Шестим поразом у сезони, у исто толико мечева, Мамути су окончали лигашки део сезоне. На кикиндском Вашаришту, резултатом 20:50, савладали су их крагујевачки Дивљи вепрови, а против ове екипе Кикинђани ће у гостима играти и у полуфиналном доигравању Прве лиге Србије која броји четири клуба.
Д. П.
Day: June 22, 2025
На крају сезоне ФК Борац организовао је турнир за најмлађе фудбалере, играло се попреко великог терена, угостили су Иђошани мале Новомилошевчане, Башаице, Рускоселце и Мокринчане, а резултат је био у другом плану.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања расписало је Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. годину.
Право на регрес за сертификовано семе остварује правно лице, предузетник и физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава, налази се у активном статусу и извршило је обнову газдинства за годину у којој се подноси захтев. Лице остварује право на регрес уколико је у периоду од 1. августа претходне године до дана подношења захтева, купило и засејало сертификовано семе пшенице, јечма, овса, тритикала, кукуруза, соје, сунцокрета, уљане репице или шећерне репе на пољопривредном земљишту уписаном и пријављеном у Регистру пољопривредних газдинстава и за које има рачун.
Право на регрес за сертификовано семе подносиоцу се одобрава за засејане површине пољопривредног земљишта за које је могло да оствари право на основне подстицаје у биљној производњи, уписане у Регистар пољопривредних газдинстава, а највише до 100 хектара.
Захтев за остваривање права на регрес за сертификовано семе за 2025. годину, по овом Јавном позиву, подноси се у периоду од 16. јуна до 15. јула 2025. године, закључно.
Регрес за сертификовано семе се исплаћује у износу до 17.000 динара по хектару.
Лице које испуњава услове за остваривање права на регрес покреће поступак избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у online форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.
Чим је матурирала, суграђанка Зорица Баришић одмах је почела да ради као диспечер у такси служби. На послу, кад год није било позива за вожњу, читала је књиге. Највише поезију. И помало писала, за своју душу, тек понеки стих. Сасвим случајно за ту њену необичну пасију сазнао је кикиндски песник Никола Васић Тополовачки и позвао је у Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ који је управо оснивао.
– Никола ме је заиста много подстицао да пишем још од самог почетка рада Клуба, од 2009. и већ две године касније објавила сам свој поетски првенац „Трагови“ – каже ова Кикинђанка. –Путовали смо по многим местима и представљали наше књижевно стваралаштво. Многи овдашњи песници, захвални смо Николи Васићу што нас је несебично подржавао у раду. Нажалост, он нас је заувек напустио 2013. и ја сам се од тада само повремено песнички оглашавала, јер сам његовим одласком изгубила баш велики ослонац. За све ове године написала сам још песама довољних за збирку и надам се да ће ускоро бити објављена. И данас на песничким сусретима радо прочитам неку Николину песму, јер желим да сачувам успомену на тог дивног човека.
Зорица се у међувремену окренула другом хобију, који је, показало се, уноснији од писања. Завршила је кројачки курс.
– Научила сам да радим на шиваћој машини и сашила први турбан, желећи да помогнем једној пацијенткињи која је била на хемотерапији и губила је косу. Била ми је захвална и то ме је охрабрило да наставим. Почела сам да кројим различите моделе турбана, најчешће од жерсеја и лана и да то објављујем на друштвеним мрежама. Уследиле су убрзо позитивне реакције и прве поруџбине.
ШИК МОДНИ ДЕТАЉ
Иако многи не везују овај одевни предмет за наше поднебље, Зорица каже да су јој купци најчешће Београђанке.
– То што радим претежно су егзотични модели, често опточени бисерима, које ручно нашивам. Уз турбан, сваком наручиоцу поклањам и траку, а често правим и такозване фасцинаторе. То је посебан украсни детаљ за косу, који, као и турбан, носе они који желе да истакну своју личност.
ВЕЗЕ И ШТРИКА
Зорица израђује и капе и украсне кецеље, а и сама воли да носи властите рукотворине, па је тако она један од лепших манекена својих модела.
–Радо носим и шешире и капе, као и украсе за главу. Наруџбина имам, јер су турбани леп модни детаљ, који има своје поклонике. Поред тога што их продајем, и даље хоћу да помогнем свим онколошким болесницима, тако да ћу сашити бесплатно турбан сваком пацијенту, само нека ми донесе материјал- истиче Зорица, додајући да поред шивења, везе и штрика.
Увече, кад заврши посао за шиваћом машином и друге обавезе, врати се својој првој љубави – поезији, па исписује нове стихове, али и много чита, као у време када је тек почињала да пише. Омиљени су јој француски надреалисти односно „уклети песници“, а од домаћих: Мирослав Антић, Десанка Максимовић и неизбежни Душко Трифуновић, кога Зорица често воли да цитира стварајући уз његове стихове, и знајући да је уметност усамљенички чин: „Повлачим се у своју самоћу, тамо где су људи мога кова…“
Н. Савић
Потпис слике: Онколошким пацијентима бесплатно шије турбанe, само да донесу материјал
У Мокрину ће, у недељу 22. јуна, бити одржан Трећи дечији фестивал фолклора „Коло води момче – а за њим девојче“, у организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“.
Фестивал ће окупити више од 200 малишана, који ће кроз песму, игру и народну ношњу представити лепоту и богатство традиције. Циљ манифестације је да се деци приближи фолклорно наслеђе као жива и инспиративна вредност која се негује и преноси с генерације на генерацију.
– Посебну пажњу посвећујемо раду са децом, јер верујемо да је управо кроз фолклор могуће повезати најмлађе са културом, језиком и идентитетом свог краја- истиче Живко Угреновић, председник КУД Мокрин.
Концерт ће почети у 18 сати у Дому културе, а претходиће му, од 17. 30 часова, свечани дефиле.
Учествоваће КУД „Ратко Павловић – Ћићко“ Ратково, КУД „Doina“ Велики Семиклуш, КУД „Банат“ Нови Кнежевац, КУД „Ђура Јакшић“ Српска Црња, КУД „Марија Бурсаћ“ Банатско Велико Село, КУД „Вук Караџић“ Санад, КУД „Др Тихомир Стојчић“ Остојићево, КУД „Милан Ајваз“ Српски Крстур, КУД „Свети Сава“ Велики Семиклуш и Фолклорна секција „Јефимија“ Руско Село.
Фестивал нема такмичарски карактер. У духу дружења, деца ће имати прилику да се упознају, размене искуства и заједно учествују у очувању нематеријалног културног наслеђа.
Није се позлатило ове сезоне међуопштинском лигашу Борцу из Иђоша па је изостао прижељкивани пласман у Подручну лигу. Иђошани су пружали добре партије јесенас, а пролеће су одиграли у стилу топло-хладно. Иако су кључ вишег ранга дуго држали у руци, био је довољан један кикс код куће и прво место почело је измицати. На крају је имењак из Александрова први прошао кроз циљ, а Борцу је преостало да се кроз доигравање докопа петог ранга, међутим Лехел из Мужље био је у двомечу успешнији. Није ни то поколебало Иђошане па у складу с именом клуба поручују да им догодине пласман неће измаћи.
– Друга је сезона како смо се такмичили након обнове првог тима, а пре годину дана нова управа формирана је од петорице активних играча. У сарадњи с Месном заједницом и градом Кикиндом, управа је играчима омогућила да имају добар терен, а ове године план је био да уђемо у плејоф. Имали смо велике пехове и много одсутних играча и на крају план је остварен, а велика жеља, да будемо у вишем рангу, није. Играли су нам Иђошани који су били у Мокрину, Падеју, Руском и Великом Селу и тренутно нема фудбалера сениора из нашег села а да игра у неком другом клубу, сви су у Борцу – каже председник управе Борца Марко Челекетић – У следећој сезони план ће бити да пређемо у виши степен, а наш највећи успех је што имамо 40 дечака, 35 из Иђоша и пет из Сајана и планирамо да од јесени у званично такмичење укључимо две млађе категорије, да и они осете драж борби за бодове. Надамо се да ће град помоћи да створимо услове и покажемо да мало место може да има љубави према спорту и дружењу
Председница МЗ Иђош Иванка Грујић надовезује се:
– Момци су су борили, били јединствени и без обзира што ове сезоне нису успели да се пласирају у виши ранг, селу су дали радост и оживели га. И старо и младо чекало је недељу кад је клуб домаћин да оде на утакмицу и видело се велико узајамно поштовање. Борац је дао наду да млади могу да се покрену и драго нам је да опет клуб живи и да ће живети.
А да их срећа прати у наредној сезони, уприличили су Иђошани, у стилу добрих домаћина, заједничку вечеру за чланове и пријатеље клуба и провеселили се као да су већ овога пролећа успели у својој намери.
Д. П.
Други дечији фолклорни фестивал „Окрени се моје коло мало“ одржан је у суботу у Банатском Великом Селу. Фестивал је одржан у Дому културе и почео је свечаним дефилеом учесника кроз централни парк.
Чланица Градског већа задужена за културу и туризам Маријана Мирков захвалила се организаторима уз жељу да истрају у мисији неговања музичке традиције.
– Лепа слика из Банатског Великог Села где су се окупили малишани на фестивалу фолклора. Ово је заиста дивна порука да се традиција и култура чувају и шире кроз вредни рад деце који са поносом носе ове ношње и велика је радост и узбуђење када све то видите на једном месту. Данас имамо и концерт “Гусала” у Кикинди, а сутра дечији фолклорни фестивал у Мокрину. То су све одлични примери како се традиција, култура и заједништво негују и шире – рекла је Маријана Мирков.
Предраг Сантрач, председник великоселског КУД-а додао је да је на фестивалу учествовало око 250 деце из културно-уметничких друштава из Орловата; Санада, Сенте, Крајишника, Мокрина, Банатске Тополе, Каћа, као и домаћини.
У циљу ефикасније подршке грађанима и лакшег остваривања права утврђених новим Законом о Алиментационом фонду, Министарство за бригу о породици и демографију успоставило је Контакт центар.
Позивом на број телефона 011/74-55-399, у било које доба дана, кроз систем аутоматског навођења, грађани имају могућност да се информишу и добију одговоре на сва питања и недоумице у вези са остваривањем права на алиментацију кроз механизам Алиментационог фонда.
Разговор са оператером могућ је радним данима од 8 до 15 часова.