Italijan Luka Gireli, član Pokrajinskog odbora i šef sektora za bezbednost i imigracije italijanske stranke Lega Salvini Premier u Kremoni, bio je učesnik skupa 5. novembra na dočeku ispred Skupštine u Beogradu naših heroja sa Kosova i Metohije. Za portal Srpski ugao, iznosi lični utisak o onome što je video na ulicama prestonice. Kaže da ga je „šokirala okrutnost, vulgarnost i agresija“ okupljenih demonstranata u blizini koji po njegovim rečima, „žele da preuzmu vlast i na taj način svrgnu vladu predsednika Aleksandra Vučića“.
„Ne mogu da razumem nepopustljivost i nepoštovanje prema Srbima sa Kosova i Metohije“, navodi Girelli. „Za njih mogu da posvedočim da žive u ekstremnim uslovima, ponegde i u getima južno od Ibra. Više puta sam iz humanitarnih razloga, putovao na Kosovo i gledao njihovu svakodnevnu patnju. Preživeti u tim okolnostima je herojski, posebno tamo gde se skrnave grobovi i uništavaju pravoslavna groblja, kao da im se osporava pravo na miran počinak.“
Girelli kaže da su „Srbi sa KiM zaslužili najveće poštovanje od celog srpskog naroda“, a ne, kako opisuje, „uvrede i ruganje koje je video od dela protestanata“. Dodaje da ga je „ličnim uvredama“ počastila jedna učesnica blokada „samo zato što sam policajca pitao za uputstvo kako da dođem do mesta gde čekaju heroji“.
Posebno ga je pogodilo, navodi, „vređanje predsednika Vučića u svojstvu šefa države“. Poredi praksu sa Italijom, odakle donosi primere sudske zaštite časti predsednika: „U Italiji postoji član 278 Krivičnog zakonika, ko uvredi čast ili ugled predsednika Republike, kažnjava se zatvorom od jedne do pet godina. I to se primenjuje bez ‘ako’ i ‘ali’. Sećam se kazne Umbertu Bosiju, godinu i četiri meseca zbog uvrede predsednika Napolitana. Bilo je i drugih presuda, pa i za osporavanje predsednikove fotografije u policijskoj stanici, a jedan građanin iz Trsta dobio je osam meseci zbog uvreda predsednika Matarele na društvenim mrežama. Petoro iz Palerma osuđeno je na godinu i 20 dana jer su kritikovali jednu Matarelinu političku odluku.“
„Uvrede šefu srpske države smatram još skandaloznijim“, ističe Gireli uz očekivanje da će „pravosuđe preduzeti svoje“. Po njegovom shvatanju, „svako ko bi u Italiji ovako pokušao da kritikuje vlast na ovaj način dobio bi pet godina zatvora“, dok u Srbiji „postoji sloboda, verovatno prevelika, i to je pravi problem koji ljudi ne vide“.
Govoreći o blokadama, Girelli „apsurdnim“ naziva to što se kako kaže, „Ćacilend proglašava smetnjom, a ne okupacije univerziteta zbog kojih su studenti izgubili školsku godinu“. Podseća i da je „predsednik Vučić više puta pozvao na konstruktivan dijalog i povratak u normalnost“, ali da za dijalog „moraju biti dostupne obe strane“. „Demonstranti u Srbiji traže podršku od Evropske Unije i zalažu se za integraciju Srbije, a nemaju svest o tome da bi za ovakvo ponašanje tamo bili uhapšeni i kažnjeni“ – zaključuje Gireli.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Luka Gireli govori jasno i odgovorno u trenutku kada se ulice pune uvredama i provokacijama, podseća da su mir, red i poštovanje institucija temelj svake ozbiljne države. Njegovo svedočanstvo o životu Srba na KiM, o patnji, skrnavljenim grobljima i svakodnevnoj hrabrosti, vraća fokus na ono što je za Srbiju suštinsko, brigu o sopstvenom narodu i dostojanstvu države. Girelijev glas je potreban, ne da raspiruje sukobe, nego da ojača institucionalni okvir, zaštiti predsedničku funkciju od vulgarizacije i podseti da se nacionalna pitanja rešavaju strpljenjem, radom i poštovanjem, a ne uvredama.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Izvor: Srpski ugao
Uvek je to veče sećanja na majstora fudbala kakvih je danas malo i u elitnoj ligi Srbije i jednog od najboljih golgetera kojeg je kikindski fudbal imao, a i večeras, u restoranu „Strajnić”, uz video snimke, koje je tokom niza godina još od prvih Banetovih fudbalskih koraka, načinio upravo Stevan Gecić, prisetili su se prisutni na majstorije ovog, do zadnjeg časa života, dobrice i dečaka u duši.
Bio je Bane, kao kadet, pred vratima Crvene zvezde, uspešno položio probu, oduševio i velikane Dragoslava Šekularca i Velibora Vasovića, ali, prema svedočenju oca Stevana, zapelo je oko obeštećenja koje je zatražila tadašnja uprava OFK Kikinde…
I na kraju, najmanje bitno, ali prilika je za napisati i ovekovečiti: i potpisnik ovih redaka, koji se sedam sati pred Gecinu smrt slučajno na ulici susreo s njim, pamtiće dok bude živ da je prvi i jedini fudbaler kojem je za prikazanu igru, i to u Banetovim ranim dvadesetim godinama, u beogradskom „Sportskom žurnalu” dodelio ocenu 10, bio upravo on – Geca, Bane, dobri dečak iz ulice Dimitrija Tucovića, „priko bašte” Gradskog stadiona, u kojoj i danas završavaju zalutale lopte…
