najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Proteklog vikenda, gradić Albi, na jugu Francuske, bio je domaćin 15. Svetskog prvenstva u ultramaratonu odnosno trčanju na 24 sata, a član reprezentacije Srbije, koja je zauzela 31. poziciju, među 43 države, rezultatom od 615.598 kilometara što je i novi nacionalni rekord, bio je i Kikinđanin Marko Koldanov. Istrčao je 201.198 kilometar i zauzeo 108. mesto među od 207 takmičara, ispunivši normu za naredno Svetsko prvenstvo.
Novi zakupac proizvodnog dela „Kikindskog mlina”, kao saznajemo, trebalo bi da postane firma „Klas“ iz Sarajeva. Reč je o najvećoj mlinsko pekarskoj industriji u Bosni i Hercegovini. Bave se proizvodnjom brašna, testenina, poslastičarskih i konditorskih proizvoda. Još uvek se ne zna kada će započeti proizvodnju u Kikindi ali se očekuje da to bude uskoro.
Većina od oko sedamdesetak zaposlenih u „Kikindskom mlinu“ trenutno je bez zaposlenja, ali se očekuje da ponovo počnu da rade na starim radnim mestima pošto sarajevska firma započne proizvodnju.
Kako saznajemo silosi, ali i sušara za suncokret i kukuruz ostaje u vlasništvu „Dijamanta“, a nastaviće se i otkup pšenice, kukuruza i suncokreta. Godišnje je mlinu otkupljivano 40 hiljada tona pšenice, dnevno se mlelo od 125 do 130 tona , a mesečno od 3.800 do četiri hiljade tona. Radilo se u četiri smena i proizvodili su se svi tipovi brašna kojih je bilo preko 20 vrsta. Testenine su se proizvodile po italijanskoj recepturi i to oko dve hiljade tona godišnje. Još 2017. godine ova firma bila je jedna od 80 sa spiska za prodaju „Agrokora“, a 2022. kada je proslavljeno 160 godina postojanja i dalje je bio u vlasništvu ove kompanije. Izgrađena je i nova sušara u koju je uloženo 280 hiljada evra. Moderna sušara radi od 2016. godine i ima kapacitet od oko 15 hiljada tona kukuruza i suncokreta.
Napomenimo i to da je mlin u ulici Kralja Petra Prvog, koji je deo „Kikindskog mlina“, poznati Danfil, otkupila kikindska poljoprivredna firma „Bajša agrar“ za potrebe skladišta.
„Kikindski mlin“ osnovan je davne 1862. godine i jedno je od najstarijih preduzeća u regionu. I ovu, kao i ostale firme , pratila su dobra i loša vremena izazvana dešavanjima u svetu i državi. Od početka 2022. „Kikindski mlin“ je i zvanično postao jedan od brendova kompanije „Dijamant“ iz Zrenjanina“ čiji je vlasnik beogradski „Frikom“ tačnije „Agrokor“ iz Hrvatske. Raspolaže značajnom imovinom, između ostalog silosima u Kikindi i Novom Miloševu za skladištenje 82.000 tona pšenice, magacinskim skladištima, proizvodnim pogonima i drugim, koja su u Kikindi na posedu površine veće od 30 hektara i u Novom Miloševu na 14,5 hektara.
A.Đ.
Gradu Kikindi u Boru je uručena nagrada za najveći broj učesnika, gledanost i organizaciju prošlogodišnjeg festivala „Srbija u ritmu Evrope“. Priznanje je primio gradonačelnik Mladen Bogdan koji je ovom prilikom istakao da smo pokazali da posedujemo ozbiljne kapacitete i resurse za organizaciju takvog događaja čija se gledanost meri u milionima. Zahvalio se produkciji i organizatorima na ovom priznanju i uputio je čestitke domaćinu Boru na sjajnoj organizaciji ovogodišnjeg finala.
Ovom prilikom nastupila je i Ena Gogić koja je kao pobednica doprinela da finalno takmičenje ovog festivala bude organizovano u našem gradu.
U MTS Dvorani u Beogradu, 20. oktobra, održan je forum pod nazivom “Preporod rusko-srpskog jedinstva”.
Forum okupio eminentne govornike, stručnjake iz oblasti kulture, politike, tehnološkog razvoja, međunarodne saradnje i sporta. Domaćini ovog događaja bili su Fondacija Svetozar Miletić i Centar za srpsko-rusku saradnju, a glavni cilj foruma bio je potvrđivanje i osnaživanje dugogodišnjih veza između srpskog i ruskog naroda, kao i kreiranje platforme za budući zajednički rad.
Tokom jučerašnjeg dana, u fokusu su bile panel-diskusije na teme: “Kod kontinuiteta: od porekla do budućnosti”, “Zajednički rusko-srpski kod i multipolarni svet”, “Svet u eri izazova sajber bezbednosti i buduće tehnologije” i “Savremene kreativne industrije i sportska diplomatija” – koje su omogućile prisutnima zanimljive i kreativne dijaloge, kao i bogatu razmenu iskustava.
Tokom samih panel-diskusija, prisutni su mogli da čuju kako, kroz različite oblasti, rusko-srpska saradnja može da iznedri vrhunske rezultate, a u isto vreme da održava i jača odnose koje su ovi narodi gradili vekovima. I sama publika je kroz pitanja i odgovore mogla aktivno da učestvuje u forumu i ono što je zajedničko za publiku koja je bila i ruska i Srpska je da su imali inicijativu da se u narednom periodu osnuje politička stranka u Srbiji, kako bi i kroz tu životnu sferu nastavila da razvija neraskidivo rusko-srpsko prijateljstvo, očuvala tradiciju, negovala kulturu i doprinela da i mlađe generacije u budućnosti održe i pospešuju ove odnose.
Zaključak foruma ukazuje na to da, uprkos savremenim geopolitičkim izazovima, saradnja između Srbije i Rusije ostaje relevantna i plodna. Poseban značaj iskazan je u edukaciji mladih generacija, koje bi trebalo da preuzmu ulogu čuvara i nosilaca vrednosti istorijske, kulturne i tehnološke interakcije. Organizatori su istakli da današnji događaj nije samo simboličan, već i konkretan korak ka obnovi i jačanju zajedničkih inicijativa, što je potvrdilo i veliko interesovanje ljudi, a verovatno je i put ka osnivanju nove stranke, kako je i sama publika naglasila.
Izvor: B 92
U četvrtak, 23. oktobra, od 9 do 11 časova, usled planiranih radova na održavanju elektroenergetske mreže, doći će do prekida u napajanju električnom energijom u celom selu.
Zbog nestanka struje, u navedenom terminu neće biti moguća ni isporuka vode.
Nije baš kikindska ulica Toze Markovića toliko na periferiji, koliko se u prvi mah čini. Naročito ako smo u tu ulicu pošli s namerom da se upoznamo s proizvodnim pogonom zanatskog piva. Verovatno proces proizvodnje piva više interesuje tehnologe, a vaš izveštač se deklariše u konzumente ovog napitka. Zato ovaj tekst kucamo odmah na licu mesta, u pivari i sasvim trezni.
Dočekuje nas Borislav Čubrilo, kojem tražimo ličnu kartu. Ne naravno njegovu, jer nismo islednici, nego njegove zanatske radionice.
– Firma „Banat bir“ je nastala 2019. prvo kao kućna, eksperimentalna pivara. Tad smo se tek upoznavali s tehnologijom proizvodnje zanatskog piva. Prvo smo „kuvali“ po 20 litara za društvo i za lične potrebe, a ubrzo smo iste godine prešli na veću proizvodnju- kaže domaćin. -Međutim, došla je korona i to vreme lokdauna smo iskoristili da unapredimo opremu i proširimo proizvodnju na 180 litara. Tad smo razvili i paletu od četiri vrste piva. Nakon toga smo odlučili da se još ozbiljnije posvetimo proizvodnji. Prikupili smo dokumentaciju od Ministarstva poljoprivrede, uskladili proizvodne pogone sa zakonskim regulativama i napokon prošle godina registrovali firmu i još više proširili proizvodnu paletu. Sad proizvodimo osam vrsta piva- dodaje Čubrilo, ujedno nudeći da isprobamo neki od njegovih proizvoda. Odbijamo dok smo na zadatku, nego, dok traka „curi“ pitamo da nam otkrije još neki podatak o svojoj manufakturi:
– Dosta nove opreme smo nabavili. Dosta toga putem subvencija Republike Srbije, a nešto smo i sami napravili. Sad smo nabavili fermentor od 1000 litara i imamo kapacitet skladištenja od 24.000 litara godišnje. Očekujemo do kraja godine da ćemo nabaviti još jedan fermentor, što bi bilo dodatnih 12.000 litara godišnje.
A Kikinđani, koje najviše vole?- pitamo.
– Pre svega naše najpoznatije i autentično pivo od ludaje sa začinima: cimet, muskatni orah, đumbir, karanfilić… Zatim, pored piva od ludaje, tu su i „Kikindsko svetlo“, „Fijaker“, „Ipa“ i „Suvača“, koja su dobitnici specijalnih priznanja na Etno sajmu hrane i pića u Beogradu. Pored njih imamo i piva „Kinđa“, potom „Naiva“, a uskoro izlazi i „Ravnica“, pitko pivo sa citrusnim i notama hmelja. Ove godine smo se trudili da kroz lokalne manifestacije širom Srbije što više promovišemo naše proizvode, bili smo na mnogo mesta, a i na „Danima ludaje“ je bila prilično velika potražnja za našim pivom od strane komšija Rumuna.
– Može li sad jedno ladno? -navaljuje domaćin. –Može! Zadatak izvršen, kažem. Jer, mada nisam iz Rumunije, i mene živo interesuje kako vozi „Fijaker“ po „Ravnici“ i da li posle trećeg, „Suvača“ počinje da okreće.
N. Savić
Iz Centra za stručno usavršavanje pozivaju sugrađane da u četvrtak, 23. oktobra, u 17 časova dođu na predavanje „Veštine roditeljstva u digitalnom dobu“ koju organizuje Udruženje građana „Centar za razvoj i unapređenje porodičnog funkcionisanja – Horizonti“ iz Čačka.
Ovo predavanje je jedna od glavnih aktivnosti projekta „Znanjem bezbedno na internetu“ namenjenog učenicima, roditeljima i nastavnicima o bezbednom korišćenju interneta i savremenih tehnologija.
-Cilj programa je unapređivanje roditeljskih veština u pružanju podrške deci za bezbednu upotrebu interneta i savremenih tehnologija i prevenciju rizičnog ponašanja dece na internetu – kaže Sanja Ranković Ilić, psiholog i predsednica udruženja.
Realizaciju projekta pomoglo je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
Iz „Elektrodistribucije“ obaveštavaju građane da će zbog planiranih radova na mreži doći do privremenih isključenja električne energije u četvrtak 23.oktobra. Isključenja su najavljena u Bašaidu i Bikaču. Domaćinstva će biti bez električne energije od 9 do 11 časova.
Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ i treću godinu zaredom, biće deo programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta je „Izgradnja mira i jačanje mira na Balkanu“.
-Nakon što smo dve godine sarađivali sa učenicima i zaposlenima iz Gimnazije „Hidajet Lježa“, upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života i školskim programom u Lješu, ove godine promenili smo partnera – saznajemo od direktora Milorada Karanovića. – Projekat ćemo realizovati sa školom iz središnje Albanije iz mesta Bereta. Naših 15 učenika posetiće Albaniju, nakon čega ćemo im i mi biti domaćini.
Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu. Tokom razmena organizuje se mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.
Program „Superškola“ podržavaju lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansiraju ga Evropska unija i Nemačka.
A.Đ.
