децембар 6, 2025

Dan: 18. jul 2025.

ambalazni-otpad-(1)

Počinje prikupljanje ambalažnog otpada u poljoprivredi

Igor Crnogorac jul 18, 2025 0

Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada već drugu godinu organizuje akciju sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja i drugih hemijskih preparata. Ove godine akcija će se sprovesti u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom i Regionalnom privrednom komorom u Kikindi, na inicijativu Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

– Obaveštenja su već istaknuta u mesnim zajednicama. Posebno smo informisali poljoprivrednike koji imaju velike količine ambalaže – rekla je sekretarka Sekretarijata Miroslava Narančić. – Dato je i uputstvo: ambalaža mora biti očišćena trostrukim ispiranjem, probušena da se ne bi ponovo koristila, i pravilno odložena do dana preuzimanja.

Kako navodi, na osnovu utrošenih sredstava i vrste ambalaže, procenjuje se da se u Vojvodini godišnje generiše više stotina hiljada otpadnih plastičnih boca različitog sastava, zaprljanosti i veličine.

– Većina ovakvog otpada završi na deponijama, u kanalima ili izmešan sa komunalnim otpadom. Ove materije dolaze u dodir i sa čovekom i sa živim svetom i imaju veoma štetne efekte – upozorava ona. – Ovakva ambalaža slabo se razgrađuje, zagađuje zemljište, vodu i vazduh, i zato je izuzetno važno da se sakupi i pravilno zbrinjava.

Kontrolu uklanjanja ambalažnog otpada vrše inspektori za zaštitu životne sredine. O poštovanju obaveza vode se zapisnici, a u slučaju nepostupanja – slede prekršajne prijave.

RASPORED SAKUPLJANJA OPASNE AMBALAŽE

Sakupljanje će se obaviti u utorak, 22. jula, po sledećem rasporedu: Mokrin (Stovarište „Subotički“, put za Iđoš) – 08:00, Iđoš – 08:45, Kikinda – 09:15, Nakovo – 10:15, Rusko Selo (iza Restorana „Baja“) – 11:15 i Bašaid (Vašarište) – 12:00 sati.

S. V. O.

novac-dinari-isplata

Vanredno povećanje: Minimalac od 1. oktobra 58.630 dinara

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Minimalna cena rada u Srbiji biće povećana na 500 evra odnosno 58.630 dinara od 1. oktobra ove godine. To predstavlja rast od 9,4 odsto.

Minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, odnosno 457 evra, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto. Cilj je da do kraja 2027. godine, minimalna zarada bude 651 evro.

radovi-na-putu

Radovi na državnom putu Melenci – Zrenjanin

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je saopštilo da će se u petak, 18. jula, do 16 časova, kao i u subotu, 19. jula, od 7 do 16 sati, izvoditi radovi na redovnom održavanju, odnosno mašinsko krpljenje rupa na državnom putu I B reda broj 13.

U pitanju je deonica Melenci – Zrenjanin, a radovi se obavljaju u centru Melenaca.

Radovi su obezbeđeni adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

DEJAN VUK STANKOVIC

Ministar Stanković: Plenum FTN doneo odluku da ne blokira ispite, pokazali zrelost

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je danas da su ispitne aktivnosti na univerzitetu u Novom Sadu počele, a da je dobio informaciju da je plenum studenata u blokadi Fakulteta tehničkih nauka u tom gradu odlučio da ne opstruira polaganje ispita na fakultetu i ocenio da je to pokazatelj njihove zrelosti.

„Dobio sam danas informaciju koja me je obradovala, a to je da je plenum Fakulteta tehničkih nauka doneo odluku da nikoga ne opstruira kada je reč o ispitima. Izdali su jedno zdravo saopštenje.

Kada čitate ovo obaveštenje, vidite da su ti mladi ljudi – momci i devojke – pokazali visoku zrelost i da više ne žele da bilo kome ugrožavaju pravo na obrazovanje, a istovremeno zadržavaju svoj politički stav.

Mislim da je ova odluka uzorna, zato što bi svi drugi trebalo da slede njihov primer“, rekao je ministar gostujući na TV K1.

Stanković je naveo da je pravo na obrazovanje pravo čitave jedne generacije, a pravo na politički stav takođe pravo svakog pripadnika te generacije, ali je ukazao da ta dva prava ne treba da budu jedno naspram drugog.

On je pročitao i odluku plenuma studenata Fakulteta tehničkih nauka i istakao da je taj fakultet najrespektabilniji i najveći fakultet novosadskog univerziteta, prenosi Tanjug.

jp-kikinda-i-nemci

Fabriku vode posetili predstavnici nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Postrojenje za preradu vode juče je posetila visoka delegacija nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja je od 13. jula u poseti Republici Srbiji, kako bi se sastala sa ključnim nacionalnim i lokalnim partnerima Nemačke razvojne saradnje i obavila posete odabranim projektima u zemlji.

Nemačku delegaciju predvodi nova menadžerka BMZ-a za Srbiju Micong Klimes. Delegaciju iz BMZ-a prate i predstavnici nemačke ambasade i Nemačke razvojne banke KfW. Obzirom da je ovo uvodna poseta Srbiji za delegaciju iz BMZ-a, predstavnici Nemačke razvojne banke želeli su da istaknu dobre rezultate postignute zajedno sa svojim partnerima. Postrojenje za preradu vode u Kikindi je jedan takav primer i odlična lokacija za posetu projektu vezanom za vodovodni sektor.

 

policija+9

Kao i do sada: Policija najavila snimanje i fotografisanje javnih skupova

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Kako je saopštila Policijska uprava Kikinda, u petak, 18. jula i u subotu, 19. jula 2025. godine, očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.

U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video- snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, navedeno je u saopštenju.

film-1668918-1920

U Letnjem bioskopu „Luda ljubav“

Igor Crnogorac jul 18, 2025 0

Na repertoaru Letnjeg bioskopa večeras je romantična komedija „Luda ljubav“. U dečijem terminu, u utorak, biće prikazan film „U potrazi za čarobnom formulom“.

Projekcije u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ počinju u 21 sat, ulazak je besplatan.

Maja Gojkovic (1)

Maja Gojković povodom napada na njenu porodicu: Ovo u Novom Sadu dosad niko nije doživeo

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković isped čije se kuće sinoć okupila grupa građana koja se predstavlja kao „Zborovi Novi Sad“ i studenata koji blokiraju fakultete, ocenila je takvo ponašanje kao veliku sramotu i naglasila da su ona, njena porodica i komšije bili taoci promašene politike i pokušaja obojene revolucije koja je doživela krah.

„Ovo što se dešava poslednja tri dana u Novom Sadu niko nije nikad doživeo“, rekla je Gojković.

Predsednica Pokrajinske vlade je podsetila da je Novi Sad bio miran grad u kojem se poštovala porodica. „Politika nikad nije bila takva da linčujete nekoga ko se ne slaže sa vašim stavovima“, naglasila je Gojković i dodala da joj se javio i javlja se veliki broj ljudi koji je podržava.

Kaže da su joj komšije govorile da večeras nije bilo puno okupljenih što govori da ima mnogo više onih koji vole svoju državu i žele da idu napred. Dodala je da se čulo njihovo maltretiranje usmereno na nju i i njenu porodicu pa i na čitav komšiluk. „Dozivaju, psuju, vređaju predsednika, viču – pumpaj, vređaju me, prozivaju. Komšije moje javljaju da ih nema puno i to je velika sramota, za nas koji smo ovde taoci promašene politike i pokušaja obojene revolucije, koja je doživela svoj krah“, kazala je Gojković.

Predsednica pokrajinskog parlamenta je navela da ima i unuku. „Krivo joj je, svašta doživljavam od blokadera, ali jedna priča sam ja, a druga da dete doživljava to“, kazala je za Informer Gojković.

Protesti u Novom Sadu u ulicama gde navodno žive Maja Gojković i rektor Dejan Madić

Grupa građana koji se predstavljaju kao „Zborovi Novi Sad“ i studenata koji blokiraju fakultete okupila se u četvrtak uveče ispred Rektorata u tom gradu, a zatim prošla ulicom Sonje Marinković i stigla do ulice Vojvode Mišića, a u pitanju su ulice u kojima navodno stanuju rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković.

Okupljeni su stvarali buku duvanjem u pištaljke i vuvuzele i zviždanjem i skandirali „Pumpaj“, „Ruke su vam krvave“, a prisutna je bila samo saobraćajna policija.

Organizatori su naveli da su došli ispred adrese u kojoj navodno živi Maja Gojković, jer je ona prošle godine otvorila Železničku stanicu u Novom Sadu, a adrese koje će posetiti su „odabrali“, kako su objavili na društvenim mrežama, simulacijom „točka (ne)sreće“, i naveli da je „svakog dana novo izvlačenje“, a večeras su pored ulice Sonje Marinković, „izvukli“ i ulicu Vojvode Mišića.

Na meti blokadera u utorak je prvo bila kuća predsednika Srpske napredne stranke Miloša Vučevića, a u sredu su se okupili ispred kuće u kojoj živi gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.

Kao razlog okupljanja prethodno je navedeno obustavljenje sudskog postupka protiv četvorice aktivista SNS koje je optužnica teretila za, kako je navedeno, nasilničko ponašanje, odnosno napad na studente u blokadi koji su došli ispred prostorija SNS-a i ispisivali grafite sa porukama protesta.

Izvor. Tanjug

Bora-Otic

Kikindskim šorom sa Borom: Jedan mamut, jedna Suvača i jedna Kikinda

Jelena Trifunović jul 18, 2025 0

Nesuđeni kikindski zet, hroničar vremena i ljudi, voditelj glasovitog TV formata „5 kazanje”, Bora Otić navodi, između ostalog, da je ovdašnji živalj toliko izmešan, da su nam se i kuhinje pomešale i mirišu isto, a tako su nam se i običaji i navike pomešale, baš kao u nekoj banatskoj šerpi

Savremeni putopisac, televizijski hroničar i beležnik vojvođanskih naravi, običaja i adeta, Bora Otić je više od pukog putopisca. On je i dokumentarista i jezički znalac, rado viđen svugde, a naročito u severnom Banatu, koji je pohodio nebrojeno puta. I uvek je imao zanimljivu priču sa i o ovdašnjim ljudima. Njegovo „hodoljublje“ kako je tu vrstu spisateljskog iskustva oslovljavao slavni Borin prethodnik Zuko Džumhur, ima vrlo jako i jezičko i dokumentarno uporište, pa su Borina „5 kazanja“ aktuelna i rado gledana uvek, jednako nove, kao i one emisije koje su snimljene pre više od decenije.

Neke od svojih severnobanatskih susreta s ovdašnjim ljudima, podelio je s našim čitaocima.

Obišli ste sva severnobanatska naselja, čak i najmanja poput Vincaida, i po nekoliko puta. Ima tu i starosedelačkih i kolonističkih mesta. Šta ih povezuje?

– Povezuje ih banatski duh, vazduh, zemlja banatska, duša banatska i narav banatska. Povezuju ih i putevi, a oni su uvek dvosmerni. Vode i tamo i ovamo. Povezuju ih ljubavi uzvraćene, brakovi mešoviti, krstovi i zadušnice, vašari, lenije i linije dokle je bilo i čije je sad. Narod ide, seljaka se, odu, dođu ili se ne vraćaju. Samo se na grobljima vidi koliko su dugo tu. I samo Kikinda ima pet frtalja. Sav ostali svet jedno celo deli na (samo) četiri četvrtine. To je zato što nisu iz Banata.

Čuvaju li kikindska sela ljubomorno svoju tradiciju ili su otvoreni i rado dopuštaju da i ljudi iz drugih mesta uplivaju među njih sa svojim običajima i navikama?

– Sreća da još uvek ima tvrdoglavih koji se ne daju vremenu sadašnjem pa čuvaju i ono od juče. Kakav je to narod koji ne drži do svoje prošlosti, običaja, jezika, kulture i navika. Upiru se i odupiru da sačuvaju tradiciju i nađoši i dođoši. Kao što su nam se i kuhinje pomešale i mirišu isto, slično su slane i paprene, tako nam i običaji i navike budu u istoj šepri. Onda se ta šepra (šerpa ili šerpenja) iznosi pred goste samo kad su posebne prilike il neke manifestacije koje dođu na red jedanput godišnje. Bolje i jedared nego ni jedared.

Mnogo manifestacija ste obišli i mnogo ljudi upoznali. Izdvaja li nešto Kikinđane od stanovnika drugih mesta?

– Danas su ludaje zdravo velike. Teško da bi se danaske Lala bez lotre mogo da popne na onu koja pobedi na „Danima ludaje”. Čim je tolka, ondak se i dalje vidi. Mi što smo ostali dole na zemlji i ne vidimo baš neku razliku sem što imate jednog mamuta, jednu suvaču, jednu Kikindu i samo jedan Mokrin u komšiluku. Sve ostalo je ko i kod nas, s ove strane Tise.

Postoji li neka anegdota koju biste posebno izdvojili a vezana je za kikindski kraj?

– Samo ću da vas podsetim kako nas je Duma ugostio u svojoj kući, kako je Mile Alasev pravio buklije i zlatne svatove sa svojom Jelicom, kako su Čvarkovi i njihovi drugari pojeli celo svinče očas posla, kako je Atila Fišteš iskovao gvozdeno grožđe, kako nas je Brataš učio šta rade bombondžije, kako je Bendža pravio šta god je neko naumio da mu treba od mašina, kako Dragan Strajnić vole konje i piše pesme, kako Brkini rade u stoti deo milimetra, kako pevaju tice kod Miloša Galeševa, kako je Sreda tero sonice na točkovima kad nije bilo snega, kakve maltezere ima Krišan, kako je Neša na salašu poređao sve pehare što je s konjima osvojio, kako je Zare s Bećarušama u gajde sviro, kako je Sanela nastavila alvarski posao, kako Suvača radi, kako majstor Pera opanke šije, kako smo Živa, Mile i ja pravili plavu lubenicu, kako u „Paoru” vise kola s plafona i kako sam sigurno nekog zaboravio da spomenem. E, a najdraže od svega mi je što sam umalo postao vaš, kikindski zet. Zvala me jedared mila devojčica, ćerka čija je majka tada bila neudata i rekla da bi volela da joj ja budem tata. Ako me pozove još jedanput, ostaću. Ja sam od onih što vole da ih nude dvared. Onda duplo i uzvratim. Verujem da je porasla, da je srećna i uspešna u školi i da će da pročita ovo. Od svih priznanja i nagrada koje sam dobio, njena želja mi je ostala najdraža medalja.

N. Savić

 

Beleslic-(5)

Predavanje u biblioteci: Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo

Igor Crnogorac jul 18, 2025 0

Majka Dušana Vasiljeva preminula je 17. jula 1908. godine – na dan kada je, 116 godina kasnije, istoričar Dragan Beleslić, arhivista u Istorijskom arhivu, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ predstavio rezultate svog istraživanja. Upravo ovaj podatak, dobijen preciznim uvidom u matične knjige, menja pojedine biografske navode.

– Da je majka zaista preminula 1904. ili 1905, kako neki autori tvrde, Spasoje bi bio njegov polubrat, a ne rođeni brat, i Vasiljev bi imao samo jednu polusestru. Ovako, utvrđeno je da je imao četvoro rođene braće i sestara. U literaturu je ušlo i da je najstarije dete jer niko nije istraživao, a on je najstarije preživelo dete. Pre njega rođena je njegova sestra Zagorka koja je poživela samo dve godine –  objasnio je Beleslić.

Predavanje pod nazivom „Dušan Vasiljev: biografija i porodično stablo“ rezultat je šestomesečnog istraživanja, a kompletan rad biće objavljen krajem godine u časopisu „Attendite“. Autor ističe da je reč o prvom naučnom istraživanju o Dušanu Vasiljevu koje potpisuje istoričar.

– Do sada su uz njegova dela objavljivane kratke biografije, zasnovane na sećanjima njegovog brata Spasoja koji je objavio Dušanova dela posle njegove smrti, i na usmenim izvorima. Problem je u tome što niko nije istraživao pisane izvore. U svom radu koristio sam matične knjige, domovne protokole, testamente i dokumentaciju o zanatlijama. Tako sam došao i do podatka da njegov otac nije bio stolar, kako se godinama pogrešno navodi, već kožar. U literaturi su čak pomešani podaci njegovog oca i strica – navodi Beleslić.

Vasiljevljeva biografija do sada je bila i nepotpuna i netačna – što je dovelo i do pogrešnog tumačenja njegovog stvaralaštva.

– Moj početni motiv bio je da prikažem porodično stablo jedne poznate ličnosti iz Kikinde i da ih vidim kao ljude, da to ne budu samo podaci. Kada sam završio, čitajući Dušanovu biografiju, shvatio sam da nije dovoljno obimna i da ima puno grešaka – od rođenja do smrti.

Jedna od ukorenjenih predstava bila je i da je pesnikova porodica bila veoma siromašna. Beleslić tvrdi da je to netačno.

– Dok je njegova majka bila živa, i sve do 1909. godine, pripadali su višoj srednjoj klasi. Nelogično je da su školovali sedmoro dece, od kojih su svi postali profesori, a da su bili izuzetno siromašni. To je nemoguće čak i danas. Ideja o siromaštvu potiče iz konteksta Prvog svetskog rata: otac je bio na frontu, Dušan je sa 14 godina sam izdržavao porodicu i školovao se. Država se tada raspada, porodica se raspada, Dušan se odvaja i počinje da se traži. To je bio prelomni trenutak u njegovom životu – tvrdi Beleslić.

Na pitanje kako je, kroz istraživanje, doživeo Vasiljeva kao čoveka, odgovara:

– Mislim da je bio mlad, nedovoljno zreo i neshvaćen. Ljudi koji su se bavili njegovim delom dolazili su sa drugih prostora – sa juga Srbije i iz Šumadije, i nisu razumeli Banat posle Prvog svetskog rata. On je pisao upravo o tom prostoru, o toj multinacionalnoj sredini koja je u jednom trenutku ostala na ničijoj zemlji. I geopolitičke okolnosti uticale su na pesnikov osećaj identiteta. Dok se on seli, pomera se i granica između Rumunije i Kraljevine SHS koja se pravila četiri godine. On se gubi u nacionalnom smislu, čak je pokušao da doda „ić“ na prezime kako bi se integrisao, ali ga društvo nije prihvatilo.

Na kraju, Beleslić izražava nadu da će njegovo istraživanje biti podsticaj književnim kritičarima da Vasiljevljevo stvaralaštvo sagledaju u novom svetlu: „Želeo bih da ovaj rad podstakne ljude da ponovo pročitaju njegove pesme u kontekstu u kom su nastale. Tek tada ćemo razumeti ko je bio Dušan Vasiljev.“

U prepunom holu Narodne biblioteke predavanje Dragana Beleslića izazvalo je veliku pažnju, ali i pitanja i dodatke iz publike, iz ličnih i porodičnih aspekata onih koji su imali kontakte sa nekim od članova porodice Vasiljev.

S. V. O.

Don`t copy text!