Šestim porazom u sezoni, u isto toliko mečeva, Mamuti su okončali ligaški deo sezone. Na kikindskom Vašarištu, rezultatom 20:50, savladali su ih kragujevački Divlji veprovi, a protiv ove ekipe Kikinđani će u gostima igrati i u polufinalnom doigravanju Prve lige Srbije koja broji četiri kluba.
D. P.
Day: June 22, 2025
Na kraju sezone FK Borac organizovao je turnir za najmlađe fudbalere, igralo se popreko velikog terena, ugostili su Iđošani male Novomiloševčane, Bašaice, Ruskoselce i Mokrinčane, a rezultat je bio u drugom planu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu.
Pravo na regres za sertifikovano seme ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalazi se u aktivnom statusu i izvršilo je obnovu gazdinstva za godinu u kojoj se podnosi zahtev. Lice ostvaruje pravo na regres ukoliko je u periodu od 1. avgusta prethodne godine do dana podnošenja zahteva, kupilo i zasejalo sertifikovano seme pšenice, ječma, ovsa, tritikala, kukuruza, soje, suncokreta, uljane repice ili šećerne repe na poljoprivrednom zemljištu upisanom i prijavljenom u Registru poljoprivrednih gazdinstava i za koje ima račun.
Pravo na regres za sertifikovano seme podnosiocu se odobrava za zasejane površine poljoprivrednog zemljišta za koje je moglo da ostvari pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava, a najviše do 100 hektara.
Zahtev za ostvarivanje prava na regres za sertifikovano seme za 2025. godinu, po ovom Javnom pozivu, podnosi se u periodu od 16. juna do 15. jula 2025. godine, zaključno.
Regres za sertifikovano seme se isplaćuje u iznosu do 17.000 dinara po hektaru.
Lice koje ispunjava uslove za ostvarivanje prava na regres pokreće postupak izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u online formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar.
Čim je maturirala, sugrađanka Zorica Barišić odmah je počela da radi kao dispečer u taksi službi. Na poslu, kad god nije bilo poziva za vožnju, čitala je knjige. Najviše poeziju. I pomalo pisala, za svoju dušu, tek poneki stih. Sasvim slučajno za tu njenu neobičnu pasiju saznao je kikindski pesnik Nikola Vasić Topolovački i pozvao je u Klub književnika „Duško Trifunović“ koji je upravo osnivao.
– Nikola me je zaista mnogo podsticao da pišem još od samog početka rada Kluba, od 2009. i već dve godine kasnije objavila sam svoj poetski prvenac „Tragovi“ – kaže ova Kikinđanka. –Putovali smo po mnogim mestima i predstavljali naše književno stvaralaštvo. Mnogi ovdašnji pesnici, zahvalni smo Nikoli Vasiću što nas je nesebično podržavao u radu. Nažalost, on nas je zauvek napustio 2013. i ja sam se od tada samo povremeno pesnički oglašavala, jer sam njegovim odlaskom izgubila baš veliki oslonac. Za sve ove godine napisala sam još pesama dovoljnih za zbirku i nadam se da će uskoro biti objavljena. I danas na pesničkim susretima rado pročitam neku Nikolinu pesmu, jer želim da sačuvam uspomenu na tog divnog čoveka.
Zorica se u međuvremenu okrenula drugom hobiju, koji je, pokazalo se, unosniji od pisanja. Završila je krojački kurs.
– Naučila sam da radim na šivaćoj mašini i sašila prvi turban, želeći da pomognem jednoj pacijentkinji koja je bila na hemoterapiji i gubila je kosu. Bila mi je zahvalna i to me je ohrabrilo da nastavim. Počela sam da krojim različite modele turbana, najčešće od žerseja i lana i da to objavljujem na društvenim mrežama. Usledile su ubrzo pozitivne reakcije i prve porudžbine.
ŠIK MODNI DETALj
Iako mnogi ne vezuju ovaj odevni predmet za naše podneblje, Zorica kaže da su joj kupci najčešće Beograđanke.
– To što radim pretežno su egzotični modeli, često optočeni biserima, koje ručno našivam. Uz turban, svakom naručiocu poklanjam i traku, a često pravim i takozvane fascinatore. To je poseban ukrasni detalj za kosu, koji, kao i turban, nose oni koji žele da istaknu svoju ličnost.
VEZE I ŠTRIKA
Zorica izrađuje i kape i ukrasne kecelje, a i sama voli da nosi vlastite rukotvorine, pa je tako ona jedan od lepših manekena svojih modela.
–Rado nosim i šešire i kape, kao i ukrase za glavu. Narudžbina imam, jer su turbani lep modni detalj, koji ima svoje poklonike. Pored toga što ih prodajem, i dalje hoću da pomognem svim onkološkim bolesnicima, tako da ću sašiti besplatno turban svakom pacijentu, samo neka mi donese materijal- ističe Zorica, dodajući da pored šivenja, veze i štrika.
Uveče, kad završi posao za šivaćom mašinom i druge obaveze, vrati se svojoj prvoj ljubavi – poeziji, pa ispisuje nove stihove, ali i mnogo čita, kao u vreme kada je tek počinjala da piše. Omiljeni su joj francuski nadrealisti odnosno „ukleti pesnici“, a od domaćih: Miroslav Antić, Desanka Maksimović i neizbežni Duško Trifunović, koga Zorica često voli da citira stvarajući uz njegove stihove, i znajući da je umetnost usamljenički čin: „Povlačim se u svoju samoću, tamo gde su ljudi moga kova…“
N. Savić
Potpis slike: Onkološkim pacijentima besplatno šije turbane, samo da donesu materijal
U Mokrinu će, u nedelju 22. juna, biti održan Treći dečiji festival folklora „Kolo vodi momče – a za njim devojče“, u organizaciji Kulturno-umetničkog društva „Mokrin“.
Festival će okupiti više od 200 mališana, koji će kroz pesmu, igru i narodnu nošnju predstaviti lepotu i bogatstvo tradicije. Cilj manifestacije je da se deci približi folklorno nasleđe kao živa i inspirativna vrednost koja se neguje i prenosi s generacije na generaciju.
– Posebnu pažnju posvećujemo radu sa decom, jer verujemo da je upravo kroz folklor moguće povezati najmlađe sa kulturom, jezikom i identitetom svog kraja- ističe Živko Ugrenović, predsednik KUD Mokrin.
Koncert će početi u 18 sati u Domu kulture, a prethodiće mu, od 17. 30 časova, svečani defile.
Učestvovaće KUD „Ratko Pavlović – Ćićko“ Ratkovo, KUD „Doina“ Veliki Semikluš, KUD „Banat“ Novi Kneževac, KUD „Đura Jakšić“ Srpska Crnja, KUD „Marija Bursać“ Banatsko Veliko Selo, KUD „Vuk Karadžić“ Sanad, KUD „Dr Tihomir Stojčić“ Ostojićevo, KUD „Milan Ajvaz“ Srpski Krstur, KUD „Sveti Sava“ Veliki Semikluš i Folklorna sekcija „Jefimija“ Rusko Selo.
Festival nema takmičarski karakter. U duhu druženja, deca će imati priliku da se upoznaju, razmene iskustva i zajedno učestvuju u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Nije se pozlatilo ove sezone međuopštinskom ligašu Borcu iz Iđoša pa je izostao priželjkivani plasman u Područnu ligu. Iđošani su pružali dobre partije jesenas, a proleće su odigrali u stilu toplo-hladno. Iako su ključ višeg ranga dugo držali u ruci, bio je dovoljan jedan kiks kod kuće i prvo mesto počelo je izmicati. Na kraju je imenjak iz Aleksandrova prvi prošao kroz cilj, a Borcu je preostalo da se kroz doigravanje dokopa petog ranga, međutim Lehel iz Mužlje bio je u dvomeču uspešniji. Nije ni to pokolebalo Iđošane pa u skladu s imenom kluba poručuju da im dogodine plasman neće izmaći.
– Druga je sezona kako smo se takmičili nakon obnove prvog tima, a pre godinu dana nova uprava formirana je od petorice aktivnih igrača. U saradnji s Mesnom zajednicom i gradom Kikindom, uprava je igračima omogućila da imaju dobar teren, a ove godine plan je bio da uđemo u plejof. Imali smo velike pehove i mnogo odsutnih igrača i na kraju plan je ostvaren, a velika želja, da budemo u višem rangu, nije. Igrali su nam Iđošani koji su bili u Mokrinu, Padeju, Ruskom i Velikom Selu i trenutno nema fudbalera seniora iz našeg sela a da igra u nekom drugom klubu, svi su u Borcu – kaže predsednik uprave Borca Marko Čeleketić – U sledećoj sezoni plan će biti da pređemo u viši stepen, a naš najveći uspeh je što imamo 40 dečaka, 35 iz Iđoša i pet iz Sajana i planiramo da od jeseni u zvanično takmičenje uključimo dve mlađe kategorije, da i oni osete draž borbi za bodove. Nadamo se da će grad pomoći da stvorimo uslove i pokažemo da malo mesto može da ima ljubavi prema sportu i druženju
Predsednica MZ Iđoš Ivanka Grujić nadovezuje se:
– Momci su su borili, bili jedinstveni i bez obzira što ove sezone nisu uspeli da se plasiraju u viši rang, selu su dali radost i oživeli ga. I staro i mlado čekalo je nedelju kad je klub domaćin da ode na utakmicu i videlo se veliko uzajamno poštovanje. Borac je dao nadu da mladi mogu da se pokrenu i drago nam je da opet klub živi i da će živeti.
A da ih sreća prati u narednoj sezoni, upriličili su Iđošani, u stilu dobrih domaćina, zajedničku večeru za članove i prijatelje kluba i proveselili se kao da su već ovoga proleća uspeli u svojoj nameri.
D. P.
Drugi dečiji folklorni festival „Okreni se moje kolo malo“ održan je u subotu u Banatskom Velikom Selu. Festival je održan u Domu kulture i počeo je svečanim defileom učesnika kroz centralni park.
Članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam Marijana Mirkov zahvalila se organizatorima uz želju da istraju u misiji negovanja muzičke tradicije.
– Lepa slika iz Banatskog Velikog Sela gde su se okupili mališani na festivalu folklora. Ovo je zaista divna poruka da se tradicija i kultura čuvaju i šire kroz vredni rad dece koji sa ponosom nose ove nošnje i velika je radost i uzbuđenje kada sve to vidite na jednom mestu. Danas imamo i koncert “Gusala” u Kikindi, a sutra dečiji folklorni festival u Mokrinu. To su sve odlični primeri kako se tradicija, kultura i zajedništvo neguju i šire – rekla je Marijana Mirkov.
Predrag Santrač, predsednik velikoselskog KUD-a dodao je da je na festivalu učestvovalo oko 250 dece iz kulturno-umetničkih društava iz Orlovata; Sanada, Sente, Krajišnika, Mokrina, Banatske Topole, Kaća, kao i domaćini.
U cilju efikasnije podrške građanima i lakšeg ostvarivanja prava utvrđenih novim Zakonom o Alimentacionom fondu, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju uspostavilo je Kontakt centar.
Pozivom na broj telefona 011/74-55-399, u bilo koje doba dana, kroz sistem automatskog navođenja, građani imaju mogućnost da se informišu i dobiju odgovore na sva pitanja i nedoumice u vezi sa ostvarivanjem prava na alimentaciju kroz mehanizam Alimentacionog fonda.
Razgovor sa operaterom moguć je radnim danima od 8 do 15 časova.