najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na ulazu u Kikindu, u blizini kružnog toka, večeras oko 19.45 časova dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je povređena jedna osoba.
Vozač audija A6 prešao je u suprotnu kolovoznu traku i udario u ford fijestu, koji je, od siline udara sleteo sa puta. Povređeni vozač forda prebačen je u Opštu bolnicu, a kako nezvanično saznajemo, vozač audija je pobegao sa lica mesta.
Tokom trajanja uviđaja, saobraćaj je bio blokiran na ovom delu puta.
Na sednici Pokrajinske vlade kojom je predsedavala predsednica Maja Gojković odlučeno je da Opšta bolnica dobije endoskopski stub sa gastroskopom i kolonoskopom, čija je vrednost 14 miliona dinara. Kikindska zdravstvena ustanova trenutno poseduje endoskopski stub star oko 20 godina i nabavka novog aparata neophodna je radi povećanja kvaliteta usluga koje se pružaju pacijentima, preciznijih i pouzdanijih rezultata rada, kao i veće sigurnosti lekara i osoblja.
-Video endoskop sa gastroskopom i kolonoskopom koji će nam stići je medicinski aparat najnovije generacije i veoma je značajan za nas i pacijente. Uz njega ćemo imati nove mogućnosti u radu koje nismo mogli da primenjujemo na starom aparatu. Ujedno omogućiće bržu i precizniju dijagnostiku bolesti želuca i debelog creva – istakao je dr Bojan Miladinov, načelnik Odeljenja hirurgije. – Postojeći aparat je star, često se kvari i od početka godine dva meseca smo bili bez njega.
Dosta pacijenata dolazi na kolonoskopski pregled kojim se ispituje debelo crevo, kako bi se utvrdili eventualni problemi poput čireva, polipa ili raka. Godišnje ima više od 400 endoskopskih pregleda.
-Aparat na kom još uvek radimo, dok ne stigne novi, dugo je u našoj ustanovi i u proteklom periodu sve više se kvari – nadovezala se dr Vesna Tomin, v.d. direktorica Opšte bolnice.- Svaka popravka je izuzetno skupa, te smo odlučili da konkurišemo za kupovinu novog. Kako trenutno nemamo gastroenterologa Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo finansira dolazak dr Slankamenca kako bi pacijenti imali i ovu zdravstvenu uslugu. Očekujemo da aparat bude u funkciji do kraja decembra. Uskoro ćemo imati i našeg gastroenterologa i novi endoskopski stub nam je preko potreban. Bolnica je i deo državnog programa prevencije kolorektalnog karcinoma. Imamo vođe timova koji su u programu za rano otkrivanje karcinoma debelog creva i želuca.
Na dnevnom nivou Odeljenje hirurgije primi i otpusti u proseku desetak pacijenata. Uz interno, hirurgija je najveće odeljenje.
-Bolesti želuca i debelog creva česte su u našoj sredini. Pozitivno je što postoji trend smanjenja karcinoma želuca, dok je rak debelog creva jedan od najčešćih karcinoma i broj obolelih stagnira. Važno je da se na vreme otkriju prvenstveno pre kancerogene lezije poput polipa, kako bi se sprečio dalji razvoj bolesti. Iako kolonoskopije i gastroskopije primarno rade gastroenterolozi, hirurzi su preuzeli na sebe ovaj deo posla. Davno smo počeli da radimo kolorektalnu hirurgiju koju prate pomenuti pregledi. To se ispostavilo dobro za našu Bolnicu jer već nekoliko godina nemamo u našoj ustanovi gastroenterologa. Osim mene tu je još jedan hirurg koji već radi na ovim aparatima, a obučavamo i dvoje mlađih kolega. Uskoro očekujemo i da dr Miloš Đurin završi supspecijalizaciju iz gastroenterologije, te će i on značajno doprineti zajedničkom cilju da se promene što pre otkriju i leče – pojasnio je dr Miladinov.
Kikindski hirurg dodaje da je u proteklih nekoliko godina dosta ulagano u Odeljenje hirurgije.
-Među najvažnijima su novi operacioni sto, dve nove lampe, dve elektrohirurške jedinice, stub za endoskopiju. Odlično smo opremljeni tehničkim i medicinskim aparatima, a najveći problem je nedostatak hirurga. Do 2027. godine očekujem da će nas biti sedmoro. Pomalo me brine što je slabo interesovanje mladih lekara za hirurgiju. U proteklih nekoliko godina samo jedan se interesovao za ovu granu medicine – saznajemo od dr Miladinova.
Dr Milena Ivanić završila je specijalizaciju i prva je žena hirurg u Opštoj bolnici. Sredinom naredne godine na istu poziciju dolazi i dr Jelena Ristić.
-One su značajno pojačanje Odeljenju hirurgije. Prethodnih godina radilo nas je premalo. Od devet hirurga koliko je neophodno, u jednom momentu bilo nas je dvojica. Sada imamo pet hirurga i radujemo se radu sa koleginicama. Predrasuda je da je hirurgija grana medicine za muškarce jer su žene pokazale da su veoma uspešni hirurzi. Pre dve decenije, kada sam ja bio na specijalizaciji neznatan broj žena je učio za hirurga. Danas ih je sve više i naša Bolnica prati taj trend – zaključio je dr Bojan Miladinov.
Kikindsko hirurško odeljenje ima mali procenat smrtnosti, svega šest odsto, što je u granicama svetskog proseka. Pacijenti na ovom odeljenju imaju tešku patologiju i za prvih devet meseci ove godine bilo je blizu hiljadu prijema i otpusta pacijenata.
A.Đ.
Iz Elektrodistribucije obaveštavaju Kikinđane da će u četvrtak, 11. decembra, između 12:30 i 13:30 časova, zbog planiranih radova na elektromreži, doći do privremenog prekida u snabdevanju električnom energijom.
Isključenje se odnosi na domaćinstva u ulici Braće Subotički od Mihajla Pupina prema Partizanskoj (pola ulice).
Već od 1. januara naredne godine u Srbiji zvanično počinje primena sistema e-Bolovanje – Poslodavac, koji će u potpunosti ukloniti potrebu za dostavljanjem papirnih doznaka o bolovanju, odnosno, potvrda će se razmenjivati isključivo digitalno.
Prema rečima direktora Kancelarije za AjTi i eUpravu, dr Mihaila Jovanovića, sistem objedinjuje izabranog lekara, poslodavca i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Čim lekar evidentira bolovanje, poslodavac odmah prima obaveštenja putem portala, bez potrebe da zaposleni lično odnese doznaku.
Prelazak na e-Bolovanje donosi brojne olakšice. Zaposleni više neće morati da traže i dostavljaju potvrde, što će smanjiti gužve i putovanja do šaltera. Administracija u zdravstvenom sistemu biće rasterećena – nestaje potreba za ručnim unosom podataka i smanjuje se mogućnost grešaka.
Ipak novi sistem neće menjati prava pacijenata: promena se odnosi isključivo na način razmene informacija – ne i na uslove i kriterijume za korišćenje bolovanja.
Kako bi prelazak protekao glatko, planirana je serija obuka i informativnih prezentacija za poslodavce, koji od 2026. treba da aktiviraju svoje naloge na portalu eUprave.
Očekuje se da ovaj korak – uvođenje elektronskog bolovanja – donese veću efikasnost, uštedu vremena, kao i jednostavniji pristup pravima zaposlenih u momentima kada su privremeno sprečeni za rad.
Pokret je od samog početka bio radikalan – neto-nulte emisije do 2030. godine, sa krajnjim rokom do 2035. godine, trenutno ukidanje fosilnih goriva, „slušanje nauke“ po meri IPCC-a i aktivističkih krugova iz Potsdama. Finansijsku pozadinu čine fondacije „Open Society“, „Rockefeller“, „Rockefeller Brothers Fund“, „European Climate Foundation“ i nemačke zelene fondacije. Kritičari to nazivaju „astro-terfing“ – veštački pokret sa pravim travnjakom stranog novca.
U Srbiju je pokret stigao januara 2019. godine. Vrhunac je bio 27. septembra te godine kada je, uz ogromnu podršku medija i stranih ambasada, na ulice Beograda izašlo šest do sedam hiljada ljudi, od kojih je većina bila radoznala publika, a tek nekoliko stotina aktivista bliskih ovom pokretu i srodnim NVO. Šest godina kasnije slika je bitno drugačija – srpski ogranak danas broji oko 50 povremeno aktivnih pristalica, uglavnom studenata i srednjoškolaca iz većih gradova. Protesti se svode na desetak do pedesetak ljudi sa transparentima na engleskom jeziku, a građani uglavnom ni ne znaju šta je tema ovih sporadičnih pojava.
Parole su iste kao na Zapadu – trenutna dekarbonizacija, gašenje termoelektrana, zelena tranzicija po svaku cenu, ali se retko pominje da bi zatvaranje uglja bez alternative dovelo do nestanka struje i gubitka desetina hiljada radnih mesta. Iza srpskog ogranka stoje poznati donatori: „WWF Adria“, „Heinrich Böll Stiftung“, „RES fondacija“, britanska i nemačka ambasada.
Posebno je simptomatičan preokret 2022. i 2023. godine kada su pojedini aktivisti Fridays for future – Srbija javno osudili eksploataciju litijuma u Jadarskoj dolini, koju su kao ekološki podobnu u nekim zemljama podržali, što dalje svedoči o zloupotrebi ideje u političke svrhe.
Od „spontanog“ bunta mladih do profesionalne NVO mašinerije u zelenoj boji – to je put kojim je „Petkom za budućnost“ prošao za samo šest godina. U Srbiji je taj put posebno vidljiv: od sedam hiljada neupućenih građana na ulici do pedesetak ekscentrika sa transparentima.
Izvor: Srpski ugao
Usled infrastrukturinih radova na pruzi Kikinda- Novo Miloševo došlo je do izmene železničkog saobraćaja.
Danas, 10. i sutra, 11. decembra vozovi koji polaze iz Zrenjanina za Kikindu u 7.20, 14.30 i 20.10 časova, kao i vozovi koji polaze iz Kikinde za Zrenjanin u 4.55, 11.25 i 17.45 časova, saobraćaju na relaciji Zrenjanin – Novo Miloševo – Zrenjanin, dok će na relaciji Novo Miloševo – Kikinda – Novo Miloševo biti organizovan autobuski prevoz. Vozovi koji polaze iz Subotice za Kikindu u 15.05 i 19.02 časa, kao i vozovi koji polaze iz Kikinde za Suboticu u 4.00 i 18.10 časova, saobraćaju na relaciji Novo Miloševo – Subotica – Novo Miloševo, dok će na relaciji Novo Miloševo – Kikinda – Novo Miloševo biti organizovan autobuski prevoz.
U petak, 12. decembra vozovi koji polaze iz Zrenjanina za Kikindu u 7.20 i 14.30 časova, kao i vozovi koji polaze iz Kikinde za Zrenjanin u 4.55, 11.25 i 17.45 časova, saobraćaju na relaciji Zrenjanin – Novo Miloševo – Zrenjanin, dok će na relaciji Novo Miloševo – Kikinda – Novo Miloševo biti organizovan autobuski prevoz. Voz koji polazi iz Kikinde za Suboticu u 4.00 časa, saobraća na relaciji Novo Miloševo – Subotica, dok će na relaciji Kikinda – Novo Miloševo biti organizovan autobuski prevoz.
Međunarodni festival horova „Melodianum“ u organizaciji Kulturnog centra počinje sutra (četvrtak) i trajaće do nedelje, 14. decembra.
Ovogodišnji, šesti festival, u 18 sati u Narodnom muzeju, otvara Dečiji operski studio Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, narednog dana u isto vreme u Hramu Svetih Kozme i Damjana nastupaju kamerni hor „Emanueli“ iz Valjeva i Gradski kamerni hor „Liceum“ iz Kragujevca. U subotu, takođe od 18 časova, u sali Narodnog muzeja, pored pomenuta dva hora publici će se predstaviti i Gradski dečiji hor „Mali liceum“ iz Kragujevca, vokalni kvartet „Bita brevis“ iz Zrenjanina, Etno grupa Pedagoškog fakulteta iz Sombora, mešoviti hor KUD-a „Svetozar Marković“ iz Novog Sada, hor iz Pečuja iz Mađarske i domaćini, hor Kulturnog centra „Atendite“. U nedelju, 14. decembra, od 18 sati u sali Narodnog muzeja, festival će zatvoriti gosti iz Pečuja.
