празник Детињци, који је обележен пре недељу дана.

Деца јој честитају празник, а мајка им дели поклоне које је унапред припремила и одвезује, дреши, ослобађа. Поклони могу бити и скромни, попут бомбона или јабуке. Везују се и жене у окружењу – комшинице, тетке, баке. Спрема се свечани, због Божићног поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

Материце увек падају у недељу дана после Детињаца и недељу дана пре празника Оци, који је празник свих мушкараца који су постали очеви. Детињци, Материце и Оци проводе се у заједништву, уз окупљање породице.

Обичај „везивања“ и „одвезивања“ потврђује нераскидиву везу свих чланова породице и симболише чврсте породичне везе, слогу и мир.

У дубљем, црквеном контексту, празници Детињци, Материце и Очеви не повезују само ту једну генерацију, него све генерације родитеља, мајки и деце уназад. То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из претхришћанских и хришћанских времена.

Don`t copy text!