децембар 6, 2025

Дан: 22. новембар 2025.

deca

У аустријским градовима, далеко од очију јавности у Србији, одвија се процес који многе припаднике наше дијаспоре испуњава зебњом. Реч је о поступању социјалних служби у случајевима где се, после наизглед безазленог школског инцидента, покрећу поступци који могу довести до одузимања деце из биолошких породица. Двојица угледних Срба, очеви без кривичних пријава и социјалних досијеа, обратила су се редакцији портала „Српски угао“ са готово идентичним искуствима и молбом да имена не буду објављена, како се њихова већ тешка борба са аустријским институцијама не би додатно закомпликовала.

Према њиховом сведочењу, образац је у оба случаја исти. Дете се посвађа са вршњаком, дође до гуркања или туче у дворишту, каквих је у свакој школи одувек било. Уместо да све остане у оквиру педагошке мере и разговора са учитељем, разредним старешином или родитељима, у причу улазе социјални радници. Дете се одводи из разреда и без присуства родитеља, води на разговор који формално носи тон бриге за добробит малолетника, а родитељи га описују као испитивање.

Питања која се том приликом постављају, према наводима саговорника, често су усмерена на породични живот, да ли те тата клепи по гузи када си безобразан, да ли мама понекад казни тебе, брата или сестру, да ли се у кући виче, да ли се плашиш да кажеш истину. Родитељи тврде да се деци „стављају речи у уста“, да се одговори извлаче из контекста и бележе у службеним белешкама као озбиљне индиције занемаривања или злостављања, иако у реалности како кажу, није било речи ни о каквој систематској бруталности, већ о традиционалним васпитним оквирима какви су у српским породицама уобичајени, колико се о њима могло расправљати.

Једном од саговорника, оца малолетне деце, деца су одузета већ шест месеци. Он наводи да до данас не зна где се тачно налазе, нити може да оствари непосредан контакт са њима, осим кроз строго контролисане облике комуникације. Други отац, такође угледан члан српске заједнице у Аустрији, живи у неизвесности – према његовим речима, социјалне службе већ дуже време воде поступак и чека дан када ће како каже, „закуцати на врата са папирима“ да дете иде у привремени смештај. Оба случаја не везује никакав криминал, већ један догађај који је искоришћен као окидач да се породице ставе под повећало социјалних служби.

Шира слика показује да је издвајање деце из биолошких породица у Аустрији постало уобичајена пракса система дечије и омладинске заштите. Према званичним подацима, више од 13.000 деце и адолесцената у Аустрији живи ван својих породица у хранитељским домовима, удомитељским породицама или специјализованим установама. Истовремено, више десетина хиљада деце налази се у систему различитих облика надзора и „подршке“ социјалних служби. Иако се ти подаци не воде по националној основи и не може се статистички утврдити колико међу њима има деце из српских породица,искуства наших саговорника и приче које круже дијаспором стварају утисак да је управо тај део становништва често под посебним притиском – што због језичке баријере, што због културних разлика у схватању васпитања.

У Србији, благ ударац „по гузи“ се традиционално не доживљава као тешки вид насиља, него као, макар и спорна, васпитна мера. У западноевропским државама, механизми заштите деце постављени су много строже и сваки физички контакт који се може протумачити као казна улази у зону ризичног понашања родитеља. Када се томе дода недовољно познавање језика и процедуре, многи наши људи из дијаспоре имају осећај да у поступцима улазе без јасног разумевања својих права и обавеза, као и без правовремене правне помоћи. Саговорници наводе да често не добијају преводиоца на време, да не разликују шта значи „добровољна сарадња“ са социјалним службама, а шта фактички пристанак на мере које воде ка одузимању детета.

Одговорност аустријских институција у оваквим случајевима не огледа се само у томе да заштити децу од стварног насиља и занемаривања, већ иу обавези да спрече злоупотребе система, да обезбеде транспарентност поступака и да јасно објасне породице шта се од њих очекује како би деца остала у дому или била враћена што је пре могуће. Када деца из мешовитих или мигрантских породица уђу у машинерију која комбинује школске пријаве, извештаје социјалних радника, психолошке процене и судске одлуке, родитељи који не долазе из тог културног миљеа често имају утисак да се налазе пред зидом бирократије на страном језику.

Поглед редакције портала Српски Угао

Јесте да је заштита деце неспорна обавеза сваке државе, али да издвајање малолетника из биолошких породица представља најтежу меру која се може применити само када су сви други облици подршке исцрпљени. Број од више од 13.000 деце која живе ван својих породица у Аустрији мора да буде повод за озбиљно преиспитивање праксе, посебно тамо где су у питању породице досељеника које недовољно познају систем. Српска заједница у Аустрији има право да зна како се доносе одлуке које задиру у саму срж породичног живота, која су процес права родитеља и где могу да траже помоћ. Наша редакција сматра да је неопходно више транспарентности рада социјалних служби, обавезно обезбеђивање преводилаца и правне подршке за стране држављане, као и активно укључивање српских удружења и дипломатско – конзуларних представника у заштиту права породице. У супротном, овакав вид поступања социјалних служби остаје да се доживљава као циљано средство притиска на српску дијаспору, а не као систем који је у првом реду дужан да штити и децу и њихову породицу.

Извор: Српски угао

mrk-ki-metaloplastika

Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 175. Судије: Марко Боричић и Дејан Марковић (обојица Београд). Седмерци: Кикинда 5(3), Металопластика 8(8). Искључења: Кикинда 10 минута, Металопластика 16 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 2, Лисица 3(1), Јовановић 7, Ћосић 1, Мишков, Тодоров, М. Панић, Китановић, Гајски, Л. Панић 6, Косановић 3, Петровић 3, Лазић 3(2), Ковачевић, Гаћиновић.
МЕТАЛОПЛАСТИКА: В. Дамјановић, Станојловић, Писарић 1, Мирковић 3, Ф. Миловановић 4, И. Миловановић 3, Марјановић, Буквић 2, Јевтић 1, Барјактаровић, А. Дамјановић 2, Филиповић, Шмигић, Павловић, Марковић 1, Паповић 11(8).
Играч утакмице: Огњен Јовановић (МРК Кикинда).
Семафор: 1:3(5.), 8:6(15.), 11:11(24.), 20:16(37.), 22:22(48.), 25:25(52.), 27:25(56.), 28:28(58.).
Подела бодова на северу Баната, а обе екипе могу жалити за целим пленом. У првом делу играло се углавном егал, тек у неколико наврата ривали су били на плус два, а средином наставка, Шапчани нису осам минута поентирали па се Кикинда одлепила на плус четири. Повратили су се, међутим, гости и стигли до изједначења, 12 минута пре краја, али су Кикинђани ближе крају имали два гола вишка. Нерешено је, ипак, било и пред улазак у последњи минут. Испоставиће се био је то и коначан исход, јер домаћин потом није искористио напад, а онда су за последњу шансу Шапчани имали још 16 секунди, међутим, спетљали су. Узвратили су још Кикинђани далекометним покушајем са своје половине, али без успеха.
Д. П. 

vrbas-ofk-kikinda

Врбас – Стадион: „Шлајз”. Стрелци: Марковић 12. и 60, Дракуловић 27, Вујошевић 49, Вујовић (казнени ударац) 55, Краиновић 72. и 85. минут. Жути картони: Бескорвајни (Врбас), Шашић, Николић, Будаи (ОФК Кикинда). Црвени картон: Шашић (ОФК Кикинда) 54. минут.
ВРБАС: Миладинов, Вујошевић (Сердар), М. Ковачевић, Авдаловић, В. Мићуновић, М. Мићуновић, Бескорвајни, Марковић (А. Ковачевић), Вујовић (Краиновић), Вјештица, Дракуловић (Вујин).
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Белош, Молнар (Пашић), Николић, Пајтин (Будаи, Путник), Лекај, Бркљач, Шашић, Живанов, Стојановић, Станимиров (Кецман).
Након пропуштене прилике Кикинђана у уводу, Врбашани су убрзо казнили госте. После дуге лопте и потом одигране повратне, у наставку акције стигао је Врбас до предности. Пропустила је ОФК Кикинда прилику и за поравнање, недостајало је и мало среће, погођена је пречка, а онда је домаћин дуплирао водство.
Све је почетком наставка било одлучено када су домаћини повели 3:0, а недуго потом и Шашић је скривио казнени ударац, искључен је тада, па је Врбас с беле тачке повисио на 4:0. Затим, до краја, још три пута тресли су домаћини мрежу Кикинђана за најубедљиви пораз нашег тима у сезони и горак завршетак јесени.
Д. П.

sloboda-nk-zadrugar-lazarevo

Нови Козарци – Стадион: „Илија Пантелић”. Гледалаца: 50. Судија: Вукашин Марковић (Панчево). Стрелци: Богојевић 31, Галић 69. и 86. минут.
СЛОБОДА: Живков, Карановић, Марковић, Јовандић, Галић (Бајић), Чубрило, Врбачки, Француски, Мисић, Богојевић, Благојевић (Ђурђевић).
ЗАДРУГАР: В. Лучић, Земунски (Зејак), Мршевић, Ђ. Лучић (Гаговић), Поповић (Данко), Обрадов, Фуртула, Пандуров, Маљукан (Станишић), Козловачки, Драговић.
Након пола сата, Богојевић је одбитак, с ивице казненог простора Лазаревљана, из прве послао у мрежу за предност домаћина. Средином наставка Галић је полуволејом дуплирао водство, набацио је претходно Чубрило, да би најбољи играч Слободе у финишу погодио још једанпут, након дуге акције, ставивши тачку на меч у којем је у неколико наврата изврстан био и голман домаћина Живков.
Д. П.

ВИСОК ПОРАЗ КОЗАРЕ У ГЛОГОЊУ

У последњем колу јесени војвођанског „Истока”, великоселска Козара високо је у Глогоњу поражена од истоименог клуба – 4:0, а трећа наша екипа у овом степену надметања, рускоселска Црвена звезда сутра, од 13 сати, чекаће Полета из Идвора.

i
Како пише НС уживо, седница РЈОП-а, која је изазвала оштре поделе међу представницима универзитета, није одржана након што су београдски блокадери одбили учешће због сумњи у претходне нерегуларности и наводних покушаја да се убрзано изгласа закон о лустрацији.

Хаос у најави због ултиматума! Странци дали рок од месец дана – или закон, или заврћемо славину!

Седница РЈОП-а, око које се дигла велика прашина, дефинитивно није одржана! Иако су новосадски блокадери вршили огроман притисак да се састанак по сваку цену одржи, налетели су на зид! Београђани су остали при чврстом и непоколебљивом ставу: нема састанка! Прозрели су намеру колега из Новог Сада да на брзину организују окупљање само како би, далеко од очију јавности, на превару изгласали закон о лустрацији!

Београђани нису заборавили лажирање гласова!

Поверње је неповратно изгубљено још на прошлом окупљању, а Београђани нису насели на нови покушај манипулације. Сви добро памте скандалозну мућку са Пазарцима! Тада је откривено да су Новосађани подметнули свог колегу да лажно гласа и представља се као делегат Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП), иако са том институцијом нема никакве везе!

Управо та безобзирна превара, где су били спремни да лажирају идентитете зарad гласова, била је јасан сигнал Београђанима да се спрема нова подвала – овог пута са циљем да се прогура спорни закон о лустрацији.
Паника због новца – рок је месец дана!

Али, иза ове хистерије Новосађана крије се много већи проблем. Како сазнајемо, њиховим финансијерима из Европе је прекипело! Испостављен је бруталан ултиматум: закон о лустрацији мора проћи у наредних месец дана, или финансирање блокадера моментално престаје!

Новосађанима гори под ногама јер знају да без страних дознака њихова прича не постоји, па су покушали да искористе Београдски универзитет да спасу своје буџете. Ипак, београдски студенти су прозрели ову прљаву игру, сетили се лажног „Пазарца“ и поручили: „Ваше дугове странцима нећете враћати преко наших леђа!“

Извор: НС уживо

 

zeleznicka-stanica-1

Први пут у историји Кикинде обележено је страдање суграђана у бомбардовању железничке станице и насеља Бедем 22. новембра 1944. године. Венац је данас у 11 часова положен испред спомен плоче четрнаесторици железничара погинулих у Народноослободилачкој борби, њима у част и у знак сећања на 51 суграђанина који су изгубили животе тог дана.

 

Полагању венца присуствовало је двадесетак чланова СУБНОР-а Кикинда, два потомка страдалих и један очевидац догађаја. Венац је положио Саво Орељ, председник СУБНОР-а и покретач иницијативе да се овај датум по први пут званично обележи. Покренута је и иницијатива да се у холу Железничке станице постави посебна спомен-плоча посвећена жртвама бомбардовања.

Т. Д.

baka-zorka-7

У тишини тринаесте улице у Накову, стоји кућа која је до недавно била у прилично лошем стању. У њој већ двадесет пет година живи бака Зорка Тошев (67) са унуком Гораном, учеником седмог разреда и младим фудбалером клуба „Полет“, који је остао без оба родитеља.

– Његова мајка је преминула када је имао само три године. Још док је била болесна, замолила ме је да га чувам. Од тад је код мене, он је сада само мој и Божији – каже бака Зорка, чије лице открива умор, али и снагу која је води већ годинама.

Некада су у кући живели и син и супруг, али су обојица преминули. Тако је Горан остао без оба родитеља, али његова бака Зорка се није предавала – радила је у пекари, хладњачи, а увек је спремна и за сезонске послове. Са болесном кичмом и малом пензијом, успева да обезбеди унуку све што му треба: од књига и екскурзија, до ситних радости које детињство чине лепшим.

-Он је златно дете, скроман и пажљив. Кад се уписују за екскурзију, он ћути, неће да се пријави, јер зна да имамо мала примања. Али не могу да дозволим да остане код куће. Сналазим се како знам, само да он иде са другом децом – каже бака Зорка, гласом пуним поноса и туге.

Судбина им се променила у априлу ове године, када је екипа емисије „Радна акција са Тамаром“ дошла у њихов дом. Захваљујући иницијативи комшинице Тање, Зорка и Горан су пријављени у емисију и убрзо су добили вест која им је вратила наду.

Тим, на челу са Тамаром Грујић, реновирао је њихову стару швапску кућу за само пет дана. Нови подови, зидови, фасада, намештај, кухиња и купатило заменили су старе, оронуле зидове и влагу. Горан је добио своју собу, радни сто, лаптоп.

-Да нису дошли, ја то никад не бих могла да приуштим. Сад бар знам да ће кућа остати унуку у пристојном стању – каже бака, захвална екипи која им је, како каже, „вратила живот у кућу“.

Горан, миран и озбиљан дечак, сања да постане професионални фудбалер. Навија за Црвену звезду, а омиљени играч му је Кристијано Роналдо.

– Волим да живим са баком. Трудим се да је чувам, идем у продавницу, само још да научим да кувам – каже уз стидљив осмех.

Оно што је још неопходно урадити на кући је санација крова, на ком треба заменити старе црепове који прокишњавају.

– Ако се то не среди, све што је урађено пропашће. Кад дуне јак ветар, деси се да неколико црепова отпадне – каже Зорка, додајући да је јој је, поред огрева, то највећа брига.

Т. Д.

 

M

У Културном центру Кикинда, 26. новембра, професор Петар Вуца одржаће предавање под називом „Животни пут Милеве Марић”.

– Ово предавање је посвећено обележавању стопедесете годишњице рођења ове знамените жене и обухватиће целокупан Милевин животопис. Самим тим што је њен живот био занимљив, надам се да ће и предавање бити занимљиво свим посетиоцима који дођу у Културни центар- најављује Вуца.

Предавање почиње у 18 часова.

Н. С.

Don`t copy text!