najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kako je saopštila Policijska uprava Kikinda, u petak, 18. jula i u subotu, 19. jula 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.
U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video- snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, navedeno je u saopštenju.
Na repertoaru Letnjeg bioskopa večeras je romantična komedija „Luda ljubav“. U dečijem terminu, u utorak, biće prikazan film „U potrazi za čarobnom formulom“.
Projekcije u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ počinju u 21 sat, ulazak je besplatan.
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković isped čije se kuće sinoć okupila grupa građana koja se predstavlja kao “Zborovi Novi Sad” i studenata koji blokiraju fakultete, ocenila je takvo ponašanje kao veliku sramotu i naglasila da su ona, njena porodica i komšije bili taoci promašene politike i pokušaja obojene revolucije koja je doživela krah.
“Ovo što se dešava poslednja tri dana u Novom Sadu niko nije nikad doživeo”, rekla je Gojković.
Predsednica Pokrajinske vlade je podsetila da je Novi Sad bio miran grad u kojem se poštovala porodica. “Politika nikad nije bila takva da linčujete nekoga ko se ne slaže sa vašim stavovima”, naglasila je Gojković i dodala da joj se javio i javlja se veliki broj ljudi koji je podržava.
Kaže da su joj komšije govorile da večeras nije bilo puno okupljenih što govori da ima mnogo više onih koji vole svoju državu i žele da idu napred. Dodala je da se čulo njihovo maltretiranje usmereno na nju i i njenu porodicu pa i na čitav komšiluk. “Dozivaju, psuju, vređaju predsednika, viču – pumpaj, vređaju me, prozivaju. Komšije moje javljaju da ih nema puno i to je velika sramota, za nas koji smo ovde taoci promašene politike i pokušaja obojene revolucije, koja je doživela svoj krah”, kazala je Gojković.
Predsednica pokrajinskog parlamenta je navela da ima i unuku. “Krivo joj je, svašta doživljavam od blokadera, ali jedna priča sam ja, a druga da dete doživljava to”, kazala je za Informer Gojković.
Protesti u Novom Sadu u ulicama gde navodno žive Maja Gojković i rektor Dejan Madić
Grupa građana koji se predstavljaju kao “Zborovi Novi Sad” i studenata koji blokiraju fakultete okupila se u četvrtak uveče ispred Rektorata u tom gradu, a zatim prošla ulicom Sonje Marinković i stigla do ulice Vojvode Mišića, a u pitanju su ulice u kojima navodno stanuju rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.
Okupljeni su stvarali buku duvanjem u pištaljke i vuvuzele i zviždanjem i skandirali “Pumpaj”, “Ruke su vam krvave”, a prisutna je bila samo saobraćajna policija.
Organizatori su naveli da su došli ispred adrese u kojoj navodno živi Maja Gojković, jer je ona prošle godine otvorila Železničku stanicu u Novom Sadu, a adrese koje će posetiti su “odabrali”, kako su objavili na društvenim mrežama, simulacijom “točka (ne)sreće”, i naveli da je “svakog dana novo izvlačenje”, a večeras su pored ulice Sonje Marinković, “izvukli” i ulicu Vojvode Mišića.
Na meti blokadera u utorak je prvo bila kuća predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića, a u sredu su se okupili ispred kuće u kojoj živi gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Kao razlog okupljanja prethodno je navedeno obustavljenje sudskog postupka protiv četvorice aktivista SNS koje je optužnica teretila za, kako je navedeno, nasilničko ponašanje, odnosno napad na studente u blokadi koji su došli ispred prostorija SNS-a i ispisivali grafite sa porukama protesta.
Izvor. Tanjug
Nesuđeni kikindski zet, hroničar vremena i ljudi, voditelj glasovitog TV formata „5 kazanje”, Bora Otić navodi, između ostalog, da je ovdašnji živalj toliko izmešan, da su nam se i kuhinje pomešale i mirišu isto, a tako su nam se i običaji i navike pomešale, baš kao u nekoj banatskoj šerpi
Savremeni putopisac, televizijski hroničar i beležnik vojvođanskih naravi, običaja i adeta, Bora Otić je više od pukog putopisca. On je i dokumentarista i jezički znalac, rado viđen svugde, a naročito u severnom Banatu, koji je pohodio nebrojeno puta. I uvek je imao zanimljivu priču sa i o ovdašnjim ljudima. Njegovo „hodoljublje“ kako je tu vrstu spisateljskog iskustva oslovljavao slavni Borin prethodnik Zuko Džumhur, ima vrlo jako i jezičko i dokumentarno uporište, pa su Borina „5 kazanja“ aktuelna i rado gledana uvek, jednako nove, kao i one emisije koje su snimljene pre više od decenije.
Neke od svojih severnobanatskih susreta s ovdašnjim ljudima, podelio je s našim čitaocima.
Obišli ste sva severnobanatska naselja, čak i najmanja poput Vincaida, i po nekoliko puta. Ima tu i starosedelačkih i kolonističkih mesta. Šta ih povezuje?
– Povezuje ih banatski duh, vazduh, zemlja banatska, duša banatska i narav banatska. Povezuju ih i putevi, a oni su uvek dvosmerni. Vode i tamo i ovamo. Povezuju ih ljubavi uzvraćene, brakovi mešoviti, krstovi i zadušnice, vašari, lenije i linije dokle je bilo i čije je sad. Narod ide, seljaka se, odu, dođu ili se ne vraćaju. Samo se na grobljima vidi koliko su dugo tu. I samo Kikinda ima pet frtalja. Sav ostali svet jedno celo deli na (samo) četiri četvrtine. To je zato što nisu iz Banata.
Čuvaju li kikindska sela ljubomorno svoju tradiciju ili su otvoreni i rado dopuštaju da i ljudi iz drugih mesta uplivaju među njih sa svojim običajima i navikama?
– Sreća da još uvek ima tvrdoglavih koji se ne daju vremenu sadašnjem pa čuvaju i ono od juče. Kakav je to narod koji ne drži do svoje prošlosti, običaja, jezika, kulture i navika. Upiru se i odupiru da sačuvaju tradiciju i nađoši i dođoši. Kao što su nam se i kuhinje pomešale i mirišu isto, slično su slane i paprene, tako nam i običaji i navike budu u istoj šepri. Onda se ta šepra (šerpa ili šerpenja) iznosi pred goste samo kad su posebne prilike il neke manifestacije koje dođu na red jedanput godišnje. Bolje i jedared nego ni jedared.
Mnogo manifestacija ste obišli i mnogo ljudi upoznali. Izdvaja li nešto Kikinđane od stanovnika drugih mesta?
– Danas su ludaje zdravo velike. Teško da bi se danaske Lala bez lotre mogo da popne na onu koja pobedi na „Danima ludaje”. Čim je tolka, ondak se i dalje vidi. Mi što smo ostali dole na zemlji i ne vidimo baš neku razliku sem što imate jednog mamuta, jednu suvaču, jednu Kikindu i samo jedan Mokrin u komšiluku. Sve ostalo je ko i kod nas, s ove strane Tise.
Postoji li neka anegdota koju biste posebno izdvojili a vezana je za kikindski kraj?
– Samo ću da vas podsetim kako nas je Duma ugostio u svojoj kući, kako je Mile Alasev pravio buklije i zlatne svatove sa svojom Jelicom, kako su Čvarkovi i njihovi drugari pojeli celo svinče očas posla, kako je Atila Fišteš iskovao gvozdeno grožđe, kako nas je Brataš učio šta rade bombondžije, kako je Bendža pravio šta god je neko naumio da mu treba od mašina, kako Dragan Strajnić vole konje i piše pesme, kako Brkini rade u stoti deo milimetra, kako pevaju tice kod Miloša Galeševa, kako je Sreda tero sonice na točkovima kad nije bilo snega, kakve maltezere ima Krišan, kako je Neša na salašu poređao sve pehare što je s konjima osvojio, kako je Zare s Bećarušama u gajde sviro, kako je Sanela nastavila alvarski posao, kako Suvača radi, kako majstor Pera opanke šije, kako smo Živa, Mile i ja pravili plavu lubenicu, kako u „Paoru” vise kola s plafona i kako sam sigurno nekog zaboravio da spomenem. E, a najdraže od svega mi je što sam umalo postao vaš, kikindski zet. Zvala me jedared mila devojčica, ćerka čija je majka tada bila neudata i rekla da bi volela da joj ja budem tata. Ako me pozove još jedanput, ostaću. Ja sam od onih što vole da ih nude dvared. Onda duplo i uzvratim. Verujem da je porasla, da je srećna i uspešna u školi i da će da pročita ovo. Od svih priznanja i nagrada koje sam dobio, njena želja mi je ostala najdraža medalja.
N. Savić
Majka Dušana Vasiljeva preminula je 17. jula 1908. godine – na dan kada je, 116 godina kasnije, istoričar Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavio rezultate svog istraživanja. Upravo ovaj podatak, dobijen preciznim uvidom u matične knjige, menja pojedine biografske navode.
– Da je majka zaista preminula 1904. ili 1905, kako neki autori tvrde, Spasoje bi bio njegov polubrat, a ne rođeni brat, i Vasiljev bi imao samo jednu polusestru. Ovako, utvrđeno je da je imao četvoro rođene braće i sestara. U literaturu je ušlo i da je najstarije dete jer niko nije istraživao, a on je najstarije preživelo dete. Pre njega rođena je njegova sestra Zagorka koja je poživela samo dve godine – objasnio je Beleslić.
Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.
– Do sada su uz njegova dela objavljivane kratke biografije, zasnovane na sećanjima njegovog brata Spasoja koji je objavio Dušanova dela posle njegove smrti, i na usmenim izvorima. Problem je u tome što niko nije istraživao pisane izvore. U svom radu koristio sam matične knjige, domovne protokole, testamente i dokumentaciju o zanatlijama. Tako sam došao i do podatka da njegov otac nije bio stolar, kako se godinama pogrešno navodi, već kožar. U literaturi su čak pomešani podaci njegovog oca i strica – navodi Beleslić.
Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.
– Moj početni motiv bio je da prikažem porodično stablo jedne poznate ličnosti iz Kikinde i da ih vidim kao ljude, da to ne budu samo podaci. Kada sam završio, čitajući Dušanovu biografiju, shvatio sam da nije dovoljno obimna i da ima puno grešaka – od rođenja do smrti.
Jedna od ukorenjenih predstava bila je i da je pesnikova porodica bila veoma siromašna. Beleslić tvrdi da je to netačno.
– Dok je njegova majka bila živa, i sve do 1909. godine, pripadali su višoj srednjoj klasi. Nelogično je da su školovali sedmoro dece, od kojih su svi postali profesori, a da su bili izuzetno siromašni. To je nemoguće čak i danas. Ideja o siromaštvu potiče iz konteksta Prvog svetskog rata: otac je bio na frontu, Dušan je sa 14 godina sam izdržavao porodicu i školovao se. Država se tada raspada, porodica se raspada, Dušan se odvaja i počinje da se traži. To je bio prelomni trenutak u njegovom životu – tvrdi Beleslić.
Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:
– Mislim da je bio mlad, nedovoljno zreo i neshvaćen. Ljudi koji su se bavili njegovim delom dolazili su sa drugih prostora – sa juga Srbije i iz Šumadije, i nisu razumeli Banat posle Prvog svetskog rata. On je pisao upravo o tom prostoru, o toj multinacionalnoj sredini koja je u jednom trenutku ostala na ničijoj zemlji. I geopolitičke okolnosti uticale su na pesnikov osećaj identiteta. Dok se on seli, pomera se i granica između Rumunije i Kraljevine SHS koja se pravila četiri godine. On se gubi u nacionalnom smislu, čak je pokušao da doda „ić“ na prezime kako bi se integrisao, ali ga društvo nije prihvatilo.
Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“
U prepunom holu Narodne biblioteke predavanje Dragana Beleslića izazvalo je veliku pažnju, ali i pitanja i dodatke iz publike, iz ličnih i porodičnih aspekata onih koji su imali kontakte sa nekim od članova porodice Vasiljev.
S. V. O.
U Lovačkim domovima u Mokrinu i na Mlaki danas su održane radionice o mogućnostima pošumljavanja na teritoriji Kikinde. Organizovane su na osnovu projekta „Stvaranje uslova za obnovu šumskih ppredela na političkom, terenskom i tržišnom nivou u cilju postizanja neutralnog stanja degradiranosti zemljišta u Srbiji”, koji sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije.
Prof. dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada, istakao je da su Kikinda i Dimitrovgrad prepoznati kao pilot-područja za utvrđivanje stepena degradacije zemljišta i potencijala za pošumljavanje.
– Kikinda je odabrana jer smo procenili da su najveće aktivnosti pošumljavanja koje preduzima lokalna samouprava upravo ovde. Zemljište kao resurs je izloženo brojnim procesima degradacije – u Kikindi uglavnom vetrovima, eroziji – i nedostatku organske materije. Kada to utvrdimo, tražimo one koji bi bili spremni da pošumljavaju svoje parcele. Drveće povećava organsku materiju u zemljištu, smanjuje uticaj vetra, poboljšava biodiverzitet. Sada se otvara prostor za veliki državni projekat koji će se baviti podizanjem novih šuma, poljozaštitnih pojaseva, ali i unapređenjem postojećih – i u javnom i u privatnom sektoru – rekao je prof. dr Orlović.
On je dodao da je cilj ovih aktivnosti stvaranje održivog, vitalnog šumarstva koje će efikasnije vezivati ugljenik, proizvoditi drvnu masu i doprinositi očuvanju životne sredine.
– U Vojvodini, gde god posadite drvo, to je višestruka dobit. Pored ekologije, to doprinosi i boljim rezultatima u poljoprivredi, razvoju pčelarstva, lovstva i turizma. Drveće je neophodno za opstanak poljoprivrede, jer poboljšava mikroklimu, naglasio je Orlović.
Inženjer šumarstva u JP „Kikinda“ Miodrag Radovanović naglasio je da je u toku prikupljanje informacija o raspoloživim površinama na teritoriji Kikinde koje bi mogle biti obuhvaćene ovim programom.
– Ove radionice su finalna etapa pripremnog projekta, a njihov cilj je bio da se lokalna udruženja – ekološka, lovačka, pčelarska – informišu o mogućnostima učešća u većem programu pošumljavanja. U februaru je potpisan sporazum između Vlade Srbije i UN, čime je pokrenut projekat „Forest Invest“. On predviđa obnovu 50.000 hektara i podizanje novih šuma na 7.000 hektara širom Srbije – rekao je Radovanović.
On je dodao da je cilj da što više lokalnih aktera prepozna mogućnost i interes za učešće u pošumljavanju. Osim što će se podizati nove šume, biće unapređene i postojeće. Projekat, istakao je, predviđa i ekonomske i ekološke benefite, kako za državu, tako i za privatne vlasnike.
S. V. O.
Za razliku od voćara koji ove godine neće moći da se pohvale velikom rodnošću, vinogradari imaju razloga za optimizam. Manjak kiše zaslužan je što je i manje patogena među čokotima u odnosu na prethodne godine. Ipak, vinogradari i vinari ne oslanjaju se samo na nebesa, nego je potreban i niz koraka koje moraju sami da preduzmu da bi se postiglo ono čuveno agrarno „3 k“ – kvalitet, kvantitet i kontinuitet.
S obzirom da je svaki korak u uzgoju vinove loze veoma važan, osvrnućemo se na početak kalendarske godine i proces rezidbe, pa pitamo Bogdana Stepanova, dugogodišnjeg proizvođača vina iz Iđoša da li je zimus bilo izmrzavanja pupoljaka?
– Nije, bilo je kasnih prolećnih mrazeva, ali nisu naneli velike štete vinogradima. Međutim, bilo je posle malo problema zbog oprašivanja i bez obzira što je relativno dobro cvetalo i ponelo, deo cvetova zbog loših vremenskih prilika nije oprašen. To za posledicu negde ima rehuljavost grozdova, odnosno manji broj zrna u grozdu. Kod nas u vinogradu to nije bio slučaj i ova godina je za sada odlična. Doduše ono koliko mi radimo, a to su nešto preko dva hektara, skoro sve je pod zalivnim sistemom, a i kiša koja je nedavno pala nam je dosta pomogla. Nadamo se još jednoj dobroj kiši pre berbe i to će za vinograd biti dovoljno – kaže Stepanov, dodajući:
– Naši vinogradi su blizu kuće, a to je velika prednost, jer možemo maltene u sat da reagujemo kad je u pitanju prskanje i zaštita loze. Zato nemamo bolesti u vinogradu. Međutim, čujem da se kod kolega, kod kojih je udaljeniji vinograd od kuće, pojavila pepelnica. Ova dugotrajna suša je ipak napravila podlogu za neke vrste bolesti, a s druge strane, ne valja ni preobilna kiša. Mora se voditi računa o svakom detalju- kaže Stepanov, dok se njegova supruga Jelena nadovezuje da je pored nabrojanog važna i međusobna solidarnost kolega vinara, navodeći da je član Udruženja iđoških vinogradara „Šasla“, a članstvo u udruženju im je u početku pomagalo u razmeni iskustava i odabiru sorti prilikom zasnivanja vinograda.
– U međuvremenu moj suprug i ja smo kao registrovana vinarija prevazišli hobi proizvodnju i više smo sad okrenuti tehnološkom procesu i puštanju vina u promet, tako da je sad naše iskustvo dobro došlo nekim novim članovima udruženja – ponosna je Jelena.
Kao što je poznato, severnobanatsko područje ima vrlo malo rastresite zemlje. Uglavnom su to rit i slatina i nešto malo peščanih delova na kojima su uglavnom vinogradi, pa je u skladu s tim i izbor sorti vrlo važan.
–Dugo su se gajile stare, autohtone sotre kod nas, u kupasto-peharastom obliku uzgoja, ili što bi stari rekli „na čokot“. To je niski oblik uzgoja i te sorte su preživljavale zimu zahvaljujući zagrtanju. Tu se radila oštra rezidba na dva okca i spuštanje jednog zimskog lastara. Kada se kasnije prešlo na špalirni, to jest, visoki uzgojni oblik, izmrzavanje je postalo problem i mnoge od starih sorti su izgubile značaj koji su imale. Međutim, pomenuto polaganje i zagrtanje rezervnog lastara kod starih sorti je bio ozbiljan fizički posao, tako da su naši vinogradari morali da se okrenu visokom uzgoju- navodi naš sagovornik dodajući da se novoformirani vinogradi uglavnom oslanjaju na francuske sorte – šardone, karbone sovinjon, ima i frankovke. Uz njih tamjanika kao i grašac, italijanski i rajnski rizling, kaže Stepanov.
Zanimljivo je da se naši vinogradari ne odriču ni tradicionalnih sorti poput Hamburga, koji je pretežno konzumna sorta.
-Hamburg uvek daje dobar rod. Nekad ponese i 5 kilograma po jednom čokotu, zahvalan je jer on za vinogradare donese prve pare u sezoni. Dakle, uzgajivači ga prodaju u konzumne svrhe, potom od njega se pravi dobar roze, a ljudi ovde u Banatu vole da vino miriše i bude lagano, a sve što ne ode u vino, otići će u lozovaču, a rakija od hamburga je jedna od najkvalitetnijih rakija s ovog područja.
-S tim u vezi, dodaje Bogdanova supruga, veoma bi bilo korisno kad bi se u Kikindi otvorila jedna vinoteka u kojoj bi u svakom momentu kupci mogli da se snabdeju kvalitetnim vinima, ne samo lokalnim, već i regionalnim. Takav jedan objekat bi bio ne samo ekonomski, nego i i turistički koristan – uverena je Jelena.
N. Savić
Bašaid je i ove godine domaćin Fijakerijade koja će, kako ističu organizatori, okupiti najlepše konje i fijakere iz čitave Vojvodine i iz svih krajeva Srbije. Domaćin je Konjički klub „Vranac“, a revija konja odvijaće se na Vašarištu u subotu, 19. jula od 11 sati.
– Dođite da zajedno čuvamo tradiciju i uživamo u lepoti koju samo Vojvodina može da pruži – kaže predsednik kluba Aleksa Mikalački. – Klub nosi ime po konju vrancu koji je poklonjen knezu Mihajlu kada je prolazio kroz Bašaid i na nama je da očuvamo to sećanje. Klub postoji skoro 30 godina i okuplja ljubitelje plemenitih životinja.
Učesnici će se takmičiti u jednopregu, dvopregu, tropregu, četvoropregu i višepregu. Biraće se i najlepši pastuv i kobila, a nastupiće i deca vozači i jahači. Događaj organizuje MZ Bašaid uz podršku lokalne samouprave.
A. Đ.
(Foto: Čedomir Vujanić)
Iz kikindskog Crvenog krsta obaveštavaju građane da će se u ponedeljak, 21. jula, održati akcija dobrovoljnog davanja krvi. Napominju da su izuzetno niske rezerve 0 i B- krvne grupe.
Akcija traje od 8.30 do 13 sati, u Nemanjinoj 4.
Međunarodni Festival narodnih orkestara – FENOK, 24. put se održava u dvorištu Kurije. Za festivalsku publiku svake večeri, od utorka, kada su počeli programi, do subote, nastupaju vrsni muzičari.
Večeras (četvrtak) će nastupiti specijalna gošća, Danica Krstić, kao i članovi ansambla „Makedonija“ Muzičke akademije „Goce Delčev“.
Za petak je zakazan koncert Etno-kampa, a Zoran Bugarski Brica, vođa ansambla „Zorule“ će dovesti veliki orkestar sastavljen od novosadskih i temišvarskih tamburaša. Najavljuje se šarolik i bogat repertoar – od Štrausa i romansi, do banatskog kola, sa izvanrednim solistima.
Završni koncert u subotu održaće tenor Aleksandar Saša Petrović prvak Opere Srpskog narodnog pozorišta i veliki prijatelj „Gusala“.
FENOK organizuje Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“, uz podršku Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Svi koncerti počinju u 20 sati i ulazak je besplatan.
A. Đ.
