Day: October 3, 2025

austria-euro-1200x600-direct-150kb-1-1024x512-1
Аустрији ове године прети буџетски минус од чак 23,1 милијарду евра, Србија у исто време бележи дефицит од свега 311 милиона евра, пише портал Српски угао.

То значи да је дефицит у аустријском буџету чак 74 пута већи од српског и то у апсолутним бројкама. Уз овакву динамику, Беч се суочава са опасношћу потпуног фискалног колапса, док би Србија уз дисциплину, могла већ око 2038. године да пређе у суфицит и то без драстичних резова, већ уз годишње смањење дефицита од око 50 милиона евра.

Како је саопштила национална Радио телевизија Аустрије „ORF“, аустријско Министарство финансија признаје да је овогодишњи дефицит за милијарду евра већи од планираног. Иако министар Маркус Мартербауер (SPÖ) тврди да савезна влада „послује стабилно“, подаци не иду у прилог тој изјави. Проблем је још израженији на локалном нивоу где покрајине, општине и систем социјалног осигурања бележе додатни мањак од 6,2 милијарде евра.

Државна секретарка Барбара Ајбингер-Мидл (ÖVP) као узроке наводи раст трошкова у социјалним услугама и проширење бриге о деци.

Министар остаје отворен за повећање пореза на имовину, али одбацује идеју да се део државних прихода уступи локалним властима, оцењујући да нису учествовале у решавању кризе банака нити имају право на новац из климатских фондова.

Аустрија је према оценама економиста, ушла у најдужу рецесију од Другог светског рата, а тренд не показује знакове опоравка. У првој половини 2025. дефицит је износио 5,3% БДП-а , више него претходне године, а расходи су експлодирали, нарочито због плата у јавном сектору и растућих социјалних давања.

Поглед редакције портала Српски угао

Аустријски политичари још увек говоре о реформама, док им се буџетски систем урушава. Банкрот до 2030. године постаје не само могућ, већ известан ако се не пресече спирала локалне потрошње и централног нечињења. Са друге стране, Србија са знатно мањим фискалним простором, показује изненађујућу дисциплину. Ако настави да смањује дефицит темпом од само 50 милиона евра годишње, већ око 2038. године може да рачуна на позитивну нулу, па и суфицит.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

zmaj-dec-igre

Најлепши део „Змајевих дечијих игара“ су најмлађи учесници, деца из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и Балетске школе који су били и централни део овогодишње, 32. манифестације. У част дечијег писца Јована Јовановића Змаја они су певали, играли, рецитовали, а подржали су их  познати дечији писци и ствараоци Урош Петровић, Зорица Деспотов и Урош Новаков.

-Најважније је да се бавимо децом. Да их учимо да певају, играју, плешу, свирају да им посвећујемо време. Само тако они ће имати добре узоре и стећи праве вредности. Кикинда је град у ком радо гостујем јер на прави начин усмерава и учи најмлађе – казао је Урош Петровић.

Тања Ножица, помоћница директора и уредница дечијег програма напомиње да је у оквиру манифестације организовано мноштво радионица и садржаја за децу школског и предшколског узраста.

-Чика Јова Змај први је дечији песник и најпознатији је његов стих „Деца су украс света“. Деца то заиста јесу и на нама је да их учимо правим вредностима које је Јован Јовановић Змај промовисао. До скоро Кикинда је била једини град, поред Новог Сада, у којима је ова манифестација организована. Поносни смо на то што дуже од три деценије негујемо поезију за децу – напоменула је Тања Ножица.

Централној приредби присуствовала је и чланица Градског већа Маријана Мирков.

Ове године програм је трајао три дана тако да су  деца уживала у представи „Ко се боји књиге још“, организовани су и концерт ОМШ „Слободан Малбашки“, књижевно-ликовна радионица Роберта Такарича и Горана Новаковића, монодрама у извођењу Александра Милковића, представљање збирке немачких народних бајки Милице Шијаковића са Катедре за германистику Филозофског факултета у Новом Саду.

А.Ђ.

 

 

pokrajisnka-sekretarka-kultura-(1)

Александра Ћирић Бошковић, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Снежана Јанковић, в.д. помоћника секретара Сектор за културно наслеђе биле су у радној посети нашем граду. Након разговора у кабинету градоначелника Младена Богдана, заједно са Маријаном Мирков, чланицом Градског већа, посетили су Културни центар. Поменути секретаријат за реконструкција фасаде ове установе културе издвојио је 20 милиона динара, а в.д. директор Марко Марковљев истакао је да ће радови започети врло брзо с обзиром на то да су се чекале спољне температуре неопходне за обављање овог посла.

 

-Циљ наше посете је да обиђемо установе културе за које су издвојена средства из Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, али и да се упознамо са стањем у институцијама и на лицу места чујемо који су им планови и како можемо да помогнемо да се они реализују – истакла је Александра Ћирић Бошковић. – У Народном музеју, по обиласку сталне поставке и простора намењеног деци и мамутици Кики, могли смо да чујемо који кораци би требало да се предузму како би стална поставка била још боља и богатија.

Рад Народног музеја представио је в.д. директор Милош Пушара, док су програме АДЗНМ „Гусле“ образложили директор Зоран Петровић и његови сарадници.

-У Академском друштву за неговање музике „Гусле“, које окупља велики број деце и младих, имали смо прилику да се уверимо да су средства 2,8 милиона динара, којим су подржани ФЕНОК и „Мали матурантски плес“ утрошена на прави начин. Ово друштво је једно од најстаријих у нашој земљи, одлично раде и заслужују нашу пуну подршку. Пријатно смо изненађени радом, агилношћу и програмима који се организују у културним установама у Кикинди – прецизирала је Александра Ћирић Бошковић и додала да ће Покрајина и у наредном периоду помагати установе културе како у реализацији текућих програма, тако и у капиталним улагањима.

Градоначелник Младен Богдан подсетио је да је Александра Ћирић Бошковић и у претходном периоду била у Кикинди и да је и тада имала прилику да се увери у то шта је урађено ради бољег функционисања културних институција.

-Град има добре планове за даља улагања у установе културе и ово је била одлична прилика да о њима разговарамо са покрајинском секретарком – навео је Младен Богдан – Значајна средства издвојена су за уређење фасаде Културног центра и за све нас ово улагање је значајно јер заокружује циклус великих улагања у овај објекат. Без помоћи Покрајине и Републике, капитална улагања не би била могућа, те је важно да се покрајинска секретарка на лицу места упозна са садашњим стањем, што смо јој и омогућили посетом Народном музеју. Академско друштво за неговање музике „Гусле“ значајне су, не само за Кикинду, него и за српски народ, посебно што обележавају 150 година постајања и рада. Установе културе у Кикинди налазе се зградама које су симбол града и у којима су неопходна улагања.

У току је припрема буџета свих покрајинских секретаријата за 2026. годину. Буџетом ће бити предвиђено суфинансирање програма који су и најважнији установама културе.

-Финансијским планом обухватићемо конкурсе у области културног наслеђа, савременог и филмског стваралаштва, верских заједница, националних мањина, откупа књига, публикација и друго. Верујем да ће сви који конкуришу бити подржани и да ће пројекти са којима ће аплицирати бити препознатљиви – закључила је покрајинска секретарка.

А.Ђ.

mora-karolj

Основна школа ,,Мора Карољ“ у Сајану, захваљујући финансијској  подршци Националног савета мађарске националне мањине, организовала је Весели дечји дан, догађај који је окупио око 120 малишана и њихових родитеља.

Реализовани програм је испунио планирани циљ- пружање деци квалитетне забаве, учење кроз игру, надметање у спретности и развој креативности. Додатна мотивација учесника била је  право на  учешће у наградној игри.  Учесници су могли да учествују у различитим креативним радионицама.

-Било је девет тематских  креативних радионица: Краљевска радионица вилењака, Чаролија боја, Чаролија вуне, Царство глине, Море игара, Чаролија светлости, Долина стрелаца и Академија ватрогасаца. Ученици су кроз радионице могли да се опробају у разним креативним и физичким вештинама. За свако учешће у креативним радионицама,  добијали су печете, које су касније могли да замене за палачинке. Након тога, деца су одлазила у  двориште Ватрогасног дома где су имала слободне  активности- наводе у ОШ „Мора Карољ”.

Поред радионица и дворца на надувавање, учеснике је чекало још много лепих  изненађења. Програм је обухватио:  луткарску представу, забавни анимациони програм и дечји концерт у извођењу  музичког састава „Тамбурашка браћа“.

Позитивна атмосфера, осмеси деце и велики број посетилаца, као и поруке на ,,Зиду мисли“, потврђују да је догађај у потпуности остварио циљ – квалитетно и садржајно проведено време  деце и родитеља.

 

 

idjos-dan-skole-2025-(1)

Основна школа „Миливој Оморац“ из Иђоша обележава Дан школе. Овом приликом посетили су их песници, корисници „Наше куће“, као и ученици из других школа. Занимљивим и едукативним радионицама ученици су, кроз игру, стекли нова знања.

-Дан школе је 6. октобар, али га ове године обележавамо нешто раније јер смо имали прилику да угостимо писце који учествују у „Змајевим дечијим играма“. Тема којом прослављамо важан дан су мостови јер нас они повезују и спајају различитости. Желимо да укажемо на то да су наши ђаци темељ сваког моста – навела Весна Шавија, директорица.

Дану школе присуствовао је и члан Градског већа Тихомир Фаркаш.

-Ученици и запослени осмислили су леп програм, а ово је прилика за дружење и размену искустава са другим школама. Желим им да наставе да раде као и до сада с обзиром на то да је ова образовна установама промер добре праксе на који начин треба да се повежу деца и одрасли – казао је Тихомир Фаркаш.

Поменуту образовну установа похађа 134 ђака, међу којима је 20 првака

-Приметна је тенденција већег броја ученика, што је посебно значајно за сеоску средину. Сваке године трудимо се да улажемо у учионице и зграду тако да је ове године у плану адаптација дела котларнице у коју ће се изместити школска архива која ће најпре бити сређена. Међу већим инвестицијама је и потпуно опремање учионица дигиталним технологијама попут пројектора и климатизација – додала је Вена Шавија.

Иђошку школу посетили су ученици Основне школе „Јован Поповић“ из Кикинде, али и удружења грађана из села.

А.Ђ.

Granicni-prelaz

Министарство унутрашњих послова Републике Србије обавештава грађане да од 12. октобра 2025. године почиње постепена примена новог Система уласка/изласка (Entry/Exit System – EEС) Европске уније, који се односи на сва лица која нису држављани држава чланица ЕУ и немају регулисан боравак у земљама Шенген зоне.

Имајући у виду да се Република Србија граничи са четири земље које су чланице Европске уније, примена ЕЕС система важиће и за држављане Републике Србије приликом уласка у Републику Хрватску, Републику Бугарску, Румунију и Мађарску.

У почетној фази, систем ће се активирати на појединим граничним прелазима и са ограниченим радним временом, које ће се постепено проширивати до пуне оперативности.

У Републици Хрватској примена почиње на прелазу Батровци – Бајаково и на Аеродрому Загреб, у Републици Бугарској на прелазу Градина – Калотина, у Румунији на прелазу Калуђерово – Најдаш, док ће се у Мађарској систем уводити фазно од 28. октобра до 11. новембра 2025. године на прелазима Томпа, Хоргош, Бачки Виногради, Бачалмаш, Бачки Брег, Рабе-Кибекхаза и другим.

За лица која немају регулисан боравак, а обављају одређене послове на територији Мађарске и свакодневно прелазе границу, регистрација почиње 1. новембра 2025. године. За ову категорију путника биће формиран посебан досије који ће важити за наредне преласке, уколико путници државну границу пређу најмање четири пута у року од 30 дана. Уколико пређу мање од четири пута, биће потребно поново евидентирање у систем.

Само при првом уласку у земљу која примењује ЕЕС, гранична контрола ће обухватати узимање отисака четири прста, фотографију лица и унос личних и путних података у систем.

Малолетна лица старија од 12 година подлежу регистрацији, док лица млађа од 12 година неће бити евидентирана.

У периоду од 12. октобра 2025. до 10. априла 2026. године пасоши ће се и даље печатирати свим путницима, без обзира на то да ли је ЕЕС досије формиран.

Возачи теретних возила и аутобуса нису изузета из поступка регистрације.

Возачи теретних возила ће самостално моћи да се пријављују електронским путем, док се налазе на територији ЕУ, а евидентирање података требало би да се врши приликом изласка из земље ЕУ, како би се избегла непотребна задржавања.

Министарство апелује на грађане да приликом планирања путовања рачунају на могућа дужа задржавања на граничним прелазима током почетне фазе примене система и да се благовремено информишу о условима на конкретним прелазима.

Извор: РТВ

Untitled-design

Прослављена костимографкиња, рођена Кикинђанка, Татјана Радишић, у Културном центру Кикинда ускоро отвара врата нове школе цртања и сликања. Уметница која је репутацију врхунског костимографа стекла у САД, а данас успешну каријеру наставља по многим престижним позориштима у региону, одлучила је да део свог драгоценог искуства пренесе и на наше суграђане.

– Ова школа цртања и сликања доноси професионалан, али и отворен и подстицајан приступ уметничком образовању и намењена је свима који желе да се изразе кроз уметност, било да се озбиљно припремају за упис на уметничке школе и академије, или једноставно желе да пронађу простор за креативност, унутрашњи мир и лични развој- каже Татјана.

Фото Сретеновић

Програм школе обухватиће рад са различитим техникама – оловка, угаљ, туш, акварел или акрил, али са темељним вештинама попут цртања по посматрању, затим проблемом композиције, грађења форме, рада са бојом и разумевањем простора.

– Уметност није само занатска вештина, она је пре свега радост, разиграност и слобода изражавања. У њој се развија машта, али и учи храброст, смелост и аутентичност. Сваки рад на белом папиру је и суочавање са собом, јер како учимо да савладамо композицију и простор, тако учимо и како да савладамо изазове, препреке и неизвесности у свакодневном животу- додаје ова уметница, напомињући да ће школа радити у оквиру Културног центра Кикинда, у, како каже, врло инспиративном и креативном амбијенту.

Настава ће се одвијати у малим групама викендом, са индивидуалним приступом, а, како се наводи, у школу су добродошли полазници од 7 до 77 година. Поред редовних часова, временом, планиране су и тематске радионице, гостујућа предавања и изложбе радова полазника.

Како истиче Татјана Радишић, посебан фокус биће на ликовном образовању као саставном делу опште културе, јер развијање ликовне писмености није важно само за будуће уметнике, него је то начин да боље разумемо свет око себе, развијемо осетљивост за лепоту, однос према простору, форми, изразу и поруци коју носимо.

Без обзира на године, искуство или циљеве, ова школа позива све који верују да уметност није привилегија, већ унутрашња потреба да нешто кажемо, изразимо или створимо, додаје позната костимографкиња.

Н. С.

 

banatskovelikoselo

У свечаној сали Месне заједнице Банатско Велико Село, вечерас од 19 сати биће одржано књижевно вече посвећено јубилеју- 80 година колонизације.

Учествоваће Рајко Поповић и КУД „Марија Бурсаћ”.