Ronald Barna, sugrađanima, a posebno sugrađankama poznatiji kao Roni frizer, živi na popularnom španskom ostrvu Gran Kanarija. Pre 13 godina odselio se iz Kikinde, iako je imao svoj frizerski salon i ulepšavao pola grada.
-Sticaj životnih okolnosti odveo me je u Nemačku. Tamo sam živeo tačno četiri godine i osam meseci. Radio sam kao frizer, bio sam u Kaselu i fino sam se uklopio. Želeo sa već tada da otvorim svoj salon, međutim, procedura je bila komplikovana jer je bilo neophodno da položim majstorski ispit za koji je potrebno dosta novca. Za Nemce mogu da kažem da su relativno hladni i da je kod njih neprikosnoveno pravilo da je vreme novac. – kaže Roni.
Po dolasku u Nemačku Ronald je bio ubeđen da ga očekuju veće mogućnosti kada je reč o samom poslu:
-Bio sam ubeđen da ću moći da budem znatno kreativniji. Razočarao sam se jer su kruti. Pokušao sam da predložim drugačiji način rada, međutim, nisam uspeo u tome.
Gran Kanariju zovu ostrvo večitog proleća. Ta mu klima, kaže, savršeno odgovara, a da se preseli odlučio je još 2016.
-Nakon što sam pet godine radio za gazdaricu, po njenom odlasku u penziju , firmu smo preuzeli koleginica i ja. Postao sam sam ponovo privatnik i moj frizerski salon zove se „Ronny“, isto kao što se zvao i u Kikindi. I dalje sam i muški i ženski frizer i imam stalne mušterije. Pretežno kod mene dolaze Skandinavci, Nemci, Irci, Austrijanci, Švajcarci, Englezi koji imaju svoje nekretnine na ostrvu. Reč je dobrostojećim ljudima, tako da je i mogućnost naplate usluge veća – saznajemo od našeg sagovornika.
U Kikindi je Roni bio privatnik 17 godina, a ove godine 1. septembra je trideseta godišnjica kako je postao frizer.
-U Kikindi sam radio i do 70 sati nedeljno, a sada radim od ponedeljka do petka i to osam sati dnevno. Putujem pedesetak kilometara od kuće do posla, ali mi to ne smeta jer je prevoz za stanovnike ostrva besplatan. Život je drugačiji i moraš mu se prilagoditi. Starosedeoci na Gran Kanariju su prilično glasni, odnosno kako oni kažu, živahni. Veseli su i po mentalitetu su slični nama. Naše ljude kao mušterije i kao prijatelje ne bih menjao ni za šta na svetu jer našeg mentaliteta nema ni u jednoj državi na svetu – zaključio je nekada poznati kikindski frizer.
Osobe koje šiša u Španiji cene njegove savete.
-Cene predloge i vreme koje im se posveti. Više puta su mi mušterije rekle da dok nisu došle kod mene, nisu imale takav tretman. Naš mentalitet je takav da sa osobom koja dolazi stalno u salon, na neki način, postaneš prijatelj. Tako sam i naučio da zajedno sa klijentom dođemo do rešenja koja god da je usluga u pitanju, šišanje, farbanje, frizura – navodi Roni.
Na Gran Kanariju upoznao je svega jednu Kikinđanku. Na susednom ostrvu, Tenerifima, ima ih puno više.
-Nema puno Srba, ali je zato veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Vrlo često čujem naš jezik i obradujem se. Ovde je život puno opušteniji jer su takvi i ljudi. Prvu reč koju sam naučio je manjana, sutra. Uvek je nešto što treba da se uradi kod majstora i slično sutra – istakao je Ronald.
Kikindu posećuje najmanje dva puta godišnje. Tu su mu deca, roditelji, porodica.
– Kikinda je moj rodni grad i nedostaju mi komšijska druženja i prijatelji. Ovde ne možeš da se ode do grada u šetnju, da sretneš nekog poznatog i srdačno se ispričaš. To fali – zaključio je Ronald Barna.
NE TREBA IĆI IZ SRBIJE
Ronald Barna navodi da su ga životne okolnosti naterale da ode iz Srbije i za kratko vreme promeni dve države. Ipak, njegov savet je sledeći:
-Ko može pristojno da živi od onoga što zaradi ne treba da ide u inostranstvo i tamo se puno radi i ništa bolje nije, a uvek si stranac. Nije ovde ni malo loše. Svi kafići su puni, svi voze dobre automobile. Da se nije život namestio, ne bih otišao iz Kikinde. Ovaj mentalitet, odnosi među ljudima, način života, nigde na svetu ne postoje.
NEGOVANA KOSA
Ronijeve mušterije sećaju se da nikada nije želeo da radi bilo kakav tretman koji će ošteti kosu.
-I dalje sam takav. Odbijam da radim bilo šta što znam da će na kraju biti loše za kosu. Imam mogućnosti da nadograđujem kosu i da dođem do kvalitetnih materijala, ali ne prihvatam da radim bilo šta u šta sam ubeđen da će uništiti kosu. Moj posao je nega kose.
A.Đ.
