April 21, 2026

Day: October 3, 2025

austria-euro-1200x600-direct-150kb-1-1024x512-1

Fiskalni nokaut: Austriji preti bankrot do 2030. godine

Jelena Trifunović October 3, 2025
Austriji ove godine preti budžetski minus od čak 23,1 milijardu evra, Srbija u isto vreme beleži deficit od svega 311 miliona evra, piše portal Srpski ugao.

To znači da je deficit u austrijskom budžetu čak 74 puta veći od srpskog i to u apsolutnim brojkama. Uz ovakvu dinamiku, Beč se suočava sa opasnošću potpunog fiskalnog kolapsa, dok bi Srbija uz disciplinu, mogla već oko 2038. godine da pređe u suficit i to bez drastičnih rezova, već uz godišnje smanjenje deficita od oko 50 miliona evra.

Kako je saopštila nacionalna Radio televizija Austrije „ORF“, austrijsko Ministarstvo finansija priznaje da je ovogodišnji deficit za milijardu evra veći od planiranog. Iako ministar Markus Marterbauer (SPÖ) tvrdi da savezna vlada „posluje stabilno“, podaci ne idu u prilog toj izjavi. Problem je još izraženiji na lokalnom nivou gde pokrajine, opštine i sistem socijalnog osiguranja beleže dodatni manjak od 6,2 milijarde evra.

Državna sekretarka Barbara Ajbinger-Midl (ÖVP) kao uzroke navodi rast troškova u socijalnim uslugama i proširenje brige o deci.

Ministar ostaje otvoren za povećanje poreza na imovinu, ali odbacuje ideju da se deo državnih prihoda ustupi lokalnim vlastima, ocenjujući da nisu učestvovale u rešavanju krize banaka niti imaju pravo na novac iz klimatskih fondova.

Austrija je prema ocenama ekonomista, ušla u najdužu recesiju od Drugog svetskog rata, a trend ne pokazuje znakove oporavka. U prvoj polovini 2025. deficit je iznosio 5,3% BDP-a , više nego prethodne godine, a rashodi su eksplodirali, naročito zbog plata u javnom sektoru i rastućih socijalnih davanja.

Pogled redakcije portala Srpski ugao

Austrijski političari još uvek govore o reformama, dok im se budžetski sistem urušava. Bankrot do 2030. godine postaje ne samo moguć, već izvestan ako se ne preseče spirala lokalne potrošnje i centralnog nečinjenja. Sa druge strane, Srbija sa znatno manjim fiskalnim prostorom, pokazuje iznenađujuću disciplinu. Ako nastavi da smanjuje deficit tempom od samo 50 miliona evra godišnje, već oko 2038. godine može da računa na pozitivnu nulu, pa i suficit.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

zmaj-dec-igre

„Zmajeve dečije igre“ neguju i promovišu stvaralaštvo za decu

Aleksandra Djuran October 3, 2025

Najlepši deo „Zmajevih dečijih igara“ su najmlađi učesnici, deca iz Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ i Baletske škole koji su bili i centralni deo ovogodišnje, 32. manifestacije. U čast dečijeg pisca Jovana Jovanovića Zmaja oni su pevali, igrali, recitovali, a podržali su ih  poznati dečiji pisci i stvaraoci Uroš Petrović, Zorica Despotov i Uroš Novakov.

-Najvažnije je da se bavimo decom. Da ih učimo da pevaju, igraju, plešu, sviraju da im posvećujemo vreme. Samo tako oni će imati dobre uzore i steći prave vrednosti. Kikinda je grad u kom rado gostujem jer na pravi način usmerava i uči najmlađe – kazao je Uroš Petrović.

Tanja Nožica, pomoćnica direktora i urednica dečijeg programa napominje da je u okviru manifestacije organizovano mnoštvo radionica i sadržaja za decu školskog i predškolskog uzrasta.

-Čika Jova Zmaj prvi je dečiji pesnik i najpoznatiji je njegov stih „Deca su ukras sveta“. Deca to zaista jesu i na nama je da ih učimo pravim vrednostima koje je Jovan Jovanović Zmaj promovisao. Do skoro Kikinda je bila jedini grad, pored Novog Sada, u kojima je ova manifestacija organizovana. Ponosni smo na to što duže od tri decenije negujemo poeziju za decu – napomenula je Tanja Nožica.

Centralnoj priredbi prisustvovala je i članica Gradskog veća Marijana Mirkov.

Ove godine program je trajao tri dana tako da su  deca uživala u predstavi „Ko se boji knjige još“, organizovani su i koncert OMŠ „Slobodan Malbaški“, književno-likovna radionica Roberta Takariča i Gorana Novakovića, monodrama u izvođenju Aleksandra Milkovića, predstavljanje zbirke nemačkih narodnih bajki Milice Šijakovića sa Katedre za germanistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

A.Đ.

 

 

pokrajisnka-sekretarka-kultura-(1)

Pokrajinska sekretarka Aleksandra Ćirić Bošković u radnoj poseti Kikindi: Pomoć ustanovama kulture da još bolje rade

Aleksandra Djuran October 3, 2025

Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Snežana Janković, v.d. pomoćnika sekretara Sektor za kulturno nasleđe bile su u radnoj poseti našem gradu. Nakon razgovora u kabinetu gradonačelnika Mladena Bogdana, zajedno sa Marijanom Mirkov, članicom Gradskog veća, posetili su Kulturni centar. Pomenuti sekretarijat za rekonstrukcija fasade ove ustanove kulture izdvojio je 20 miliona dinara, a v.d. direktor Marko Markovljev istakao je da će radovi započeti vrlo brzo s obzirom na to da su se čekale spoljne temperature neophodne za obavljanje ovog posla.

 

-Cilj naše posete je da obiđemo ustanove kulture za koje su izdvojena sredstva iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, ali i da se upoznamo sa stanjem u institucijama i na licu mesta čujemo koji su im planovi i kako možemo da pomognemo da se oni realizuju – istakla je Aleksandra Ćirić Bošković. – U Narodnom muzeju, po obilasku stalne postavke i prostora namenjenog deci i mamutici Kiki, mogli smo da čujemo koji koraci bi trebalo da se preduzmu kako bi stalna postavka bila još bolja i bogatija.

Rad Narodnog muzeja predstavio je v.d. direktor Miloš Pušara, dok su programe ADZNM „Gusle“ obrazložili direktor Zoran Petrović i njegovi saradnici.

-U Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“, koje okuplja veliki broj dece i mladih, imali smo priliku da se uverimo da su sredstva 2,8 miliona dinara, kojim su podržani FENOK i „Mali maturantski ples“ utrošena na pravi način. Ovo društvo je jedno od najstarijih u našoj zemlji, odlično rade i zaslužuju našu punu podršku. Prijatno smo iznenađeni radom, agilnošću i programima koji se organizuju u kulturnim ustanovama u Kikindi – precizirala je Aleksandra Ćirić Bošković i dodala da će Pokrajina i u narednom periodu pomagati ustanove kulture kako u realizaciji tekućih programa, tako i u kapitalnim ulaganjima.

Gradonačelnik Mladen Bogdan podsetio je da je Aleksandra Ćirić Bošković i u prethodnom periodu bila u Kikindi i da je i tada imala priliku da se uveri u to šta je urađeno radi boljeg funkcionisanja kulturnih institucija.

-Grad ima dobre planove za dalja ulaganja u ustanove kulture i ovo je bila odlična prilika da o njima razgovaramo sa pokrajinskom sekretarkom – naveo je Mladen Bogdan – Značajna sredstva izdvojena su za uređenje fasade Kulturnog centra i za sve nas ovo ulaganje je značajno jer zaokružuje ciklus velikih ulaganja u ovaj objekat. Bez pomoći Pokrajine i Republike, kapitalna ulaganja ne bi bila moguća, te je važno da se pokrajinska sekretarka na licu mesta upozna sa sadašnjim stanjem, što smo joj i omogućili posetom Narodnom muzeju. Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ značajne su, ne samo za Kikindu, nego i za srpski narod, posebno što obeležavaju 150 godina postajanja i rada. Ustanove kulture u Kikindi nalaze se zgradama koje su simbol grada i u kojima su neophodna ulaganja.

U toku je priprema budžeta svih pokrajinskih sekretarijata za 2026. godinu. Budžetom će biti predviđeno sufinansiranje programa koji su i najvažniji ustanovama kulture.

-Finansijskim planom obuhvatićemo konkurse u oblasti kulturnog nasleđa, savremenog i filmskog stvaralaštva, verskih zajednica, nacionalnih manjina, otkupa knjiga, publikacija i drugo. Verujem da će svi koji konkurišu biti podržani i da će projekti sa kojima će aplicirati biti prepoznatljivi – zaključila je pokrajinska sekretarka.

A.Đ.

mora-karolj

Veseli dečji dan u OŠ „Mora Karolj” u Sajanu

Jelena Trifunović October 3, 2025

Osnovna škola ,,Mora Karolj“ u Sajanu, zahvaljujući finansijskoj  podršci Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, organizovala je Veseli dečji dan, događaj koji je okupio oko 120 mališana i njihovih roditelja.

Realizovani program je ispunio planirani cilj- pružanje deci kvalitetne zabave, učenje kroz igru, nadmetanje u spretnosti i razvoj kreativnosti. Dodatna motivacija učesnika bila je  pravo na  učešće u nagradnoj igri.  Učesnici su mogli da učestvuju u različitim kreativnim radionicama.

-Bilo je devet tematskih  kreativnih radionica: Kraljevska radionica vilenjaka, Čarolija boja, Čarolija vune, Carstvo gline, More igara, Čarolija svetlosti, Dolina strelaca i Akademija vatrogasaca. Učenici su kroz radionice mogli da se oprobaju u raznim kreativnim i fizičkim veštinama. Za svako učešće u kreativnim radionicama,  dobijali su pečete, koje su kasnije mogli da zamene za palačinke. Nakon toga, deca su odlazila u  dvorište Vatrogasnog doma gde su imala slobodne  aktivnosti- navode u OŠ „Mora Karolj”.

Pored radionica i dvorca na naduvavanje, učesnike je čekalo još mnogo lepih  iznenađenja. Program je obuhvatio:  lutkarsku predstavu, zabavni animacioni program i dečji koncert u izvođenju  muzičkog sastava „Tamburaška braća“.

Pozitivna atmosfera, osmesi dece i veliki broj posetilaca, kao i poruke na ,,Zidu misli“, potvrđuju da je događaj u potpunosti ostvario cilj – kvalitetno i sadržajno provedeno vreme  dece i roditelja.

 

 

idjos-dan-skole-2025-(1)

Iđoška osnovna škola obeležila svoj dan: Druženje sa piscima i gostima iz drugih škola

Aleksandra Djuran October 3, 2025

Osnovna škola „Milivoj Omorac“ iz Iđoša obeležava Dan škole. Ovom prilikom posetili su ih pesnici, korisnici „Naše kuće“, kao i učenici iz drugih škola. Zanimljivim i edukativnim radionicama učenici su, kroz igru, stekli nova znanja.

-Dan škole je 6. oktobar, ali ga ove godine obeležavamo nešto ranije jer smo imali priliku da ugostimo pisce koji učestvuju u „Zmajevim dečijim igrama“. Tema kojom proslavljamo važan dan su mostovi jer nas oni povezuju i spajaju različitosti. Želimo da ukažemo na to da su naši đaci temelj svakog mosta – navela Vesna Šavija, direktorica.

Danu škole prisustvovao je i član Gradskog veća Tihomir Farkaš.

-Učenici i zaposleni osmislili su lep program, a ovo je prilika za druženje i razmenu iskustava sa drugim školama. Želim im da nastave da rade kao i do sada s obzirom na to da je ova obrazovna ustanovama promer dobre prakse na koji način treba da se povežu deca i odrasli – kazao je Tihomir Farkaš.

Pomenutu obrazovnu ustanova pohađa 134 đaka, među kojima je 20 prvaka

-Primetna je tendencija većeg broja učenika, što je posebno značajno za seosku sredinu. Svake godine trudimo se da ulažemo u učionice i zgradu tako da je ove godine u planu adaptacija dela kotlarnice u koju će se izmestiti školska arhiva koja će najpre biti sređena. Među većim investicijama je i potpuno opremanje učionica digitalnim tehnologijama poput projektora i klimatizacija – dodala je Vena Šavija.

Iđošku školu posetili su učenici Osnovne škole „Jovan Popović“ iz Kikinde, ali i udruženja građana iz sela.

A.Đ.

Granicni-prelaz

MUP Srbije: Od 12. oktobra na granicama počinje postepena primena EES sistema

Jelena Trifunović October 3, 2025

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obaveštava građane da od 12. oktobra 2025. godine počinje postepena primena novog Sistema ulaska/izlaska (Entry/Exit System – EES) Evropske unije, koji se odnosi na sva lica koja nisu državljani država članica EU i nemaju regulisan boravak u zemljama Šengen zone.

Imajući u vidu da se Republika Srbija graniči sa četiri zemlje koje su članice Evropske unije, primena EES sistema važiće i za državljane Republike Srbije prilikom ulaska u Republiku Hrvatsku, Republiku Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku.

U početnoj fazi, sistem će se aktivirati na pojedinim graničnim prelazima i sa ograničenim radnim vremenom, koje će se postepeno proširivati do pune operativnosti.

U Republici Hrvatskoj primena počinje na prelazu Batrovci – Bajakovo i na Aerodromu Zagreb, u Republici Bugarskoj na prelazu Gradina – Kalotina, u Rumuniji na prelazu Kaluđerovo – Najdaš, dok će se u Mađarskoj sistem uvoditi fazno od 28. oktobra do 11. novembra 2025. godine na prelazima Tompa, Horgoš, Bački Vinogradi, Bačalmaš, Bački Breg, Rabe-Kibekhaza i drugim.

Za lica koja nemaju regulisan boravak, a obavljaju određene poslove na teritoriji Mađarske i svakodnevno prelaze granicu, registracija počinje 1. novembra 2025. godine. Za ovu kategoriju putnika biće formiran poseban dosije koji će važiti za naredne prelaske, ukoliko putnici državnu granicu pređu najmanje četiri puta u roku od 30 dana. Ukoliko pređu manje od četiri puta, biće potrebno ponovo evidentiranje u sistem.

Samo pri prvom ulasku u zemlju koja primenjuje EES, granična kontrola će obuhvatati uzimanje otisaka četiri prsta, fotografiju lica i unos ličnih i putnih podataka u sistem.

Maloletna lica starija od 12 godina podležu registraciji, dok lica mlađa od 12 godina neće biti evidentirana.

U periodu od 12. oktobra 2025. do 10. aprila 2026. godine pasoši će se i dalje pečatirati svim putnicima, bez obzira na to da li je EES dosije formiran.

Vozači teretnih vozila i autobusa nisu izuzeta iz postupka registracije.

Vozači teretnih vozila će samostalno moći da se prijavljuju elektronskim putem, dok se nalaze na teritoriji EU, a evidentiranje podataka trebalo bi da se vrši prilikom izlaska iz zemlje EU, kako bi se izbegla nepotrebna zadržavanja.

Ministarstvo apeluje na građane da prilikom planiranja putovanja računaju na moguća duža zadržavanja na graničnim prelazima tokom početne faze primene sistema i da se blagovremeno informišu o uslovima na konkretnim prelazima.

Izvor: RTV

Untitled-design

Nova škola crtanja i slikanja u Kulturnom centru

Jelena Trifunović October 3, 2025

Proslavljena kostimografkinja, rođena Kikinđanka, Tatjana Radišić, u Kulturnom centru Kikinda uskoro otvara vrata nove škole crtanja i slikanja. Umetnica koja je reputaciju vrhunskog kostimografa stekla u SAD, a danas uspešnu karijeru nastavlja po mnogim prestižnim pozorištima u regionu, odlučila je da deo svog dragocenog iskustva prenese i na naše sugrađane.

– Ova škola crtanja i slikanja donosi profesionalan, ali i otvoren i podsticajan pristup umetničkom obrazovanju i namenjena je svima koji žele da se izraze kroz umetnost, bilo da se ozbiljno pripremaju za upis na umetničke škole i akademije, ili jednostavno žele da pronađu prostor za kreativnost, unutrašnji mir i lični razvoj- kaže Tatjana.

Foto Sretenović

Program škole obuhvatiće rad sa različitim tehnikama – olovka, ugalj, tuš, akvarel ili akril, ali sa temeljnim veštinama poput crtanja po posmatranju, zatim problemom kompozicije, građenja forme, rada sa bojom i razumevanjem prostora.

– Umetnost nije samo zanatska veština, ona je pre svega radost, razigranost i sloboda izražavanja. U njoj se razvija mašta, ali i uči hrabrost, smelost i autentičnost. Svaki rad na belom papiru je i suočavanje sa sobom, jer kako učimo da savladamo kompoziciju i prostor, tako učimo i kako da savladamo izazove, prepreke i neizvesnosti u svakodnevnom životu- dodaje ova umetnica, napominjući da će škola raditi u okviru Kulturnog centra Kikinda, u, kako kaže, vrlo inspirativnom i kreativnom ambijentu.

Nastava će se odvijati u malim grupama vikendom, sa individualnim pristupom, a, kako se navodi, u školu su dobrodošli polaznici od 7 do 77 godina. Pored redovnih časova, vremenom, planirane su i tematske radionice, gostujuća predavanja i izložbe radova polaznika.

Kako ističe Tatjana Radišić, poseban fokus biće na likovnom obrazovanju kao sastavnom delu opšte kulture, jer razvijanje likovne pismenosti nije važno samo za buduće umetnike, nego je to način da bolje razumemo svet oko sebe, razvijemo osetljivost za lepotu, odnos prema prostoru, formi, izrazu i poruci koju nosimo.

Bez obzira na godine, iskustvo ili ciljeve, ova škola poziva sve koji veruju da umetnost nije privilegija, već unutrašnja potreba da nešto kažemo, izrazimo ili stvorimo, dodaje poznata kostimografkinja.

N. S.