најчитанији портал Севернобанатског округа
Протеклог викенда, градић Алби, на југу Француске, био је домаћин 15. Светског првенства у ултрамаратону односно трчању на 24 сата, а члан репрезентације Србије, која је заузела 31. позицију, међу 43 државе, резултатом од 615.598 километара што је и нови национални рекорд, био је и Кикинђанин Марко Колданов. Истрчао је 201.198 километар и заузео 108. место међу од 207 такмичара, испунивши норму за наредно Светско првенство.
Нови закупац производног дела „Кикиндског млина”, као сазнајемо, требало би да постане фирма „Клас“ из Сарајева. Реч је о највећој млинско пекарској индустрији у Босни и Херцеговини. Баве се производњом брашна, тестенина, посластичарских и кондиторских производа. Још увек се не зна када ће започети производњу у Кикинди али се очекује да то буде ускоро.
Већина од око седамдесетак запослених у „Кикиндском млину“ тренутно је без запослења, али се очекује да поново почну да раде на старим радним местима пошто сарајевска фирма започне производњу.
Како сазнајемо силоси, али и сушара за сунцокрет и кукуруз остаје у власништву „Дијаманта“, а наставиће се и откуп пшенице, кукуруза и сунцокрета. Годишње је млину откупљивано 40 хиљада тона пшенице, дневно се млело од 125 до 130 тона , а месечно од 3.800 до четири хиљаде тона. Радило се у четири смена и производили су се сви типови брашна којих је било преко 20 врста. Тестенине су се производиле по италијанској рецептури и то око две хиљаде тона годишње. Још 2017. године ова фирма била је једна од 80 са списка за продају „Агрокора“, а 2022. када је прослављено 160 година постојања и даље је био у власништву ове компаније. Изграђена је и нова сушара у коју је уложено 280 хиљада евра. Модерна сушара ради од 2016. године и има капацитет од око 15 хиљада тона кукуруза и сунцокрета.
Напоменимо и то да је млин у улици Краља Петра Првог, који је део „Кикиндског млина“, познати Данфил, откупила кикиндска пољопривредна фирма „Бајша аграр“ за потребе складишта.
„Кикиндски млин“ основан је давне 1862. године и једно је од најстаријих предузећа у региону. И ову, као и остале фирме , пратила су добра и лоша времена изазвана дешавањима у свету и држави. Од почетка 2022. „Кикиндски млин“ је и званично постао један од брендова компаније „Дијамант“ из Зрењанина“ чији је власник београдски „Фриком“ тачније „Агрокор“ из Хрватске. Располаже значајном имовином, између осталог силосима у Кикинди и Новом Милошеву за складиштење 82.000 тона пшенице, магацинским складиштима, производним погонима и другим, која су у Кикинди на поседу површине веће од 30 хектара и у Новом Милошеву на 14,5 хектара.
А.Ђ.
Граду Кикинди у Бору је уручена награда за највећи број учесника, гледаност и организацију прошлогодишњег фестивала „Србија у ритму Европе“. Признање је примио градоначелник Младен Богдан који је овом приликом истакао да смо показали да поседујемо озбиљне капацитете и ресурсе за организацију таквог догађаја чија се гледаност мери у милионима. Захвалио се продукцији и организаторима на овом признању и упутио је честитке домаћину Бору на сјајној организацији овогодишњег финала.
Овом приликом наступила је и Ена Гогић која је као победница допринела да финално такмичење овог фестивала буде организовано у нашем граду.
У МТС Дворани у Београду, 20. октобра, одржан је форум под називом “Препород руско-српског јединства”.
Форум окупио еминентне говорнике, стручњаке из области културе, политике, технолошког развоја, међународне сарадње и спорта. Домаћини овог догађаја били су Фондација Светозар Милетић и Центар за српско-руску сарадњу, а главни циљ форума био је потврђивање и оснаживање дугогодишњих веза између српског и руског народа, као и креирање платформе за будући заједнички рад.
Током јучерашњег дана, у фокусу су биле панел-дискусије на теме: “Код континуитета: од порекла до будућности”, “Заједнички руско-српски код и мултиполарни свет”, “Свет у ери изазова сајбер безбедности и будуће технологије” и “Савремене креативне индустрије и спортска дипломатија” – које су омогућиле присутнима занимљиве и креативне дијалоге, као и богату размену искустава.
Током самих панел-дискусија, присутни су могли да чују како, кроз различите области, руско-српска сарадња може да изнедри врхунске резултате, а у исто време да одржава и јача односе које су ови народи градили вековима. И сама публика је кроз питања и одговоре могла активно да учествује у форуму и оно што је заједничко за публику која је била и руска и Српска је да су имали иницијативу да се у наредном периоду оснује политичка странка у Србији, како би и кроз ту животну сферу наставила да развија нераскидиво руско-српско пријатељство, очувала традицију, неговала културу и допринела да и млађе генерације у будућности одрже и поспешују ове односе.
Закључак форума указује на то да, упркос савременим геополитичким изазовима, сарадња између Србије и Русије остаје релевантна и плодна. Посебан значај исказан је у едукацији младих генерација, које би требало да преузму улогу чувара и носилаца вредности историјске, културне и технолошке интеракције. Организатори су истакли да данашњи догађај није само симболичан, већ и конкретан корак ка обнови и јачању заједничких иницијатива, што је потврдило и велико интересовање људи, а вероватно је и пут ка оснивању нове странке, како је и сама публика нагласила.
Извор: Б 92
У четвртак, 23. октобра, од 9 до 11 часова, услед планираних радова на одржавању електроенергетске мреже, доћи ће до прекида у напајању електричном енергијом у целом селу.
Због нестанка струје, у наведеном термину неће бити могућа ни испорука воде.
Није баш кикиндска улица Тозе Марковића толико на периферији, колико се у први мах чини. Нарочито ако смо у ту улицу пошли с намером да се упознамо с производним погоном занатског пива. Вероватно процес производње пива више интересује технологе, а ваш извештач се декларише у конзументе овог напитка. Зато овај текст куцамо одмах на лицу места, у пивари и сасвим трезни.
Дочекује нас Борислав Чубрило, којем тражимо личну карту. Не наравно његову, јер нисмо иследници, него његове занатске радионице.
– Фирма „Банат бир“ је настала 2019. прво као кућна, експериментална пивара. Тад смо се тек упознавали с технологијом производње занатског пива. Прво смо „кували“ по 20 литара за друштво и за личне потребе, а убрзо смо исте године прешли на већу производњу- каже домаћин. -Међутим, дошла је корона и то време локдауна смо искористили да унапредимо опрему и проширимо производњу на 180 литара. Тад смо развили и палету од четири врсте пива. Након тога смо одлучили да се још озбиљније посветимо производњи. Прикупили смо документацију од Министарства пољопривреде, ускладили производне погоне са законским регулативама и напокон прошле година регистровали фирму и још више проширили производну палету. Сад производимо осам врста пива- додаје Чубрило, уједно нудећи да испробамо неки од његових производа. Одбијамо док смо на задатку, него, док трака „цури“ питамо да нам открије још неки податак о својој мануфактури:
– Доста нове опреме смо набавили. Доста тога путем субвенција Републике Србије, а нешто смо и сами направили. Сад смо набавили ферментор од 1000 литара и имамо капацитет складиштења од 24.000 литара годишње. Очекујемо до краја године да ћемо набавити још један ферментор, што би било додатних 12.000 литара годишње.
А Кикинђани, које највише воле?- питамо.
– Пре свега наше најпознатије и аутентично пиво од лудаје са зачинима: цимет, мускатни орах, ђумбир, каранфилић… Затим, поред пива од лудаје, ту су и „Кикиндско светло“, „Фијакер“, „Ипа“ и „Сувача“, која су добитници специјалних признања на Етно сајму хране и пића у Београду. Поред њих имамо и пива „Кинђа“, потом „Наива“, а ускоро излази и „Равница“, питко пиво са цитрусним и нотама хмеља. Ове године смо се трудили да кроз локалне манифестације широм Србије што више промовишемо наше производе, били смо на много места, а и на „Данима лудаје“ је била прилично велика потражња за нашим пивом од стране комшија Румуна.
– Може ли сад једно ладно? -наваљује домаћин. –Може! Задатак извршен, кажем. Јер, мада нисам из Румуније, и мене живо интересује како вози „Фијакер“ по „Равници“ и да ли после трећег, „Сувача“ почиње да окреће.
Н. Савић
Из Центра за стручно усавршавање позивају суграђане да у четвртак, 23. октобра, у 17 часова дођу на предавање „Вештине родитељства у дигиталном добу“ коју организује Удружење грађана „Центар за развој и унапређење породичног функционисања – Хоризонти“ из Чачка.
Ово предавање је једна од главних активности пројекта „Знањем безбедно на интернету“ намењеног ученицима, родитељима и наставницима о безбедном коришћењу интернета и савремених технологија.
-Циљ програма је унапређивање родитељских вештина у пружању подршке деци за безбедну употребу интернета и савремених технологија и превенцију ризичног понашања деце на интернету – каже Сања Ранковић Илић, психолог и председница удружења.
Реализацију пројекта помогло је Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.
Из „Електродистрибуције“ обавештавају грађане да ће због планираних радова на мрежи доћи до привремених искључења електричне енергије у четвртак 23.октобра. Искључења су најављена у Башаиду и Бикачу. Домаћинства ће бити без електричне енергије од 9 до 11 часова.
Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.
-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.
Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.
Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.
А.Ђ.
