Uz najlepše stihove i note, na Varoškom trgu u njegovom rodnom Mokrinu, večeras je oživelo sećanje na našeg neponovljivog Miroslava Miku Antića, pesnika, novinara, slikara.
Održan je 40. Memorijal „Miroslav Antić“ sa temom „Ulepšavanje nevidljivog“.
U programu su učestvovali: Vjera Mujović, Ivan Jevtović, Miodrag Petrović, Ratomir Rale Damjanović, Milica Bakrač, Nikola Ugrinović, bend „S vremena na vreme“ i Tamburaški orkestar „Mokas“.
Povodom jubileja, dodeljene su povelje za afirmaciju Memorijala i simbolični pokloni.
Dobitnici povelja su: Bogdan Tane Ibrajter, Darinka Maljugić, Miodrag Petrović, Miroslav Vujičić, Marija Ostojić, Tode Nikoletić i članovi Tamburaškog orkestra “Mokas”.
Organizator događaja je MZ Mokrin, a svojim prisustvom podržale su ga i u ime Grada Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i Marijana Mirkov, članica Veća zadužena za kulturu i obrazovanje.
Sutra (u sredu) od 19 časova, održaće se koncert za mlade pod nazivom „Korakom do zvezda“, na kojem će nastupiti: Bojana Srdanović, Jana i Elena Crnomarković, Ena Gogić, Hana Todorić, Tode Nikoletić, Jovo Čulić, Branimir Rosić, Milica Bakrač i Zorica Despotov.
Grad Kikinda ima zdravu vodu za piće iz najsavremenije fabrike vode. Moderno Postrojenje za preradu vode obezbeđuje bezbedno i stabilno snabdevanje pijaćom vodom za više od 30.000 stanovnika, piše portal Vojvodina uživo.
Portal Vojvodina uživo imao je ekskluzivno pravo da poseti fabriku vode. Kako izgleda ovo moderno postrojenje, pogledajte u videu:
Voda za potrebe građana Kikinde crpi se iz dubokih podzemnih bunara na 160–220 metara dubine, i spada u natrijum-karbonatni tip. Postrojenje je projektovano da dnevno proizvodi 12.960 m³ vode, odnosno 150 litara u sekundi, sa stalnim pritiskom i optimalnom energetskom efikasnošću. Voda koja se isporučuje potrošačima u potpunosti je usklađena sa srpskim zakonodavstvom i sanitarnim standardima.
Zato je u postrojenju primenjena najsavremenija tehnologija reverzne osmoze, kojom se uspešno uklanjaju višak natrijuma i drugi neželjeni elementi. Prethodni testovi pokazali su da je ova tehnologija efikasna i ekonomski opravdana. Proces uključuje aeraciju, korekciju pH vrednosti, koagulaciju, flokulaciju, filtraciju i završnu obradu.
Projekat podržala država, radove pratio vrhunski nadzor
Izgradnja postrojenja počela je u julu 2021. godine, a izvođači su konzorcijum SET DOO Šabac – Uniha – MPP Jedinstvo Užice. Investitor je JP Kikinda, dok je finansiranje obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije. Radove nadgleda SETEC Engineering, dok tehnički nadzor sprovode AG Institut Novi Sad i IBS Novi Sad. Kontrola i bezbednost vode
Kvalitet vode se svakodnevno kontroliše u internoj laboratoriji, dok Zavod za javno zdravlje Kikinda vrši analize tri puta mesečno. Nezavisne laboratorije dodatno proveravaju parametre kvaliteta metodom slučajnog uzorka.
Nakon detaljne zakonske procedure, PPV Kikinda je:
dobio sanitarnu saglasnost 21. oktobra 2024,
upotrebnu dozvolu 29. novembra 2024,
ušao u garantni period od isteka dozvole.
Sledeća faza – mesta oko Kikinde
Radovi su u toku i na četiri prigradska naselja – Banatsko Veliko Selo, Nakovo, Iđoš i Mokrin, dok se u Ruskom Selu, Novim Kozarcima, Bašaidu, Bačkoj Topoli i Sajanu izrađuje projektna dokumentacija.
Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan bio je večeras na treningu ženske odbojkaške kadetske selekcije Srbije, koja se u našem gradu priprema za predstojeće Svetsko prvenstvo u Srbiji i Hrvatskoj (Vrnjačka Banja, Trstenik, Osijek, od 7. do 20. jula), a istovremeno pozdravio je i učesnike kampa nekadašnje odbojkašice Jelene Nikolić, započetog u nedelju u SC „Jezero”. – Spremali smo se nekoliko meseci za ovaj kamp u Kikindi i sve je mnogo bolje od očekivanog. Deca su zadovoljna, Kikinda je divan grad, nisam mogla bolje mesto da izaberem, zadovoljni smo i uslovima, smeštajem i hranom, takođe i kako se Kikinđani prema nama odnose. Imamo oko 40 dece, vradna su, slušaju i tu ćemo da budemo do početka jula, a pomaže nam i bazen da se rashladimo. Želela bih da im Kikinda ostane u lepom sećanju, a i da u ovom kampu nauče neke nove odbojkaške veštine. A raduje me i da je tu kadetska reprezentacija Srbije što pokazuje da su i u OSS prepoznali da u Kikindi postoje odlični uslovi – rekla je Nikolić. Gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov nadovezao se:
– Kikinda je ponovo potvrdila da je visoko kotirana na sportskoj mapi Vojvodine i Srbije i ono što uvek naglašamo je da se u Kikindu ne dolazi usput, u Kikindu se dolazi sa namerom i mi kao grad ćemo da se uvek potrudimo da budemo dobri domaćini. Kada je u pitanju sport i ovo leto je uspešno započelo sa mnogobrojnim kampovima. Sada je tu kamp naše proslavljene odbojkašice Jelene Nikolić, a takođe i pripreme reprezentacije koju očekuje Svetsko prvenstvo. Ono što može da se vidi na ovim treninzima jesu entuzijazam, sportski duh koji ih krasi, naravno treneri vrhunski koji rade sa njima i nadam se da ako ovako budu radili da uspeh neće da izostane. Mogu da prenesem njihove utiske da se u Kikindi osećaju lepo i prijatno i da im je dostupno sve od sportskih sadržaja.
U toku je održavanje biciklističke staze između Kikinde i Nakova. Zaposleni u JP „Kikinda“ uklanjaju višak zemlje i korova koji se nekontrolisano raširio preko biciklističke staze i preti da naruši prohodnost i bezbednost.
-Osluškujemo potrebe naših sugrađana koji su nam skrenuli pažnju i apelovali da se biciklistička staza uredi – navode u JP „Kikinda“.
Radovi se obavljaju sopstvenim sredstvima, kako materijalnih, tako i ljudskih resursa i mehanizacije. Uređenjem će biti obuhvaćena kompletna biciklistička staza u dužini od oko 6,5 kilometara.
U Pokrajinskoj vladi gradonačelnik Mladen Bogdan prisustvovao je dodeli ugovora za uklanjanje divljih deponija. Kikindi je odobreno 10 miliona dinara bespovratnih sredstava za uklanjanje divlje deponije sa poljoprivrednog zemljišta u Mokrinu.
Ugovor je uručio pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, a u okviru programa pomenutog sekretarijata ove godine izdvojena su sredstva za uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednih zemljišta širom AP Vojvodine.
-Grad Kikinda će, uz ovu podršku, izdvojiti i dodatna dva miliona dinara iz budžeta, čime će biti obezbeđeno ukupno 12 miliona dinara za uklanjanje divlje deponije u Mokrinu koja predstavlja dugogodišnji problem. Uklanjanje otpada sa poljoprivrednog zemljišta važan je korak u zaštiti životne sredine i očuvanju poljoprivrednih površina. Na nama je da i dalje apelujemo da ne dolazi do nepropisnog odlaganja smeća i stvaranja divljih deponija. Raznim aktivnostima potrebno je podići svest građana o važnosti očuvanja zdrave životne sredine. Politika kažnjavanja, prema nesavesnima, će biti oštrija – istakao je gradonačelnik Bogdan.
Učenici osmih razreda polažu završni ispit. Pošto su juče (ponedeljak) polagali test iz srpskog odnosno maternjeg jezika, danas su rešavali zadatke iz matematike.
Razgovarali smo sa đacima iz Osnovne škole „Jovan Popović“ koji su nam otkrili koji test je za njih bio najteži.
Andrija Knežević otkrio nam je da mu je probni završni ispit bio teži u odnosu na ovaj koji je polagao.
-Pitanja iz srpskog jezika bila su mi lakša od matematičkih zadataka. Geometrija je, po meni, bila najteža. Bez obzira na to, nadam se da ću imati dovoljno bodova da upišem smer tehničar informacionih tehnologija – otkrio je Andrija.
Vuk Badrljica rekao nam je da mu je srpski jezik bio teži od matematike.
-U matematici je bilo dosta zadataka na zaokruživanje, što je olakšalo rešavanje testa. Na testu iz srpskog jezika bilo je puno tekstova iz književnosti u odnosu na gramatiku. Planiram da upišem smer tehničar drumskog saobraćaja – saznajemo od Vuka.
Suprotnog mišljenja je Ivana Mileusnić.
-Meni je test iz srpskog bio znatno lakši od matematike. U 19. i 20 zadatku bilo je potrebno da se napiše postupak i to mi je bilo najteže. Nadam se da ću imati dovoljno bodova da upišem Tehničku školu „Mihajlo Pupin“ – dodala je Ivana.
Sutra (sreda) čeka ih još test iz izabranog predmeta. U svim osnovnim školama na teritoriji grada polaganje završnog ispita protiče bez problema.
-Sve škole spremno su dočekale malu maturu, tako da je u potpunosti ispoštovana procedura. Mišljenja učenika, nakon urađenih testova, su različita od toga da je preteško, do toga da je bilo lako. Kad dobijemo krajnje rezultate imaćemo i bolju sliku o tome kako su se đaci pripremali i sa kojim zadacima je bilo nedoumica i poteškoća – navela je direktorica OŠ „Jovan Popović“ i predsednica Aktiva direktora Jelena Krvopić.
Na teritoriji grada oko 450 osmaka polaže završni ispit. Preliminarni rezultati biće objavljeni 27. juna, a nakon toga roditelji će moći da pošalju prigovore na rezultate. Konačni rezultati prijemnog ispita biće objavljeni 30. juna, a 1. i 2. jula maturanti će popunjavati listu želja od koje zavisi koju će školu upisati.
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti” autora Stevana Stupara biće predstavljena u sali Mesne zajednice u Nakovu u petak 27. juna od 19 sati. Učestvovaće prof. dr Smiljana Ž. Mirkov, Marija Tanackov, Jovan Gvero i prof. dr Jovica Trkulja. Voditelj će biti Branko Ljuboja.
U nastavku donosimo deo iz predgovora prof. dr Jovice Trkulje.
Knjiga predstavlja nežnu, nostalgičnu i lirsku posvetu Nakovu, koje prerasta u simbol zavičaja, sećanja, odrastanja i tihe, ali duboke spoznaje o životu.
Ulje na platnu S. Rica
Godine u Nakovu obeležile su život i sudbinu Stevana Stupara. U tom malom banatskom mestu, Krajišnici su lečili ratne rane, ukorenjivali se u novoj zemlji, preboleli zavičaj i okrenuli se budućnosti, sa mirisom benzina prvih mopeda i slatkim ukusom paketa koje su slali rođaci iz dalekih zemalja. Za Stevana, Nakovo je bilo više od zavičaja – bio je to svet idiličnih slika: ognjište, fudbal, škola i čarolije seoskog bioskopa. U njemu je upoznao prve ljubavi, naslutio književnost i zapamtio priče koje su, poput bajalica, grejale dušu.
Poznato je da su Krajišnici „grubijani golubijeg srca“. Jer, u njihovom životu sve čega su se doticali bilo je bol i pesma. Otuda nije nimalo slučajno što je ovo malo mesto iznedrilo toliki broj pesnika, književnika, slikara, publicista. Nakovo je izuzetno zahvalna, ali neobrađena literarna tema. U njemu se naslućuju elementi Markesovog Makonda, Onetijeve Luke „Santa Marije“, Selimovićeve „Tvrđave“, Kišove „Grobnice za Borisa Davidoviča“… i razaznaje slika grešne ljudske savesti i naše metafizičke domovine. Nakovo čeka svoje pisce koji bi umetnički obradili i uobličili taj materijal.
Stevan Stupar je jedan od retkih kome je Nakovo bilo i ostalo neiscrpna literarna inspiracija. Premda nema formalno obrazovanje iz književnosti, on ima značajan talenat za pisanje, koji se očituje kroz njegovu sposobnost da istražuje i prikazuje duboke emocije, istorijske i kulturne aspekte, kao i personalizovane priče.
Stuparov pristup pisanju nije akademski, ali to ne umanjuje njegovu sposobnost da stvori autentične, dirljive, angažovane priče. Odrastao u siromaštvu, prinuđen da se sam izdržava od rane mladosti, on je radio kao fizički radnik, ugostitelj, emigrant i gastarbajter. Taj teret pružio mu je nešto dragoceno – slobodu da piše bez oslonca na institucije i na sud kritičara. U slobodnim trenucima čitao je, gledao filmove, posećivao galerije i, skriven od sveta, beležio svoje uzlete i padove, sećanja i snove, osluškujući život od Nakova do Čikaga.
Njegovi zapisi, natopljeni surovom stvarnošću, svedočili su o rušenju temelja slobode, pravde i dostojanstva. Govorio je jasno i nepokolebljivo, ostajući dosledan svojim stavovima, ne robujući vremenu. U kovitlacu krize i pustoši, gde su se tragedije mešale s beznađem, nastajali su njegovi radovi – izraz strepnje i nade, odjek duše u svetu kojem su Američki san zamenili otuđenje i dekadencija. Kao hroničar propadanja, osvetlio je tragičnu sudbinu savremenog čoveka – „slamke među vihorove“ i ogoljenog puža u trnjiku.
U NAKOVU, KAKO GA AUTOR VIDI I DOŽIVLJAVA, SABRANI SU FRAGMENTI STVARNOSTI I SNOVA, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI, SVAKODNEVNOG I MITSKOG – JER U TIM PRIČAMA SELO POSTAJE VIŠE OD GEOGRAFSKE TAČKE: ONO JE DUHOVNI PROSTOR SIMBOL.
Knjiga „Mit o Nakovu i druge pripovesti“ objedinjuje literarne zapise Stevana Stupara, nastale u dalekom Čikagu od 2017. do 2024. godine, kao odjek njegove nostalgije za zavičajem. Pojedini zapisi, objavljeni u „Politici“, izazvali su izuzetno interesovanje čitalaca. Na moj predlog, autor je sabrao sve priče u jedinstvenu celinu, koja se čita kao lepa književnost.
Knjiga je plod posvećenog stvaralačkog truda. Iz bogatog životnog iskustva i dubokog emotivnog doživljaja, autor je ispleo dirljivu, višeslojnu priču – ne samo o životu dečaka iz Nakova u Velikom svetu, već i o jednom društvu, jednom vremenu i svetu koji iščezava. Njegov literarni postupak je neobičan i ličan – ne oslanja se na biografske činjenice već na unutrašnju analizu vrednosti i životne filozofije. Stupar poziva čitaoca da zastane i zagleda se u krivudavu stazu života, da se zamisli nad našim udesom, usudom i pitanjima bez odgovora.
Stevan Stupar je rođen 1960. godine u Kikindi, u krajiškoj porodici koja je 1945. iz podgrmečkog sela Vođenica (Bosanski Petrovac) kolonizovana u Nakovo. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u tom selu na severu Banata. Završio je Srednju pedagošku školu u Kikindi. Posle služenja vojnog roka u Zagrebu (1980-1981), živeo je u Beogradu i radio kao ugostitelj u više kafana. Od 1987. živi i radi u Čikagu. Objavljivao je kratke priče u listu „Politika“.
Stuparov književni stil odiše bogatstvom metafora, spajajući univerzalne teme poput prošlosti, identiteta, promene i sećanja. Njegove priče prožete su realističkim i mitološkim elementima, dok njegov sočan, opor jezik donosi kazivanje ne radi pisanja nego radi preživljavanja. Iako samouk, on izranja kao talentovani hroničar ljudskih treptaja, malog čoveka suočenog sa surovom stvarnošću. Kao jasika što treperi kada drugo drveće miruje, Stupar piše o sudaru snova i stvarnosti, o porušenim mostovima između sećanja i nade.
Na tragu zavičajnih uzora, Kočića i Ćopića, on unosi u pripovesti lirsku tananost i snažan, ali nežan glas. Njegove reči, isklesane poput grubog kamena sa Grmeča i Šatora, poseduju magijsku i isceliteljsku moć – čak i kada su gorke i opore, kao lekovi za rane koje nikad ne zarastaju. Svaka priča svedoči o neraskidivim vezama sa zavičajem: nakovačkim nebom, ravnicom što čuva legende, prelepom školom… U njegovim zapisima treperi detinjstvo, ispunjeno lirskim nitima koje ga čvrsto vežu za korene.
STUPAROVA POETIKA ODJEKUJE NOSTALGIJOM ZA ZAVIČAJEM, ČEŽNJOM ZA LJUDSKOM TOPLINOM I POTREBOM ZA PREISPITIVANJEM. U NJEGOVIM PRIPOVESTIMA MISLI SE OBLIKUJU SPONTANO, ELEGANTNO I ŽIVOPISNO, DOK REČI ZADRŽAVAJU ČAROLIJU I ŠARM ĆOPIĆEVSKOG KAZIVANJA.
Zbirka od dvadesetak kratkih pripovesti predstavlja intimno svedočanstvo o životu na granici dva sveta. Kroz neprekinuti tok kazivanja, Stupar stvara harmoniju između vojvođanske ravnice prepune legendi i užurbanog velegrada Čikaga, mesta gde se rađaju novi mitovi. To su dva sveta naizgled nepomirljiva, bez vidljivih tačaka dodira. Ali u Stuparovim pripovestima, oni se povezuju nevidljivim sponama – mostovima između sećanja i snova. Nakovo i Čikago nisu samo geografske tačke već simboli: Nakovo je prošlost, miris proleća i šapat ravnice, dok je Čikago sadašnjost, urbani haos u kojem se snovi i stvarnost sudaraju. Ova knjiga je svojevrsna posveta svima koji sanjaju o daljinama, a nikada ne gube nit sa zavičajem.
Knjigu je objavio Dosije studio iz Beograda, recenzenti su Gordana Đilas i Smiljana Mirkov. Urednik i pisac predgovora je Jovica Trkulja, a pogovora Branko Ljuboja
Stuparevi zapisi nastali su spontano, uprkos životnim nedaćama, kao iskren izraz potrebe da se ostavi trag o viđenom, doživljenom i odsanjanom. U trenucima predaha između teških fizičkih poslova, svedoče o snažnoj potrebi za pisanjem. Oni su izraz urođene ljudske potrebe da narativizuje sopstveni život. U njima je sadržana intimna drama pisanja sebe, koju autor proživljava kroz tekst.
Kao Stuparov prijatelj iz zavičaja, čitao sam sa zadovoljstvom njegova „pisma iz tuđine“ na stranicama „Politike“, ali i komentare brojnih čitalaca. Zapazio sam da nijedna priča nije ostavila čitaoce ravnodušnim. Imajući sve to u vidu predložio sam mu da uloži dodatni napor, otkloni slabosti u postojećim tekstovima i napiše šest-sedam novih priča, te da ih sve objavi u koricama jedne knjige. On je to prihvatio i zajedno smo pristupili pripremi rukopisa, on kao autor i ja kao urednik. Nažalost, ovaj posao on nije uspeo da privede kraju. Januara 2024. godine doživeo je tešku saobraćajnu nesreću na putu u Čikagu, posle koje je mesecima bio u komi. Budući da njegov oporavak ide usporeno sa puno problema i neizvesnosti, odustali smo od prvobitne namere da on dopuni i finalizuje rukopis.
Po mom sudu knjiga, i u ovom obliku zavređuje da bude objavljena. Uprkos nedovršenosti, ona predstavlja jedinstveno svedočanstvo o autoru – emigrantu i stradalniku – i prilog je književnosti, njenoj isceljujućoj lepoti.
Isplata penzija za jun zvanično počinje 2. jula i trajaće sve do 10. jula.
Prvi na listi za isplatu su penzioneri iz kategorije samostalne delatnosti.
Petog dana u julu penzije će biti isplaćene penzionerima iz kategorije poljoprivredni i vojni, dok će penzioneri iz kategorije zaposleni svoje prinadležnosti dobiti 10. jula, kada se isplata penzija zvanično i završava.
Isplata će se obavljati preko tekućih računa, na kućne adrese ili na šalterima pošta.
Kako je obavestio “Autoprevoz”, od ponedeljka 23. juna do kraja školskog raspusta privremeno se ukidaju sledeći polasci: 10:00 iz Kikinde za Zrenjanin i Beograd 13:30 iz Beograda za Zrenjanin i Kikindu 11:30 iz Kikinde za Novi Bečej i Novi Sad 11:30 iz Novog Sada za Novi Bečej i Kikindu 17:00 iz Kikinde za Novi Bečej i Novi Sad 17:00 iz Novog Sada za Novi Bečej i Kikindu.
– Spremali smo se nekoliko meseci za ovaj kamp u Kikindi i sve je mnogo bolje od očekivanog. Deca su zadovoljna, Kikinda je divan grad, nisam mogla bolje mesto da izaberem, zadovoljni smo i uslovima, smeštajem i hranom, takođe i kako se Kikinđani prema nama odnose. Imamo oko 40 dece, vradna su, slušaju i tu ćemo da budemo do početka jula, a pomaže nam i bazen da se rashladimo. Želela bih da im Kikinda ostane u lepom sećanju, a i da u ovom kampu nauče neke nove odbojkaške veštine. A raduje me i da je tu kadetska reprezentacija Srbije što pokazuje da su i u OSS prepoznali da u Kikindi postoje odlični uslovi – rekla je Nikolić.
Gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov nadovezao se:
D. P. 
